Led je ovih dana okovao naše krajeve. Zima nam je stigla "u sred zime". Malo je poslova koje možemo raditi u svojem vrtu, pa čak i u staklenoj bašti.
Ipak, ne treba lenjo sedeti i očekivati proleće. Mnoge tehničke pripreme za sezonu presađivanja možemo izvršiti upravo u toku zime.
Na prvom mestu tu je priprema zemljišnih smeša.
Da bi smo svakoj biljci maksimalno udovoljili potrebno je dobro se upoznati sa njenim potrebama.
Zatim ćemo nabaviti potreban materijal. Za sve zemljišne mešavine osnovne komponente su zajedničke:

Treset:kupuje se. To je materijal dobijen eksploatacijom tresetišta. Tresetišta su formacije koje čine sfagnumovske mahovine uz manji broj pratećih biljaka. Na tresetištima je površinski sloj mahovina živ, a one leže na unutrašnjim mrtvim slojevima. Mrtvi slojevi u unutrašnjosti su raspadnuti u različitom stupnju.
Treset koji kupite može biti vlaknast (u njemu se prepoznaju ostaci biljaka), ili u samleven. Kiselost treseta je od 4,5 do 6,5 pH.

Pesak: koristi se frakcija 2-5mm. Bolji je pesak iz reke čije su ivice zaobljene nego pesak iz kamenoloma - njegove ivice su oštre. Pesak možete kupiti ili ga sami prosejati. Treba koristiti pesak koji je hemijski inertan - to je kvarcni pesak.

Kompost: nastaje raspadanjem biljnih ostataka. Može se kupiti u cvećarama kao "zemlja za cveće" ili ga možete sami praviti, ako imate dvorište.

Glina: verovatno ćete je sami lako naći u prirodi. Najbolje je uzimati je posle zimskih mrazeva, na usecima puteva kroz glinovito zemljište. Tada površinski sloj od zamrzavanja i odmrzavanja ispuca i polako se osipa ka podnožju kosine. Skuplja se fino granulisana zemlja (2-5mm optimalno), a zatim se dobro osuši. Tek potpuno suva glina se upotrebljava u smešama.

Mineralne materije: obično se dodaju mineralna đubriva, NPK i slična, a može i koštano brašno (ono u sebi nema azota a ima kalijuma i fosfora). Ovi materijali se kupuju u poljoprivrednim apotekama.