Echinacea sp.

U narodu je visoko cenjena kao lek protiv različitih infekcija, za tretman otrovnih ujeda zmija i insekata, za ublažavanje malignih stanja i zbog svojstava u lečenju povreda. Danas se koristi posebno za povećanje otpornosti na infekcije.

Devet vrsta je endemično za prerije Severne Amerike ali se samo dve komercijalno uzgajaju. Za ekstrakciju se koristi osušen koren i rizom E. angustifolia i E. purpurea kao i list.

Istorijat, primena i rezultati kod lečenja

Cela biljka a posebno koren ehinacee je visoko cenjen kao nespecifični imuno stimulator, kod lečenja upalnih procesa i kao pomoć kod povrede tkiva.

U narodu je visoko cenjena kao lek protiv različitih infekcija, za tretman otrovnih ujeda zmija i insekata, za ublažavanje malignih stanja i zbog svojstava u lečenju povreda. Danas se koristi posebno za povećanje otpornosti na infekcije.

Istorijski posmatrano, ehinacea je jedna od najvažnijih biljaka koju za lečenje koriste severnoamerički Indijanci. Šire priznanje farmaceuta je dobila u drugoj polovini 19-og veka kada se na tržištu pojavio čudesni lek "Meyer`s Blood Purifier" (Mejerov čistač krvi) baziran na E. angustifolia. Tinktura ehinacee je postala veoma popularan biljni lek i od 1916-e korenje E. angustifolia i E. pallida postaje oficinalno u američkoj farmakopeji gde ostaje do 1950-e.

U Evropi, ehinacea nije postigla šire priznanje sve do početka 20-og veka. U narednim godinama u homeopatiji postaje važna E. angustifolia. Tokom 1930-ih godina nije se moglo nabaviti seme E. angustifolia a E. purpurea zauzima jednak status sa njom. Ehinacea je široko istraživana u Nemačkoj tokom 1950-ih gde je, danas, našla svoje mesto u službenoj medicini (dostupno je preko 250 proizvoda koji sadrže ehinaceu kao sastojak).

Iz ekstrakta ehinacee je izolovano puno hemijskih sastojaka. Imuno stimulatorni uticaj je pripisivan, u različitim periodima, ehinakozidu (derivat kafeinske kiseline), polisaharidima i alkilamidima. Novije (skorašnje) kombinacije su odgovorne za pojavu peckanja na jeziku tokom primene ekstrakta (posebno zbog prisustva korena E. angustifolia). Ehinacea je raspoloživa u raznim formama: od tableta, preko kapi do čajeva; ima karakterističan miris; preporučuje se za jačanje imuniteta organizma i tretman bolesti disajnih puteva. Krema od ehinacee je dobra za mnoge vrste kožnih bolesti, uključujući i psorijazu. Važno je pomenuti da delovanje ehinacee postaje slabije ako se uzima duže vreme. Preporučljivo je da se uzima 6-8 nedelja.

Ehinacea se, znači, može koristiti nanošenjem na kožu i unošenjem u organizam. Takva primena je zabeležena kod indijanskih plemena, koja su je koristila kao lek od ugriza zmija i uboda otrovnih insekata. Oboleli je tada listove i koren ove biljke žvakao, a na mesto ugriza je, nakon isisavanja otrova, nanošena smeša usitnjenih listova i korena.

H.P. Meyers, putujući vidar sa kraja 19-og veka, tvrdio je da ona leči sve boljke od ujeda zmije do raka. Čak je bio dobrovoljac za ujede zmije zvečarke (rattlesnake) koristeći samo ehinaceu za tretman da bi ubedio dva poznata lekara u njen lekoviti potencijal. Iako skeptični, uskoro su bili ubeđeni u izuzetnu učinkovitost ehinacee te su počeli proizvodnju preparata za tržište.

Sa otkrićem i popularizacijom antibiotika ehinacea je gurnuta u zapećak ali sa savremenim saznanjima o manjkavosti antibiotika ponovo doživljava povratak.

Fiziološki aspekti delovanja

Jedan od najbolje proučenih puteva dejstva ehinacee je uticaj na "prvu liniju" odbrane našeg organizma – sistem hijaluronidaze. Hijaluronska kiselina, nađena u gradivnoj materiji vezivnog tkiva, je veoma efikasna prepreka za infekcije. Kada mikroorganizmi proizvedu svoje enzime tokom infekcije oni deluju na hijaluronsku kiselinu. Vezivno tkivo postaje manje viskozno, dozvoljavajući patogenim stafilokokama i streptokokama prodor. Istraživanja pokazuju da ehinacea sprečava ove enzime da rastvore hijaluronsku kiselinu. Malo patogenih klica tada može da prodre u intersticijalno (međućelijsko) tkivo te je telo zaštićeno čak i kod prisustva izazivača bolesti (npr. groznice i nazeba). Ovde biljka reaguje tako što «zatvara» jedan od najvažnijih puteva infekcije odn. nastajanja bolesnog stanja. Ne samo da ova biljka sprečava smanjenje viskoznosti hijaluronske kiseline nego i stimuliše regeneraciju vezivnih tkiva.

E.Koch i H.Uebel (1953) našli su u biološkim pretragama da zamorčići (guinea pig) tretirani subkutanim (potkožnim) injekcijama preparata ehinacee i, potom, izloženi streptokoknim infekcijama pokazuju otpornost na bakterije u poređenju sa kontrolnom grupom životinja.

Istraživanja pokazuju da ehinacea poseduje antibiotsku i antivirusnu moć.

Ima sposobnost da aktivira makrofage, velike ćelije koje apsorbuju strane materije, kakve su npr. bakterije.

Na nešto složenijem nivou ehinacea aktivira makrofage (i, možda, T-ćelije imunog sistema) koji uništavaju kancerozne ćelije. Ovo dejstvo povišava nivo fagocitoze: posreduje u aktiviranju neutrofila, monocita, eozinofila i B-limfocita.

Sledeći način na koji ehinacea podiže odbrambenu moć našeg organizma je sposobnost stimulacije proizvodnje interferona.

wow, super.. kako se gaji?

Ja je imam na gredici s cvijećem i ne pridajem joj nikakvu posebnu pažnju, malo prihranim u proljeće, za ljetnih vrućina zalijem! Ništa posebno!
Jedino me muči što neznam razliku između rudbeckie i echinacee, potpuno su mi iste, pa možda to i nije to što ti tražiš!
Kad procvate sliknut ću ti je!

hm, i meni je to malo misterija
jer sam rudbekiju imao, onu zutu jednogodisnju (r.gloriosa).. a moji imaju u dvoristu visegodisnju, isto zutu.. i za te dve biljke mislim da NISU isto sto i echinacea?

ajd' sad?

I ja imam žutu trajnicu, nešto, neznam što!

Jel zna neko kako kako razlikovati rudbeckiu od echinacee

ovu sam imao

i super je vrtna biljka!

ne znam koliko su u srodstvu ona i echinacea, znam samo da zelim pravu echinaceu purpureu, onu lekovitu

A kad ja ne znam razliku!

huh, ne'am pojma.. meni to lici na rudbekiju.. kako da saznamo nesto vise?

ljudi pomagajte!

Echinacea je uvek svetlo ljubicaste, skoro roze boje.

Pre par godina sam radila neki katalog dodataka ishrani i jedan od preparata je sadrzao Echinaceu. Tada sam prvi put cula za nju, a u to vreme Echinacea se jos nije gajila kod nas. To je biljka svajcarskih Alpi i bere se u posebnih uslovima.

Kod nas su je masovno poceli gajiti. Dok neki kazu da se koriste samo njene latice, danas citam da nasi botanicari koriste sve, od latica, preko stabla do korena.
Pa ti sad budi pametan.

Pre nekog vremena ulazim u apoteku i pitam apotekarku koja je razlika izmedju Echinacee Angustifolie i Echinacee Purpuree (imali su neke sirupe sa obe vrste), a ona meni: "Pa to vam je jedno te isto!"
Jos uvek nisam saznala koja je razlika tj. koja je ova svima poznata

Ja ima echinacea purpurea, najlekovitiji je koren(ima najviše etraskog ulja), ali može da se koristi i nadzemni deo. Ovo pišem treći put:kome treba seme neka mi pošalje adresu na PP, imam još semena!

A taj djavolko sto ga stavljas?

Danas sam predlozila svekru i svekrvi da gaje Echinaceu

Kako je sa otkupom, jel znas neko?

Što se tiče otkupa, da sam imao ove godine, otkupila bi firma Fructus iz Bačke Palanke, oni prave razne kapsule na bazi lekovitog bilja. Dobar sam sa tehnologom, ona kaže da za sada mogu da računam na siguran otkup, za neki duži period ne može da garantuje.

kako ti dragane gajis echinaceu, sta nam preporucujes?

Seje se u junu, na plodnom zemljištu, uz mogućnost navodnjavanja. U septembru se rasađuje na stalno mesto, u redu na 20-30cm između redova 40-ak cm. Višegodišnja je biljka, nadzemni deo se kosi kada se pojave prvi cvetovi, koren se vadi posle tri godine( on je najlekovitiji).Ne prska se pesticidima. Ja moju u dvorištu ne kosim, zato što cveta od juna do novembra.

sta reci, S A V R S E N O !!

visegodisnja lekovita biljka, koja by the way ima jako lepe cvetove.. jedva cekam da je zapatim