Ova vrsta je poreklom iz Amerike. Prirodno staniste joj je na istocnoj obali SAD, u uskom pojasu pored obale Atlantskog okeana. Rasprostranjena je u raznim klimatskim podrucjima, od granice sa Kanadom (gde temperature zimi padaju na -30C) do tropske juzne Floride (gde nema mrazeva i snega).
Virdzinijana je prva magnolija sa americkog kontinenta koja je donesena u Evropu. U Veliku Britaniju doneo je iz Amerike 1687. godine Dzon Banister. Kod nas se vrlo retko gaji, verovatno zbog problema sa razmnozavanjem (mali procenat oziljavanja reznica).
Postoje dve podvrste, koje se razlikuju po obliku stabla i po tome sto je jedna zimzelena. Prva vrsta je "obicna Virdzinijana". Ima zbunastu formu, cveta tokom leta i listopadna je. Latinski naziv je Magnolia virginiana. Druga vrsta ima oblik drveta sa centralnim stablom i zimzelena je.
Zove se kod nas "Magnolija australis". Latinski naziv je Magnolia virginiana var. australis. Rec "australis" nema nikakve veze sa Australijom, vec se odnosi na latinsku rec "australis" sto znaci jug; zimzelena forma potice iz juznih delova SAD.
Cvetovi su bele boje, vrlo mirisni. Americki indijanci su koristili koru ove magnolije za lecenje od reumatizma i groznice. Prvi doseljenici iz Evrope su sisarke koristili za poboljsanje arome viskija kao i za lecenje kaslja i plucnih bolesti.
I danas u SAD postoje lekovi na bazi virdzinijane a starosedeoci koriste koru za odvikavanje od pusenja (kora se zvace). Listovi se koriste kao zacin jelima, umesto lorbera. Prednost je to sto nije potreban period susenja listova kao kod lorbera i listovi nisu tvrdi posle kuvanja, vec mogu da se pojedu (listovi lorbera se izbacuju iz jela).

Listovi su oblika elipse, duzine 10-20cm. Gornja strana listova je zelena a donja srebrnaste boje, skoro bela. Postoji tropska varijanta virzinijane australis koja raste u nacionalnom parku Everglejds u drzavi Florida. Ova varijanta se koristi kao kucna biljka i cveta tokom cele godine. Cvetovi su krem bele boje precnika 10-15cm. Vreme cvetanja je od pocetka Jula do kraja Avgusta, u zavisnosti od vrste. Cvet ima 8-12 latica. Kod nas se gaji i zimzelena i listopadna varijanta, a koliko je nama poznato tropska varijanta se ne moze naci kod nas ni u jednom rasadniku, prodavnici cveca ili privatnoj kolekciji.

Lepa ova virdžinijana.
Kakva je u poređenji sa grandiflorom po pitanju osetljivosti na klimatske i pedološke uslove? Mislim na ovu što raste kao drvo. I imate li je u prodaji?

Aha
imate li je u prodaji?

Sto se tice klimatskih uslova, otpornija je na mrazeve od grandiflore. Kod nas raste na nekoliko lokacija. Primetili smo da kad se zasadi u hladu, naglo dobije na visini i zatim nastavi da razvija krosnju gde ima direktne sunceve svetlosti.

Kod nas raste u tipu zemljista koji bi mogao da se nazove "peskusa". Zemljiste je vrlo jednostavno za obradu, pH=7.1, ali ne zadrzava previse vlage. Nema znakova hloroze.

U prirodnom stanistu, virdzinijana raste u peskovitom zemljistu koje je skoro mocvarno. Americki indijanci su virdzinijanu zvali "dabrovo drvo", jer su dabrovi od nje pravili brane.

Ovo bi trebalo da znaci da dobro podnosi i zemljista koja su natopljena vodom.

Ako ste zainteresovani, mogu da je "okacim" u prodavnici na Svetu biljaka. Za sada je moj otac prodaje na pijaci u Negotinu. Ima i zimzelenu i listopadnu varijantu.

Pozdrav, Badnjevac

ili mozes na pp, ako ti je problem prodavnica?

NBonsai citat:

ili mozes na pp, ako ti je problem prodavnica?

Potpisujem.

Moram da resim neke logisticke probleme, tipa:

Ima dosta vrsta magnolija o kojima bih zeleo da pisem. Uvek ce biti ljudi koji ce zeleti da imaju neku od vrsta. Posto se ne bavim prodajom, za svaku vrstu moram da kontaktiram oca i saznam kolika je cena, velicina, itd. Sve to oduzima vremena, kojeg bas i nemam suvise na raspolaganju.

Mislim da cu da odgovorim na poruke ljudi koji su zainteresovani, a za sve ostale mogu da kazem ili nek budu uporni ili nek pogledaju prodavnicu na Svetu biljaka. Tamo na jesen planiram da okacim nekoliko egzoticnih vrsta.

Pozdrav, Badnjevac

Formiranje sisarki.

Zasađena. Polusenka, kako si savetovao.
Predpostavljam da joj ne treba prihrana do sledeće sezone.

drveni citat:

Zasađena. Polusenka, kako si savetovao. Predpostavljam da joj ne treba prihrana do sledeće sezone.

Ne treba joh prehrana do kraja sezone. Bolje joj je da se prilagodi na novi tip zemljista i da se pripremi za zimu, nego da raste uvis. Opisi malo kakva je lokacija. Recimo ovih dana, koliko sati u toku dana ima direktne sunceve svetlosti?

Pozdrav, Badnjevac

Sa južne strane je zaklonjena objektom (3 m visine) a sa severa je špalir leske takođe od nekih 3 metra. Lokacija je otvorana sa zapada i istoka. Direktnog sunca nema u periodu od 11:00 do 16:00, od prilike (± pola sata).
Koja je maksimalna visina za virginianu Australis koju možemo očekivati u našim uslovima?

Maksimalna visina zavisi pre svega od orezivanja, odnosno kakav oblik krosnje zelis.
Ne mogu da ti preporucim nacin orezivanja, jer je to stvar licnog ukusa. Koristeci cuveni program PAINT probao sam da docaram razne oblike krosnji.
U varijanti gde krosnja ima oblik kao kod klasicne lipe, racunaj na maksimalnu visinu od 4-5m. U prirodnim stanistima postoje primerci od skoro 30m, ali se radi o stablima koja se nalaze u sred sume, gde se bore sa ostalim drvecem za sto vise svetlosti pa zato idu u visinu.
U varijanti gde krosnja ima oblik kao kod breze, maksimalna velicina kod nas je 3-4m.
Za zbunasti oblik maksimalna visina je 2m ali je krosnja sira nego na retusiranoj slici.

Kad malo bolje razmislim, virginiana var. australis je odlicna alternativa ukrasnim cetinarima. Kod nas raste 2-3 puta brze od panciceve omorike (picea omorika), plus sto ima lepe mirisne cvetove tokom leta i interesantne sisarke.
Jedanput godisnje menja lisce na celom stablu (za razliku od grandiflore, kod koje najstariji listovi imaju maksimalno tri godine), tako da uvek izgleda sveze, bez opekotina od mraza ili sunca na starijim listovima.

Oblik krosnje kao kod lipe

Zbunasta krosnja

...i kao vocka.