Grab (Carpinus)

Može li mi neko nabaviti seme crnog graba (Ostrya carpinifolia)?

drveni citat:

Može li mi neko nabaviti seme crnog graba (Ostrya carpinifolia)?

Opšte rasprostranjenje: Endemit zapadne Srbije i graničnih područja sa Crnom Gorom.
Rasprostranjenje u Srbiji: Klisura reke Panjice kod Arilja, klisura reke Mileševke kod Prijepolja, klisura Lima kod Brodareva.
Vrsta je krajnje ugrožena u Srbiji. Takson je uvršten u evropsku i u svetsku crvenu listu flore. Na svojim malobrojnim staništima retko obrazuje guste populacije. Broj jedinki na takvim mestima kao što je slučaj u klisuri Mileševke, gde su i najbogatije populacije, ne prelazi 10 individua na 5 m2. Ukupna brojnost populacije na tri poznata lokaliteta u zapadnoj Srbiji ne prelazi 1000 individua. Najsiromašnije populacije nalaze se na klasičnom nalazištu u klisuri Panjice kod Arilja koje se procenjuju na manje od 100 primeraka. Međutim, nisu primećene značajnije promene brojnosti populacije, mada je u klisurama kroz koje prolaze saobraćajnice, moguće zbog aerozagađenja, a verovatnije zbog sakupljanja za zbirke brojnost populacije u opadanju.
Ovo je citirani tekst iz jednog naučnog rada.
Nimalo lak zadatak naći seme, ali nije nemoguć. ‚‚Srbijašume‚‚ iz Požege imaju centar za sortiranje i doradu semena i rasadnik, a nalaze se upravo na tom području. Ako oni imaju semena onda smo ga i nabavili. Sa njima imam odličnu saradnju.

Drveni , za utehu , ako seme ne nabavim mogu nabaviti sadnicu.

MIODRAG22 citat:

Drveni , za utehu , ako seme ne nabavim mogu nabaviti sadnicu.

Još bolje.....!

Usput, dobio si i jednu Abies concolor u kontejneru od 10 l.

Bas dobro sto si zatrazio seme crnog graba - tako si me naterao da ga proguglam i shvatim da ja (verovatno) mogu nabaviti seme: ovde ga zovu otprilike 'hmeljograb' jer mu seme lici na hmelj.
Drveni, to smo seme jednom i bacili na onu livadu na Povlenu. Doduse, nista nije niklo
Dakle, ovih cu dana ici u park gde je bilo odraslo drvo i ako jos ima semena, dobijas ga od mene.

Poslušao sam savet Zmijobora i konačno jesenas sam posadio grab na placu. Sadnice sam kupio oko 70cm visine i nisu bile skraćivane.

Želim da izrastu kao pojedinačni gusti žbunovi, visine oko 2,5 metara, u obliku zaobljene kupe. Pretpostavljam da se orezivanjem može postići taj oblik, samo ne znam kako.

1. Da li da orežem odmah vrhove, da podstaknem bočno grananje ili da ih pustim da rastu na željenu visinu?

2. Kada je najbolje vreme za orezivanje?

1. Ako želiš da to budu ‚‚sedeći‚‚ grmovi bez vidljivog debla, treba im odmah otseći vrh da bi se počeli granati. Ukoliko bi ovu operaciju propustio ove godine, sledeće bi imao problem da ‚‚obučeš‚‚ drvo neposredno iznad zemlje. Obrastanje se u tom slučaju pomera na visinu dvogodišnjeg porasta.
2. Iz prvog zaključka proizilazi drugi - ako želiš grm u obliku šampanjske čaše, sa deblom, prekraćivanje odloži za bar jednu godinu i forsiraj mladar iz terminalnog pupoljka . Obavezno je pinciranje grančica koje izbijaju na delu koje treba da bude deblo.
3. Ne zaboravi da grabovi ne rastu brzo kao neke druge vrste
4. Najlepše visoke žive ograde u Italiji su upravo grabove
5. Postoje fastigiata forme graba koje prirodno rastu kupasto, od široke do strogo uske kupe ili vretena, ali cena im je od 35 eura pa na više.
6. Sadnice koje si posadio možeš odmah orezati, da bi bile uniformne skrati ih na istu visinu ravnajući se prema najnižoj.

Hvala ti Miodraze za ovako strucne savete. Sad znam da ce moja zivica biti i do 30tak cm od zemlje, moje su sadnice bile podrezane, ali vec trogodisnje
Tja, mozda nagrnem jedno 15tak cm zemlje, ako je nadjem!? :))))
Dodao bih da ne rastu ni mnogo sporo - kad krenu, to je oko 50, mestimicno cak i 100 cm za sezonu, na Zlatiboru!
A tamo je sezona rasta skoro za trecinu kraca od nizijske.
Doduse, gde je zemljiste slabije, ili im nesto ne odgovara - rastu zaista sporo, oko 20-30cm.

P.S. Probao sam da, prskajuci folijarnim djubrivom, stablo podstaknem da proizvede nize grane. Nisam imao neki rezultat za sada, pa sam ove godine planirao da nastavim sa folijarnim, ali i da izvrsim drasticno snizavanje ograde na pola (sad je skoro 2m, i vec je dve sezone odrzavam tako). Imas li iskustva sa tim? Obzirom da im je koren dosta razvijen, skoro sam sasvim siguran da bi lako povratile visinu - za sezonu dve se ne bi ni videlo da je tako skracivana.

Mislim da bi Carpinus lepo izgledao na špaliru..možda ćete tako moći da usmerite grane na dole..

ovako nešto..

Svaka čast na odgovoru Miodraže. Skraćujem na 40 cm čim odem na plac. Ovo za fastigiata varijetete je istina, našao sam ga samo na jednom mestu u BG i kad sam čuo cenu pomislio sam da žele da me nasamare.

Uzgred, u parku kod Vukovog spomenika ima nekoliko stabala graba, orezanih u pravilne kocke na stablima. Kompletno lišće stoji još uvek na granama. Ako prodjem uskoro, uslikaću.

Pokušaću sutra da snimim primerak piramidalnog graba kod mene u rasadniku starog oko 30 godina. Kad sam ga prvi put video mislio sam ‚‚koji ludak se penje i sa čime da ga tako ošiša‚‚ a ono u stvari sam od sebe formira vreteno paravilno i gusto kao četka.
Grab je inače vrlo zahvalan za izvlačenje geometrijskih formi koje uz redovno orezivanje do postizanje željenog oblika kasnije lako zadržava formu . Nebiste verovali kakve se ograde mogu dobiti od bukve i gledičije, pa s opravdanim razlogom mogu da tvrdim da su to tri najpostojanije žive ograde koje se formiraju od lišćarskog drveća.
Još jedna unikatna osobina graba je da fantastično podnosi šišanje, a uz to dugo zadržava list preko zime, nešto kao hrast, pa čak i duže. Mnogi ga u zamenu koriste za badnjak.
Evo i Psycho ima zanimljiv predlog za živu ogradu podignutu na nekih pola metra od zemlje .
Praznine u prizemnoj zoni živog zida se daju popuniti. Đubrenje i forsiranje rasta je jedan od preduslova, ali nije presudan. Zmijobore pokušaj sa redukcijom visine živog zida za 1/3 ali profil zida mora imati trapezni oblik - baza zida mora biti šira za 1/5 od vrha zida. Na taj način se stimuliše ravnomerno obrastanje po celoj visini.

Primera radi Carpinus betulus ‚‚Fastigiata‚‚ košta od 1.500-3.000 din zavisno od visine , Carpinus betulus ‚‚Frans Fontain‚‚ 3.000 a Carpinus betulus ‚‚Monumentalis‚‚ i čitavih 10.000 dinara, Carpinus betulus ‚‚Pendula‚‚ 3.500 a Carpinus betulus ‚‚Purpurea‚‚ 1.500 dinara . Pa ko voli nek izvoli.

Moja zivica trenutno izgleda slicno kao ova na @psycho3p-ovoj fotografiji. Cak i upola manje prostora do zemlje.
Pokusacu da je potkresem kako si rekao, @Miodraze. Tako nekako sam bio i planirao, trapezasto, na dole sire, ali bih je verovatno previse potkresao, da je ostalo po mojoj zamisli! Hvala, necu onda preterivati!