TRAP za cuvanje semena???

Ne znam da li to kao metoda postoji...
Morao sam da resim problem uskladistenja vece kolicine zira i crnog oraha: frizider je veliki, ali ipak e toliko da rizikujem razvod braka zbog 30
kilograma zira i oraha koje se kuliraju sest mleseci, do mog odlaska i zasadjivanja istih...
Pritom, i manja kolicina se ili isusivala ili ubudjavala u frizideru.
U podrumu su zirevi ubrzano ugibali - svakih par nedelja bih napravio test sa vodom (em ih pokvasim, em proverim) i svaki put je 10% isplivavalo...
Primetio sam, medjutim, da zirje pokupljeno evo vec i dva meseca posle opadanja, uglavnom sve potone.
Dakle, ako lezi na zemlji, u hladu - odrzava u sebi vlagu i prezivljava.
I moj je zakljucak bio:
gajbu zira pokriti sa rahlom zemljom u tanjem sloju - valjda nece prebrzo poceti da nice...?!
Crne orahe prosle godine stratifikovah u frizideru, i nice mi samo 2%...
Ove godine pokusavam sa trapom...!
P.S. Stapici pobodeni u trap imaju dvojaku funkciju:
- da oznace gde se trap prostire
- da sprece ptice da ne rasture trap (pogotovo kosovi vole da ceprkaju, iste kokosi!)

Odlična inicijativa Zmijobore. Ovu temu bi trebalo malo razraditi.
Način čuvanja semena se jako razlikuje od vrste do vrste. Primetio sam da semenje najvećeg broja četinara zahteva suvu i umereno hladnu sredinu i u takvim uslovima može se očuvati relativno dobra klijavost i više godina. Ovo važi sa borove, tise, smreke, tuje, sekvoje, jele, čemprese i pačemprese kao i za duglaziju, ariš i kanadsku tsugu. Čak ni temperatura sredine nije toliko presudna, naravno pod uslovom da nisu u pitanju neke ekstremne vrednosti, koliko je bitno da je seme apsolutno suvo. U jednoj drugoj diskusiji na forumu je zaključeno da seme taksodijuma ne spada u ovu grupu i da mu je klijavost kratkotrajna tj. mora se sejati odmah nakon branja. Za araukarije, kleke (borovice), kriptomeriju i metasekvoju nisam našao podatke o trajanju klijavosti i uslovima čuvanja semena.

Što se tiče lišćara oni uglavnom klijavost zadržavaju mnogo kraće od četinara najbolje ih je ni ne čuvati. Za lipe, brezu, javore, jasenove, orahe, tulipovac,... se u glavnom savetuje sejanje iste jeseni u hladno klijalište (cold frame). Neki, npr. magnolija, se mogu čuvati u vlažnim i hladnim uslovima i u takvoj sredini zadržavaju klijavost i par godina, praktično produžena stratifikacija (takođe podatak sa foruma). Divlji kesten je definitivno jedna od vrsta sa najkraćim periodom klijavosti od svog drveća umerenog pojasa.

Bilo bi dobro sastaviti tabelu ili neku vrstu liste u kojoj bi naveli podatke o trajanju klijavosti i uslovima skladištenja semena. Ako ne po vrstama onda bar po rodovima.

Ja sam mislio da zirove stavim u strugotinu,pa u kesu,pa sve to u cosak dvorista,ali je izgleda bolji Zmijotrap Nazalost jos nisam nasao zirove,nema ih nigde!

Kakve žireve tražiš???
Javi jer možda mogu pomoći...

eh zireve u frizider...a skoro svaki sakupi crva.

stvarno su zirevi puni napasnika svih vrsta, parazita, crva, shusha ovih i onih...(Doduse, ni seme cetinara nije izuzetak!)
Ipak, primetio sam da su zirevi crvenih hrastova (Q. rubra) manje na udaru. Verovatno zato sto su ovde ipak strani, pa je manje napasnika naucilo da ih konzumira nego obican hrast.
Takodje sam primetio da ispod americkog hrasta duze zaostaje seme - manje ga i glodari raznose...

treborz citat:

Kakve žireve tražiš??? Javi jer možda mogu pomoći...

Ima ih i kod mene,samo ih nema oko porte, gde sam ja trazio(veverice ).

Kada se vec prica o zirevima sta je ovo?Pola zir,pola lesnik?

pa to mi lici na americki hrast?

Bar znam kako izgleda zir.Nazalost nije ispravan.