Proslogodisnje seme pistika smo pokusali posaditi direktno u zemlju i extra su se primile. Mama je negodovala ali sam je dobar deo pistika presadio dalje u bastu kad sam primeti da je niklo drvo. Tih nekoliko sam morao ostaviti zbog mame.
Primetio sam pre nekoliko dana kod komsinice je niklo nekoliko stabalaca. Problem je sto su nikla izmedju zida i trotoara ispred njene kuce pa se bojim ako ih iscupam da cu ostai bez korena. Posto inace imaju jak povrsinski koren a prorez je mali ne znam dali da ih ukradem sad ili da cekam kisu?

[quote="Anton"]

Jovan1. citat:

Ako ciljaš na mene da sam ignorant s obzirom na tvoje iskustvo, nisam.Samo me tvoji upisi ne bi odvratili od sađenja drveta koje mi se jako sviđa.Ako ti je to toliko čudno i nevjerojatno, ja ti tu ne mogu pomoći. Lijep pozdrav i bez ljutnje. I u svakom slučaju, hvala na detaljnim objašnjenjima.

Mene odavno ništa ne čudi na ovom forumu. Ja znam da smo mi "malo stariji" ovde u manjini i to je naša krivica jer mnogi iz moje generacije i stariji nemaju "kompjutersku veštinu" da bi aktivno učestvovali na forumima i preneli svoja dragocena uzgajivačka iskustva. Mladi pak se mnogo oslanjaju na internet i ponekad zlonamerno prezentovane netačne podatke a nemaju dovoljno sopstvenog iskustva. U nauci ( a ovo je granični slučaj, bez nauke nema ni uspešnog uzgoja i razumevanja pojava u bioligiji-botanici ) sve je podložno proveri i kritici a experiment je osnovno oruđe potvrde neke hipoteze ili gotove tvrdnje. Mnoge naučne tvrdnje su padale posle dugogodišnjih provera a apsolutno tačne su se održale najduže. Ali prirodne nauke nema bez prakse, tj bez eksperimenta, u ovom našem slučaju nema bez uzgoja i svakodnevnog praćenja pojava tokom dugog niza godina i pokušajem objasnjavanja tih pojava, njihovim objedinjavanjem i uopštavanjem. Zato mi Antone, ne treba tvoja pomoć oko toga da li bi ti postupao oko sadnje albicije racionalno ili emotivno . Razni ljudi razne ćudi . Ja se ću pokušati da utičem na one koji će znati da odmere koliko mogu da uklope racionalno i emotivno u jedan sklad. Lidija, majstor si u tome

Ako nekog bude interesovalo ja ću, kada budem imao malo više vremena napisati detaljnije kako albizija PRIRODNO RASTE i možda na taj način odgovoriti na Fatkino pitanje. Ukratko, albizija zaista prirodno raste ukoso prema vani, ali odmah zatim horizontalno pa lučno na dole. To treba imati u vidu.

A evo zanimljive slike danas "uslikane". Sejanci moje bivse albizije u susednom dvoristu ( 15 m udaljenom i odvojenom kućom i krovom visine oko 8 m ). Niču posle 4 godine od uklanjanja roditeljske biljke, u cvetnjaku u prošaranoj hladovini ispod sirijskog duplocvetnog hibiskusa, zajedno sa sitnocvetnom begonijom. Ima još puno takvih "lokaliteta" u okolini.

Uzgred, Drveni je ODLIČNO preveo i rastumačio ono o otrovnosti mahuna

Mislim da smo svi rekli svoje mišljenje (manje ili više burno) i da bi trebalo da stanemo na tome, jer bi sve dalje predstavljalo nešto što nema veze sa "Svetom biljaka". Jovane, lepo si nam prezentovao sve razloge zašto ne treba saditi albiciju blizu kuće, Anton i mnogi druge će i pored toga gajiti drvo jer im se dopada, dakle svi argumenti su jednako jaki, a naše greške neće biti manje ako ne dozvolimo nekome drugom da ih ponovi!

Jovaneeee, ma covjece ima nas jos starijih ovdje nema da brines, i fata je mozda starija od tebe ali nije vazno meni je lijepo na forumu i sa mladim i sa starim.Ma znas ja albiciju volim i nema je u mom okruzenju, prostora imam dovoljno oko kuce tako da nije frka.Poslije ovoga sto sam procitala vidim da je nisam stavila na pravo mjesto, izaci ce na olucu kako je krenula sa rastom, pa tako bice pomjeranja.

LidijaM citat:

Mislim da smo svi rekli svoje mišljenje (manje ili više burno) i da bi trebalo da stanemo na tome, jer bi sve dalje predstavljalo nešto što nema veze sa "Svetom biljaka". Jovane, lepo si nam prezentovao sve razloge zašto ne treba saditi albiciju blizu kuće, Anton i mnogi druge će i pored toga gajiti drvo jer im se dopada, dakle svi argumenti su jednako jaki, a naše greške neće biti manje ako ne dozvolimo nekome drugom da ih ponovi!

Slažem se i brišem svaku daljnju raspravu. Dobili smo jako dobre razloge ZA i PROTIV albizie i mislim da su bespotrebni daljnji komentari na tu temu. Ko što veli Lidija da ne postane preburno!

Šta smeta da se čuju dve strane, od kojih je svaka u pravu, kako sučeljavaju svoje stavove.
Jasno je da ne treba dopustiti svađu ali argumentovana polemika može samo koristiti forumu.
Najgore su teme koje se pretvore u ćaskanje istomišljenika.

Nisu. Najgore su teme u kojima se na kraju ne piše o biljci iz naslova, nego se pretvori u prepucavanje. Ova još nije stigla dotle, pa bi bilo lepo da na tome i ostane A meni je drago što je Jovan napisao sve to što je napisao, jer sam iz toga naučila nešto što mislim da je neophodno ako želim da imam ovo lepo drvce! Jer, sve su biljke lepe i svako posebno voli neku, ali to ne znači da ne treba da im znamo i mane.

fatka, evo, mislim da je 100% to
i zamisli, tako mala biljcica - tek joj izisle grancice - kad vidim uvece, nesto nije u redu, promenila nekako oblik i te minijaturne grancice se ne vide vise. i onda svatim da su se listici skupili jer ide noc - pa valjda je prava beba silk tree :)

Znas, da li si jos nesto sijala slicno albiciji?Ima jos drveca kojima se listovi skupljaju nocu.Mala je nikkao ne mogu da odgonestnem, imamkoje su nikle ali su mi listici sitniji.

nisam nista drugo sadila. to je u saksiji od petunije i sve unaokolo je cvece. male su sanse da je nesto drugo - nije proklijalo dosad pa kad bas sad kad sam posadila seme albizije (ovo je ispala interesantna recenica :))))

Tada cekaj da poraste.Ona brzo raste.

99,99% da je albizija julibrissin. Karakteristično pomeren središnji lisni nerv na sitnim listićima. Umesto da je na sredini liske, on je blizu ivice i prividno deli listić po dužini na dve nejednake polovine. Proveri, možda će trebati i uveličavajuće staklo (lupa)

LidijaM citat:

Nisu. Najgore su teme u kojima se na kraju ne piše o biljci iz naslova, nego se pretvori u prepucavanje. Ova još nije stigla dotle, pa bi bilo lepo da na tome i ostane A meni je drago što je Jovan napisao sve to što je napisao, jer sam iz toga naučila nešto što mislim da je neophodno ako želim da imam ovo lepo drvce! Jer, sve su biljke lepe i svako posebno voli neku, ali to ne znači da ne treba da im znamo i mane.

Mislim da su rasprave veoma korisne i neka budu i žestoke, ali da se tiču teme . Eto Lidija, mozda je lapsus, ali zaista mislim da biljke nemaju MANE . One ispoljavaju prirodu koja im je genski predodređena. Nisu lavovi zli ako su krvožedni, nije ambrozija podmukla jer izaziva brojne alergije. Takva mišljenja su prevaziđena. Alfred Brehm je u svojim knjigama o životinjama ( 19 vek ), pojedinim vrstama davao ljudske osobine ( lasica zla, lisica podmukla, kamila odvratna...). Mi, koji se bavimo hortikulturom treba da nastojimo da sadimo biljke na takvim mestima gde će to odgovarati i ljudima i životinjama i samoj biljci i njenoj "neživoj" okolini. Ili ćemo nastojati da uzgojimo kultivare koji će biti adaptibilniji na određene "neprirodne" uslove.

Albizija je nisko drvo, niske, veoma široke krošnje, koja na osami dodiruje zemlju. To je njena genetska osobina i izraz velike heliofilnosti. Primer za takav oblik krošnje daju dendrološki udžbenici kod heliofolnih biljaka gde su obavezno spomenute neke akacije, albicija, libanski kedar i bor pinjol (Pinus pinea). Osamdesetih godina je bio u stranoj literaturi spominjan varijetet "Rosea", za koji se tvrdilo da je manji, kompaktniji i "žarkije boje cvetova". Međutim u gradovima dominiraju oni osnovni, "divlji" oblici koji imaju takve osobine da odrasla biljka predstavlja ozbiljan "komunalni" problem. Za nju treba obezbediti dovoljno prostora na osami, gde će se normalno razvijati bez neke veće "hirurgije" i gde neće smetati drugima. U visoko urbanim sredinama, sa gustom horizontalnom i vertikalnom naseljenošću i sa puno građevinskih i infrastrukturnih objekata a malim zelenim površinama, ona samom svojom prirodom predstavlja pomenuti komunalni problem.

Voleo bih da negde pronađem detaljan opis postupka orezivanja koji će biljci ostaviti osobinu dugotrajnog i obilnog cvetanja ( ili ga čak unaprediti ) a krošnju učiniti užom i kompaktnijom. Onda bi je i gradsko zelenilo počelo saditi na mestima gde se sada nalaze tzv. obične ili trivijalne vrste. Time bi se znatno ulepšali gradovi i ostala manja naselja. Evo nekih pokušaja oplemenjivanja osnovne vrste ( link ) A evo i mišljenja o odnosu lepota cveta : veličina krošnje i količina smeća ( link )

Zna li neko kakva je albizia kao pčelinja paša?

ajme jovane! čine mi se tvoji postovi jako interesantni, al su brate dugački za ubit se!
a onda ste svi zaredali sa kilometarskim postovima, ko da je zarazno

Poinciana gilliesii često kao mala zna zavarat ljude i pravit se da je Albizzia