Presadjivanje kaktusa

Ja odgledah video i sledeći su mi zaključci:

Kod njih je SOIL očito = PESAK a ne kao kod nas - ilovača.
Njihove krave su na najcrnjoj dijeti, kad se.... onakve kocke
To što on na taj sto stavi pola stajnjaka, pola SOIL, da ne kažem peska, je jedno - kada sipa oko ferića (koji po meni ima premali koren), sipa uglavnom pesak. Činjenica je da je stavio čist stajnjak na dno, ali ferokaktus ima tako mali koren, da će mu trebati dosta vremena da stigne do toga... Moguće da ih počesto presađuje, jer se od tog suvog stajnjakau najverovatnije napravi kašica za neko vreme?

Na kraju, očito nije nemoguće, samo supstrat treba da bude pripremljen u odnosu na podneblje i klimu gde se kaktusi gaje, što često srećem na netu - različiti procenti sastojaka za različite zone i podneblja.

U svakom slučaju, zanimljiv video

ghostrider citat:

Ja sam po prvi put pri presadjivanju sejanaca pre par nedelja dodala stajnjaka ( nekih 20%), ali ova kolicina koju on stavlja me bas dobrano zacudila. Prvo jedna trecina saksije cist stajnjak, pa mesavina sa peskom, pa + ono vestacko djubrivo...ne znam...

Mozes da stavljas koliko hoces ali biljke uzimaju onoliko koliko im je svojstveno. Nisu sve iste, neke su zderonje ako ima a neke nisu. Kaktusi, na primer, bar oni iz kontinentalnih zona, imaju spor metabolizam i uzalud je uvaljivati im vise no sto mogu da apsorbuju. Naravno, tamo gde rastu nema ni toliko. Procene su da u tlu severnoamerickih pustara, narocito onih peskovitih, nema vise od 2 % humusa a u nekim i manje od 1%. Jednostavno, nema dovoljno organske materije a i ono sto otpadne od biljaka pokupe zivotinje.

Stajsko djubrivo nije glavna 'hrana'. Hrana su minerali, iz ilovace na pr. Organske materije mogu da obezbede nesto minerala ali tek posto se potpuno raspadnu. Azot i fosfor pre svega. Samo sto tada vise i nisu organske. Biljka nema mogucnosti da usvaja slozene molekule.

Stajsko djubrivo, ako je dobro odlezalo je dragoceni izvor humata i humusne kiseline. Ali, sem toga, izvor je vrednih encima i hormona, narocito kravlje. Neka druga (zivinsko na pr.) je bogato fosforom. Itd.

No, od svega je najvaznije da se sukulentima obezbedi supstrat koji se odlikuje propusnoscu i poroznoscu. To smo vec puno puta razmatrali. Ako se to obezbedi, ostalo je manje vazno. Supstrat treba smisliti tako da se iskoristi ono sto nam je na raspolaganju u nasoj okolini. A u obzir dolazi sve i svasta. Zato i nema mnogo smisla iscrpljivati se u trazenju neke komponente koju je neko negde upotrebio.

Nema ni jedne materije koja je toliko bolja od ostalih da moramo da izginemo trazeci je. Priroda evolucije je takva da opstaju prilagodljive vrste a ne specijalzivane. Biljka kad stvori semenku nema pojma gde ce ona pasti, gde ce je ptica pokakiti ili poplava naplaviti. Da bi vrsta opstala, semenkase mora snalaziti na najrazlicitijim mestim, sto one i cine. Koliko puta smo ostali zgranuti kako neka biljka napreduje na nemogucem mestu!


Dobro vestacko djubrivo (dobro formulisano prema vrsti biljke) je najcesce sasvim dovoljno da biljka napreduje. Dokaz su sve zdrave i jedre biljke koje nam dolaze iz visoko tehnologizovanih staklara u supstratu koji bi inace bio potpuno nehranljiv. Kokos na primer. Zatim perlit, plovicac, vulkanska lava, liskun, zeolit i sl. Ili cist krupan kvarcni pesak. Naprosto, najbolje je ono sto nadjemo, uz respektovanje poroznosti i propusnosti (jesam li vec dosadan sa time?)

Pozdrav,
Joca

ghostrider citat:

Ja sam po prvi put pri presadjivanju sejanaca pre par nedelja dodala stajnjaka ( nekih 20%), ali ova kolicina koju on stavlja me bas dobrano zacudila. Prvo jedna trecina saksije cist stajnjak, pa mesavina sa peskom, pa + ono vestacko djubrivo...ne znam...

On je malo preterao sa stajnjakom i djubrivom,kao prvo onaj stajnak mu nije progoreo kako treba,ja koristim onaj bas sitni i mesam van saksije sa zemljom pa tek onda sadim,a on samo njega stavlja na dno,doduse i on ce se usitniti ali ipak.Radi eksperimenta sam jednom posadio kao on,tj skoro sve stajnjak,a samo pri vrhu zemlja i nije se bas najbolje pokazalo,cist stajnjak se veoma brzo zagreje i cak i kaktusima to moze da smeta,bolje je napredovao posle presadjivanja u mesavinu sa zemljom

A inace odgledao sam jos jedan snimak,nesto sa sejanjem semena,gde je soil vec zemlja,tj nije ovako sitno kao na ovom znimku,pa me malo zbunilo,ne znam ni sam jer on ovde stavlja pesak ili veoma sitnu zemlju

Za ovo moje pitanje je , verovatno, nadlezan neki geoloski forum, ali, k'o velim, ima nas ovde svih fela, pa...mozda...

Naime, kao sto sam na temi o litopsima pomenula, naletela sam u blizini na jedno mesto gde je struktura zemljista vrlo zanimljiva. Tu ne raste nista, pa, pomislih da bi to moglo da mi posluzi u smesi za sukulente. Dovukla sam jednu kesu kuci i nakon malog istrazivanja dosla do podataka da je to kamen skriljac, lako se drobi medju prstima, a zove se FILIT.

- Mineralni sastav: sericit, kvarc, +- hlorit.
- nastaju metamorfizmom glinovitih sedimenata u Niskim P-T
uslovima

Moze ili ne moze?

Za to čudo što si napisala nemam pojma, al me povratak na ovu temu inspirisao da se vratim na tvoje prethodno pitanje

ghostrider citat:

Volela bih da pogledate ovaj video. U pitanju je jedan moj FB friend iz Pakistana, ozbijan odgajivac, pa me interesuje vase misljenje o supstratu koji on spravlja www.youtube.com/user/j...GIZCj_rPWY Do sada sam jurila krtice po Beloj zemlji, kako cu se tek sa kravama izboriti

Zainteresovala me prihrana koju ovaj lik koristi - Diammonium phosphate, evo šta Vikipedija kaže o tome:

"DAP is used as a fertilizer. When applied as plant food, it temporarily increases the soil pH, but over a long term the treated ground becomes more acidic than before upon nitrification of the ammonium. It is incompatible with alkaline chemicals because its ammonium ion is more likely to convert to ammonia in a high-pH environment."

Najsporniji mi je deo koji sam boldirala - s obzirom da je čovek sipao dosta kalcijum oksida - alkaline crystalline.

ghostrider citat:

Za ovo moje pitanje je , verovatno, nadlezan neki geoloski forum, ali, k'o velim, ima nas ovde svih fela, pa...mozda... Naime, kao sto sam na temi o litopsima pomenula, naletela sam u blizini na jedno mesto gde je struktura zemljista vrlo zanimljiva. Tu ne raste nista, pa, pomislih da bi to moglo da mi posluzi u smesi za sukulente. Dovukla sam jednu kesu kuci i nakon malog istrazivanja dosla do podataka da je to kamen skriljac, lako se drobi medju prstima, a zove se FILIT. - Mineralni sastav: sericit, kvarc, +- hlorit. - nastaju metamorfizmom glinovitih sedimenata u Niskim P-T uslovima Moze ili ne moze?

Nisam u prilici da detaljnije istrazim ali ono 'hlorit' mi se cini kao odlican razlog sto nista tu ne raste.

Pozdrav,
Joca

ggm citat:

Ostavis pelcer 3-4 dana na suvo da se zasusi mesto gde je otkinut pa ga onda stavis u zemlju pomesanu sa peskom. Mozes tada da ga zalijes malo a moze i posle par dana.Nemoj da ga stavljas na jako sunce,meesto gde je svetlo ali da ga sunce ne pece.

moze i ne mora...zavisi i dal si tzv. " srecne ruke " =) znam zene koje sta god zabodu u zemlju ono se primi tj. pusti koren...bez 2-3 dana van zemlje, itd..=) tako i sa sukulentima..bukvalno otkine, donese kuci i odmah gurne u zemlju i ono ne samo da raste, nego se desavalo i da za mesec-dva cveta

Znam i ja ljude koji pretrčavaju ulicu, a da ne gledaju idu li kola, ali ja to ne bih radila Te žene koje su "srećne ruke" obično barataju sa najotpornijim vrstama kaktusa koje su u opticaju kod nekolekcionara - par jako otpornih opuncija, uobijačeni ehinopsisi, neki lisnati kaktusi i slično, za koje moraš da budeš izuzetan antitalenat da bi ih ubio. Oni koji znaju da su gljivice opasnost za njih i da se sigurnije ožiljavaju ako se pre toga prosuše, to i rade. Ništa ne košta, a bezbednije je. Naročito za osetljivije vrste.

Lidija citat:

Znam i ja ljude koji pretrčavaju ulicu, a da ne gledaju idu li kola, ali ja to ne bih radila Te žene koje su "srećne ruke" obično barataju sa najotpornijim vrstama kaktusa koje su u opticaju kod nekolekcionara - par jako otpornih opuncija, uobijačeni ehinopsisi, neki lisnati kaktusi i slično, za koje moraš da budeš izuzetan antitalenat da bi ih ubio. Oni koji znaju da su gljivice opasnost za njih i da se sigurnije ožiljavaju ako se pre toga prosuše, to i rade. Ništa ne košta, a bezbednije je. Naročito za osetljivije vrste.

e da ti kazem iskreno u potpunosti se slazem...i ja moje prosusim neki dan pa tek onda u zemlju..nego kazem da ima onih koji to ne rade tako a opet im biljke rastu i super su

Vraticu vas na onaj snimak,naime verujem da je covek u pravu jer sam predprosle godine dao pelcer echinopsisa bratu i on ga je posadio u zemlju u kojoj sadi cvece.Ta zemlja je pola humus pola stajnjak i gle cuda iduce godine pelcer deset puta veci od mog kaktusa.Fric je rekao da ceski kaktusari mogu da zahvale stajnjaku za pojedine vrste kaktusa.Ima tu istine.

Coca citat:

... mogu da zahvale stajnjaku za pojedine vrste kaktusa...

Mislim da je ovaj deo recenice najvazniji
Ja sam u tu mesavinu sa stajnjakom prvo presadila sejance/godisnjake i stvarno je promena bila nagla. Na bolje, of skroz Koliko mi se cini, nekima odgovara vise, nekima manje, ali bi im mozda napredak i ovako i onako bio razlicit. Par vrsta echinopsisa su se bezmalo upetostrucili, dok turbinici i dalje rastu polagance... Imam nameru da tokom zime dobrano proucim ko ga voli, a ko ne ( stajnjak, mislim), pa da steceno znanje primenim prilikom prolecnjeg presadjivanja.

A gde ja da nabavim kvalitetan, dobro pregoreli stajnjak u Bg, a da nema više slame nego svega ostalog... Dobro, rastu moji i sa glistenjakom, ali bih kod prolećnog presađivanja volela da im dodam stanjak. Ghost, ima li šanse da doneseš malo kesiče kad budeš dolazila? Dovlačila si svašta, to još nisi, možda je vreme da probaš

Of skroz! Moj je dobro pregoreo, pricala sam ti vec kako je dokazano

Quote::

Vraticu vas na onaj snimak,naime verujem da je covek u pravu jer sam predprosle godine dao pelcer echinopsisa bratu i on ga je posadio u zemlju u kojoj sadi cvece.Ta zemlja je pola humus pola stajnjak i gle cuda iduce godine pelcer deset puta veci od mog kaktusa.Fric je rekao da ceski kaktusari mogu da zahvale stajnjaku za pojedine vrste kaktusa.Ima tu istine.

echinopsisi i traze plodniju zemlju od ostalih kaktusa i traze nesto vise zalivanja

Slazem se,ali neverujem da je Fric mislio na njih kad je ovo rekao.Mnogi planinski kaktusi rastu na zemljistu koje se skuplja u udubinama i nastaje raspadanjem lisca i trave,znaci traze jacu zemlju.