Slazem se sa vama, pojedemo vise otrova nego vocki. Takodje imam vikendicu, nalazi se u vocarskom kraju i imam priliku da vidim koliko cesto sprovode prskanje. Do pre manje od mesec dana voce je vec prskano pet puta Ja imam par vockica koje sam ja posadila i takodje kajsiju koja je bila tu jos dok sam bila mala. Nikada nisam nista prskala pa koliko rodi da rodi.

poalsa i nikola145, naravno da cu Vam poslati kostice od kajsije, to je bar najmanji problem . Ove godine je rodila kao luda, ali su jos zelene. Za dve nedelje cu opet ici u vikendicu, pa cu slikati kajsije da vidite kakve su. Samo mi napisite kada da odvojim kostice, jel kada budu zrele kajsije? Ne zamerite sto se ne razumem, pa mozda pitam gluposti

lana1, ove moje komsije prskaju svake nedelje, a nekad i po dva puta nedeljno

Kad budu zrele i kad ih smažete ili pretvorite u pekmez ili rakiju, par koštica spakujete u koverat i pošaljete nam :-)
Unapred hvala!

Izvinite, ali kako ce iz kostice kajsije da nikne kajsija??
Ja sam mislio da se kajsija dobija kalemljenjem...

Pa šta drugo nego kajsija?!?
Naravno danas se sve kalemi, moje mišljenje je da nema boljeg drveta od sejanca. Naravno postoji veliki rizik da se dobije loša voćka, čeka se duplo duže do prvog ploda, ali ako se posreći da bude dobra onda si dobio pravu voćku kojom će i sledeće generacije da se slade.
Dalikala hvala i od mene unapred :-)

@ gogidj

Posadis kosticu sljive nikne sljiva ,kajsiju kajsija i tako dalje a sto se tice kalemljenja voca to je da bi dobio pouzdanu sortu kojoj ces unapred znati koje ce biti boje velicine i ukusa kalemljenje je tako receno kloniranje, grancica koja se uzme sa vocke koja daje dobre plodove kad se kalemi na sejanac i na prenosi sve karakteristike (osobine) vocke sa koje je uzeta.

Ok hvala..
Nije mi bilo bas jasno..
Jer kod mog djeda je bila kajsija dosta stara..dali kalemljena ili samonikla ne znam... ali nikada ispod nje nije nikla druga kajsija, iako je ispod nje uvijek bilo kostica...mi djeca smo ih tamanili onako sa grane, i kostice razbacivali okolo..

Sad jos nesto..ako posejem kajsiju i ona nikne, kad stize u kom mesecu..?
Ja sam imao okalemljenu na dzenariku i uvjek je mraz sredi u cvatu...
Dali ova samonikla kasnije stize..?

Sve podloge za kajsiju su problematične i imaju neke mane. Tako je džanerika previše rana i bujna pa strada od mraza. Evo malo o podlogama za kajsiju:

psss.rs/e107_plugins/f...#post_7120

Ustvari se zbog neadekvatnih a opšteprihvaćenih sistema kalemljenja pojedine voćke teško primaju i uspevaju u odredjenim uslovima u kojima bi prirodno gajena mogla da uspe. Kakve šanse ima kajsija na džanerici kada imate mraz u maju, zato su krajevi uz reku kao što je Grocka uspešni voćarski krajevi u kojima takve kombinacije mogu da prodju.

Zdravo, moracu da se umesam iako sam procitao sta pisu strucnjaci iz ove oblasti.
Kajsiija
za podlogu kajsije se u nasim krajevima uzima sadnica -divljaka belosljive a moze i bilo koje druge samo da je divlja . Tu ima i svojih nedostataka jer sve podloge nisu bas na svim terenima dobre.
da bi se sprecilo izmrzavanje ,po meni , koriste se podloge sa velikom otpornoscu na hladnocu . Treba odabrati pravu sortu za svoj kraj ili oblast gde je klimat neujednacen ili varira .
Sejati kajsiju iz kostice je besmisleno i nikada necete dobiti ono sto ste trazili. zato se pribegava kalemljenju.
Po meni najbolji nacin je da kada se kalem grana primi na podlozi u 2. godini je odvojite od korena divljaka na specifican nacin -oziljavanjem prstena [ malo komlikovano] i onda je gajite na svom sopstvenom korenu.
Nema uticaja korena sljive i sve osobine plemke ostaju . Ako se saceka nekoliko godina onad nema nista od toga .
Jedino SEFTELIJA se seje iz kostica i prenosi sve osobine roditelja . Ne mislim na vinogradarku jer ona je divlja breskva .
Sve sto vas zanima oko kalemljenja i uticaj mentora , posrtednika i vestackog uticaja na osobine plemke i korena cu vam objasniti.
Postoje mnogi nacini kako da imate zdravu i uspesnu sadnicu koja ima samo najbolje osobine . One sto ne valjaju se pod uticajem mentora i posrednika izgube .
za pocetnike je to komplikovano ali za one koji zele da nauce stojim na raspolaganju.
Ovo o cemu pisem nema ni u jednim knjigama . Ovo se uci kroz zivot i mnogo znaci onima koji u biljci vide zivo bice a ne sadnicu koja se prodaje po pijacama .
Pozdrav Nenad.

Ma nema veze ako nije onakva kakva je roditeljska, neka me iznenadi prijatno ili neprijatno :-)
Ja ustvari sadim šumu i zato skupljam svo seme voća do kojeg mogu da dodjem i koje ima iole šanse da bude dobra voćka. Jako gusti sklop koji će kasnije da se proredjuje. Ili će ga prorediti srne i zečevi.

Nikola javi se u jesen da ti posaljem semena svih ovih divljih i poludivljih biljaka ako te zanimaju.
Pozdrav Nenad.

Kako da me ne zanimaju, držim te za reč.
Hvala unapred
Pozdrav
Nikola

Neko mi se zalio kako je borovnicama i brusnicama bacao vestacko djubre i kako su mu dobro radjale a onda naglo pocele da se suse . Moli covek za pomoc .
Sta da mu kazem.... Mnogim biljkama je potrebno vestacko djubre da bi dobro radjale ali isto tako mnogim biljkama je potrebna i gljiva mikoriza da bi zivele i plodonosile .
Konstantnim unosenjem vestaka u zemlju unistava se flora tih gljiva i normalno da biljka koju gajimo polako nestaje .
Nemci ako nemaju kiselo zemljiste za borovnicu koriste sve i sade ih u saksijama . Mi ne , sadimo gde stignemo pa onda ,,vestak,, i mislimo da smo pametni.
Eto dokle nasa pamet doseze i samo napred i sto vise vestaka po biljci.
Pozdrav.

IZVORbg citat:

Knjiga godine, ORGANSKI UZGOJ cela besplatna online books.google.com/books...mp;f=false naravno jedna knjiga ne čini proleće vidi moj raniji post....

Imaš li ovakvu ali sa prevodom ?

Odakle mi dobri druze. Ja sve sto nalazim nalazim na Ruskim sajtovima . Znaju Rusi sta je dobro a sta ne . Pozdrav