Danas sam igrajući se sa klincima u parku, sasvim slučajno, oko hrastića visokog neka 3 metra našao na desetine proklijalih žireva.
Bukvalno je svaki žir na kojega sam naišao imao klicu.
Koliko sa skontao iz postova u ovoj temi treba da ih zasadim direktno u zemlju i to u vodoravnom položaju?
Znači ukoliko vam treba hrast, sada je izgleda pravo vreme. Nađite drvo a ispod njega ćete naći gomilu proklijalih žireva. Priroda to ipak radi najbolje :-).

Imao si srece, mnogi zirevi se smrznu, pojedu ih insekti ili zivotinje ili ih izgaze ljudi.

Sadis tako da klica ide na dole. Znaci, izbusis rupu stapicem ili olovkom, i pazljivo gurnes klicu unutra da udje tako da je zir ostao da lezi na zemlji. U sustini, vise nije vazno u kom je polozaju, klica je vec nasla svoj put, a zir je samo rezerva hrane koja mu omogucava da nikne tih 20-30 cm u prvoj godini, iako u stvari nema razvijen koren za tako nesto!
Pazljivo zatisnes visak prostora oko klice, ili nalijes vode tako da ona rastopi zemlju okolo i ne preostane vazduha oko klice.

Da ne bi sve išlo kao po loju pobrinula se baba Marta. Koliko sam imao sreće da naiđem na te žireve, toliko me sada omelo vreme.
Zmijobor, hvala na instrukciji za sadnju.
Kako ne mogu da ih direktno posadim u zemlju jer je napadao sneg nekih 15 cm, a bojeći se da se klice ne sasuše, zasadio sam ih u plastične čaše od 2 dl. Jedne sam ukopao, a druge ostavio na površini malo ih pritisnuvši. Poprskao sam ih vodom. Imam 114 proklijalih žireva :-))).
Da li ću ovako da ih sačuvam?
Planiram da ih čim se vreme prolepša presadim u zemlju.
Razmišljam da izrežem plastične flaše od 2 l sa obe strane, da izgledaju kao cev, te da njima zaštitim žireve koje zasadim.
Da li je to potrebno? Postoji li neki drugi način da ih zaštitim u prirodi?
Da li negde grešim ili ima boljih ideja?
U cilju da bar neki od ovih žireva preživi, svaki je savet dobrodošao.

Odlicno razmisljas!
Ako ih zasadis u dvolitarske flase, mozes ih cak drzati prve godine, sve do sledeceg proleca.
Ako ih mozes zastititi od brstenja krava ili ovaca, mozes ih posle snega zasaditi direktno na mesto sadnje - dosta su otporni, pa ako nisu u senci i malo ih zalivas, prezivece leto, pa i zimu.

grrrr! Kakav peh!
Odlučim da ne stavljam zaštitu oko žireva, već nađem teren za koji sam mislio da je prirodno zaštićen od životinja. Unutar petlje na auto-putu, kada se sa petlje uključuješ na auto-put postoje velike površine, sigurno 200x200 m, nema šanse da dođe divljač niti stoka jer postoje ograde. Zasadim 30-ak lipa (reznice) i oko 30 žireva. Danas odem da nastavim sadnju, kad ono, od 30 žireva 20 ih je nestalo ???? Šta ih je pojelo? Danas sam ponovio sadnju i zatrpao sam ih zemljom pa šta bude.
Po povratku kući krenem da obiđem teren na kome sam jesenas zasadio 40-ak javora. Od 40 javora 20 su pojele srne, precvikale ih ili isčupale iz zemlje i ogulile koru, 10-ak su bili veći izdaci i oni su ostali u zemlji ali je kora potpuno oljuštena :mad, preostalih 10 je odnela erozija.
Ajde što propade jedna jesen i jedno proleće :mad, ali šta mi je činiti, ovo je uzaludan trud?

Eh, nazalost je tako.
Opstanak zasadjenih stabala u velikom broju - moguc je samo ljudskom negom. Preostaju samo tu i tamo poneki izdanci koji su na u tom trenutku povoljnom mestu i vremenu.

Priroda to resava ogromnim kolicinama semenki kojima bombarduje sve oko sebe, svake godine, decenijama i vekovima, koliko zivi jedno stablo koje jeste uspelo da izraste.

Ali, ne ocajavaj: to sto radis svakako pomaze, jer pridonosis ipak sirenju areala na kojima je suma.

Ja to isto pokusavam i silne sam pare i trud (svoj, ali i prijatelja drvoljubaca) potrosio, pa ipak ne znam sta da kazem kad me neko pita koliko smo postigli!? :)))

Ipak, mi nastavljamo! Potrebne su dvo-tro i cetvorogodisnje sadnice; sadnja u jesen pre nego na prolece; dodatak onog praska koji zadrzava vlagu oko korena za susne godine. Malo nege u uklanjanju trave tokom kisnih godina... i mnogo, mnoooogo srece i upornosti!

P.S. Sta je pojelo zireve?

Razni glodari kojima je to bila poslastica nakon duge zime!

Zato sadis mnogo vise materijala nego sto si planirao da ti nikne: po deset puta vise ako treba...

Zmijobor citat:

....Potrebne su dvo-tro i cetvorogodisnje sadnice; sadnja u jesen pre nego na prolece; dodatak onog praska koji zadrzava vlagu oko korena za susne godine. Malo nege u uklanjanju trave tokom kisnih godina... i mnogo, mnoooogo srece i upornosti!

Tačno. Šanse za preživljavanje rapidno rastu sa starosti sadnice. Jednogodišnjim (pa i dvogodišnjim) sadnicama jednostavmo može svaki vrag da dođe glave.
Što kaže Zmijobor, sadite starije sadnice...

Evo kako stavri stoje.
Od ponovne sadnje prilikom koje sam ukopavao žireve, niklo je nekih 60% (redovno ih zalivam i čupkam travu). Na zimu šta im Bog da.
Nekih 10-ak komada sam zasadio u dvolitarske flaše, ovi u flašama su već sada barem 3 puta veći od onih u prirodi (verovatno je do kvaliteta zemlje).
Čitam danas temu od početka pa se pominje preplitanje korena koje se dešava u posudama, ne voli presađivanje, a i to da je biljakama mlađim od 2 godine šansa da prežive veoma mala.
Prvo je pitanje šta dalje sa ovim hrastićima, a drugo, može li mi neko reći koja je ovo vrsta hrasta? Interesuje me kako mu se ponaša koren, da li se može saditi blizu betona bez bojazni da će ga vremenom podići?
Žirevi su bili ogromni, u vreme kada sam ih pokupio nisu imali kapicu, niti jedan. Neću preterati ako kažem da su bili velićine malog prsta na ruci, a debljine palca.

PRASUMA citat:

Prvo je pitanje šta dalje sa ovim hrastićima, a drugo, može li mi neko reći koja je ovo vrsta hrasta? Interesuje me kako mu se ponaša koren, da li se može saditi blizu betona bez bojazni da će ga vremenom podići?

Hrast u tim posudama možeš slobodno ostaviti još jednu vegetacijsku godinu bez bojazni da će im nešto biti. S obzirom da ćeš ih preko zime sklanjati u grijani prostor nemoj se iznenaditi ako lišće ne odpadne kada i ostalo u prirodi. Čak se zna kod pojedinih biljaka koje se drže unutra dogoditi da se lišće osuši ali i dalje ostane da visi na biljci.
Za točnu determinaciju pričekaj još par nedelja da se list formira u potpunosti pa postavi slike.
Št se tiče sadnje hrastova blizu stambenih objekata ili nekih drugih objekata se ne preporuča. Svojstveno za hrastove je da razvijaju jaku žili srčanicu koja ide okomito u zemlju (nastavlja ravninu nadezmnog dijela debla) te razvija i jako postrano korijenje koje može u nekom dužem vremenskom periodu znatno da napravi štete recimo na temeljima kuće ili pločnicima. Kad ga budeš sadio možeš staviti ciglu ispod biljke koja će skrenuti žilu srčanicu tako da olakšaš posao praunucima kad ga za 100 godina budu morali vaditi

Jesenas i zimus sam se potrudio da nadjem i naucim o vrstama drveca koje mogu da rastu u nebranjenom, plavnom podrucju pored reka. Zelja je da pored vrba i topola koje se prirodno sire u tom pojasu zasadim dugovecniju plemenitiju vrstu koja je i pouzdanija. Pre nekoliko godina po nevremenu vrba je pala tik pored mog automobila...
Posle nekoliko meseci raspitivanja i merkanja odlucio sam se za hrast luznjak, jasen i kako bi osigurao da ce makar nesto nici zasadio sam jablan. Mladice hrasta luznjaka dve godine stare sam kupio od gospodina Tibora Bicskeia iz Sente. Nacin na koji su bile zapoakovane i stanje mladica je ostavilo utisak da sam naleteo na pravog profesionalca. Mladice su imale osusene listove cele zime, sto je koliko razumem znak da su bile u saksijama i drzane zimi u zatvorenom prostoru. Dok sam mudrovao o odgovornosti sadnje vrsta koje nisu autohtone na ovom podrucju, kao sto je mocvarni cempres i metasekvoja, voda se podigla pocetkom 2013 i ostavila celo podrucje pod vodom sve do pocetka maja. Voda je ove zime i proleca na Savi bila visoka, prelazila je vrh mladica makar 50 cm sigurno 2 meseca.
Kada smo pocetkom maja mogli ponovo da im pridjemo na nase odusevljenje sva 3 luznjaka su prezivela i terala mlade listove . Iako je mladica bila 10ak cm u vodi pri vrhu su se pojavljivali listovi. Ukoliko se secate pocetkom juna nam je stigla velika voda Dunavom. Sava se podigla i mladice koje su vec pocele sa vegetacijom su opet bile potpuno potopljene. Bio sam siguran da nece odoleti tom izazovu. Medjutim, kada se voda povukla videli smo da su 2 mladice nastavile da pustaju listove pri vrhu stabla. Treca mladica je teze podnela drugo potapanje i pusta listove na dnu stabla! Vrh mladice je mrtav a pri dne pusta lisce?!
Da li treba ovu mladicu da ostavim, ili da secem vrh? Kada i kako da isecem ukoliko treba? Imate li neki zakljucak i savet na osnovu fotografija? Videcete na fotografijama mladice su zasadjene 15m od korita reke, da li je potrebno da ih zalivam leti? Da li za drvece vazi isto pravilo kao i za cvece, zalivati samo ujutru ili uvece dok nije pod direktnim udarom sunca?
Intersantno je da su jaseni takodje preziveli, a jablan se nije primio.

Ako imaš vremena zalivaj ih bez obzira što je reka blizu. Neće im ništa škoditi. I za zalivanje drveća važi isto kao za zalivanje cveća, ujutro i uveče. Naravno, ako ne možeš da čekaš zali ih bilo kada. Bolje ih zaliti i u podne nego da ostanu nezalivene. Što se tiče ovog hrasta kome je otišao vrh ja ne bih ništa sekao dok se definitivno ne vidi dokle je suvo.

da li mladi hrast voli direktno sunce ili ipak da ga zasadim u hlad???

Ako ga redovno zalivas, moze i na suncu.

Pozdrav, da li možda netko zna zašto se lišće kod hrasta počinje kovrčati (skoro pa kao kod breskve)? I kako to tretirati? Hvala.