VOĆE BEZ HEMIJE

Poster koje biljke se vole
permaculture.org.au/20...ing-guide/

ali to je ograničeno znanje ipak je psoter tabela zato savetujem nabavku knjige EKOLOGIJA BILJAKA svima!!!

Što se tiče insekata, neko se gore žalio,
nabavite patke i kokoške (pazite koje i kako ih hranite da ne bi jele i biljke) , postavite zabodene grane u sred bašte da ptice stanu na njih jer se plaše mačaka i drugih predatora a zatim sleću i trebe insekte, postavite zamke za bube recimo flašu sa sokom, pivom, sirćetom...u koju bube dolaze da piju i dave se....NE sadite monokulturu jednu biljnu vrstu što je više vrsta zbijeno manje insekata ima, i naravno stavite srate panjeve u napravite mini lokvece bazene za žabe, žabe tamane insekte noću!!!


Ko umije njemu dvije (Alan Ford citat)

Ko ne umije - njemu kancer od pesticida

Hvala!

Bez hemije..

Miroslav, bravo svetat.
I nie sekogas proizveduvame bez hemija, taka se naucija drvcata i taka odi, sami se borat so se.
goleminata ne e vazna, vazno da e bez prskanje.
Ni esensko ni proletno prskanje, sto ke padne neka padne, ke ostane i za nas.

lužnjak citat:

Vladika, jedno pitanje za tebe. Dali roditelji ili ti imate iskustva sa biljnim juhama? Koliko sam našao na iternetu radi se od biljaka kao što je kopriva, preslica itd... Navodno je potrebno prskati svakih 2 tjedna ali su rezultati jako dobri. LP

Moje iskustvo se odnosi na prskanje krompira koprivom i dalo je odlične rezultate. Naime, treba shvatiti da kopriva ne uništava krompirovu zlaticu već svojim mirisom pokriva miris krompira i zlatica ga ne prepoznaje kao hranu. Prošle godine se dogodilo da smo komšija (druga kuća od mene) i ja prskali svoj krompir koprivom i potpuno ga sačuvali od zlatice ali zato je komšija između nas ostao bez krompira. Izgleda da su i prijateljeve i moje zlatice sve prešle kod komšije između.

Како припремаш ту купку. Претпостављам ставиш лист коприве у воду да одстоји неколико дана?? Дај мало детаља.

Vladan citat:

Како припремаш ту купку. Претпостављам ставиш лист коприве у воду да одстоји неколико дана?? Дај мало детаља.

Upravo tako. Prilično je neugodnog mirisa ali nešto se mora i otrpiti. Ne znam koliko dana je optimalno, ali mislim da je nedelju dana sasvim dovoljno, bar tako se pokazalo u mom primeru.

Ја сам чуо да су људи тиме убијали биљне ваши на ружама. Хвала на корисном савету.

Vladan citat:

Ја сам чуо да су људи тиме убијали биљне ваши на ружама. Хвала на корисном савету.

Moja pretpostavka je, kao i kod krompira da nije u pitanju ubijanje biljnih vaši već prekrivanje mirisom i nametnici gube interes za biljku koju ne mogu da prepoznaju kao hranu.

kamasutra citat:

Nasao sam ovu odavno zaboravljenu temu, i dacu svoj prilog. Iz sopstvenog iskustava mogu potvrditi da moze voce bez hemije. Ali nemojte misliti 100% bez hemije a uz to da bude 100% lepo i bez znaka oboljenja i stetocina. Prema Europskoj regulativi za organsku proizvodnju dozvoljeni su neki, takoreci bezopasni preparati i to na bazi bakra i sumpora, i to uglavnom za zimsku zastitu. Ja koristim rasolnicu i zute table koje sam sam napravio. Mozete videti u moju galeriju.

Sve što je po "Evropskoj" ili "Američkoj" "Regulativi" sigurno nije na korist nikome (osim velikim industrijalcima baš te Evrope ili Amerike). Da nije tako, ne bi nas upućivali na "bezopasne" produkte bakra već bi nam, lepo, rekli da je dovoljno da u biljku zabijemo komad bakrene žice, naravno, one bez laka i da će biljka sama uzeti bakra koliko joj treba (važi i za vinovu lozu i za paradajz i sve ostale kulture koje "zahtevaju" prskanje bakrenom hemijom.

alex citat:

potrazicu po rasadnicima, no za sadnju moram cekati jesen..

Možda baš i nije tako. Ovo je ionako sajt koji ne bi smeo robovati navikama intenzivnog uzgoja već se voditi sitnim užicima, pa uz više iskustva, može prerasti i u intenzivni uzgoj. Možda da pokušaš nešto što sam davno pročitao ali nikada nisam primenio. Uzmeš komad loze, dužine jednog do dva metra, promera jedan do jedan i po centimetar i zakopaš u zemlju tako da samo krajevi vire po desetak centimetara iz zemlje. Dobro je da se u rupu u koju je zatrpana loza stavi dosta glistenjaka i, naravno da se dobro zaliva, barem u početku. Mislim da vredi pokušati. kasnije, kad krene, dobro je primeniti raniji savet sa nabijanjem bakrene (ne lakirane) žice kako bi se izostavilo prskanje bakrenim krečom.

barajevo citat:

kamasutra citat: Nasao sam ovu odavno zaboravljenu temu, i dacu svoj prilog. Iz sopstvenog iskustava mogu potvrditi da moze voce bez hemije. Ali nemojte misliti 100% bez hemije a uz to da bude 100% lepo i bez znaka oboljenja i stetocina. Prema Europskoj regulativi za organsku proizvodnju dozvoljeni su neki, takoreci bezopasni preparati i to na bazi bakra i sumpora, i to uglavnom za zimsku zastitu. Ja koristim rasolnicu i zute table koje sam sam napravio. Mozete videti u moju galeriju. Sve što je po "Evropskoj" ili "Američkoj" "Regulativi" sigurno nije na korist nikome (osim velikim industrijalcima baš te Evrope ili Amerike). Da nije tako, ne bi nas upućivali na "bezopasne" produkte bakra već bi nam, lepo, rekli da je dovoljno da u biljku zabijemo komad bakrene žice, naravno, one bez laka i da će biljka sama uzeti bakra koliko joj treba (važi i za vinovu lozu i za paradajz i sve ostale kulture koje "zahtevaju" prskanje bakrenom hemijom.

Nekoliko stvari da razjasnimo:
1. Evropska regulativa o primeni pesticida sadrži zelenu listu pesticida za kalendarsku godinu koji se mogu koristiti, i žutu listu sredstava koji se uslovno mogu koristiti zavisno od invazije štetočina i bolesti
2. Bakar je u ishrani biljaka mikroelement i ima ga sasvim dovoljno u zemljištu, pa nije potrebno zabijati gromobrane u biljke
3. Bakarni preparati se koriste kao fungicid u preventivi biljnih bolesti tipa plamenjača i bakterioza
4. Bakarni preparati su najneškodljiviji od svih pesticida

Nepotrebno je da ljudi koji pate od anemije gutaju eksere, u protivnom imali bi na stotine fakira,i gutača mačeva i vatre.

Za one koje interesuje tema evo još malo teksta i iskustva ljudi s terena:

Košnja trave je i u voćnjaku, naravno, ručna i to sa onom duljom kosom. Ovdje se kod duljine kose misli na kosu bez kosišta i njezina je duljina uglavnom utisnuta na onom dijelu gdje se učvršćuje na kosište. Ni ovdje ne treba pretjerivati sa duljinom kose, ona od 600 mm sasvim zadovoljava. Najdulje kose se koriste (koristile su se) na ravničarskim livadama koje su u proljeće uglavnom pod vodom pa su gotovo idealno poravnate, bez puno krtovinaca ili drugih prepreka. Ovaj naš voćnjak je na nagnutom terenu sa puno biljaka na koje treba paziti, te prepun humaka koje su napravili krtovi i zato koristimo ovu relativno kratku kosu.
O košnji je sada bilo stvarno dosta, izgledati će kao da je to najvažnija stvar na svijetu. Kada je riječ o voćnjaku, ipak je najvažnije orezivanje voćaka u proljeće. Gotovo je isto tako i sa vinogradom, ali to nismo spominjali kada je on bio na redu jer to radimo standardno, a ne na neki revolucionarni način. Osim toga naš način uzgoja vinove loze je „na kolcu“ , na što će se danas netko teško odlučiti, no ako ima zainteresiranih neka pitaju ako ih zanimaju pojedinosti. Idemo redom, najprije sadnja voćaka.

I sledi nastavak:

Kod sadnje voćaka odlučili smo se za razmak od 7 m. Naravno da se ovaj razmak odnosi na velike voćke, dok se grmovi sade na manji razmak. Nismo odmah kupili i posadili sve voćke prema nekom planu, već ta sadnja traje još i danas. Kako nailazimo na neku zanimljivu sortu, tako je pokušavamo cijepiti na podlogu koju sami uzgojimo iz sjemena i posaditi na neko slobodno (ili upražnjeno) mjesto. Kada se posadi mlada voćka treba obavezno kraj nje nabiti kolac kako bi znali gdje je kada se digne trava da je ne posiječemo kosom. Mlade voćke treba okopavati dok ne stasaju i dok im trava više neće smetati. Pokušali smo stavljati sijeno oko voćaka kao i u vinogradu radi stvaranja humusa i sprečavanja bujanja trave, no to je bila katastrofa. Za čas su se tu naselile voluharice i voćke su se počele prekretati. Zanimljivo, kako se to ne događa u vinogradu. Izgleda da im korijen vinove loze baš previše ne prija.
Kod sadnje voćaka vrlo malo smo kupili gotovih sadnica jer jednostavno nije bilo za kupiti sorti koje su nama odgovarale (onih oko kojih ne treba stalno trčati sa prskalicom). Da bi dobili onu sortu koju smo htjeli, bili smo prisiljeni sijati sjeme i onda na iznikle biljke cijepiti ili okulirati željenu sortu. Nije to tako komplicirano kako vam se možda čini. Puno veći problem je pitanje da li vam se žuri da što prije dođete do plodova. Ako je kriterij brzina uroda, onda je najbolje kupiti gotove sadnice pa makar i nisu baš one koje ste htjeli, a što se tiče prskanja, sa voćkama nije tako veliki problem kao sa vinovom lozom. Većina njih bez brige podnosi samostalnost i nebrigu. Nećete dobiti plodove bez ijedne točkice kao što su one u supermarketima, ali ćete zanati što jedete. Moramo ovdje ispričati jednu anegdotu sa ranim trešnjama koja nam se dogodila na početku našeg bavljenja voćkama (radi se o standardnoj sorti, sadnica je kupljena u rasadniku). Dolazio je prvi urod na najranijoj trešnji koju imamo. Možete si zamisliti, prvi urod na najranijoj voćki. No, kako smo mi prigledavali što se događa sa našim trešnjama zamijetili smo da su se u velikom broju pojavile lisne uši. Kako smo se bojali za našu mladu voćku odlučili smo da je moramo spašavati prskanjem protiv lisnih uši. Odlučeno – učinjeno. Za par dana su trešnje dozrele, ali ih se nismo usudili jesti zbog prskanja. Sa tugom smo zaključili da je to, eto, tako ispalo ove godine i da je najvažnije da smo mi spasili našu trešnju, jer tko zna možda bi se i osušila da smo je pustili u nemilost lisnim ušima. Za čas će doći novo proljeće pa ćemo onda jesti naše rane trešnje. Stvarno je došlo novo proljeće, dolazile su i trešnje, ali dolazile su i lisne uši. Pa nećemo valjda sada dozvoliti da nam voćka strada zbog tih par plodova. Opet smo prskali, ali ovaj puta smo odmah znali da ni ove godine nema ništa od prvih plodova. Došlo je i treće proljeće, no ovaj puta je došlo do onog „ pucanja filma“ koje smo već spominjali tamo negdje na početku ove naše priče. Naša rana trešnja služila je tome da svako proljeće na njoj obavimo uništavanje velike količine lisnih uši i za ništa više. Za to nam stvarno nije trebala. Ako joj je to jedina funkcija, onda i bolje da se osuši, bar nećemo više uzgajati lisne uši! Ostavili smo je. Što bude - bude. I što je bilo? Ništa. Te godine je bila puna lisnih uši tako da je bilo dosta neugodno brati trešnje, ali smo ipak došli do njih. Slijedeće godine je uši bilo zanemarivo, ali je sve vrvilo od bubamara. Danas više ne razmišljamo o lisnim ušima. Ako se gdje i pojave, to je u malom broju, pa ih jednostavno ignoriramo.

Треба бити опрезан са литературом и подацима у вези биљних култура који су међусобно пријатељски или непријатељски у баштама. Тако нпр. домаћи текстови говоре како јагода воли бели лук, а страни говоре супротно. итд, и др.