nikola145 citat:

I ja planiram nešto slično samo stare voćne vrste i listoadno drveće poželjno leguminoze. Da li neko može da preporuči dobar rasadnik u kome bih motao da pazarim ovo a da da je na putu Beograd-Obrenovac-Ub? Parcela je bila šuma (cer) pokrčena pa posadjena detelina ali napadnuta vilinom kosicom. Da li vilina kosica predstavlja problem?

Vilina kosa je parazit koji je najčešći na lucerki, ali može da se nađe i na drugim vrstama. Treba ga se rešiti što pre i to je moguće samo hemijskim putem. Postoje delotvorni herbicidi, a ja ti preporučujem Reglon.
Ne vladam baš stručnom terminologijom koju pominješ, ali pretpostavljam da nameravaš između posađenih stabala posejati neku od leguminoza?
Ukoliko se odlučiš na taj korak moraš da znaš nekoliko pretpostavki:
- najbolja leguminoza za fiksaciju atmosferskog azota je grahorica
- seme grahorice je dosta skupo
- dobra zamena za grahoricu je ozimi stočni grašak
- ukoliko namervaš obogatiti zemljište hranljivim materijama, leguminoze se zaoravaju u fazi početka cvetanja
- rizično je sejati leguminoze kao podusev u sušnim godinama i bez navodnjavanja
- unošenje zelene organske mase oranjem naziva se sideracija

Detelina i lucerka su slične biljke, nadam se da je u pitanju lucerka. Lucerka se ni u kom slučaju ne sadi već seje.
Nadam se da sam pogodio tehniku na koju si ti mislio. Ako sam promašio temu, malo pojasni , pa ćeš dobiti konkretnu preporuku.

Da pogrešno sam se izrazio, mislio sam na sve azotfiksatore ne samo na leguminoze, jer je izbor leguminoza zaista ograničen za našu klimu. Imam ceo spisak biljaka koje bi mogle da rastu kod nas ali ono što ne znam je da li mogu da se nadju kod nas u rasadnicima.
Ovo je novo za mene Hippophae rhamnoides, mada nisam ljubitelj trnovitih, izgleda interesantno. Hvala Drveni...
Na rusku maslinu sam naišao i ranije ali neznam da li može da se nadje kod nas.
Treba mi pre svega preporuka za neki dobar rasadnik za seme i sadnice.

pozdrav,
sta zasaditi na 400m nvs , sad je tu bagrem koji pokusavam da isecem i unistim jer mi odmah pored njiva i vocnjak. Jednostavno stalno i stalno se razmnozava da je to strasno, gori od kupine i ostalih korova. Pored njega u blizini ima sumica starog cera ( bar mi lici na to , ima zir i secemo grane za bozic od njega ) sa velikim stablima.
E sad logicno je da bi bagrem jelte bio idealan i to da nist ane diram mada je pregust i vise lici na siblje nego na sumicu, mozda moze da se iskoristi za pritke za paradajz i ocigledno neki hrast.
E priblem je sto ja hocu da dozivim da posecem to sto posadim ( pa bar u penziji ) imam 30god. Moj deda sadio neke borice , ili jele i eno ih pitanje dal ce moj sin moci da ih posece i proda. A tek orahe koja sam posadio prosle godine, njih sigurno ja a mozda ni on ne dozivi da posece.

Dakle izbor je topola ili gresim , kazu da za 20 god moze da se sece ?

Ako je topola koja ? koji klon ? koja tacno , i jos bitnije gde je naci da znam da je to to i kolka je otprike cena sadnica ?

hvala

Pozdrav Enti

Prvo, moram da kažem da me je sama vaša inicijativa (tj. Zmijobora i Drvenog i ostalih, kao i Bokija sa druge strane lepe Drine :)) apsolutno oduševila! Drveće se skrnavi bezobzirno i na svakom koraku - divno je da kao kontrateža postoje pojedinci spremni da uzgoje novi drvenasti život Pročitala sam celu temu s uživanjem. Stoga vas molim da ovo što ću reći ne shvatite pogrešno.

Dakle imam samo jednu zamerku, a nadovezuje se na ovo što je korisnik Anton već izjavio:

Anton citat:

To je istina, zato smatram da je potpuno nepotrebno i dapače, loše, uvoditi alohtone vrste, kada imamo autohtone kvalitetne vrste.

Mislim da je prilično rizično unositi određene alohtone vrste u već postojeći divlji ekosistem kao što je povlenski. Drveće veoma kompleksno interaguje sa svojom okolinom i u onom za nas ne direktno vidljivom smislu - mikrobiološkom i biohemijskom. Uvođenje svake nove vrste može dovesti do nepredviđenih promena u ravnoteži već postojećeg ekosistema, e efekti ne moraju biti vidljivi odmah.

Recimo, sadili ste crni orah. Svi orasi proizvode toksin juglon, ali ga baš J.nigra proizvodi u najvećim količinama od svih oraha. Da ne dužim ovde, evo dva kratka, a informativna linka:
www.omafra.gov.on.ca/e...xicity.htm
www.udrugavivazagreb.hr/FAQ.htm

Kao što se da videti, interakcije juglona sa okolnom florom i faunom su i dalje nedovoljno istražene, a kamoli sa mikroflorom i mikrofaunom zemljišta. Po mom mišljenju, utoliko gore. Zašto bi rizikovali zdravlje jednog malog staništa, pogotovo kada vam ekonomska korist od drveća ipak nije primarna?

To je samo ekstreman primer, jer mnoga mikrodešavanja su mnogo diskretnija od toksiciteta, a opet mogu se negativno odraziti na domaći ekosistem. Stoji da su alohtone vrste i lepe i zanimljive i potencijalno korisne, ali pre svega u kontrolisanim uslovima. Jedno je kad imate "arboretum" u vašem dvorištu, ili gradskom parku, ili u nečemu što je blisko agroekosistemu, ali uneti ih u već postojeću (koliko sam shvatila) spontano nastalu životnu zajednicu nekog područja po mom mišljenju malo neodgovorno. Još kad na to dodamo klimatske promene, ne možete znati kako će se komplikovani odnosi vašeg drveća i okolnog sveta razvijati u narednih par decenija.

Ipak dobrobit i očuvanje naše autohtone prirode treba da bude prioritet, zar ne? A imamo i toliko divnih domaćih (ili alohtonih, ali daaavno odomaćenih) vrsta za birati...

Opet, nadam se da ovo nećete shvatiti kao provokaciju, ili ne daj Bože napad, samo sam želela da podelim sa vama moje mišljenje. Lep pozdrav i svima srećno sa daljim akcijama!

Naravno da se neće shvatiti kao provokacija. Meni (a verujem i ostalim pomenutim diskutantima) je baš drago da se još neko uključio u temu. I to ne samo pohvalama već i savetima i konstruktivnim kritikama.
O juglonu se već raspravljalo na forumu: www.svetbiljaka.com/Fo...=7684.html
Činjenica je da se on ne zadržava duže od godinu/dve u zemlji nakon potpunog uklanjanja drveta. Najveća količina ne dolazi od opalog lišća već od korena.
Što se tiče uvođenja alohtonih vrsta, o tome bi moglo dosta da se priča. Kao prvo vrste koje smo sadili nismo sadili u cilju estetetike ili neke potencijalne koristi po ekosistem već je na prvom mestu bila ekonomska isplativost (ekonomska korist ipak jeste primarna ). Znači vrste su birane po prirastu i kvalitetu drveta; tačnije, što brži rast, što više drvne mase po stablu pod uslovom da je drvo kvalitetno. Problem je u tome da domaće, autohtone vrste po ekonomskoj isplativosti ne mogu konkurisati pojedinim alohtonim. Pre svega mislim na crni orah. Kubik oraha na tržištu je skoro 2,5 puta skuplji od kubika najkvalitetnije hrastovine a cer, koji je autohtona vrsta Povlena, nikako ne spada u najkvalitetniju hrastovinu (koliko mi je poznato, dobar je samo za ćumur i loženje).
Što bi se reklo: nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi . Cer, breza, tisa i glog jesu divni, odomaćeni i autohtoni ali njihov prinosni potencijal je vrlo nizak a ekonomska isplativost ravna nuli.

Hvala, i meni je drago da se uključim

Hm, ja sam ukapirala vašu akciju s početka kao "šuma radi šume (tj. svih njenih blagodeti) ALI i uz ekonomsku korist ako zatreba"... Ne prvenstveno ekonomsku, ali to i nije toliko bitno sada. Znam ja da vi imate ljubavi, iako pričate o lovi

Hvala na linku za juglonsku diskusuiju. Da juglon nestaje iz zemljišta u relativno kratkom vremenskom roku sam pročitala, ali šta je sa onim desetinama godina dok drvo raste? Pogotovo što crni orah ima najveće koncentracije, sa kojima se lokalna flora sigurno nikada nije susrela.

Moj lični stav je da je ok saditi alohtone komercijalne vrste na zemljištu koje već ima ekonomsku namenu (Zmijoborovo zemljište blizu Šapca, recimo), pod uslovom da nemaju izražen invazivni potencijal. Ali na zemljištu integrisanom u prirodni ekoisistem, mislim da može biti štetno za lokalni živi svet. A koliko znam, Povlen dosta koristi i za ispašu stoke, pa ne znam da li se i tu može govoriti o uticajima alohtone flore...

Jeste da konzervacionista u meni kuka, ali me svakako kopka šta je niklo i želim vam sreću. Nadam se da ćete uskoro izaći na teren i dokumentovati šta je niklo

Na tom zemljištu u blizini Šapca kao dominantna vrsta se nalazi bagrem. Praktično, sve oko Zmijoborovih parcela je pod bagremovom šumom. Bagrem je ne samo strana vrsta već je i primer za invazivnost tako da naše unošenje npr. alohtontog Quercus rubra ne pravi neku preteranu štetu.
Zmijoborovo zemljište na Povlenu je golet bez šume. Po meni, bolje je tamo gde nema drveća zasaditi bilo šta, pa makar bilo i alohtono, naročito ako se zna da je nasad predodređen za seču jednog dana. A druga stvar, na toj lokaciji (Povlenu) na više mesta smo primetili nasade stranih vrsta i to Abies concolor, Abies nordmanniana i narocito Cryptomeria japonica. Naš zaključak je da ovo nije sadilo fizičko lice već neki pravni subjekt. Sve upućuje na srbijašume.
Koji je interes Srbijašuma da u jednom divljem ekosistemu poput povlenskog formira nasade vrste sa drugog kraja sveta?
Shvatite ovo kao predpostavku. Nismo sigurni ko je pošumljavao kriptomerijom.

Par detalja sa pošumljavanja Zmijoborovog imanja na Povlenu prošli vikend


Još uvek ima snega po ćoškovima do kojih ne dopire direktno sunce. Na ovom mestu je nekoliko komada Abies concolor


Ovde su posađeni jednogodišnji bagremi. U akciji Novica i Laki.


Slutilo je na kišu, ali pustila nas je da završimo. Žuran korak u bekstvu od nje Miloš, Drveni, Zmijobor, Laki i Novica.


Najraspoloženiji za poziranje, naravno i za posao - Novica

Lep prikaz sa lica mesta,samo autora nigde na radnom mesu ,ili su sefovi ipak sefovi

Autor nije ni video da je Miodrag postavio ove fotke!
Miki, iskreno, nisam ni opazio kad si fotografisao!? :)))
Akcija je bila... za ponoviti!

Uzgred, bilo je jako tesko uociti sta je od proslih godina zasadjenog prezivelo i ovu (tesku) zimu.
Nasli smo nekoliko zmijobora, ali to je tek deo onog sto je posadjeno (jedno 40 komada) a jos manji deo onog sto je bilo prezivelo proslu zimu (oko 20 komada). Ne znam sta je satrlo zmijobore koji su vec bili preziveli prethodnu zimu? Misterija. Ipak, nekoliko komada je prezivelo temperature koje su ove zime na tom mestu dosezale i do minus 25-26 !
Crveni hrast je bio jos uvek bez vegetacije, pa ni to nismo mogli pronaci. Kao ni crni orah.
Jedino se lako uocavala duglazija. Od 6otak komada, nakon dve zime smo zatekli vise od 40 komada. Pritom, prosle godine su zecevi ili srne obrstili vecinu vrhova, a sad smo ih videli sve sa novim vrhovima!
Zakljucak: na tom mestu bi valjalo zasaditi 2-3 hiljade duglazija, kao i borove - bas sam nasao neki novi link za seme Pinus ponderose. Prethodni put sam to seme nabavljao iz Britanije, pa je bilo problema (i ekstra troskova!) sa placanjem...
Kuriozitet:
Prosle godine sam slucajno poneo maleni zbuncic simsira. Na kraju akcije, ne znajuci sta s njim - zasadim ga iz zezanja posred polja.
Ove godine, Miodrag se 'spotakne' preko njega, sav u cudu - 'sta je ovo, ma, otkud simsir na Povlenu'!?

Pa kako to spoticanje niste slikaki?

Eh,Sneki,zaboravili aparat ,a ko zna kakvo padanje je bilo?

Pih,trebala sam ja ići makar zbog slikanja.

Padanje je bilo naveče u Hrtkovcima sa sve autom.

Ako ništa drugo, Sneki sledeći put ideš sa nama kao fotoreporter.