Na žalost, moja grandiflora je ove godine definitivno "gotova". Usled dugogodišnje iscrpljenosti zbog alakalnog zemljišta, i pored obilnog đubrenja helatnim gvožđem i malčiranjem borovim iglicama, ona je dobila ovih vrelih dana brojne nekroze, ožegotine od visokih temperatura, na svom bledunjavom lišću. Probaću sutra da je slikam i da pokažem kako to izgleda na stablu visokom oko 5 metara. Početni uspesi u saniranju hloroze su bili ipak kratkotrajni. Bilka sve više razvija koren po širini i dubini i nailazi na slojeve zemljišta koji su nepovoljnog hemijskog sastava. To se odražava na njen sve slabiji prirast i otpornost i dovodi do konačnog uginuća. Ovo mi je treća po redu koja je tako stradala ali sam ipak uspeo 10ak godina da uživam u njenom lepom lišću, dok je još reagovala na "lečenje". Odustajem , suviše je osetljiva na alkalno zemljište

Jovan1. citat:

Ovo mi je treća po redu koja je tako stradala ali sam ipak uspeo 10ak godina da uživam u njenom lepom lišću, dok je još reagovala na "lečenje". Odustajem , suviše je osetljiva na alkalno zemljište

Da li je bar jedna koji put procvetala?

Grandiflora na zalost nikad . Imam jos 2 njene "sestre" sputane u saksijama, visine oko 2 m, posađene u kiseli treset, zalivane kišnicom. Tamno zelene i zdrave, ali suviše izuvijanog korena da bi se mogle uspešno presaditi i primiti negde na nekoj lokaciji koja im odgovara.

Jovane, situacija u vezi grandiflora ti je zaista cudna. Ne znam u cemu je problem, a mislim da je situacija cudna jer gajim magnolije u slicnim uslovima. Najstarija grandiflora ima 20 godina i nikada nisam imao problema sa hlorozom. Uzorak zemljista je dat na analizu i kiselost je 7.1
Cak su i klimatski uslovi relativno slicni, posto je Negotin prakticno u Panonskoj niziji, ali odvojen Karpatima. Dunav je takodje u blizini.

Imao sam prilike da zivim u Novom Sadu (Liman) i tamo je zemlja zaista losa. Izgleda da je dosta peska nasuto (kao na Novom Beogradu), a kad sam prolazio pored gradilista i zagledao sveze iskopani kanal, video sam deo zemljista sa sutom.

Preko puta je Fruska gora gde bi Grandiflore trebalo da uspevaju bez problema (video sam da ima hrastova, a u prirodnoj sredini Grandiflore rastu sa hrastovima).

Moj poznanik je poklonio Grandifloru crkvi u Negotinu. Grandiflora je stara 5 godina, visoka oko 1,5m i cvetala je odmah.

Mozda je uzrok svemu los sadni materijal. Moras da eksperimentises sa velikim brojem sadnica (najbolje iz semenki) jer broj hromozoma kod grandiflore prilicno varira. Ovo znaci da semenke uzete sa istog drveta daju sadnice koje se znacano razlikuju po osobinama, pa i prilagodljivosti zemljistu.

Sto se tice zemljista, tamo gde gajimo magnolije, prva dva asova dubine, radi se o peskusi svetlo zuckaste boje. Zemljiste je vrlo rastresito i lagano za obradu. Sledeci sloj je neka vrsta svetlo braon gline, a ispod toga se nalazi krupniji i sitniji sljunak. Kad smo kopali bunar, na otprilike 7 m dubine nailazili smo na morske skoljke i puzeve.

Pozdrav,

Badnjevac

Sjajna prica! Nisam na faksu cula ni par ljudi da tako jasno objasnjavaju vezu fizickih i hemijskih svojstava zemljista sa dekorativnoscu i vitalnoscu listova. Volela bih da se nastavi i produbi ova prica, ne samo za magnolije. Da na jednom mestu postoje biljke i odgovarajuci supstrati. Posebno je za drvece to malo izucavano!

Jovan1. citat:

Grandiflora na zalost nikad . Imam jos 2 njene "sestre" sputane u saksijama, visine oko 2 m, posađene u kiseli treset, zalivane kišnicom. Tamno zelene i zdrave, ali suviše izuvijanog korena da bi se mogle uspešno presaditi i primiti negde na nekoj lokaciji koja im odgovara.

Grandiflora ne podnosi mnogo orezivanje, ali mozes da pokusas da skratis na 2\3 korenove zile i grane habitusa, pa da presadis u djubrenu zemlju...

Evo i slika. Ovo se dešava sa većinom grandiflora, posađenim u Novom Sadu ( osim jedne stare ali prilično ćelave i sitnog lišća u ul Vase Stajića u centru ) . Mnogo je primeraka požutelo i uginulo već u 1. godini po sadnji, ne samo meni nego i Novosadjanima koji su sadnice kupovali i nabavljali sa raznih strana ( sa sajmova cveća, donete sa mora, iz Plantlanda-holandski uzgoj ), Ja sam jedini koji je "dogurao" do ove visine zahvaljujući helatnom gvožđu i tečnim, kiselim "Kemira" đubrivima. Ova đubriva odlično podnose moje velike kamelije i " sestre" grandiflore u saksijama i imaju tamno zeleno, zdravo lišće. Nešto poput ovog se dešava i rododendronima pa čak i hortenzijama, posađenim u novosadskim baštama koje se čak i ne đubre.

Preventivni tretman helatnim gvožđem i kiselim đubrivima, započet odmah po sadnji dovodi privremeno do rešavanja problema ali posle otprilike 5 godina, ni kg gvožđa ( ukupno ) po stablu, raspoređen u 3 navrata u toku sezone ( 50% u martu, 25 % u maju i 25% i julu) ne spašava biljku. Ona postepeno sve više razvija veliko ali bledo zeleno lišće, zatim žuto, postaje osetljiva na jako sunčevo zračenje i ovako izgleda njen kraj .

Mnoge listopadne magnolije takođe na sličan način stradaju. U proleće razviju zeleno lišće ali tokom vegetacije, i pored zalivanja, ono bledi, žuti, dobija ožegotine i opada ili se jedva održi do jeseni. To veoma ružno izgleda i slabi biljku tako da je i njima životni vek veoma skraćen.

Stvarno žalosno, izgleda kao da je neko oprljio vrelom vodom .
A tek razlika o boji lišća između nje i saksijskih primeraka, ove dve bih ladno pobrkao sa sobnim fikusom.
Ako kod stručnjaka (tj. tebe gde je dobijala najbolju moguću negu) nije mogla biti spasena onda kod nekog prosečnog ljubitelja biljaka ne doživi ni 3 god.


Ali zato ona "momčina" na prvoj slici sa desne strane puca od zdravlja!

drveni citat:

Ali zato ona "momčina" na prvoj slici sa desne strane puca od zdravlja!

Da, rastu oni njegovi "lampioni" k'o ludi, biće semenki za šumu himalajskog borovca na Fruškoj gori . Možeš da počneš da projektuješ neku "drvnu industriju" u skoroj budućnosti jer taj bor smo 1987 godine, kada smo ga posadili, zvali "pekinezer", tako je bio mali i čupav.

[quote="Jovan1."]

drveni citat:

Da, rastu oni njegovi "lampioni" k'o ludi, biće semenki za šumu himalajskog borovca na Fruškoj gori . Možeš da počneš da projektuješ neku "drvnu industriju" u skoroj budućnosti jer taj bor smo 1987 godine, kada smo ga posadili, zvali "pekinezer", tako je bio mali i čupav.

Bas mi treba par sisarki tog "pekinezera" za seme...doktoru polegao sav ponik osim 1, pa mi trazi novu sisarku...da li da se pentram ili sa zemlje?

Evo,sad sam pogledao na DAVESGARDEN,opisano je mnogo sorti magnolija grandiflora,vecina ih trazi kiselo zemljiste,neke uspevaju i na neutralnom,a jedan broj sorti odlicno uspeva cak i na alkalnom zemljistu!
E sad je samo pitanje koje od ovih sorti se mogu nabaviti kod nas i teko biti pogodne za sadnju!

Ako te ne mrzi, prenesi nam sta si naucio sa DAVESGARDEN-a. Ja imam nekoliko selekcija grandiflora i sve uspevaju podjednako dobro.

Ne bi bilo lose da napises par reci ili stavis u tabelu selekcije grandiflora koje vole alkalno, neutralno ili kiselo zemljiste.

Pozdrav, Badnjevac

Jako interesantna stvar je nakalemiti 3,4,5 razlicitih magnolija na jednu osnovnu biljku uz pazljivo formiranje krosnje. U ovisnosti od vrsta kalemova svaki posebni deo magnolije (hibrida) ce cvetati u zasebnoj boji tako da cete imati magnoliju sa vise boja.

Prosle godine sam kalemio na osnovu 4 magnolije ali su se 2 primile, ove godine dodajem jos 2 boje.

Evo ja na Palmarkovu inicijativu kačim ovo sa Davesgardena, nadam se da se Palmark ne ljuti. Najniže temperature i pH vrednosti zemljišta koje podnosi određena sorta.
Čudno ali izgleda da grandiflori stvarno ne smeta visok pH. Badnjevac je u pravu. Možda je problem u nekoj drugoj komponenti tla.

Magnolia cordata USDA Zone 2a: to -45.5 °C
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)

Magnolia grandiflora USDA Zone 6a: to -23.3 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)

Magnolia x soulangeana USDA Zone 4a: to -34.4 °C
4.6 to 5.0 (highly acidic)
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic)

Magnolia stellata USDA Zone 4a: to -34.4 °C
4.6 to 5.0 (highly acidic)
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic)

Magnolia tripetala USDA Zone 5a: to -28.8 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)

Magnolia virginiana USDA Zone 6a: to -23.3 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)

Magnolia kobus USDA Zone 5a: to -28.8° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)

Magnolia hypoleuca USDA Zone 5b: to -26.1° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)

Magnolia sieboldii USDA Zone 5a: to -28.8 °C
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)

Magnolia macrophylla USDA Zone 5a: to -28.8 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)

Magnolia ashei USDA Zone 6a: to -23.3 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)

Magnolia biloba USDA Zone 8b: to -9.4° C
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)

Magnolia cylindrica USDA Zone 5a: to -28.8° C
4.6 to 5.0 (highly acidic)
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic)

Magnolia wilsonii USDA Zone 6a: to -23.3° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)

Magnolia zenii USDA Zone 5a: to -28.8° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)
7.9 to 8.5 (alkaline)

Magnolia x loebneri USDA Zone 4a: to -34.4° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)

Ako želite zakiseliti zemlju u Novom Sadu za magnoliju najbolje sredstvo su vam borove i čempresove iglice. Imam oko kuće nekoliko visokih čempresa i jednu jelku i ispod njih ništa ne raste jer je tlo jako kiselo. Dakle, rješenje je pokraj magnolije posaditi čempres ili jelku i tada vam neće propadati. Kako se samo nitko od vas ovoga nije sjetio?