Zimzelena živa ograda

Treba mi da formiram ogradu (ne mora da bude gusta) od zimzelenog drveca na Zlatiboru, a ne bih bas predugo da cekam, pa me zanima koje zimzeleno drvo najbrze raste. Ja nemam pojma o drvecu pa bi mi svaka pomoc dobro dosla

Ako nije na velikoj nadmorskoj visini, možda Cupressocyparis (x) leylandii, intergenusni hibrid između kalifornijskog čempresa ( Cupressus macrocarpa ) i nutka ( zapadnoameričkog ) pačempresa ( Chamaecyparis nootkatensis ). Raste po metar godišnje i može da naraste do znantne visine ( 15-20 m ) veoma brzo. Dobro podnosi sneg, mraz i letnje suše u Vojvodini.

Hvala. Sad bas ne znam koja je nadmorska visina -Palisad (ko je bio na Zlatiboru zna). A jel njega ima po rasadnicima regularno?

E pa cak vrlo lepo izgleda

Pa malo teže, nemaju ga baš svi rasadnici, kod nas je to još uvek "egzota", ali nije skup. U Vel. Britaniji, gde je taj hibrid i nastao, upozoravaju na njegov enormno brzi rast i na mogućnost da on okolnom bilju oduzima vlagu i hranjive materije iz tla. Kazu da ga je potrebno orezivati više puta godišnje ako se želi oblikovana visoka ograda. Englezi se žale što je mnogo živih ograda u velikim vrtovima i parkovima zapušteno i "preraslo" zato što vlasnici nisu u stanju da se izbore sa njegovim brzim rastom!!! Pošto je hibrid, najčešće se razmnožava reznicama i brzo se dobije veliki broj biljaka spremnih za sadnju. Mada, kažu da mu je i seme fertilno, ali onda je potomstvo neujednačano i više liči na nekog od roditelja, nego na sebe same

Koliko je meni poznato, najbrze raste Tuja "Zeleni dzin". Lat.
Thuja (standishii x plicata) 'Green Giant'

U inostranstvu se reklamira kao "Najbrze rastuca ziva ograda na svetu", a u nasoj basti raste oko 1m godisnje, uz redovno zalivanje.

Ne znam da li je ima po domacim rasadnicima, posto smo mi nasu doneli iz inostranstva.

Pozdrav,

Badnjevac

Badnjevac citat:

Koliko je meni poznato, najbrze raste Tuja "Zeleni dzin". Lat. Thuja (standishii x plicata) 'Green Giant' U inostranstvu se reklamira kao "Najbrze rastuca ziva ograda na svetu", a u nasoj basti raste oko 1m godisnje, uz redovno zalivanje. Ne znam da li je ima po domacim rasadnicima, posto smo mi nasu doneli iz inostranstva. Pozdrav, Badnjevac

Baš sam se zainteresovao i na brzinu pronašao na internetu
www.greenbeam.com/feat...032299.stm
gde kažu da to može biti "odlična zamena za Leyland cypress ( Cupressocyparis x leylandii ). Ali nije navedeno da li brže i raste, odnosno koje su sve prednosti a koje mane u odnosu na ovaj "stari" hibrid. Možda jača otpornost na mraz?? Ne znam šta znači "outstanding winter color". Ako je to ono da zimi dobije rđasto smeđu boju kako je to obicno kod tuja, pa izgledaju poprilično "bolesno" u zimskom periodu, onda se to meni ne bi svidelo. Cupressocyparis x leylandii uglavnom ne dobija takvu nijansu zimi i po hladnom vremenu izgleda poprilično "živahno". Ipak, mislim da je njemu limit zona 6, a da je ova tuja otpornija ( zona 5 )

Ja ti lejlandov pačempres ne bih preporučio.
U početku dobro dođe njegov brz rast ali, što Jovan kaže, vrlo brzo ćeš morati da se "rveš" sa njim.
Dok ti ne dosadi pa ne posečeš celu ogradu.
Da li ograda striktno mora biti zimzelena?

Moja cerka ovih dana ima tacno 1m visine. U pozadini je tuja "Zeleni dzin".
Ova tuja uopste ne menja boju ni karakteristike zimi.

Jedini cetinar koji u nasoj basti dobije boju kao sto si opisao je Cryptomeria japonica.
Do promene boje dolazi pri jakim mrazevima i tada donje grane "zardjaju". U prolece se i iz ovih grana javljaju mladi zeleni izdanci, tako da nije u pitanju smrzavanje, vec nesto drugo.
Ne znam kako da objasnim ovaj efekat, jer je prisutan samo kod Kriptomerije. Jel ima neko slicnih iskustva?

Pozdrav,

Badnjevac

Uau koji ste vi carevi. Volela bih da ograda bude zimzelena jer bi se tako uklopila u okolinu.
Badnjevac koliko je stara ova tvoja tuja?

Badnjevac citat:

Ne znam kako da objasnim ovaj efekat, jer je prisutan samo kod Kriptomerije. Jel ima neko slicnih iskustva? Pozdrav, Badnjevac

Pojava koju si opisao se javlja i kod jednog četinara kojeg ja posedujem. Problem je u tome što ja neznam koje je drvo u pitanju. Dugo sam mislio da je Juniperus ali ima i dosta sličnosti sa kriptomerijom. Čak sam i postavio temu o mom drvetu u identifikaciji drveća. Na kraju (posle mnoooooogo guglanja) smo Zmijobor i ja zaključili da se radi o Chamaecyparis pisiferi.
Što, naravno, u opšte ne mora biti tačno.
Kao što si napisao iglice preko zime promene boju iz plavkasto-zelene u neku braon nijansu. Deluje kao da se drvo osušilo. Na proleće opet grune svom snagom sa novim iglicama.
Tako svake zime evo već 17 godina.

Drveni,

Kad sam video sliku stabla i podatak da je drvo na slici 17 godina staro, bio sam skoro uveren da se radi o Kriptomeriji selekcije "Josino" (lat. Cryptomeria japonica "Yoshino").
Otkinuo sam grancicu, uslikao je i uporedio sa tvojom grancicom. Moja grancica je sa Kriptomerije Josino. Ocigledno je da se ne radi o Kriptomeriji. Moj odgovor je da ne znam o kom cetinaru se radi.
Ne mogu da dajem komentare u vezi predloga drugih ljudi jer nisam imao prilike da vidim te druge cetinare, kao na primer Chamaecyparis pisifera.

Marija, tuja na slici je stara 7 godina.

Interesantna stvar u vezi "oblikovanja" ove tuje. Prilikom razmnozavanja reznicama, mozete sami sebi da podesite oblik tuje. Ako hocete da vam tuja bude vitka kao na slici, onda se uzme grancica koja raste u vertikalnom smeru.
Ako hocete da vam tuja bude bucmasta i ne bas visoka, onda uzmete grancicu koja raste bocno, u horizontalnom smeru. Nikakvo orezivanje nije potrebno. Kao da reznica ima memoriju, pa se buduce stablo oblikuje samo.

Pozdrav, Badnjevac

Ipak sam pronašao da i ova tuja ( Green Giant ), kao i velika većina individua tog roda ipak zimi dobija tu, za mene neprivlačnu braon boju na vrhovima izdanaka.
www.quicktrees.com/thu...giant.html

Ovde, u Novom Sadu gotovo sve tuje, na strani okreutoj zimskom suncu, dobijaju taj pigment zimi i izgleda da to ima neke veze sa zaštitom mladih tkiva od preteranog dejstva sunca i mraza, u kombinaciji. U toplijim krajevima a primetio sam i u toplijim zimama, kao što je bila ova prošla, ova pojava gotovo potpuno izostaje.

moram priznat da nisam znala da ova tuja i ovaj kupresociparis tak brzo rastu, to mi je pravo otkriće!

Jovane,

Imaj na umu da zona 5 podrazumeva temperature do -29'C. Ovakve temperature se tokom zime kod nas ne beleze u urbanim sredinama.
Pod urbanim sredinama podrazumevam u tvom slucaju Novi Sad, a u mom slucaju Negotin. Primer sredine koja nije urbana, a gde -29'C moze da se ocekuje kod nas je Pesterska visoravan.

Amerika je druga prica, posto se tamo sve planine prostiru u smeru sever-jug. Centralni deo SAD uospte nema planina. Ameriku pominjem zato sto se prezentacija koji si ostvaio kao referencu odnosi na gajenje tuje u Americi. Skoro cela Amerika (osim vrlo uskih oblasti blizu Atlantika i Pacifika) je zimi u nekom trenutku pod opasnoscu od prodora polarne vazdusne mase. Tako na primer moze da se desi da tokom ovih kratkotrajnih prodora polarnog vazduha,
dolazi do pojave mrazeva u tropskim predelima Floride (na Atlantskoj obali) ili Kalifornije (na Pacifickoj obali). Ali da se manemo Amerike...
Francuzi bi rekli: "Da se vratimo mi nasim ovcama".

Zasto tuje u Novom Sadu dobijaju braon boju, a u Negotinu ne?

Negotin ima nize zabelezene temperature od Novog Sada, zbog izrazenije kontinentalne klime.
Mislim da sam objasnjenje uspeo da osetim na sopstvenoj kozi.
U Negotinu tokom zime ne duvaju tako jaki i hladni vetrovi kao u Novom Sadu, posto je Negotin okruzen brdima. Ova brda se nalaze severo-zapadu. Negotinska nizija je otvorena ka jugo-istoku.
Biljke, kao i ljudi imaju subjektivan osecaj toplote/hladnoce.
Na primer, -20'C bez vetra je mnogo podnosljivija temperatura nego -10'C sa jakim vetrom. Mislim da je Bonanca ovo odlicno opisao u svom pisaniju o suptropskim biljkama.
Cak ni sadjenje na padinama brda ne garantuje probleme sa niskim temperaturama. Gde god na padini postoje zaravni ili dzepovi (a ljudi uglavnom vole da kupuju placeve "na ravnom"),
dolazi do pojave gomilanja hladnog vazduha. U ovom slucaju radi se o vazdusnoj drenazi, posto se hladan vazduh krece "ka dole".

Postoji covek koji zna ove "sitne" stvari. Rezultat njegovog poznavanja mikroklimatskih uslova je da moze da gaji palme i jos gomilu suptropske vegetacije na obroncima Alpa u Svajcarskoj, na obalama lednickog jezera Madjiore.

Raspisah se ja mnogo na ovo temu. Hteo sam samo da kazem da se pravilinim izborom terena mogu znatno poboljsati klimatski uslovi koji nisu optimalni za neku biljku. Verovatno je najbolji primer magnolija Grandiflora, koja u prirodnoj sredini nikad ne raste predaleko od mora (do 100 km od Atlantika u SAD) i nikada ne oseti temperaturu nizu od -9'C. U Srbiji se uglavnom gaji bez problema i prezivljava ekstreme (kao na primer -23'C u Negotinu).

Malo dobre volje, mnogo eksperimentisanja i eto rezultata...

Pozdrav, Badnjevac