Isti sistem otklanjanja metil alkohola se i ovde primenjuje. Medjutim sledeca frakcija je butil-alkohol on se javlja kad jacina rakojie padne na 40 stepeni.U ovom slucaju koristi se gradomer koji kontrolise jacinu rakoje.
Do sada sam onu rakiju koja potece kada se istoci prvenac i odstrani metil alkohol do momenta kada jacina padne na 40 stepeni mogao odmah piti bez bojazni t.j. nisam isao na prepek. A ona rakoja koja istece kada jacina padne ispod 40 stepeni stavljao u naredni kazan i postupak ponavljao. Na ovaj nacin sacuvali su se neki aromati sljive koja su joj davala odredjeni prijatan ukus.
Medjutim skoro sam saznao za jos jednu frakciju koja se strogo kontrolise u zapadnim zemljama dok se kod nas ovo ne kontrolise to je Ethyl- carbamate i vrlo je opasan a njegove karakterstike mogu se lako naci na internetu.
Znaci kontrola se ovde neradi dok su recimo u Nemackoj napravljeni specijalni kazani za pecenje koji ovu otrovnu komponentu odstranjuju.Stari nacin pecenja sa starim kazanima bojim se da nece ici . U sljivovici kakva se proizvodi po Srbiji i okolnim zemljama ova supstanca moze da izadje i na 2000 ppb

Pozdrv !!!

Sad kad smo to usaglasili idemo malo na boju,
Šljivovica ,mislim da jedina (za orahovaču ne znam) od voćnih rakija bi trebala imati onu svoju zlatnu boju,a koju dobijemo kod pečenja ako stavimo komadić kore mlade šljive na izlazu iz cijevi da po njoj curi u posudu ili kod skladištenja u dudov lagav (traje malo duže ali je boja vrhunska). Da li imama kakovih drugih savijeta ?
NAZDRAVLJE !

DAVID citat:

Medjutim sledeca frakcija je butil-alkohol on se javlja kad jacina rakojie padne na 40 stepeni.U ovom slucaju koristi se gradomer koji kontrolise jacinu rakoje. Do sada sam onu rakiju koja potece kada se istoci prvenac i odstrani metil alkohol do momenta kada jacina padne na 40 stepeni mogao odmah piti bez bojazni t.j. nisam isao na prepek. A ona rakoja koja istece kada jacina padne ispod 40 stepeni stavljao u naredni kazan i postupak ponavljao. Na ovaj nacin sacuvali su se neki aromati sljive koja su joj davala odredjeni prijatan ukus.

U pravu si Davide. Ove "teže" frakcije nisu toliko štetne po zdravlje, koliko štetno utiču na kvalitet rakije, dajući joj loš miris i ukus (naš narod kaže-smrdi na džibru). Ovo je naročito izraženo u Bosni i Srbiji, u krajevima gde se pije tzv. "meka" rakija.
Kod prepicanja ljudi često prave sledeću grešku: da bi dobili rakiju željene jačine puštaju da curi i destilat od 25-30 stepeni i praktično tom lošom frakcijom razređuju rakiju. Treba prekinuti na 40 stepeni, rakiju razblažiti destilovanom vodom do željene jačine, a sve slabije od 40 stepeni skupljati za prepeku u sledećem kazanu.
Poz

Svaka cast rakijasi, puno toga ste zanivljivog napisali. Moj utisak je da zadnjih godina sve rakije osim lozove i sljivove postaju sve prisutnije i ekskluzivnije na nasem trzistu i u upotrebi. Mislim da ce se tako i nastaviti a priznajem da imaju odlicne mirise sto ih bar meni cini boljim od whisky ja. Rakije od dunje, kruske toliko lepo mirisu da postaju sve vise ekskluzivna pica.

Neka bure bude hrastovo,pa da vidis boju.

Eh, koliko pitanja,
Prvo izvinjenje, nisam jedno vreme bio prisutan na net-u.
Da pocnem sa vocnim vinima:
Mislim na vina od jagodastog voca(kupina, malina i jagoda), principijelno je isto.Da bi se dobilo kvalitetno vocno vino plodovi moraju biti dobro zreli i zdravi.Slaganjem, smestanjem u posudu za fermentaciju nije zavrsen posao.Potrebno je uraditi pre vrenja korekciju na secer, na taj nacin sto ce se ukupna kolicina secera dovesti na priblizno 18% secera, tako sto ce se dodati obican secer u kolicini za svaki nedostajuci procenat po jedan kilogram na 100kg. voca i 10gr. vinobrana na 100kg. mase. Zasto? Sa obezbedjenih 18% procenta secera dobijamo priblizno 9% alkohola, a sa vinobranom preventivno delujemo, tj. eliminisemo divlje kvasce i sprecavamo mogucnost negativnih promena koje mogu da nastanu u toku vrenja, alkohol obezbedjuje trajnost vocnog vina kao i stabilnost na negativne promene. Nemojte da zazirete od secera jer njegovom fermentacijom se stvara kvalitetan etil-alkohol, bez trunke metil=alkohola.
Fermentacija je pozeljno da traje od 15-25 dana.
Posle fermentacije ide otakanje sa kljuka i bistrenje vina. Bistri se sa zelatinom na sledeci nacin: 10gr. zelatina potopiti i 1litar vode i ostaviti da nabubri 24 casa.Nabubreli zelatin lepo rastvoriti i ubaciti u vino, pa vino zatim dobro promesati.Mirovanje je oko 20 dana, pa zatim ide otakanje sa taloga.Ova kolicina zelatina je predvidjena za 100lit., vina a ukoliko je kolicina manja procentualno manje ubaciti.Malo je zbrda-zdola, ali se nadam da ste me razumeli, ako ima nejasnoca, tu sam.

Sledeci prilog je proizvodnja vocnih rakija.

Proizvodnja vocnih rakija
Dobro uzreli plodovi smestaju se u sudove za fermentaciju. Jabuke i kruske usitniti, ali ne previse, najvise na osam delova, Kajsiju i breskvu bez kostice i na dva dela, Ukupan secer dovesti na priblizno 18%, popravljanjem isto kao i kod vocnih vina. Fermentacija oko 20do25 dana.
Destilacija se vrsi desetak dana posle zavrsetka fermentacije i to na sledeci nacin:
Prvi kazan se napuni prevrelim kljukom, normalno kazan se podlozi, kada krene prvenac prvih 100ml (1dcl), se prihvati u posebnu bocu(na taj nacin se eliminise metil-alkohol, koji prvi pocinje da isparava, vec na 55 stepeni zagrejanosti kljuka).Rakiju peci sve dok na izlaznoj luli alkoholometar ne pokaze nulu.Kompletnu rakiju dobijenu destilacijom prvog kazana sipati u drugi kazan, posle razlaganja prvog, dopuniti sa kljukom i otpoceti destilaciju drugog kazana. Dalji postupak:, izdvojiti 1dcl prvenca, destilat prihvatati u sud, i peci do zeljene jacine(npr. zelite a i preporucuje se jacina od 45 stepeni alkohola), vrsite kontrolu i kada u prihvatnom sudu bude ta jacina vi postavljate drugi sud ispod lule i pecete sve dok na luli ne dodje do nulte jacine.Ovaj proces tece dokle imate sirovine za pecu.Kod zadnjeg kazana rakija koja je ispod 45 stepeni ostaje u nekom sudu za neku dalju destilaciju, kada imate i moze u bilo koje voce gde bi se stvorio djus od vocnih rakija.Sve ovo vazi ako imate vise kazana da ispecete. Voce se ne sitni da nebi zagorevalo. Nisam pristalica destilacije na vece jacine npr. 65-70 alkoholnih stepeni, pa onda razblazivanje sa destilovanom vodom, jer tako dobijena rakija (a i praksa je pokazala), je prilicno bezlicna: prazna na ukusu i sa smanjenim intezitetom vocnog mirisa.
Preporuka: Vocne rakije se cuvaju u sudovima koji ne otpustaju boju, i obicno su bezbojne, sem ako ne zelite da dobijete kalvados, koji se dobija odlezavanjem jabukove rakije u hrastovim buradima.
Ako zelite da pojacate aromu vocnih rakija, onda ako je to moguce ostavite desetak kilograma voca na drvetu, pa kada zavrsite destilaciju sa tom rakijom nalijte u nekom sudu te dobro zrele i mirisne plodove(kajsije, breskve,kruske, jabuke..) ali pazite da ne dodje do raspadanja plodova u rakiji, maksimalno pet dana.

PS. Posto je dobijanje rakije od dunje vrlo specificno to u sledecem prilogu.

Proizvodnja rakije od dunje
Dunja je vrlo specificna vocka, i od nje je vrlo desko dobiti kvalitetnu rakiju. Evo i zasto:meso dunje sadrzi veliki procenat pektina, a bobice koje su u dunji sadrze ulja.Pektini izazivaju zgusnjavanje (zelatiniranje soka), a bobice sa uljem pri destilaciji (zagrejanosti) stvaraju miris na petrolej.Da bi obadva slucaja eliminisala postoje dva nacina:
Prvi:Plodove dunje samleti, pojacati sa secerom, ostaviti da ekstraktira 24 casa, pa onda ispresovati, u dobijeni sok dodati depektinator(sredstvo za razbijanje pektina), cekati da zavrsi fermentaciju, pa onda peci isto kao i ostale vocne rakije.
Drugi:Plodove dunje samleti, pojacati sa secerom po zelji, a pozeljno je,ubaciti dvadeset litara vode na 100kg. samlevenih plodova i pet kesica po 10gr. limuntusa,pustiti fermentaciju da tece, pa po zavrsenoj fermentaciji presovati masu tako da cvrsti delovi ostanu u presi, posle toga vrsiti destilaciju dobijene tecnosti. Presovanje je najbolje uraditi preko prese za presovanje grozdja.

Metil-alkohol,VRLO OPASAN OTROV, sto ga manje ima bolje je,
Eliminacija: pri destilaciji obavezno izdvajati prvenac priblizno oko 1dcl. iz kazana zapremine od 120 do 150 lit.
PRVA POMOC: popiti 2dcl, ako je opasno trovanje, vodke, da da vodke ili viskija, etil alkohol razlaze metil i cini ga bezopasnim.
Karbamati:otrovni i kancerogeni
Eliminacija: Vrsiti destilaciju voca odmah posle zavrsene fermentacije, priblizno deset dana po zavrsetku, voce da fermentira na tamnijim mestima .

Na kazan od 120l odvojiti pola litra prvenca.

Radeći na kontinuiranoj destileriji, sa izdvajanjem frakcija, pri peči šljivovice, a za izvoz za SAD, izdvajali smo oko 5 litara metil alkohola od 2500 litara sirovine za peču, jačina metil-alkohola je bila oko80 alkoholnih stepeni, analiza je pokazala da u destilatu nema metil-alkohola, što je odgovaralo zakonu u SAD. To znači da je izdvajanje 1 dcl po kazanu zapremine 120 litara dovoljno da se odstrani metil-alkohol. Međutim nije greška izdvojiti i 0,5 litra prvenca, jer procenat metil-alkohola nije uvek isti kod različitih sirovina za peču.

Doslo vreme i za rakiju
Vreme je berbe grozdja i pecenja rakije.

Trudio sam se maksimalno da grozdje uzgojim sa sto manje hemije i da bude sto prirodnije.
Sada sam u dilemi sta i kako u procesu pravljenja rakije.

Neki kazu secer se stavlja radi boljeg vrenja, neki kazu secer je otrov ako se stavlja, e sada ne znam ni sam da li da stavljam ili ne.
Najradje bi stavio malo smedjeg secera, jer je ipak zdraviji od belog secera koji se inace stavlja u rakiju.

Da li je neko pravio od vas lozovacu bez secera ili se secer mora stavljati?

Secer se ne mora stavljati moj muz svake godine pece i lozovu i komovu i nigad nestavlja secer odakle sad ovo prvi put cujem.Posto kazes da nisi stavljao hemije rakija ce ti biti izvrsna samo znam moj muz kad pece rakiju pred da zatvori kapak na kazanu mesto gde se zatvara po obodu maze sa medom. Pa srecno sigurno ces dobiti prekrasnu rakiju

Hvala Dona !

Da li tvoj muz pravi i vino ili samo rakiju?

Ja planiram da odlijem malo vina, i onda od tog ostatka da napravim rakiju koja se zove koliko znam KOMOVICA.

Drugi deo ne bi odlivao nista vina i to bi onda bila LOZA, neka me neko ispravi ako gresim.

Negde se kaze da za pravljenje vina dodaju neki kvasac i da dodaju nesto sto smeta nekim stetnim gljivicama da se razmnozavaju.

Ako znas detaljan postupak molim te napisi.

Komsija me je malo pozurio sa berbom, pa sam mozda malo ranije skinuo grozdje nego sam trebao, ali sve u svemu dobrim delom je grozdje zrelo.

Ja znam kad je grozde malo kiselije kad se vari rakiju stavi 1 kg secera da rakija bude blaza a kad je sve u redu sa grozde nema potrebe da se stavlja secera.