Ovo za fur. trupce topole je uredu ali topola se odavno ne koristi za seceni furnir koji ima visoku vrednost, samo za ljustenje gde ima upotrebu za sper ploce,panel ploce ,za drvca za sladoled i dr.

Jedan je aspekt proizvođača trupaca, a drugi prerađivača
Zar nisu trupci imali previše čvora? (doduše sraslog)
Duglazija svakako spada u brzorastuće vrste.
Kod izbora vrste se mora krenuti od uslova staništa , pa onda proceniti ekonomski pokazatelji.

Nisu imali nesto mnogo cvorova ali su bili veliki i srasli tako da nisu smetali.Jedina da kazemo mana je malo veca kolicina smole ali to nemoze da se gleda kao mana.Cak i za namestaj nije losa ali za grede,gredice i dr. konstruktivne elemente daleko prevazilazi svojom nosivoscu i smrcu i obicnu jelu od nje je jedino bolji aris i po submikroskopskoj gradji mu je najslicnija.Inace planiram sadnju nekih 2-3 ha sa proizvodnjom sadnica u svojoj reziji tako da bih zamolio za pomoc sve koji iole znaju nesto o semenarstvu da mi pomognu korisnim savetima i informacijama.

Najbolje je koristiti seme iz šumskih semenskih objekata domaće provinijencije. To je seme provereno adaptirano na našu klimu (duglazija u Americi ima veliki areal i različite ekotipove).
Mislim da je najbolje koristiti kontejnerski tip proizvodnje, obavezno van plastenika.
Za punjenje kontejnera se koristi čist treset. Seje se po jedna ili dve semenke u polje palete kontejnera. Ako proklijaju oba semena onda se jedna sadnica prilikom sadnje uklanja makazama.
Seme se polaže u supstrat sredinom februara i ne treba prethodnu stratifikaciju.
Sadnice u kontejnerima se moraju zalivati tokom leta.

Duglazija se može sejati i u leje.
Ako se seje u leje onda se ne preporučuje zalivanje.
Supstrat je preporučljivo da bude treset.

Obišao sam livadu u Darosavi i zatekao sledeće stanje:
- jedna trećina livade je zarasla u šipražje i to moram očistiti,
- sa dve strane livade su zasađeni voćnjaci, pa pretpostavljam da bi ih ugrozio šumom,
- Darosava je u okolini Aranđelovca,
- livada je okrenuta zapadu i po mojoj proceni se nalazi na nadmorskoj visini od nekih 400m,
- u neposrednoj blizini nema šuma jer su parcele kultivisane, a malo dalje ima dosta bukve, bagrema i po neki veliki hrast,
- u zaraslom delu ima po neki klen koji se izgleda uspešno bori sa trnjem.

Pretpostavljam da ne bih imao računa da sadim drveće koje ne raste visoko (ako uopšte postoji) i koje ne bi ugrozilo okolne kulture.
Verovatno je najbolje da se preselim na forum "voće".
Šta je sa ružinim drvetom? Koliko stotina godina se to uzgaja?

cuj, sadnja drveca koje ne raste visoko? - nije losa ideja! Paulovnija raste brzo i narasta oko 15 metara, sto za drvo nije previse - toliko su nekad rasle i vocke. A mozda ni to nije losa ideja: zasaditi divlje kruske i tresnje - od ploda se neces bas osladiti ali ce to ipak biti suma, i to jako kvalitetnog i cenjenog drveta

Pozdrav svima.Ovako razmisljao sam da posumim jednu livadicu od 20 ari pa me zanima vase misljenje sta biste mi vi preporucili?imam vise takvil livada od 20-70ari ba bi ih vremenom sve posumio.razmisljao sam o smrci ali neznam ni koja bi to smrca bila kada se seje?a neznam ni kako se sadi tj. na kojoj daljini?koliko moze da ona izraste za 20god i koju debljinu bi postigla?hvala svima.

Prelistaj malo temu. Možda dobiješ neku ideju.

bokimiha citat:

Pozdrav svima.Ovako razmisljao sam da posumim jednu livadicu od 20 ari ...

To su jako male površine za neku pravu šumu.
Izbor vrste zavisi od položaja samih parcela, tj nadmorske visine, ekspozicije, nagiba, zemljišta...
Smrča se lako gaji tamo gde joj je stanište, ali ne treba je saditi tamo gde joj mesto nije. Obično se pošumljava sadnicama, ali može i sejanjem. "Klasični" normativ je 2500 sadnica po hektaru, tj razmak sadnje 2,0x2,5m .

bokimiha citat:

Pozdrav svima.Ovako razmisljao sam da posumim jednu livadicu od 20 ari pa me zanima vase misljenje sta biste mi vi preporucili?imam vise takvil livada od 20-70ari ba bi ih vremenom sve posumio.razmisljao sam o smrci ali neznam ni koja bi to smrca bila kada se seje?a neznam ni kako se sadi tj. na kojoj daljini?koliko moze da ona izraste za 20god i koju debljinu bi postigla?hvala svima.

Bonsai Master je ovde najstrucniji. Mozes videti u okolini svoje livade koje drvece je zastupljeno, pa ako ima dosta smreke i lepo se drzi - onda ce ona i kod tebe lepo rasti. Ako joj odgovara, za dvadeset godina moze narasti i preko petnaest metara, a promer prosecnog stabla na dva metra od zemlje bi mogao preci 30 cm. Ipak, sve zavisi i od gustine (gusca suma daje vislja, pravija i 'ociscenija', ali tanja stabla dok redja daje deblja, ali cesce sa ostacima grana, nizim stablima i vise nepravilnosti. Zato se obicno kombinuje: gusca suma prvih dvadesetak godina a potom se razredjuje.

Sa smrčom imam iskustvo koje se meri desetinama hektara pošumljavanja . Ali nisam jedini koji nešto zna, sve što ti je rekao Zmijobor je na mestu. Izbor vrste, gustine sadnje i načina gajenja zavisi od postavljenog cilja, tj šta želiš za koje vreme da dobiješ...

Šta daje kvalitetnije drvo? Smrča ili beli bor?

Zavisi - drvo belog bora dok dobro ne osrži je loše - preterano se deformiše prilikom sušenja. Međutim, kad osrži, izuzetnog je kvaliteta i vrlo trajno. Pri tom je lako za obradu i relativno male specifične težine.

Hvala ljudi.da znam da su to male povrsine ali ipak bi ih iskoristio pa me zato interesuje vase misljenje sta je najbolje posaditi da bi kasnije imao koristi od toga?to je planinsko mesto nesto iznad 1200m nadmorske visine sa malim nagibom.

Možda bi mogao da uzmeš u obzir i jelu - Abies alba?