Gdje ima da se kupi ta sprava za cijedjenje soka od sipurka?Ja sam zainteresiran da to kupim.

Neznam gde ima da se kupuje ali moze vrlo lako da se napravi ko ume i koga bar malo zanima da se peklja oko drvenarije. Do sada sam napravio samo 4 komada. Nista tesko osim busenja rupica po limu na svakih 3 milimetara pa odprilike oko hiljadu rupica . Moze za dan dva da se napravi a vek trajanja oko 10 godina . Kad prodje 10 godina samo zamenis lim i to je to. Ako nekom treba neka se javi pa da batalim biljke a da se latim cekica i testere posto sam rodom Crnotravac .

to izgleda ovako....
pozz....

Neznam ja Pawwle sta je ovo . Kad se sirup od skuvanog sipurka procedi kroz presu mozes ga piti kao vodu a ovo sto si slikao nema veze sa tim . Presa je oko 60 s. sa 25 sm i ima rukohvat i valjak koji se pokrece a ovva pecurka sluzi za gnjecenje skuvanog sipurka. Najbolje se gnjeci dok je vruc sipak samo valjkom ili drvenim tuckom koji sluzi samo za to. Nisam slikao saboravio sam.

Ta, pecurka, je oduvek sluzila za sakupljanje dlacica kod vec propasiranog sipurka. Naravno, da ovde pricam o kucnoj varijanti kuvanja pekmeza od istog, a ne o kuvanju za potrebe industrije i siroke potrosnje. Dakle, kada se nabran sipak ocisti od peteljke i cveta, prvo se skuva, zatim samelje, pa ispasira, onda se taj iscedjen sok ponovo cedi kroz najsitnije sito koje se nadje (dobro je da je plasticno) i tu ulazi U IGRU OVA PECURKA. Iscedjen sok se kutlacom naspe u sito pa se sa pecurkom polako u smeru kazaljke na sato pritiska da prodje sto vise, kada smesa postane skoro suva na pecurki se zadrze sve dlacice i TO SE BACA. Ono ste se procedi dalje se ukuvava satima zasecereno po ukusu, da se dobije lep gust pekmez. Ovaj nacin nije nimalo lak i brz, retke su domacice koje ga jos uvek upotrebljavaju, sada je uglavnom popularan gotov sok koji se sa pojavom prvog sipka, moze vec naci po oglasima.
Ko razume shvatice.
pozz....

Ja te prijatelju odlicno razumem ali kad si ti ovako lepo objasnio nacin pripreme i ja cu . Dobro nisam ja to radio nego moja majka. Kao prvo kod nas na jugu se ne bere bilo koji sipurak nego samo onaj sa duguljastim plodovima. Kad se nabere ,ocisti i skuva ,skloni sa sporeta onda se dok je jos vruc ispasira [kako da kazem onom spravom ]ima je svako domacinstvo a sluzi za pasiranje pirea ili nekim jacim mikserom. A i ne mora moze samo obicnim drvenim tuckom da bi se svaki skuvani plod razbio. Onda se saceka da se ohladi. Presa od drveta[opet sam zaboravio da slikam] se stavi na neku plasticnu kofu i jednom rukom pridrzava a drugom rukom se sipa ona masa i valjkom se proteruje kroz presu. Tako dobijeni sirup nema ni semenke ni ljuspice ali ima milione onih malih iglica iz ploda koji moraju da se odstrane . Sta uraditi. Kakva pecurka pa to nema veze . Uzme se obicno SITO za sejanje brasna [moze i od plastike i ono sa zicom pletenom. U sito se sipa onaj sok i ne pecurkom nego nekim parcetom od neke stare pohabane cetke za odecu koja je nor,malno oprana ili najobicnijom cetkicom za zube uz povremeno dolivanje vode sve se procedi a samo ostanu one iglice koje se bace. Nikakva muka niti tehnika. Samo je vazno imati presu koja ne presuje i cedi vec odvaja sok sa iglicama od onoga sto se baca . Moja majka svake godine pravi po 60 i vise tegli. Supruga nece ili ne ume zato se ja interesujem ali me majka redovno udalji od lonca i mesaljke. Pozdrav i izvinite na ovakvom stilu pisanja -- Leskovacki.

uh, ali si komplikovan , pa ta pecurka sluzi za skupljanje dlacica , bez cetaka za zube, odelu,prasko itd.

Evo pawle za manje od pola sata videces kako izgleda presa za cedjenje sipurka a i svog ostalog voca . Nije sokovnik nego samo presa.

Probao sam i ne umem da postavim sliku. Zato pogledajte u mojoj galeriji u nalogu.
Pozdrav Nenad.

Vojvoda, ova naprava koju si uslikao je klasična presa za cedjenje, i odvajanje ljuske i semenki paradajiza prilikom spravljanja soka od paradajiza. Zapravo, to je do skora bila i jedina naprava koja je služila u ove svrhe i mnogi je, bar u mom kraju, koriste i danas.
Ako ova presa može da se koristi i za pravljenje soka (kaše) od šipaka onda to znatno olakšava posao ljubiteljima soka i džema od šipka jer se ona kod nas, u Beogradu, može kupiti na svakoj pijaci.

Nisam probala sok od šipaka ali sam veliki ljubitelj džema. Zadnjih par godina kupujem gotovu kašu (sok) i sama kuvam džem koji je, ne samo po mom mišljenju, daleko ukusniji od bilo kog kupovnog jer ima mnogo veći procenat voća.

Tu gotovu kašu (u kojoj nema šipkovih "dlačica") kupujem od čoveka koji ima nekakvu mašinu (uvezao ju je iz Holandije) koja služi upravo za mlevenje i odvajanje koštica, ljuske i sl. od šipka, drena, gloga i sličnog voća. Veoma sam zadovoljna kvalitetom kupljene kaše i činjenicom da mogu pripremiti domaći džem a da pri tom izbegnem onu početnu, vrlo komplikovanu proceduru koju si ti opisao.

Razumem vas u potpunosti sta mi govorite ali samo da vam kazem da taj gotov sirup sto kupujete [ima i kod mene ] nije nista drugo nego 10% soka od sipurka a 90% skuvana bundeva ili pecenjka zato je tako ukusan . A tacno je da kroz ovu presu poze da se cedi sve i svasta . Ja sam lepo rekao da je ima i da je pravi onaj kome treba . A ima je po pijacama. Tako pa izvini ako sam vas necim uvredio. Pozdrav Nenad.

Ma hajde molim te Vojvoda, čime si me mogao uvrediti?!

Razmenjujemo iskustva i informacije u želji da svako od nas sazna nešto novo.

Eto, ja sam sad saznala od tebe da neki proizvodjači sirupa od šipka stavljaju bundevu u sirup. To je, naravno, krajnje neprofesionalno, za svaku osudu, odnosno klasična prevara ukoliko takav proizvod prodaju kao 100% sirup od šipka. Ne znam da li to radi i čovek od koga ja kupujem sirup, moram ga pitati, ali čak i da ga meša sa bundevom opet je džem skuvan od ovog sirupa neuporedivo ukusniji od onog koji se kupi u prodavnici (čak i kada su renomirani proizvodjači džemova u pitanju).

Industrujski proizvodjači džemova uglavnom navedu u sastavu koliki je udeo kaše od šipka, i taj procenat se kreće oko 40-50, a ostatak je šećer i sredstvo za želiranje. Možda zato što ne stavljaju bundevu, njihov proizvod i nije tako kvalitetan i ukusan kao ovaj "domaći".

Ja sam (možda pogrešno) razumela iz tvog posta da je ovu napravu za cedjenje paradajiza (i šipka) teško pronaći pa sam htela da informišem sve koji je nemaju a žele da je nabave, da je mogu naći na svakoj pijaci u Beogradu i da ne moraju da se muče da je ručno prave, već da sve snage angažuju u pravljenje domaćeg džema a zatim, podrazumeva se, i palačinaka (zbog kojih se inače džem i pravi).

Sve si u pravu sto si rekla ali nikako ne moze paradajz da se cedi jer ljuspice brzo zapuse pa nece . Za paradajz ima posebni odvajac kao vodenica za mlevenje mesa ili oraha. A presa ko presa ako si videla nista posebno. Pozdrav .

Da li je sad kasno da orežem šipak? I da li treba da ga prehranjujem nečim na proleće možda...

U pomoć narode!!! Moj šipak ima po listu flekice, sa gornje strane bež boje a sa donje su terakot boje. Ima li mu pomoći? Hajde stručnjaci, u pomoć
Šipak je u drugoj godini, pokoja biljaka je donela rod, vidok je oko metar, pa i više, ali eto na pojedinim biljkama su se pojavile flekice

Pozdrav svima.Planiram da plantažno uzgajam šipurak. Molim vas pomažite.Potrebne su mi sve ihformacije.
Za Deklanda,razgovarala sam sa jednim agronomom.Kaže da je najbolje da par listova sa flekama odneseš na analizu u poljoprivredni institut.Ne košta puno a oni će ti dati najbolji savjet.