KIVI (kiwi) - sve o uzgoju

Cale je kupio sadnice ali bukvalno nemamo pojma o uzgoju svaka pomoc je dragocena!!!
Hvala

Pretpostavljam da su sadnice u kontejnerskim kesama(okvirnih dimenzija 150x150x300mm),kako se najčešće prodaju.U tom slučaju iskopaj rupu(za svaku sadnicu) dimenzija 400x400x500mm.Zemlju sa vrha vrati na dno rupe i stavi još oko 5cm zemlje(ili komposta ili humusa kalifornijskih glista)preko one koja je sa sadnicom.Takvo prirodno đubrivo možeš staviti (do jedne trećine) i u samu rupu.Ako ti je zemljište glinovito umešaj i malo peska.Postavi potporu,za početak je dovoljno i u vidu žica(ali onih sa plastičnom presvlakom kakvih ima puno u automobilima,i aparatima bele tehnike-to ti je da se biljke leti ne ispeku na goloj žici).Kad izrastu moraćeš da staviš i neku ozbiljniju potporu(upravo kao za vinjage).Preko leta,kad su velike vrućine,zalivaj sa 5-10l vode po biljci na dan(možeš da raspodeliš ujutru i uveče),makar u prve 2-3 godine.Posle on razvije jak koren.U proleće koristi prirodna ili veštačaka đubriva(sa njima oprezno,hoće da izgore biljku) sa dosta azota(to su npr.ona za povrće) da bi se stvorila što veća masa.Nisi napomenuo da li je u pitanju običan-A.deliciosa,sibirski-A.arguta ili arktički-A.kolomikta(kod nas je ovaj zadnji još dosta redak).U slučaju da je običan,zasadi ga na sunčano mesto,ako je sibirski na polusenovito,a arktički na više senovito.Razmak između biljaka je najbolji oko 2,5m,mada možeš i pola metra manje,a više,pa koliko ti teren dozvoljava(ipak ne preteruj).Nije loše da mušku biljku postaviš u na onu stranu odakle ti najčešće duva vetar,zbog boljeg oprašivanja,mada to možeš i da obaviš ručno(što je i najsigurnije).Ako je u pitanju običan kivi i ako živiš u nekim delovima grada gde zimi jako duva hladan vetar(Durlan,Duvanište,B.Bjegović,N.R.Jović,Br.6) prvih godina malo zaštiti biljke uvijanjem oko dna stabla.Orezivanje ti prvih godina nije potrebno,sem za skidanje izmrzlih grančica(ako ih ima) i za formiranje vinjage.Kasnije postoji više načina za orezivanje,mada postoji izreka da se kivi nikad ne može previše orezati.
U nišu možeš videti u mnogim dvorištima ove biljke,čak i neke visoke 7-8m(u ulici B.Miljković,prema Trošarini,gde prekriva čitavu fasadu kuće). Ima i nekih manjih zasada po ikolini(najviše u Sićevačkoj klisuri,a ima i jedan od nekih dvadesetak ara sa desne strane puta za Matejevac).Prvo cvetanje je,u zavisnosti od vrste i sorte od druge do četvrte godine).U rasadniku Kivi&Sinovi u Vlasotincu imaju neke preko 25 godina stare obične kivije koji daju oko 100kg plodova po biljci(ne znam koji od sorti je u pitanju).
Nešto više o vrstama i sortama možeš naći na suptropia.4t.com a onda idi na voće

Ovo je moja tema. Da sam kojim slučajem studirao poljoprivredu, sigurno bih magistrirao na kiviju. Prvo da ti nešto kažem iz iskustva- nadam se da si kupio kivi iz Vlasotinca, jer jedino kod njih nema problema oko toga da li je ono što si kupio zaista onako kako je rekao prodavac. Mlade sadnice kivija kao prvo posadi u dobro pripremljenu zemlju, najbolje da dodaš humus od glista, nikako nemoj stavljati stajsko đubrivo koje ima još mokraće,jer kivi ne voli amonijak. Možeš posle sadnje dodati malo veštačkog đubriva, ali samo mešavinu, sa što manje azota.Posadi ga na osunčanom mestu, dosta ga zalivaj, kada je leto sušno trebalo bi ga zalivati svako veče. Ne treba ga prskati pesticidima, jedini problem može da se pojavi, ako u zemljišti ima kreča, da dobije hlorozu, odnosno da mu lišće požuti. Tada je neophodno kivi zaliti sa preparatom na bazi gvožđa(ja imam u dvorišu sedam kivija, svako proleće moram da ih zalivam). Posebno obrati pažnju na MAČKE, obožavaju da pojedu stablo do zemlje. Da ne bi rizikovao oko kivija stavi nekoliko štapova da mu mačke ne mogu prići. I još šta je važno kivi je lijana, obavezno stavi pored njega jedan štap, uz koji će on rasti, ali mu ne dozvoli da se uvija, nego ga svakih nekoliko dana ispravi pa veži. Želim ti uspeha u gajenju ove fantastične biljke.

Dragane,mislim da mu u PROLEĆE treba dodati đubrivo sa dosta azota da bise stvorila jača lisna masa.Ja imam argutu iz Vlasotinca,mada ih nikad nisam pitao koja je sorta(prema onom sa fotografije rekao bih da je "Geneva" ili neki klon) i nisam dosada primetio to za mačke(iako ih kod mene u dvorištu ima dosta).Poznato mi je da mačke vole da jedu lišće A.kolomikta i naročito A.polygama,jer sadrže izvesnu supstancu kao u mačjoj metvici(Nepeta cataria)

Ja imam actinidia chinesis. To je običan kivi, koji može da se kupi na pijaci. Meni se nekoliko kivija osušilo posle dodavanja KAN-a. Znam da mi je rasadničar iz Trstenika rekao da ako kivi pas "zalije"može da se osuši. Ja zato ne eksperimentišem, pod stablo svake jeseni dodam 20-30kg glistenjaka, i 0,5-0,8kg veštačkog đubreta ( Cropcare), i rađa odlično, bez problema, uz redovno zalivanje. A što se tiče mačaka, meni su pojele dva kivija, najbolja je scena kada orežem kivi, i te grane skupim na gomilu da bacim. Nekada i pet mačaka dođe da miriše grane, kao drogirane su. Jedne godine sam iz zezanja odneo dedi suvog lišća da proba da da svinjama, prvo pojedu lišće, a onda ližu beton gde je bilo lišće!

Pa to je dobra fora sa svinjama.Jel' ste probali meso posle?Ja sam jednom,tako,skupljao jabuke u selu da pečemo rakiju,iskilavio se da preteram na kolicima gomilu tura od voćnjaka do sela,a onda dođe deda i kaže "Mani ode tej jabuke,od nji zagoreva kazan,onej kisele su si podobre,a ovej,će gi dadnemo na svinje."Što je but bio ukusan...
Još nešto malo oko sistematike aktnidija.Prema novoj klasifikaciji uvedenoj '90. ili 91.(ne znam tačno),kivi,kakav mi poznajemo sa našeg tržišta,zelene boje,(koji je u gotovo 99% sorte Hayward ili njegov italijanski klon TopStar) je A.deliciosa. dok se A.chinensis odnosi na kivi sa,najčešće, žutim mesom ploda i sa malo ili nimalo dlačica na kori.Takav žuti kivi se na svetskom tržištu,uglavnom može naći kao brend ZESPRIGold.Kod nas ga još nisam video,ali uz ovaj italijanski reeksport,kad nam u proleće prodaju novozelandski kivi(koji je bolji),moguće da sledeće godine uleti.Pogledaj na sajt koji sam naveo u prvoj objavi i videćeš kako izgleda.
Možeš pogledati i ovde u galeriji fotke koje sam slikao prošlog leta,ovde u Nišu.Arguta je iz mog dvorišta(zasađena je 2003.),a deliciosa je slikana u ulici B.Miljkovica(pomenuo sam je u prvoj objavi).
Uskoro ću ovde objaviti i fotku dva različita Hayward ploda,to je nešto sasvim čudno,videćeš.

Ja imam Hayward, imam abbot, bruno.Monty sam izvadio zbog sitnog i izuzetno maljavog ploda. Imam još jednu sortu, za koju ne znam naziv. Plod je maljav, ono što ga razlikuje, može da stoji uspravno, kao flaša, sa peteljkom gore, dole je ravan, i ima udubljenje kao pupak( ja ga zato zovem "pupčasti"). Inače je ubedljivo najukusniji bruno. Hayward se gaji najviše zbog njegove sposobnosti da mogu da se čuvaju u hladnjači do maja, bruno već u martu sazreva. Iskreno, imao sam argutu, plodovi jesu ukusni, ali na jedinici površine rodi mnogo manje u odnosu na običan kivi. Prednost joj je veća otpornost na zimu.

Dragane,svaka časta za raznolike sorte.Ja bih voleo kad bih našao kanadsku selekciju Haywarda Saanichton12(retka je u Evropi) koja je dosta otpornija na mraz.Mojim argutama se čini ova opaka zima(kod mene u dvorištu nije palo ispod -17C,ali to je za Niš mnogo) više prija nego prošla blaga(kod mene u -8C).
Fatka,bolje ti je uraditi kivi od reznica,jer neke sorte daju isključivo ženske ili muške jedinke od semena.Pogledajte u galeriju sam stavio fotku dva Haywarda,samo ovaj veći zpvu ovde "blizanci".Verovatno ima duplo više hromozoma od običnog.

Hvala, hvala, hvala! Nisam ocikavao ovoliku pomoc sada mi je sve malo blize. Sto se tice vrste stvarno neznam koja je sadnice smo kupili na Niskoj zelenoj pijaci predpostavljam da su obicne.

E,pa ako si ih uz'o na pijaci,onda ti je to najverovatnije A.deliciosa cv."Hayward"

Joj dragane kako kad ovdje nemam reznica samo kod mene ima jedna a neznam da li je musko ili zensko, a toliko imam zelju a slucajno sam kod trgovca prije tri godine uzela ovaj kivi a nisam znalam da treba muski i zenski.Recite mi na koju dubinu se sadi, da vidim da li sam pravilno ukopala. imam jos jedno pitanje za sve koji znaju:>Nemojte mi zamjeriti jer ja sam starija zena pa neznam davno sam isla u skolju.??Koja je kisela zemlja?

Pre nekoliko dana sam zasadio jednu sadnicu muškog i tri sadnice ženskog kivija. Sadnice su kupljene na pijaci, dve ženske su Hayvord vrste a ona treća je neka glatka vrsta, prodavac nije znao da kaže koja!
Postavio sam pritku za penjanje, male pritke protiv komšijskih mačaka, zalio ih dobro, ukratko, sve sam uradio po propisima postavljenim u ovoj temi! Najavljuju neko zahlađenje ovih dana, nadam se da ce ga preživeti a onda mi ostaje samo da čekam yrele plodove

Prijatelj vec nekoliko gidina imakiwu u dvirushtu i to 3 zenska i jedno musko i ove godine je imao oko 100kg plodova.Inace neznam koja je vrsta samo znam da mu je donela sestra iz Crne Gore. Juce je rezao neke suve grane pa jeslucajno obrezao i jednu veliku granu koja je puno radjala.
Daje ne bi bacio posekli smo je na manje parcice i to raznih debljina neke sa listovima neke bez i neznamo kako da ih posadimo pa smo nekolicinu poboli u zemlju a nekolikostavili u vodu.

Imam jednog komsiju koji prodaje sadnice kivija i pitao samga aon rece: "Vi mislite da svako moze da razmnozava kivi" mislim neki baksuz od coveka.

Moze li pomoc i interesujeme koja je po vama najbolja vrsta za nase uslove i koja ima najvece i najsladje plodove

Hvala

Najbolje sorte su abot i bruno, barem po meni.

Da ne raspravljamo o ukusima(slažem se sa Draganom da je Bruno najukusniji),ali ako smo kod veličine,tu je Bruno i neke novije forme Hayward-a(kojeje malo teže naći kod nas).A za otpornost ka niskim temperaturama,je,verovatno,najbolji kanadski Saanichton12,ali nisam čuo da ga neko ovde ima.