konacno

Bolba citat:

Vidjala sam daturu na raznoraznim mestima.Kazu da joj cvet prekrasno mirise.Da li ta biljka moze opstati u saksiji kao sobna i kako joj se pronalazi seme i kada

Ja je uzgajam u saksijama i raste bez problema, cak bolje od brugmansije jer je ne napadaju nikakve zivotinjice,sjeme stalno stvara-odmah nakon cvjetanja stavar se ova zelena kugla prepuna sjemenja.

Mada sumnjam da može da živi kao sobna biljka, ali možda i može - dok neko ne proba, ne znamo.

Konacno je procvetala, a bas sam se nacekala

jel može mala pomoć. imam seme brugmansie i rado bih da nešto iz njega nikne, ali moram da se posavetujem sa vama znalcima! inače je u pitanju pink brugmansia. Hvala!

Pozdrav svima
ne znam koliko se uklapa u temu ali mozda ce nekom biti od koristi:
moje iskustvo sa gajenjem dature/andjeoske trubice, sa posebnim osvrtom na pokusaj gajenja u basti i zimske zastite. Unapred se izvinajvam na preopsirnosti.
Andjeosku trubicu/daturu pre desetak godina kod nas u Bataji nije bila bas tako poznata kao danas. Ja sam je ''otkrio'' po mirisu, ali je trebalo malo vremena da nadjem i biljku, a jos vise vremena da nadjem sadnicu. Gajio sam je upravo kao mi je objasnio cika sa pijace. ''U prolece je posadi u basti, ujesen je vadi u saksiju pa u podrum'' Tako sam i postupao za nekoliko godina smo imali trubicu razgranatu kao u sred dzungle. Nisam primenjivao nikakve posebne mere gajenja. Medjutim, kad je trubica dostigla oko 2,5 m visine i isto toliko sirine, najzad mi je dojadilo da je stalno nosim na relaciji podrum-basta. Odlucih da se raspitam moze li se nekako zastititi i ostaviti u basti. Pozvah botanicku bastu - dobar dan -''dobar dan'' - takva i takva stvar...
Nadlezni iz botanicke mi rekose da i oni imaju primerak iste takve velicine. Bio sam ponosan, no uskoro je to osecanje ustupilo mesto iznenadjenju - tek sam tada saznao da je datura veoma otrovna biljka. ''To vam je kao u zivotu...'' rekose mi iz botanicke ''... cesto su lepe stvari - najotrovnije''. Dakle, da skratim, cika sa pijace mi nije rekao nista o tome, ali je znao da uzme parice.
Vecina onih koji se dive ovoj lepoj biljci ne znaju da je veoma otrovna.
Posto je trubica bila atraktivna mnogi su se, a i ja, diveci se mirisu - i ne znajuci izlagali toksinima, a jos i deca, pa zajednicko dvoriste... zato, iako nerado, resih da se resim trubice. Ponudih trubicu botanickoj, ali tada nisu imali kamion, a ni ja nisam imao niti sad imam prevoz pa nista od toga. Dakle preostala je opcija zastite od hladnoce i prezimljavanja u basti. Prvo sam skratio grane. Resih da napravim mini-plastenik po principu ''uradi (upropasti) sam'' Cetiri stafne, malo najlona, zice, kanapa i odozgo sam natrpao kukuruzovinu, suvo lisce, papir... Mocu reci da sam prilicno dobro sve to ususkao i povezao... ali dzaba. Datura se smrzla.
Duzan sam, posle ovolikog pisanija izvuci i neke pouke, pa eto - kao prvo -pre nego sto kupite neku biljku prvo se dobro raspitajte o njenim osobinama, narocito o eventualnoj toksicnosti. Bolje je ne gajiti neku vrstu ako ne mozete pruziti odgovarajuce uslove. A ako neko dodje na istu ideju kao ja u vezi zastite od mraza, onda mora da primeni neki
bolji nacin od ovog opisanog.
Pozdrav.

Biljdan, mislim da je tvoja biljka bila brugmansija, ne datura - dature ne izrastu toliko. O otrovnosti se dosta pisalo na ovoj temi, ono što ja znam je da nije dobro dugo sedeti u neposrednoj blizini brugmansije i dature u punom cvatu, ukoliko je baš velika biljka i ima puno cvetova. Mnogi od nas gaje i jednu i drugu biljku godinama i nisam čula da je iko imao problema s trovanjem. Uostalom, jaaako puno biljaka koje gajimo je otrovno, ali uz minimum pažnje nema nikakvih problema. Moja brugmansija je prerasla moju bašticu za 2-3 godine i onda je završila kao poklon komšinici, kojoj sam je odnela u zidarskim kolicima prošlog proleća. Verovatno bih se još neko vreme borila s njom svake jeseni i proleća, da nije bila - bela. Sada imam mlađe biljke - versikolor, kajsijastu i žutu, a o tome šta ću da radim s njima kad prerastu neku meru, razmišljaću kad do toga dođe

Mislio sam da se radi o istoj vrsti... verovatno ste u pravu. Ova je bila belih, veoma mirisnih cvetova i velikog porasta. Zelenih, pomalo zeljastih listova. Na prolece joj je trebalo malo vise vremena da krene a onda je naglo i bujno listala. Cvetala je dva puta - prvi put, ne secam se tacno, ali po najvecim vrucinama a drugi put nekako krajem septembra - a tad ne uspe da iscveta jer pocnu kise i hladnije vreme. Bila je uglavnom u senci ali joj je to izgleda i odgovaralo. To je to. Hvala na odgovoru.
imate li za mozda za razmenu nesto od ovakvih mirisnih biljaka?
Pozdrav

Samo malkice da si prelistao temu video bi razliku izmedju dature i burgmansije.

Datura ima cvetove koji se otvaraju nocu i nekad vec u jutarnjim casovima zatvore. Cvet gleda u nebo.

Kod burgmansije/andjeoske trube cvetovi vise na dole - gledaju u zemlju i
krosnja napravi krug kao kisobran na kome su okaceni ti prekrasni cvetovi.

Zahvaljujem, sad znam razliku, definitivno brugmansia, kao sto je i Lidija utvrdila.
Prelistacu temu, interesuje me da li je neko pokusavao da zastiti dat... ovaj, brugmansiu, kao ja - najlonom i prirucnim izolacionim srdstvima u kucnoj radinosti.
Hvala i pozdrav!

Hajde ja kao jedna od veterana u eksperimentisanju sa suptropskim biljkama u nasoj klimi. Brugmansija ne moze da prezimi napolje ako joj se obezbedi samo pasivna zastita. Kod mene su velike biljke od preko 3 m poslednjih par godina prezimljavale u plasteniku ali pored staklenog zida od staklenika koji se greje. I u tim uslovima vrhovi grana su se za vreme velikih januarskih hladnoca smrzavali. Mnogo je pisano o tome i o orezivanju velikih brugmansija na ovoj temi pa ne bih da se ponavljam.

Mary jo,tri su mi žive i lepo su olistale a tri su se osušile.Stavila sam ih u saklsiju kao što si rekla i baš lepo napreduju.Hvala još jednom.

Mnogu gi sakav cvetovite od brugmansija, taka navisnati kako na drvo kopneev.
Edna draga prijatelka me usreki so pelceri koi eve uspesno poteruvaat. Blagodaram i pozdrav.
Bela datura imam, cveti samo navecer .Ovie mi bea zelba .

Pročitao celu temu, primio k znanju.
Što se tiče toksičnosti - ipak, mislim da je - za porodice sa malom decom - bolje da ne gaje brugmansiju i daturu.

Pozdrav!

Da li neko zna da li je ovaj recept delotvoran?

``Za uklanjanje dlaka sa delova tela treba 150 g tatule (Datura stramonium) kuvati u 1 litri vode dok se ne dobije jak čaj. Tamponom vate namočenim u čaj mazati dlakave delove tela.``

Unapred hvala.