Tehnoloska svojstva pojedinih vrsta drveta

Mnogo volim drvo. Dakle, ne samo ziva stabla, sumu - vec i drvo kao materiju: tako toplu, taktilnu, punu neocekivanih estetskih otkrica...
Zato predlazem ovu temu, gde bismo pokusali da sakupimo sto vise informacija o pojedinim sortama drveta...

ja bih poceo sa bagremom.
Bagrem, 'Robinia pseudoacacia' je u stvari americka vrsta drveta, odomacena od 17. veka u Evropi.
To je veoma tvrdo drvo, sa dosta lepom sarom i bojom;
Pri vlaznosti od 12 % tezina mu je od 690-820 kg po m3.
Po otpornosti na vlagu i truljenje, spada u l/ll grupu, sto znaci da bagremova gredica preseka 5x5 cm , pobodena u vlaznu zemlju, moze da izdrzi skoro 25 godina pre nego sto istrune! To ne moze ni jedno drugo evropsko drvo!
Treba jos dodati da bagrem brzo raste, najradje na suvljoj , siromasnijoj zemlji, te da osim onih krivih i kvrgavih primeraka postoje jos i kultivari koji rastu pravo i granaju se visoko...
Nasao sam na internetu i holandske prinose po hektaru:
Holandjani vrse secu bagrema po turnusima od 25 godina.
Za tih 25 godina dobijaju oko 360 kubnih metara drveta po hektaru. (posle 25 godina , stabla su im oko 22 metra visoka, sa presekom debla od 36 cm merenim na 2 metra od zemlje.
Rendament (iskoristenost) obranog drveta je oko 65 %.
Prilikom sadnje, sadi se na razmacima od 1.5 metra, a redovi su odmaknuti oko 2 -2.5 metara. To je oko 2500 sadnica po hektaru. Redovi su odmaknuti toliko, jer holandezi koriste masinu te sirine, sa korpom, radi obrezivanja i formiranja drveta...
Kod nas se bagrem smatra , uglavnom, korovom...

moram priznat da nemam blage veze o tome
znam tek nešto malo o restauraciji starog namještaja jer se tim amaterski bavim.

Zanimljivo bi bilo nesto nauciti i o restauraciji namestaja. Ja sam jednom imao neku dosta dobru knjigu o stilovima u namestaju...
A za karakteristike drveta, pa i ja to potrazim po netu, pa malo preobradim...

budu se šumari uključili, oni to znaju
nadam se da tu ima kakvih šumarskih tehnologa?!

Odlična tema Zmijobor!I meni je to jako zanimljivo!
Odmah da u startu kažem, da nisam znao da bagrem ima toliko kvalitetno drvo.
No, ipak mislim, da što se tiče mehaničkih svojstava, su u Europi u samom vrhu tisa i maslina, bolje i od bagrema ( tekstura ne znam kakva mu je, ali ovo dvoje ima predivnu ).
No, kad uhvatim vremena, napisati ću o svakom drvetu i ja malo, to je i meni zanimljiv aspekt.

I orah.
Naročito severnoamerička vrsta (Juglans nigra). Ima teško i tvrdo drvo, kvalitetnije čak i od hrasta. Drvo je izrazito tamne boje i specifičnog mirisa tako da ga ne napadaju insekti. Pogodno za izradu skupocenog nameštaja.

Ipak je skupoceniji evropski orah od americkog. Barem na trzistu. Razlozi su sledeci:
sare su mu malo lepse,
drvo sporije raste,
malo je lakse za obradu

Jel?
Verujem da si u pravu. Ovo su inače podaci sa nekog američkog sajta a oni su poznati po nekritičnosti.

Koliko sam pratio cene u zap. Evropi, kubik oraha je dvaput skuplji od hrastovine. A Juglans regia (domaci orah, mislim?) je oko 20% skuplji od Juglans nigre, bas sad proverih.

Anton citat:

Odlična tema Zmijobor!I meni je to jako zanimljivo! Odmah da u startu kažem, da nisam znao da bagrem ima toliko kvalitetno drvo. No, ipak mislim, da što se tiče mehaničkih svojstava, su u Europi u samom vrhu tisa i maslina, bolje i od bagrema ( tekstura ne znam kakva mu je, ali ovo dvoje ima predivnu ). No, kad uhvatim vremena, napisati ću o svakom drvetu i ja malo, to je i meni zanimljiv aspekt.

Izgleda da je najtvrdje evropsko drvo ipak - grab.
A bagrem sve sisa (u Evropi) po pitanju otpornosti na vremenske faktore: sunce, vlaga i mraz u kombinaciji.
Sledeca na listi otpornosti je tuja. Mekano drvo, al' nece je budj ni bakterije truljenja.

Negde sam pročitao da kruška ima dosta kvalitetno drvo koje po strukturi jako podseća na mahagoni. Navodno se zbog toga, kao i zbog cene i proređenosti pravog mahagonija, često upotrebljava kao njegova zamena.

Znam da topola i breza imaju najgore drvo, nije ni za cackalice, a kamo li za nesto drugo. Sto je najgore, njihovo drvo cak i ne gori dobro pa ne moze da se koristi ni za ogrev.

xenon citat:

Znam da topola i breza imaju najgore drvo, nije ni za cackalice, a kamo li za nesto drugo. Sto je najgore, njihovo drvo cak i ne gori dobro pa ne moze da se koristi ni za ogrev.

Topolovo drvo se koristi za šibice, a od brezine kore su američki indijanci oblagali kanue.
Eto, ipak ima neke koristi.

xenon citat:

Znam da topola i breza imaju najgore drvo, nije ni za cackalice, a kamo li za nesto drugo. Sto je najgore, njihovo drvo cak i ne gori dobro pa ne moze da se koristi ni za ogrev.

hej, greska!
Topola je jedno od najtrazenijih vrsta drveta (kanadska i obicna) jer se skoro sva ambalaza (sanduci, kutije i sl) pravi od topole; Jeste meko i netrajno drvo, ali za ove svrhe - savrseno: lako se susi, obradjuje, lagano je (izgubi i do 50 posto tezine pri susenju) a uskladisteno - ne fali mu nista kao ni nekom kvalitetnom drvetu...Posto raste bar dva puta brze nego bilo koje drugo trajnije drvo - ni cena nije prevelika.
A za brezu kazu da je odlicna za potpalu, jer gori i kad je tek iseceno stablo!?! Dobro, nista ne moze zameniti neki lucom natopljen crni bor, ali...