jeli o tome govori ova knjiga:
www.knjiga.hr/03.asp?c...p;ID=14561

Samo da se malo pohvalim! Krenule mi rotkvice i rikula a u zemlji su vec mrkve, blitva, kapula ljutika, motovilac, persin, celer, cesnjak.

Evo slicica mog bio vrta.

...

Vauuu, sto je lepa basta.
I ja sam u basti od cveca posejala samo neven i prelepo se uklapa, isto kao kod tebe. Slikacu kad malo vise procvetaju.

Ima tu jos kadifica koje navodno tjeraju neke lisne usi i zjevalica, one razrahljuju zemlju. Vidi se da cak ostavljam i neki korov, npr. slatkovinu (divlji slak) koji ima sladak korjen pa oni crni crvi znaju napast njega umjesto cesnjaka i kapule.

Kadificu je moja baka sadila zbog nametnika u tlu, nematode...

saltas, kako ti je uredna basta

a tek zemlja, kako je divne boje a moja sva zuta, nikakva

Hvala Singa!
Zemlja je crvena, kod nas se zove crljenica ali nije bas plodna jer u njoj ima jako puno kamenja a ako ga izvadis dobijes tvrdu masu iz koje nista ne moze rast. Treba ju cesto rahliti i gnojiti.

ko bi rek'o, a deluje tako plodno

jel ono gore kupus ili karfiol?

Brokul!

Ljudi pre neki dan sam upoznala čoveka koji se bavi bio proizvodnjom povrtarskih biljaka i to onih retkih (artičoke, brokoli, bamija, bob, špargla, prokelj, rabarbara, endivija, kineski kupus, čičoka, tikve Lagenarije, čajota...i razne druge) i naravno klasične povrćke.

Ako neko želi da naruči semenke i to može. Ali da ja ne pravim ovde reklamu, ko je zainteresovan neka mi se javi na PP.

Ja sam danas dobila od njega bamije i momordike- gorke tikvice -oduševila sam se. O ovim tikvicama će biti reči na Lekovitom bilju.

Svidja mi se tema pa sam hteo da se nadovezem jednim pitanjem. Zanima me u kojoj meri je vestacko djubre stetno za coveka? Pored kuce imam plac sa bashtom i do sada nisam koristio skoro nikakvo djubrivo (samo kompost), poshto sam zeleo da povrce bude cisto, tj. da bude uzgajano bez pesticida, herbicida, fungicida pa i veshtackog djubreta. I uvek je bilo dovoljno svega, tako da se pijac ne posecuje. Nije mi bitna velicina ploda, vec mi je bitno saznanje da je plod zdrav. Sada sam mislio da dodam malo vestackog djubreta, cisto da vidim razliku. U pitanju su kornishoni. Ima li svrhe djubriti ih sada? Ima dosta sitnih plodova, pa mislim da bez nekog djubrenja nece moci da napreduju.

Mogao bi da probas , najvise da bi zadovoljio svoju radoznalost. Vestacko djubre vise moze biti stetno za same biljke ako se pretera a za coveka nema neku stetnost. U svakom slucaju kompost je idealno djubre. mogao bi nadjubriti jedan deo sa vestackim djubretom u kom je najvisi procent kalijuma, a jedan deo nek ostane sa kompostom , pa ces videti razliku.

Da li neko moze da mi da informaciju o tome koliko je na nasem trzistu trazeno eko povrce i voce. Naravno, zanima me i kako to funkcionise na stranom trzistu i kako individualni proizvodjac moze da proda svoj eko proizvod napolju? Da li tu ima ikakve zarade?