Trebala bih rasaditi paprat koja je davno prevelika za teglu. Uzela sam i susjedine paprati da ih izliječim. Ona ih je dijelila i metala u običnu zemlju, a sada već propadaju zbog prenatrpanosti.
Guglam i vidim da paprat traži treset. Pišu i o balama treseta, ali ja sam u Zagrebu obišla sjemenarne i cvjećarnice i nitko nema treset. Imaju već napravljene mješavine - "Mix za orhideje", pa za kaktuse, za rododendrone, ali baš vreću ili balu treseta - to nemaju.
Znam da za paprat trebam pomiješati treset s malo humusa (ali što mi to vrijedi kad...)
Imam i nešto kaktusa, i 2 palme koje čekaju da se snađem po dućanima. Vrijeme ide, biljke su strpljive, ali vidi se da im je predugo čekanje.

Gdje se to može naći?

Za par dana idem u Ljubljanu i Kopar; vjrojatno je u Sloveniji veći izbor svega nego ovdje. Ako tko zna koju slovensku adresu ili trgovinu neka mi javi.
Sve biljno što je zapakirano i sa deklaracijom se smije prenositi preko granice.

Tazika paprat voli kiselu zemlju.
Potrazi kiselu zemlju po prodavnicama i slobodno posadi u nju.

Zasto je cuvate u saksijama?
Da li je sobna ili bastenska paprat?
Ako je sobna ok ali ako je bastenska posadi je na senovito mesto i dodaj oko korena kisele zemlje.

Sobna paprat je meni savrseno zivela i napredovala u obicnoj kupovnoj zemlji.

Baumax, Zrinjevac, Kalia .... ili jednostavo odeš na Sljeme i nakopaš si pravu šumsku zemlju ... najeftinije riješenje a na zraku si

Da otvorimo novu temu u opciji Razmnozavanje jer je nema . U ovoj temi cemo postavljati slike i pisati o raznim supstratima , malcevima i raznoraznim tresetima koji sluze biljkama u fazi oziljavanja, klijanja i samog daljeg rasta . Za pocetak postavljam slike a kasnije cu i objasniti njihovu namenu.

Livadski planinski treset pogodan za gajenje cveca i ostalih biljaka . Odlican je za borovnicu, brusnicu, kao i za sve ostale biljke koje traze rastresito i kiselo zemljiste oko korena .

To je ono o cemu ja govorim i pisem. Svuda ga ima u okruzenju . Kupujemo raznorazne Balticke i Litvanske kao i Ukrainske tresete a imamo svoje i to u prirodi. Od ovoga nema nista bolje . Jos kao decaka me majka terala da joj donosim za cvece i za malciranje oko ruza i ostalih dvorisnih cvetnica .
Sve to sto mi uvozimo [ kazu da je potpuno prirodno] a niko ne rece sta je bilo sa havarijom u Cernobilu. Gde je oblak prasine proso. Sta se radi u Baltickom moru . Mislim na nuklearne probe a kazu potpuno zdravo. Ako hocemo nesto sto je potpuno prirodno i dobro onda treba traziti u svom okruzenju po sumama i livadama nase zemlje a ne u prvu polj.apoteku u koju svratimo.
Vise mi je muka od raznoraznih preparata kojima se dodaju raznorazne hemikalije da bi bile sto bolje za gajenje biljaka. Razmislite malo o modifikovanim organizmima , kako nastaju i cime se hrane . Veliki broj biljaka se gaji na najsavremeniji nacin a umesto prirodnih hraniva koriste se raznorazni aditivi i djubriva .
Pod pojmom najsavremenija tehnologija gajenja je nesto sto ne treba uzimati u ruke a kamo li koristiti u ishrani. Biljke se prskaju svim i svacim samo da bi izgledale sto primamljivije za kupca . Retko ko da vodi racuna gde sadi i cime prihranjuje skoro sve zitarice a da ne govorim o vocu, povrcu i svecu.
Razmislite drugari moji.

da se nadovezem za mahovinu posto je tema sira....
naime, ko ima orhideje, moze mahovinu koristiti kao supstrat u koji ce biti zasadjene orhideje. ja kad sam video da treset za orhideje kosta 3l 400rsd hteo sam da se izvrnem. nije me mrzelo, skinuo sam sa ograde mahovinu koja tu godinama raste i tako zivu bez sterilisanja je iskoristio za moja dva fala. dva i po meseca nakon toga oni su prepuni pupoljaka. na ovaj nacin je i zalivanje olaksano jer nema zadrzavanja vode vec se na mahovini zadrzi taman onoliko koliko im treba.
Nenade car si, svaka cast na upute! Zaboravili smo sta imamo svuda oko nas, zaludeo nas internet prepun svakojakih informacija.

Tako je prijatelju. Samo kupujemo ono sto je preko granice a ne razmisljamo da mozda imamo nesto bolje od drugih.
Pozdrav.

Vojvoda citat:

Livadski planinski treset pogodan za gajenje cveca i ostalih biljaka . Odlican je za borovnicu, brusnicu, kao i za sve ostale biljke koje traze rastresito i kiselo zemljiste oko korena .

da li treba pustiti da svi ovi dijelovi biljaka u humusu i kiselom tresetu strunu do kraja ili se oze saditi u to direktno?

Zdravo
ovo nije potpuno raspadnuto zato se tako i ostavlja da vremenom truli. Primer. Pitoma borovnica nece da zivi u potpuno raspadnutom tresetu nego trazi sastav zemlje koja je trenutno u raspadanju. Zato se kod gajenja borovnice preporucuje da se svake dve ili tri godine stavlja malc kako bi svojim truljenjem dodavao biljci ono sto joj je potrebno.
Pozdrav

Samo da se najavim da cu veceras bas podrobno opisati sta je treset , supstrat i malc . Kakve tresete imamo i kako oni nastaju a i cemu sluze u hortikulturi i uopste u rasadnicarstvu.
Pozdrav.

Evo ovako drugari
Izvinite na malo /veliko slovo i na jezickim greskama.
Vecina me pitaju sta je treset a sta supstrat a sta humus .
da pocnemo.
Treset ili kompost koji nije dovoljno razgradjen tj. godinama se bez prisustva kiseonika polako razgradjuje.
moramo prvo opisati koja tresetista postoje .
Postoje niska i visoka tresetista . Njih ima svuda gd eima bara i izvora . Mozda ce neko reci da nemam veze i da lupam . ali slobodno neka mi se javi ako misli bolje , da mu objasnim.
Najveca niska tresetista u Srbiji se nalaze pored velikih reka, mocvara i bara .
To je sloj pored bara koji polako ali sigurno ulazi sve dublje u baru. Na dubini od metar ili vise nema kiseonika pa se ugljenik ne pretvara u Co2 [ugljen dioksid i nema sagorevanja . Tako isto i Vodonik i Azot jednostavno ispare . trava , trska, sas i ostale biljke koje rastu po barama se polako taloze na dnu i stvaraju supstrat koji je jako kiseo i neplodan. U takvoj sredini ne zivi nista . Samo staniste trski i sevara moze jer za opstanak ne trazi bolje uslove .
Niska tresetista su daleko bolja po sastavu mineralnih materija od onih visokih koje susrecemo u planinama ili na obalama reka .
Znaci svuda gde ima bara i mocvara tu susrecemo veoma stara tresetna nalazista .
visoka tresetista su nastala istim putem ali glavnu ulogu igra mahovina i mnoge druge proste biljne vrste koje ne zavise od podloge tj. ne uzimaju vodu iz zemlje nego je za njihov opstanak dovoljna vlaga iz vazduha ili od padavina . Svi znamo gde rastu lisajevi i mahovive . Mahovine rastu i izduzuju se ka visini dok donji delovi polako odumiru i ujedno postaju treset . Visoka tresetista mogu da se stvaraju na kamenju na ranijim iskoriscenim tresetistima i svuda gde postoje uslovi. Proces formiranja tresetista je vise vekova pa i hiljade godina .
Svi znamo sta je Crni a sta beli treset. Da vam objasnim.
Crni treset je mnogo stariji od belog i potpuno je sterilan. Beli je mladje generacije i nalazi se pri vrhu.
I jedan i drugi kao i treset iz ravnice su veoma pogodni za gajenje cveca u hortikulturi a mesanjem sa nekim elementima kao NPK i glinom mogu posluziti i u gajenju povrca.
Mesavinom vise komponenti u razlicitim odnosima za posebne namene dobijaju se supstrati. Tu postoje supstrati za oziljavnje , za klijanje semenki pa i za pikiranje tek izniklih biljaka .
Nemoj neko da pomisli da je treset univerzalno djubrivo i da ga svako moze koristiti za gajenje biljaka . Ne treset nema hranjljivu vrednost jer [ ako ste primetili] tamo gde u prirodi ima prirodnih stanista treseta tamo ne uspeva nista do sitnih biljcica , mahovina i lisajeva kojima ne treba nikakva druga nega . Takva stanista u sebi ne sadrze gotovo nikakve hranljive materije osim nekih min.soli.
Na primer mahovinama je to dovoljno za opstanak.
U pojedinim sumama u Srbiji pa i u drugim zemljama visoka tresetista mogu da zahvate citave sume i da sprece prirast i produzavanje vrste drveca koji je tu .
Tepih od mahovine koja se godinama talozi i siri ne dozvoljava nijednoj semenki bilo koje vrste da proklija . Kako da kazem ne ,,da joj brani,, nego u takvoj sredini nijedna druga biljka koja nikne iz semena ne moze da raste jer nema dovoljno hrane za rast i razvoj.
Najveca tresetista u Evropi su u Litvaniji, etoniji i na baltiku.
Neko ce reci , blago njima .. Pa da ali oni nemaju oranice i vocnjake . U Litvaniji cak 11 % teritorije su bare i mocvare .
U tim zemljama se treset iskoriscava jer ga ima nogo.
Kod nas postoji Vlasinsko blato koje predstavlja najveci tresetni deo na Balkanu.
Vlasinska tresetista su potopljena i napravljena je akumulacija za potrebe hidroelektrane . Sama reka Vlasina je isticala tj. izvirala iz tog blata .
Blata vise nema , ostalo je na dnu jezera ali su zato sve bare i tresetista planine Cemernik jos na udaru nesavesnih skupljaca koji vade pa prodaju. Zaboravio sam da smanjim slike da pogledate i napravite razliku. da vidite sta je niska tresava a sta visoka .
Humus , sumski ili livadski a i glistenjak su sasvim nesto drugo. Oni su nastali pod uticajem kiseonika iveoma su po principu vodnog rezima dobri. Njihova hranljiva vrednost je daleko veca od skoro svih treseta .
Znaci treset sluzi kao komponenta u rasadnicarstvu i hortikulturi za spravljanje raznih zemljanih mesavina za pojedine kulture . Njih vazdusni i vodeni bilans je odlican.
O stajnjaku da ne govorimo jer svi dobro znamo da je najbolji samo ako je pregoreo.
Treset mozete i sami napraviti i to nije nikakava tehnika . Ja sam u dvoristu napravio bazen od betona u koga od proleca do proleca bacam samo biljne ostatke , zalivam vodom i zatvaram. Nema kiseonika . To se sporo razlaze ali meni se ne zuri.
Prevrcem ga nekoliko p[uta godinje kao sto rade ovi sa glistenjakom i sejem.
Malo muka ali ako volis nije nista .
Idem da smanjim slike pa ih postavljam .
Pozdrav drugari.

Smanjuju se polako , pa cu ih postavim. Svima ce biti mnogo jasnije sta je sta i kako i od cega nastaje . Oni koji vole prirodu iskoristice barem koji trenutak da zagrabe u saku malo treseta iz svoje zemlje a ne iz tudjine .
Nije sala ako me razumete .