Sadnja shuma

Ponekad mi padnu na pamet stihovi pesme Dj. Balashevica:

"Ko u zivotu nikad nije drvo posadio,
Taj nishta nije uradio,
I shvatice kad -tad
Da ne zna shta je hlad.."

Jedan od prioritetnih stvari u Srbiji (ja smatram!) je podizanje shumskih zasada.

To je najbolja investicija za buducnost.

Ni jedan pedalj zemlje ne treba ostaviti neiskorishten.

Treba dobro osmisliti sadnju i ne chaseci chasa prionuti na posao!

Posebno je ovo znachajno za Vojvodinu, gde vetrovi vec duze godina izazivaju ozbiljnu eroziju zemljishta.

U tome poslu svako treba da da svoj prilog! (Ako uradish malo, a nisi mogao vishe, uradio si SVE, ako uradish mnogo, a mogao si josh malo, nisi uradio NISHTA!)

Danas sve funkcionise na principu "ljubavi".
gde bude interesa, bice i sume.
Sto interes bude sire shvacen (zastita od vetra nam je valjda svima u interesu...) bice i vise sume, jer su one zaista pravo blago (ne shvataju to svi)
Voleo bih da se ovde pojavi neko ko ce oponirati stavu o potrebi suma, pa da malo diskutujemo.
Sa druge strane, nisam za sume kao neku "staticnu postavku", vec kao ekonomski objekt, ali ne tako usko gledano kao da je ona samo izvor drveta.
Voleo bih i da cujem glas "zelenih" koji bi da konzerviraju sume pa da se nista ne sece!

Najvecim delom shume treba da se eksploatishu, tj. da se kroz 15-20 godina pochnu planski seci i na njihovo mesto saditi nove shume.

Jedan broj shuma (recimo 20-30%) treba da se potpuno sachuva od seche zbog ochuvanja prirodnog biotopa raznih biljnih i zivotinjskih vrsta koje treba sachuvati od ischeznuca (sistem nacionalnih parkova).

I jedan broj shuma treba (mozda 1%) treba da bude brizljivo negovana KOLEKCIJA GENETSKOG MATERIJALA biljnih vrsta, karakteristichnih za data podruchja, kao i endemichnih i autohtonih vrsta kojih u Srbiji ima podosta (od listopadnih do chetinarskih, kao i divljih vrsta voca).

Verdoso skroz si u pravu. Posumljavaju se tereni.. ali nedovoljno. Trebalo bi organizovati posumljavanje svih delova koji su posečeni. Secam se kad sam bio manji.. duz puteva po vojvodini su bili ogromni platani. I neko je ih je prodao i svi su poseceni. A niko se nije setio da posadi nove. Tako da su sad putevi pusti i bez hlada leti.
Mada sam cuo da je broj saobracajnih nesreca mnogo veci na putevima duz kojih su posadjeni drvoredi.. ne znam da li je to tacno.

Mozda jednog dana bas drustvo sa ovog sajta bude organizovalo posumljavanje nekih terena. Sadnice nisu skupe.. narocito tako male koje su pogodne za brzo posumljavanje. Uz brojnije drustvo ljubitelja prirode, druzenje i razonodu mogu se posumiti velike povrsine a bogatstvo koje je stvoreno takvim gestom je neprocenjivo.

I ja se sa vama 100% slazem.
Ne znam samo da li se radi o nestrucnosti onih koji seku (da li probaju da vrate drvece na mesto posecenog) ili se radi o nebrizi i mitu i korupciji?

Kako je uopste u Srbiji zakonski regulisana eksploatacija suma i koliko ozbiljno se zakoni primenjuju? Mozda nije problem korupcija nego anarhija...

Pa kao i svuda u svetu, i ovde se prave zakoni tako da ne valjaju.
Onda oni koji to znaju (maheri) to koriste u licne svrhe.
Zakon o šumama i nije tako loš, a za situacije u praksi koje ja znam čak postoji i kontrola.
Naravno negde sve "izmakne kontroli".
Ne bi bilo loše da svako od nas utiče da se stvari poprave, ali tu nemislim na klasično optuživanje, već razložno obrazloženje konkretnih problema, uz moguće nuđenje odgovora!

Sadnja suma tamo gde su nekada bile - DA. Ali posumljavati terene koji nikada nisu bili pod sumom je vise destruktivno nego konstruktivno! Ja sam ove godine bio na Beljanici (to je istocna Srbija, kod Despotovca) ljudi su krenuli da posumljavaju livade na samom vrhu (1300m nadmorske visine) PLUS su se viele vec 30ak godina stare sume drveca koje nebi trebalo UOPSTE da bude TU!!! To ti je kao da se budis u sibiru i oko sebe vidis gomilu palmi!!! Ili jelku u pustinji!
Da ne spominjem endemite koji se nalaze bas na terenima koji nisu sume (npr. livadski ekosistem i sl.) koje ne bi imale sanse da opstanu u sumi vise nego riba na suvom!
Uostalom, zbog tih planskih i neplanskih seca u Srbiji JEDVA da ima suma starijih od 100-ak godina (ide samo do 400 godina u proslost) i ako krenemo na ovaj nacin uskoro ce sve sume biti 10ak godine sume

Da, sa prvim delom se slazem, ali ovaj drugi deo mi je sumljiv.
Onda bi bila logika da treba ostaviti kupus dve godine da raste, jer je to dvogodisnja biljka!

Ako pod drugim delom mislis na secu suma, onda delimicno i jesi i nisi u pravu.
Ako bi se drvo uzgajalo kao kulturna biljka od koje imas komercijalne koristi kao kupus, onda ova logika ne pali, ali drvo znaci za Zemlju mnogo vise od obicnog stola, komode ili potpale! Svako drvo predstavlja minijaturni ekosistem plus predstavlja deo jednog veceg ekosistema, sem toga, kada ljudi seku sume, barem kod nas, vecina to radi kao divljaci tj. uzmu i odseku jedan deo sume i ostave golet sa panjevima. (nazivaju to i ,,berbom drva") To je katastrofa za sumski ekosistem, a pogotovu kada to neurade na rubu sume nego negde u centru. Sumi je potrebno barem 100ak godina da bi izgradila stabilan ekosistem, i takva suma nije samo skupina drveca. Ona drveta koja su nesto osetljivija sto na vetrove sto na napade raznih gljivica i kojakekakvih drugih organizama se nalaze manje-vise zasticenja unutar sume. (A da ne govorim o ostalim biljkama u okviru sume). Kada ti recimo poseces 30-50 drveta koja se nalaze jedno pored drugog, ti dobijas bukvalno rupu u sumi i drvo koje je ranije bilo zaklonjeno i zasticeno je sada bukvalno na "rubu sume" (iako to realno nije rub sume), sto je katastrofa za njega! Gomila drveca je na taj nacin propala (uglavnom od napada gljivica) pravljenjem puteva kroz sume!
Nerazumem se u proizvodnju kupusa, ali ako se kupus u poljoprivredi razvija iz semena, odakle seme ako bi svi sekli kupus posle prve godine a necekali da on razvije cvet-plod sledece!?!

Dragi Nemanja,
Ja samo zelim da ti rasvetlim jedan aspekt danasnje civilizacijske realnosti (ne kazem da je ne treba menjati u pozitivnom smislu):

Tamo gde se danas gaji "kupus", nekada su postojali razliciti ekosistemi: sumski ( ), livadski, mocvarni...
Tada je covek ziveo u pecinama i zemunicama i hranio se plodovima prirode.
Danas je covecanstvu potrebna hrana - za to su potrebne velike povrsine, a takodje mu je potrebno i drvo (veci deo drveta se trosi na papir, cisto da ti skrenem paznju). Drvo se proizvodi u sumi.
Treca premisa je da zivimo u kapitalizmu u kom je vrhovna vrednost licna svojina (sto je najveca glupost od kada postoji univerzum). To znaci da vlasnik nekog dobra moze s njim da radi (skoro) sve sta hoce.
Jos bih hteo da ti napomenem - kod nas su zabranjene ciste sece, pa ako vidis nesto tako, ti prijavi. Ipak, prvo se informisi da takav potez nije uradjen zbog sprecavanja zaraze ili sl.
A postavio bih ti i pitanje:
I sume koristimo vec hiljadama godina, i danasnje agrobiotope koristimo hiljadama godina, pa kako su onda sumski ekosistemi toliko ocuvaniji od ostalih?

Slazem se, slazem se. Ali tu uvek ima ono ,,ali"...
Covecanstvo se menjalo, ljudska misao se menjala i dalje to radi. Ranije je ropstvo u celom svetu bilo opste prihvaceno kao nesto normalno, a onako kako se covek danas odnosi prema stoci i biljkama tako se odnosio prema ljudima. To se promenilo.
Takodje, ono ,,to je moja imovina i mogu da radim s njom sta hocu" je ipak ograniceno - npr. po toj premisi ja bih mogao da uzgajam i koku i marihuanu. Panduri i kompletni pravosudni sistem ne bi mi mogao nista! Ali nije bas tako ... Isto je sa zagadjenjem prirode. U sustini ti mozes da zagadjujes svoje imanje koliko hoces jer je "tvoje" ali i to e zakonom regulisano! Licna imanja NEMAJU suverinitet (barem ne jos, barem ne vecina)
Tako i sume. Ja vec rekoh da slektivno odabiranje drveta iz sume do izvesnog procenta jeste nesto sto jos uvek ne moze da se promeni, ali takodje vecina papira koji se proizvodi moze mnogo lakse da se proizvede od vec recikliranog papira. Takodje, istrazuju se nove mogucnosti ishrane - alge npr (seti se samo spiruline ili nekih fukusa)
Inace, Amazonska prasuma se sece bas zato da bi ljudi imali gde da uzgajaju hranu. Ono sto je najveca strahota toga je sto se ta imanja napustaju posle 2-3 godine jer postaju totalno nepogodna za uzgoj bilo kakve kulturne bilke zbog inace same prirode terena - ili bolje receno, potrebne su jako skupe tehnologije da bi se taj tern ponovo pretvorio u plodan.
Svestan sam, nazalost, toka ljudske misli danas ali to ne znaci da treba to da prihvatimo i kazemo - sta se moze.
Ili bi mozda trebalo?

Nikako da stignem da odgovorim na ovaj poslednji post (previse posla oko shuma).
A imam da kazem sledece:
Noam Čomski (svetski priznati lingvista koji živi u Americi) je konstatovao da je u kapitalizmu i sloboda roba - sto imas vise para imaces i vise slobode.
Za obrazovanje i zdravlje se ta cinjenica i ne skriva.
Ja iz ovoga izvlacim zakljucak da je i covek (ljudski zivot) roba.
Danasnje uredjenje je samo sofistirani robovlasnicki sistem. Kada ti izgleda da je nesto zakonski regulisano da "zabrani" (recimo gajenje marihuane) budi siguran da se to odnosi samo na nas obicne smrtnike.
Kako vise razmisljam o problemu zagadjenja, sve vise shvatam da nam je duh zagadjen, i da je to mozda koren svih problema (mada je jos verovatnije da je sve to jedno vrzino kolo i da nema korena)

A ja mislila da sam jedini pesimista ovde.
Uopste ne vidim napredak u covekovom osvescivanju i samoosvescivanju. Dovoljno je samo setiti se da je u pojedinim africkim drzavicama (ili bolje reci kolonijama) HIV-om inficirano i do 50% odrasle populacije, a da sirom Zemlje mnogi umiru od gladi, pa ipak, valjda treba da budu zahvalni sto su SLOBODNI?! Ovo je doba najvulgarnijeg cinizma!
Kako onda ocekivati da se razvije ekoloska svest?

Ne bih sebe mogao da svrstam u pesimiste, pre sam realista.
Sto realnije sagledas situaciju, vise prostora imas za reakciju.
Postoji izbor,a ali treba naci oslonu tacku.