Pozdrav svima, evo ja sam novi ovdje...
Imam jedno pitanje, zanima me da li mi netko može nešto više reći o tome koje drveće ( konkretno koje vrste, znam da su četinari ) je najotpornije na niske temperature i općenito na surove zimske uvjete?
Evo neki podaci koje sam davno pročitao, ali se ne sjećam gdje, temperatura na kojima umire biljka(?):

ariš -70°C
hrast -60°C
orah -45°C
maslina -16°C

Zna netko možda više takvih podataka?
Ispada li onda da je ariš najotporniji?

Otpornost drveca prema temperaturnim uslovima ne moze se odrediti samo brojcanim pokazateljima. Temperatura je samo jedan element u sklopu klimatskih faktora koji uslovljavaju opstanak jedne vrste. Pa i ako je u pitanju samo temperatura, od konkretnih vrednosti vazniji je njen raspored tokom godine, narucito, tokom vegetacionog perioda, kada se i stvaraju preduslovi za otpornost drveca tokom cele godine.

U zimskom periodu, kada se temperatura spusti ispod -25*C,ako su u pitanju prirodni uslovi u kojima drvece raste, najcesca ostecenja koja se javljaju su mrazopucine i promrzline.
Mrazopucine nastaju usled nejednakosti sprovodjenja toplote izmedju perifernih delova debla (beljike) i centralnog (srcika). Pod uticajem iznenadnih rashladjenja zimi, beljika se skupi, dok srcika zadrzava dotadasnju zapreminu, jer se toplota sporije prenosi kroz drvnu masu u radijalnom pravcu. Usled toga periferni slojevi pucaju po duzini. Ova pojava je znatno cesca kod liscarskih vrsta sumskog drveca, a narucito kod onih koje imaju siroke srzne zrake i veliku drvnu masu, kao sto su: hrastovi, brest, bukva, javor i jasen.
Takodje, na ovako niskim temperaturama, promrzavaju najmladji delovi starijih stabala, i mlade jednogodisnje i dvogodisnje biljke. Ostecenja ove vrste mogu da se zapaze na: jasenu, bagremu, smrci i jeli. Od ove pojave narucito stradaju vrste koje poticu iz toplijih krajeva.

U pogledu odnosa prema temperaturi, za sume umerenog klimatskog pojasa, postoji sledeca podela:
1) Najvise toplote potrebno je za: pitomi kesten, brest, hrast luznjak, hrast medunac, cer, crni bor.
2) Nesto manje toplote potrebno je za: kitnjak, bukvu, jelu, beli bor.
3) Jos manje toplote potrebno je za: brezu,javor, jasen, mlec, jovu, smrcu.
4) Najmanje toplote potrebno je za: aris, kleku, limbu i krivulj.

Pozdrav!

PS.Posto je ovo knjisko znanje, bilo bi lepo da ga neko sa foruma dopuni iskustvom.

Hvala na odgovoru!
Ali nije mi baš jasno par vrsta ovdje navedenih...
Recimo hrast lužnjak i crni bor u prvoj skupini?Neka me netko ispravi, ali crni bor raste i u planinskim krajevima gdje su često oštri i surovi zimski uvjeti skoro tokom cijele godine...
Isto i za jelu...Planinsko drvo, koje raste u krajevima sa planinskom klimom.
Može malo bolja definicija ovog "najviše topline" i "nešto manje topline" :D.
Pozdrav!

Antone,

Pogresila sam kad sam napisala :"Temperatura je samo jedan element u sklopu klimatskih faktora koji uslovljavaju opstanak jedne vrste." Trebalo je da napisem: "Temperatura je samo jedan element u sklopu svih faktora stanista koji uslovljavaju opstanak jedne vrste."
Opstanak drveca u sumi uslovljen je jako velikim brojem faktora. Osnovni faktori su ,naravno, klima, zemljiste, orografski faktori (nagib terena,nadmorska visina,ekspozicija), bioticki, abioticki. Pa i oni deluju kompleksno, sto znaci da je cesto i nemoguce odrediti koji od njih ima odlucujucu ulogu (smatra se da je onaj faktor, koji se za datu vrstu najvise udaljava od optimuma, odlucujuci za njeno rasprostranjenje). Pa i kad bi posmatrao samo klimatske faktore, ne bi mogao da zanemaris uticaj svetlosti, iako si zeleo da ispitas uticaj niskih temperatura.
S tim u vezi imas odredjeni sklop suma koje vrste grade baz zahvaljujuci specificnim potrbama za svetloscu. A zahvaljujuci njemu,temperatura u samoj sumi, i van nje, drugacija je. Tako da se, i kad je u pitanju sam pojam temperature, mora znati na koju se temperaturu tacno misli- da li je u pitanju temperatura vazduha, temperatura zemljista, temperatura u sumi ili van nje. Iako su temperaturna variranja u sumi i u okolini stabala neznatna, sam sklop suma, omogucava niz specificnosti:
Na vecim nadmorskim visinama ne mozes naci retku sumu, izuzev ako je ne formiraju vrste koje sam ti navela (aris, kleka, krivulj..). Jela gradi guste sume, zajedno sa bukvom, koja je takodje vrsta senke. U gustom sklopu sume uslovi su drugaciji- stabla se medjusobno "greju", onemoguceno je strujanje hladnog vazduha, odnosenje sneznog pokrivaca..
Ako posmatras vertikalno rasprostranjenje vrsta u prirodi, navedenih u klasifikaciji koju sam ti poslala, mozda bi trebalo da se zapitas sta ce i bukva na onom mestu gde joj ga klasifikacija odredjuje. Eto, bukva je liscarska vrsta, a jela vrlo retko gradi ciste sastojine, uglavnom primesana sa bukvom. Smrca je ta, koja u vertikalnom rasprostranjenju nadilazi i jelu i bukvu , zatim dolaze krivulj, kleka..., a ova klasifikacija to lepo i pokazuje.
Sto se tice crnog bora, bor je vrsta koja naseljava pretezno dolomitske i krecnjacke stene, koje se brzo zagrevaju (evo veze izmedju temperature vazduha i faktora zemljista), pa se uglavnom koristi za posumljavanje terena na kojima bi retko koja druga vrsta mogla da opstane. Dobar primer za to je Deliblatska pescara u Vojvodini, gde se samo on koristi za vezivanje peska. Jos nesto, kada se kaze crni bor, misli se na ilirski crni bor, a ti crni borovi koje ti pominjes su varijeteti. Ti si verovatno mislio na Pinus nigra var.zlatiborica (zlatni bor po kome je Zlatibor dobio ime) i Pinus nigra var.gocensis (nalazi se na Gocu). Treba imati u vidu da se ovi varijeteti tamo vrlo retko nalaze, i to kao pojedinacna stabla, primesani sa drugim vrstama. Znaci i u tim retkim slucajevima, dobro su zasticeni. A to sto se ta planina zove Zlatibor, ukazuje na jedinstven lokalitet zlatnog bora, a ne na njegovu brojnost.
Svo ovo moje naglabanje daje odgovor i na tvoje pitanje:
"Može malo bolja definicija ovog "najviše topline" i "nešto manje topline" Very Happy. "
Buduci da je temperatura nikako nije jedini cinilac od znacaja za opstanak vrste, nemoguce je precizno, a kamoli brojcano, ustanoviti zahteve pojedinih vrsta prema toploti. Vrednosti koje si ti negde procitao, samo su primeri, a ima ih jos milion, i zacudio bi se koliko su razliciti. Ono sto je moguce uraditi je sledece- postaviti skalu cije podeoke odredjuju same vrste, i samo njihovim medjusobnim poredjenjem, odrediti vrednosti. Odatle i ti izrazi "vise topline" i "manje topline", koji stvarno jesu smesni.
Ova materija je uzasno kompleksna, ja sam na fakultetu spremala ispit, koji se bavio skoro samo tim stvarima. Ali veoma mi je drago sto si postavio ta pitanja, i bice mi jos draze da opet pitas, ako ti nesto nije jasno. Lepo mi je da razmisljam o tome, makar i ne uspela da ti u potpunosti odgovorim.

Pozdrav!

Uh...Puno je toga napisano... Pa idemo redom

makijaveta citat:

Antone, Pogresila sam kad sam napisala :"Temperatura je samo jedan element u sklopu klimatskih faktora koji uslovljavaju opstanak jedne vrste." Trebalo je da napisem: "Temperatura je samo jedan element u sklopu svih faktora stanista koji uslovljavaju opstanak jedne vrste." Opstanak drveca u sumi uslovljen je jako velikim brojem faktora. Osnovni faktori su ,naravno, klima, zemljiste, orografski faktori (nagib terena,nadmorska visina,ekspozicija), bioticki, abioticki. Pa i oni deluju kompleksno, sto znaci da je cesto i nemoguce odrediti koji od njih ima odlucujucu ulogu (smatra se da je onaj faktor, koji se za datu vrstu najvise udaljava od optimuma, odlucujuci za njeno rasprostranjenje). Pa i kad bi posmatrao samo klimatske faktore, ne bi mogao da zanemaris uticaj svetlosti, iako si zeleo da ispitas uticaj niskih temperatura.

Da, jasno mi je da ima masa drugih faktora, ali mene zanima ( pošto sam ljubitelj meteorologije ) konkretno ovaj faktor, a to je temperatura.Pretpostavljam da nije lako odrediti točne brojke, ali isto tako pretpostavljam da npr. po rubnom arealu neke vrste se može odrediti bar neke brojke, pogotovo ako se u blizini vrše meteorološka mjerenja.
Čudi me da npr. takva vrsta ispitivanja nije u većoj mjeri vršena.

Quote::

S tim u vezi imas odredjeni sklop suma koje vrste grade baz zahvaljujuci specificnim potrbama za svetloscu. A zahvaljujuci njemu,temperatura u samoj sumi, i van nje, drugacija je. Tako da se, i kad je u pitanju sam pojam temperature, mora znati na koju se temperaturu tacno misli- da li je u pitanju temperatura vazduha, temperatura zemljista, temperatura u sumi ili van nje.

Mislim na temperaturu zraka, tu se dakako može i uvrstiti temperatura pri vjetru, tj. osjet vjetra ( eng. wind chill ).
Konkretno me zanima pri kojoj minimalnoj temperaturi otprilike neka biljka umire.

Quote::

Iako su temperaturna variranja u sumi i u okolini stabala neznatna, sam sklop suma, omogucava niz specificnosti: Na vecim nadmorskim visinama ne mozes naci retku sumu, izuzev ako je ne formiraju vrste koje sam ti navela (aris, kleka, krivulj..). Jela gradi guste sume, zajedno sa bukvom, koja je takodje vrsta senke. U gustom sklopu sume uslovi su drugaciji- stabla se medjusobno "greju", onemoguceno je strujanje hladnog vazduha, odnosenje sneznog pokrivaca.. Ako posmatras vertikalno rasprostranjenje vrsta u prirodi, navedenih u klasifikaciji koju sam ti poslala, mozda bi trebalo da se zapitas sta ce i bukva na onom mestu gde joj ga klasifikacija odredjuje. Eto, bukva je liscarska vrsta, a jela vrlo retko gradi ciste sastojine, uglavnom primesana sa bukvom. Smrca je ta, koja u vertikalnom rasprostranjenju nadilazi i jelu i bukvu , zatim dolaze krivulj, kleka..., a ova klasifikacija to lepo i pokazuje.

Da, to mi je poznato, jelove i bukove šume ( najćešća vrsta planinskih šuma u Hrvatskoj ).

Quote::

Sto se tice crnog bora, bor je vrsta koja naseljava pretezno dolomitske i krecnjacke stene, koje se brzo zagrevaju (evo veze izmedju temperature vazduha i faktora zemljista), pa se uglavnom koristi za posumljavanje terena na kojima bi retko koja druga vrsta mogla da opstane. Dobar primer za to je Deliblatska pescara u Vojvodini, gde se samo on koristi za vezivanje peska. Jos nesto, kada se kaze crni bor, misli se na ilirski crni bor, a ti crni borovi koje ti pominjes su varijeteti. Ti si verovatno mislio na Pinus nigra var.zlatiborica (zlatni bor po kome je Zlatibor dobio ime) i Pinus nigra var.gocensis (nalazi se na Gocu). Treba imati u vidu da se ovi varijeteti tamo vrlo retko nalaze, i to kao pojedinacna stabla, primesani sa drugim vrstama. Znaci i u tim retkim slucajevima, dobro su zasticeni. A to sto se ta planina zove Zlatibor, ukazuje na jedinstven lokalitet zlatnog bora, a ne na njegovu brojnost. Svo ovo moje naglabanje daje odgovor i na tvoje pitanje: "Može malo bolja definicija ovog "najviše topline" i "nešto manje topline" Very Happy. "

Ne znam na koju si konkretno vrstu mislila kada si navela da crni bor treba puno topline?Ako pričamo o običnom crnom boru, ne bi li on trebao biti otporniji na hladnoću?

Quote::

Buduci da je temperatura nikako nije jedini cinilac od znacaja za opstanak vrste, nemoguce je precizno, a kamoli brojcano, ustanoviti zahteve pojedinih vrsta prema toploti. Vrednosti koje si ti negde procitao, samo su primeri, a ima ih jos milion, i zacudio bi se koliko su razliciti. Ono sto je moguce uraditi je sledece- postaviti skalu cije podeoke odredjuju same vrste, i samo njihovim medjusobnim poredjenjem, odrediti vrednosti. Odatle i ti izrazi "vise topline" i "manje topline", koji stvarno jesu smesni. Ova materija je uzasno kompleksna, ja sam na fakultetu spremala ispit, koji se bavio skoro samo tim stvarima. Ali veoma mi je drago sto si postavio ta pitanja, i bice mi jos draze da opet pitas, ako ti nesto nije jasno. Lepo mi je da razmisljam o tome, makar i ne uspela da ti u potpunosti odgovorim. Pozdrav!

Pa bilo bi mi zanimljivo naći još materijala na ovu temu, jer me baš taj meteorološki faktor zanima, prvenstveno temperatura zraka.
Tako da bilo kakav link ili članak o ovome, ili koja riječ više u ovoj temi bi bila jako dobrodošla

Vrednosti windchill faktora možete videti na
www.suptropia.4t.com/zastita.htm
ili preko mog WWW, pa opet, na zaštita

Bonanca citat:

Vrednosti windchill faktora možete videti na www.suptropia.4t.com/zastita.htm ili preko mog WWW, pa opet, na zaštita

Kad smo kod vremena i konkrento wind chilla, ako koga zanima, evo moje automatske meteorološke postaje, 24h je online

www.meteovk.net

Antone,

Nisam sigurna da li da ti pricam o edafskim, orografskim...ili, cekaj da probam da pogodim sta bi ti se svidelo...mislila sam, ovaj.....kazes temeratura? A,da!
Precizne podatke ne znam,a nisam ni znala zbog cega su ti oni konkretno potrebni. U tom slucaju vise se radi o laboratorijskim uslovima (sad ce Anton da krene da cupa sebi zulufe ).Na mom fakultetu, izmedju ostalog, postoji i predmet koji se zove sumarska ekoklimatologija,zatim, tu je i fiziologija biljaka. Kada fakultet bude poceo sa radom mogu da pojurim neke profesore.
Isto tako, na bioloskom fakultetu sigurno neko nesto zna. Zgodna je stvar (ovo sam probala) to sto na sajtovima fakulteta mozes da nadjes e-mail adrese profesora ili asistenata kojima mozes da pises. Pitaj ih za ovo sto te interesuje,a ako ne znaju da ti odgovore, neka te upute na odgovarajucu literaturu.
Pozdrav!

PS. I mislila sam na obicni(ilirski) crni bor. On i ako se nadje na vecoj nadmorskoj visini, zauzima iskljucivo tople ekspozicije. Pitam se zasto.

antone dali ti to u vinkovcima imas masline???

makijaveta citat:

Antone, Nisam sigurna da li da ti pricam o edafskim, orografskim...ili, cekaj da probam da pogodim sta bi ti se svidelo...mislila sam, ovaj.....kazes temeratura? A,da! Precizne podatke ne znam,a nisam ni znala zbog cega su ti oni konkretno potrebni. U tom slucaju vise se radi o laboratorijskim uslovima (sad ce Anton da krene da cupa sebi zulufe ).Na mom fakultetu, izmedju ostalog, postoji i predmet koji se zove sumarska ekoklimatologija,zatim, tu je i fiziologija biljaka. Kada fakultet bude poceo sa radom mogu da pojurim neke profesore. Isto tako, na bioloskom fakultetu sigurno neko nesto zna. Zgodna je stvar (ovo sam probala) to sto na sajtovima fakulteta mozes da nadjes e-mail adrese profesora ili asistenata kojima mozes da pises. Pitaj ih za ovo sto te interesuje,a ako ne znaju da ti odgovore, neka te upute na odgovarajucu literaturu.

Baš mi provjeri jer me to zanima, taj faktor.Dakle, da zanemarimo ostale uslove.

Quote::

PS. I mislila sam na obicni(ilirski) crni bor. On i ako se nadje na vecoj nadmorskoj visini, zauzima iskljucivo tople ekspozicije. Pitam se zasto.

Znači Pinus nigra?
Baš ću malo detaljnije proučiti njegova prirodna staništa.
Inače, hvala na svakom dodatnom odgovoru
[/quote]

Kwark citat:

antone dali ti to u vinkovcima imas masline???

Imam
www.svetbiljaka.com/in...amp;t=3692
Zašto pitaš?

SVAKA BILJKA JE OTPORNA, OSIM UKOLIKO SE LICNO NE UVJERIS U SUPROTNO- I TO TRI PUTA!!!

Antone, Makijaveta ti je dobro odgovorila kada je rekla da je vrlo neobično odgovoriti pri kojoj točno temperaturi umire određeno stablo odnosno vrsta biljke...Naime, to je nemoguće odgovoriti točno jer nisu radjena laboratorijska istrazivanja na tu temu (a i nemoguća su jer nisu isplativa s obzirom na skupoću eksperimenta) (moze se reci pri kojoj temperaturi otprilike umire npr. obićna jela ili smreka, pa i crni bor)...Šuma je vrlo kompleksan medij pa i sama jedinka jer tu je i tlo, vjetar, mraz, štetnici, bolesti, snijeg, led...pretpostavljam da bi sad da se temperatura spusti na -30 i bude tako 10 dana, umrla većina stabala u šumi...Razumiješ li kompleksnost i nemogućnost odgovora na tvoje pitanje?
Svijet je s obzirom na otpornost biljaka na niske temperature podijeljen u zone...i to je isto vrlo relativno. Npr. po svim pisanim pravilima u mom vrtu u Samoboru nebi trebala rasti smokva ali ona svake godine vec 20 godina prezivljava jake zime u Samoborskom gorju....ista priča već 5 godina za Araucariu araucanu koja kao podnosi najnizu temp. - 10...a ovih godina je kod mene bilo puno niže temp....Npr. zasto je to tako? zato što je svake godine pripremljena za zimu svojim dobrim zdravstvenim stanjem i idealnim okolišem...Naime, nalazimo se na 650 metara na vrhu brda i zaštićeni smo od jakih jesenskih i proljetnih mrazova, snijeg se dugo zadržava, ne stvara je ledena kora, itd.
Dakle, koliko god ti zelio dobiti točan odgovor na svoje pitanje, mislim da nećeš:-) ili :-(
Pozdrav

Neno

nenos citat:

Antone, Makijaveta ti je dobro odgovorila kada je rekla da je vrlo neobično odgovoriti pri kojoj točno temperaturi umire određeno stablo odnosno vrsta biljke...Naime, to je nemoguće odgovoriti točno jer nisu radjena laboratorijska istrazivanja na tu temu (a i nemoguća su jer nisu isplativa s obzirom na skupoću eksperimenta) (moze se reci pri kojoj temperaturi otprilike umire npr. obićna jela ili smreka, pa i crni bor)...

E da, to me bar otprilike zanima...

Quote::

Šuma je vrlo kompleksan medij pa i sama jedinka jer tu je i tlo, vjetar, mraz, štetnici, bolesti, snijeg, led...pretpostavljam da bi sad da se temperatura spusti na -30 i bude tako 10 dana, umrla većina stabala u šumi...Razumiješ li kompleksnost i nemogućnost odgovora na tvoje pitanje? Svijet je s obzirom na otpornost biljaka na niske temperature podijeljen u zone...i to je isto vrlo relativno. Npr. po svim pisanim pravilima u mom vrtu u Samoboru nebi trebala rasti smokva ali ona svake godine vec 20 godina prezivljava jake zime u Samoborskom gorju....ista priča već 5 godina za Araucariu araucanu koja kao podnosi najnizu temp. - 10...a ovih godina je kod mene bilo puno niže temp....Npr. zasto je to tako? zato što je svake godine pripremljena za zimu svojim dobrim zdravstvenim stanjem i idealnim okolišem...Naime, nalazimo se na 650 metara na vrhu brda i zaštićeni smo od jakih jesenskih i proljetnih mrazova, snijeg se dugo zadržava, ne stvara je ledena kora, itd.

Jasno da je to tako, prekompleksno je detaljno odgovoriti na to pitanje.Znam da je svijet podijeljen na zone, zato sam i otprilike pitao do kojih temperatura mogu izdržati pojedine vrsta drveća.Iako, ako se mene pita, biljke su fascinantna stvorenja, tako da mislim da ima jako neobičnih izutetaka, evo kao npr. i ovi tvoji....
Inače, evo jedan moj doprinos ovoj temi, jedno moje razmatranje.Npr. maslina u kaštelima za koju se procjenjuje da je stara oko 1500 godina.
E sad, zanimljivo je to za sve biljke szare preko 300 godina.O čemu se radi.
Naime, kroz povijest, recimo u zadnjih 1000 godina, pojavljivala su se razdoblja toplog i hladnijeg vremena.Pri tome ne mislim na uobičajene vrijednosti, nego na ekstreme.Tako je poznato da se u 18.st. pojavilo, u meteorologiji poznato, "malo ledeno doba", o čemu postoji mnogi zapisi iz toga vremena.
Temperature su bile daleko niže nego danas, tako da snijeg i jako hladno vrijeme nije bila rijetkost na Jadranu.
Dakle, sigurno su npr. sve masline starije od 300 godina to preživjele.Zanimljivo je to, da su onda temperature na današnjem mediteranskom i submediteranskom pojasu bile daleko niže nego danas.Ali masline su to preživjele.

Kada već pričamo o maslini, i njih sam imao...dvije u ciglanim teglama...Prezivjele su dvije sezone i treću godinu su se osušile...Ono sto sam zaključio iz svojih iskustava je da su biljke dosta neotporne na stresne situacije dok su mlade, nedovoljno ukorijenjene (+ što su biljke u teglama dodatno osjetljivije jer im korijen nije u tlu koje je zimi uvijek 3-8 stupnjeva toplije od temp. zraka)...još ako su njihovi biotski faktori limitirajući čimbenik uzgoja u nekom prostoru...to je onda dodatni problem....Pojedinačna stabla u hortikulturi privatnih vrtova mogu se jos isforsirati da pomaknu svoje granice, ali u intenzivnoj proizvodnji to je nemoguće...zato u kontinentalnoj umjereno hladnoj humidnoj klimi nema uzgoja masline:-)
Interesantan je primjer jednog gospodina u Samoboru koji u vrtu vec 10 godina ima stablo banane...Svake godine prije zime podiže limenu konstrukciju i zaštićuje je najlonom...