VOĆE BEZ HEMIJE

Imate li iskustva sa uzgojem neke voćne vrste bez korišćenja pesticida? Mislim da bi se ovoj temi trebala posvetiti pažnja, neophodna je i edukacija, posebno velikih proizvođača. Moramo da znamo čime hranimo sebe i svoju decu. Moj predlog za uzgoj "zdravstveno bezbedne hrane" je grožđe moldova. Ja već pet godina nisam prskao grožđe, solidnog je kvaliteta, rodilo je čak i prošle godine( ekstremno kišovito leto).

bravo


bravo!


sta da ti kazem, ja isto tako sve bez Kemije!
mrzim je.. i prezirem.. znaci stavim samo tamo i onda kad bas mora, ali moje dete to nece jesti i udisati


da li pratite koliko ljudi dnevno oboli od kancerchina i kojekakvih degeneracija, a sve zahvaljujuci hemiji koja je svuda prisutna??


zabole me uvce za one plasticne paprike iz super marketa (crvena, zuta i zelena u kompletu, ko plasticni semafor) i onaj bezukusni klonirani paradajz.. moje dete i ja to ne J E D E M O (kraj)


imam svoju eko-bastu, sve je ultra natural, manjih prinosa doduse ali je ipak to to


jeb'o XXI vek, aj lav ju

Kada nagrnu bolesti i štetočine treba biti čarobnjak pa zaštititi biljke bez hemije.

Naravno da ce da nagrnu. Kada na jednoj teritroji postoji godinama nesto i to u enormnim kolicinama, te tzv. stetocine bi bile lude kada ne bi iskoristile, zar ne?
To sto se nama ne svidja je druga stvar.
Osim toga, postoje mnogo bolji bioloski odgovori. Ako su u pitanju leteci insekti, nekoliko slepih misevva savrseno resava problem.
Svakako da se moze i bez hemije, samo kao sto vec neko rece - prinosi su manji, a sada se sve vrti oko novca. Pa cak i zdravlje

zelja mi je da na vikendici posadim nekoliko chokota grozdja, ali bih neku sortu koja ne mora puno da se prska (otpornu na bolesti) jer tamo nisam tako cesto.. i da pritom bude slatko crno kao hamburg

davno sam cuo da postoji, znate li neku takvu sortu?

Alex,

ja gajim dve vrste grozdja koje se ne prskaju.

Jedno je crno, tamno sa malo debljom ljuskom, vrlo ukusno, odlicno za pravljenje vina, ovde ga zovu Coronation. Druga vrsta je zeleno ( ili zuto kad sazri ) neshto je sitnije, ali je ukus med medeni. Nisam sigurna koja je ovo sorta, ali cu se vec raspitati.

heh, kad si mi daleko

kad je najbolje vreme za sadnju?

Kod nas to crno grožđe sa debelom ljuskom zovu crno otelo.
Od njega se pravi neko zanimljivo sladunjavo vino koje se lako pije, ali posle ume da boli glava (mislim da u toku fermentacije postoje neki sporedni procesi koji dovode do povećanja koncentracije metil alkohola).
Crno otelo nije baš slatko, ali ga ja baš zbog toga obožavam.
Za to pomenuto žuto' grožđe isto znam da ga i ovde gaje bez prskanja, ali ni ja ne znam ime te sorte.
A crno otelo se može naći svuda po Srbiji - imam ga i ja u dvorištu. Lako se razmnožava reznicom, najbolje u rano proleće.

imam i ja crno otelo u dvoristu porodicne kuce na vozdovcu, ali hocu to neko drugo, sladje i "normalnije"..
a otelo jeste simpa, najvise sam ga voleo kao klinac

ma ljudi, ja sam cuo da postoji neko crno kao hamburg
gde je draganp?

Eve i mene. Tek sam došao sa posla, pa da vam pomognem. Imam super hibrid moldovu- ona se ne prska ima i slatkoće i kiselosti, što je važno za vino, nije baš kao hamburg ali je zadovoljavajuće. Ja sam malo i na prevaru dobio mađarski hibrid favorit, koji još nije na sortnim listama,bliži je hamburgu od moldove, jedino u kišovitoj godini traži dva prskanja. Samo da vam kažem može da se razmnožava reznicama, a njih će biti na jesen dosta.

Lepo, Dragane, kada dospes, da li bi nam malo opisao uslove koje traže te sorte?

Danas postoji u svetu(mislim da Italijani prednjače u tome) dosta sorti grožđa otpornih na različite bolesti i napasnike,a ponešto od toga stigne i kod nas.Imao sam negde spisak sorti koje se vrte po našim rasadnicima,ali ga ceo dan tražim.Nisam ti baš od koristi,ali nevermind,ovo što ti je rekao Dragan,Moldova,jedna je od njih.Postoje i neke dve stone sorte nastale u niškom institutu za vinogradarstvo,ali se ne sećam baš ni njih.U svakom slučaju,čuo sam da nisu baš preterano slatke.
Otelo(otelo crno je pleonazam,jer ne postoji belo,iako ima jedna naša starovremska sorta koju zovu Otelo belo ili Belina u sokobanjskom kraju,ali to nije to) ili kako je zovu južnoj Srbiji,Otela je sorta nastala od divljih američkih sorti otpornih na filokseru.U Evropu je uletela (prvo u Francusku),krajem 19.veka kad je filoksera uništila najveći broj vinograda.Jeste da ima malo veći procenat metil alkohola i to je bio jedan od aduta naših posleratnih vlasti u širenju fame o Otelu kao "lošem grožđu".Stvar je,zapravo,bila u nečem drugom.Pošto se ova sorta izuzetno raširila,ljudi nisu želeli da sade druge,mnogo kvalitetnije i u to vreme usavršene sorte.To je,naravno,imalo poguban uticaj na vinarstvo i tako su rešili da zaplaše narod.Inače,onaj karakterističan,nekima dosta neprijatan miris ove sorte se u "stručnom žargonu" naziva "fox"(stvarno ne znam da li lisice tako mirišu).
Ja u dvorištu imam dve velike vinjage Otela od kojih ukupno naberem 40-70kg grožđa i koristim ga za mešanje sa drugim sortama u spravljanju vina(zajedno sa tastom i šurakom) u odnosu ne većem od 1:10 da bih pojačao boju.2003.(koja je imala dosta sušno leto) smo merili jačinu šire samog Otela i bila je nešto jača od 14% alc. dajući u ukupnom skoru 12,97%.

potrazicu po rasadnicima, no za sadnju moram cekati jesen..

Moldovu bih preporučio zbog njene otpornosti na hladnoću (-30 stepeni) koliko sam pročitao, a i favorit ima moldovine krvi, pa sam zato njih nabrojao. Postoje i druge moldavske vrste a i Mađari su jaki. Postoji jedna muskatna vrsta san valijera, ali ja je nisam nikada video, kažu da je odlična i veoma otporna na bolesti. Veoma je atraktivan izgledom hibrid strašinski- zasnovan je na kardinalu, ali bih ga preporučio za gajenje samo na moru, veoma je krupan grozd i treba nekoliko prskanja kod nas. Postoje i naši hibridi:lasta, karmen... ali su oni prošle kišovite godine oboleli, ako nisu prskani. Ja imam čak i neke čileanske hibride koji se "ne prskaju", solidni su ukusom, ali u uslovima mog dvorišta traže prskanje. Dakle, da više ne davim: moldova i favorit!
Što se tiče uslova gajenja- nisu zahtevne.