Turbinicarpus

Najpre zahvaljujem na casti da bas ja otvorim ovu temu. Ja nemam puno turbinikarpusa ali su oni koje imam vrlo lepi i veoma ih volim, pa mi zato ova tema nece biti ni teska ni dosadna.

Ime roda potice od turbineus, lat. reci koja oznacava - cupavo teme i karpos - plod, grcki.

Rod Turbinicarpus, Buxbaum & Backeberg, je rod malih do srednjih kaktusa koji svi do jednog poticu iz severoistocnog i severnog Meksika, iz provincija San Luis Potosi, Nuevo Leon, Tamaulipas, Coahuila i Zacatecas.

Ljubitelji astrofituma ce sigurno zapaziti da se radi o istoj teritoriji na kojoj raste i vecina astrofituma. Oni, zapravo te teritorije dele jos i sa rodovima Aztekium, Geohintonia, Obregonia i dr.

Sire shvacen, rod obuhvata nekih 60-tak taksona a u uzem smislu oko 30. U sirem smislu zato sto je u poslednje vreme u njega ukljuceno mnogo biljaka koje su ranije bile svrstavane u neke druge rodove. Na pr. moji omiljni Turbinicarpus valdesianus i T. valdesianus albiflorus su pekrsteni od Pelecyphora valdesiana, a T. pseudopectinatus takodje od P. pectinata. Slicno je i sa rodovima Neolloidia, Gimnocactus, Toumeya i dr. Ne bih da dalje gnjavim sa taksonomskim zamesateljstvima.

Turbinikarpusi rastu na dosta specificnom tlu i to treba uzeti u obzir kod uzgoja istih. Pre svega, rec je o izrazito krecnjackom tlu koje sadrzi i dosta gipsa. Rastu na brdovitom i strmom terenu, uglavnom izmedju sitnijeg ili krupnijeg kamenja, u rupama i prslinama izmedju stena i sl. S obzirom na prirodu krecnjackih areala, lako je zakljuciti da je humusa malo jer biva ispran i ima ga samo mestimicno, u prslinama i uvalama. S druge strane obilje krecnjackog sljunka uz manjak humusa cini da je tlo veoma alkalno, sa pH vrednoscu od 7,0 do 8,0 a na pojedinim stanistima cak i do 9,0.

Sto se tice klimatskih karakteristika, raspored padavina je takav da ih zimi gotovo i nema. Maksimum dostizu u maju i septembru, cak i do 100 mm, dok je u sredini leta padavina nesto manje. Zanimljivo je da je i temperatura u letnjim mesecima nesto niza nego u maju i septembru, tako da se krivulje padavina i temperature prilicno poklapaju. No, visoka pH vrednost i velika propustnost tla su faktori koji sprecavaju da turbinikarpusi od toga imaju velike koristi pa stoga ipak spadaju u manje 'bujnu' vegetaciju. U svakom slucaju, tamo nikad nije hladno jer je i u zimskim mesecima srednja temperatura znatno iznad 10o C.

Biljke rastu i na punom suncu ali se nalaze i kao lagano zasenjene travom, zbunjem i krupnijim stenjem. (Ovo narocito vazi za geohintonije.)

Turbinikarpusi se razmnozavaju semenom, vrlo retko i samo po neki mogu dati izbojke. Seme je dosta krupno i lako isklijava. Sejance nije tesko odrzati ali se moraju drzati malo zasenjeni jer i u prirodi rastu tako zaklonjeni izmedju sljunka. U pocetku bivaju izduzeni, sto je strategija iz prirodnog stanista, gde na taj nacin uspevaju da se izdignu iznad kamencica izmedju kojih rastu. Da bi zadrzali vodu, razvili su prilicno masivan podzemni deo i koren (i do 80% ukupne mase biljke) ali i veoma debeli i kompaktni kutikulum i duboko uvucene stome.

Veoma je zanimljiva i strategija disperzije semena koju su turbinikarpusi razvili tokom svoje adaptacije svom specificnom okruzenju. Naime, vecina ostalih kaktusa svoje seme stiti debelom ljuskom i smesta ga u manje ili vise upadljive i ukusne plodove sa ambicujom da ga zivotinje pojedu, odnesu sto dalje i, ne uspevsi da svare samu semenku, istu izbace sto dalje. Na taj nacin se siri areal te vrste i obezbedjuje da neki poremecaj ne unisti celu vrstu, vec da neka biljka ostane i sacuva vrstu.

No, tlo na kome rastu turbinikarpusi je, kao sto sam vec rekao, kamenito krecnjacko tlo sa koga se humus ispire i zadrzava samo po negde, u pukotinama i rupama. Verovatnoca da ce zivotinja izbaciti svoj izmet bas u takvu 'humovitu' rupicu je krajnje mala. Stoga turbinikarpusi pribegavaju dobroj, staroj taktici "bolje vrabac u ruci nego golub na grani!". Umesto da semenke eksponira u nekom upadljivom plodu, on ih smesta u mali i neugledan plod koji ostaje skriven od pogleda u cupavom i dlakavom vrhu turbinikarpusa. Tu semenke ostaju i po nekoliko godina i odatle polako padaju pored maticne biljke, klijajuci i razvijajuci se u njenoj blizini, pa i njenpj senci. Logika prezivljavanja u slucaju turbinikarpusa je da ce ono sto je bilo dobo za maticnu biljku verovatno biti dobro i za mladi klijanac, a samo desetak santimetara dalje mozda metrima nema ni malo pogodnog tla za njih.

Ta taktika je dobra dok ne dodje do neke 'katastrofe' mozda i u obliku nekog nesavesnog kolekcionara koji potpuno ocerupa to staniste a drugog nema. Stoga je vecina turbinikarpusa zasticena po CITES-u i pripada aneksu I, dakle vrlo strogim zabranama prometa. Na zalost, u Meksiku to ne funkcionise bas najbolje.

Iz svega recenog, prilicno je jasno kako i u cemu treba negovati ne samo turbinikarpuse vec i celu ovu grupu rodova.

Od mene za pocetak - toliko kao uvod.

Pozdrav,
Joca

-Turbinicarpus valdezianus albiflorus
www.cact.cz/noviny/200....jpg[/img]


-turbinicarpus sphacelatus

-turbinicarpus pulcherrimus

-turbinicarpus pseudopectinatus

-turbinicarpus lauii


mali prilog za Jocu

luka06 citat:

mali prilog za Jocu

Hvala na slikama. Ne bi bilo lose da se nekako napise i ime kad se dize slika, kad god je to moguce. Ceski sajt je veoma pouzdan i identifikacije sa njega su vrlo uverljive.

Pozdrav,
Joca

Odradjeno i to sa nazivima.
-turbinicarpus gielsdorfianus

-turbinicarous jauernigii

-turbinicarpus macrochele frailensis

-turbinicarpus pseudomacrochele

Koliki korjen za ovako mali kaktus

Ovo bi moglo i u tekstove u sukulentima!

Evo i mog malog doprinosa, imam samo 2 kaktusa iz tog roda.
Prvi je Turbinicarpus subterraneus (mandragora), cvetao je još u Februaru:

Mogao bi sve ovo da ubacis i u enciklopediju

a ovo je ''schmiedickeanus'' (nisam siguran):

ZokiNS citat:

a ovo je ''schmiedickeanus'' (nisam siguran):

Meni lici da jeste.

Za Jelencicu: kakvu enciklopediju?

Joca

Joco sve pohvale za odabir roda (jedan od najlepsih ako ne i najlepsi po mom ukusu) i uvodni tekst koji ce pomoci onima koji vec cuvaju ili nameravaju da nabave neku od ovih vrsta. I slike koje ste postavili su fantasticne. Prava je steta sto kod nas nema bas tako cesto u ponudi biljaka iz ovog roda. Izuzetak je subteraneus koga bar u Srbiji ima puno po kolekcijama.

Mandrak citat:

Joco sve pohvale za odabir roda (jedan od najlepsih ako ne i najlepsi po mom ukusu) i uvodni tekst koji ce pomoci onima koji vec cuvaju ili nameravaju da nabave neku od ovih vrsta. I slike koje ste postavili su fantasticne. Prava je steta sto kod nas nema bas tako cesto u ponudi biljaka iz ovog roda. Izuzetak je subteraneus koga bar u Srbiji ima puno po kolekcijama.

Hvala na komplimentu. Mislim da su turbinikarpusi posebno idealni za male kolekcije, mislim male u smislu nedostatka prostora. Dovoljno su izazovni da se ulozi trud u zaokruzenje kolekcije na ovaj ili onaj nacin, veoma su lepi, imaju prilicno slicne zahteve tako da je, ako je dobro jednom, dobro svima a ne zauzimaju puno prostora. Naravno, za one koji misle da je u kvantitetu i kvalitet, bolji izbor su 'grusoni' i ehinopsisi.

U mojoj zbirci nema mnogo turbinikarpusa, svega onih nekoliko koje sam i naveo, jer sam tako porucio seme od Mesa Garden-a da su mi turbinikarpusi bili kolateralna korist (eto, od Amerikanaca svet ipak moze imati i kolateralnu korist a ne samo kolateralnu stetu!)

Uzgred, zainteresovan sam za T. subteraneus jer ga ja (ipak) nemam iako je rasiren.

Pozdrav,
Joca

I ja sam!! A jos vise za turbinicarpus pseudopectinatus. Moze li se kod nas naci? Vidjala sam ih na netu pod nazivom pelecyphora...

Ja imam samo jedan, i sumnjičio sam da je schmiedickeanus, ali tek sada nisam siguran. Izgleda slično kao ZokiNS, ali je cvet drugačiji.

calypso citat:

I ja sam!! A jos vise za turbinicarpus pseudopectinatus. Moze li se kod nas naci? Vidjala sam ih na netu pod nazivom pelecyphora...

Na zalost, nisam ga video u prodaji. Ja sam moga dobio od Filipa iz Budve. Njegova sestra zivi u Italiji pa mu je poslala nekoliko komada. Posto sam i ja njemu poklonio neke biljke, on mi je u znak zahvalnosti poklonio taj turbinikarpus.

Pozdrav,
Joca