obecao sam da otvorimo temu o ovome.pa da pocnemo klasicni plastenici su pokriveni PVC folijom koja je nesto deblja od najobicnije koja sluzi za pokrivanje raznih stvari.U narodu je popularna pod nazivom najlon.U Srbiji postoje nekoliko vrsta folija,raznog kvaliteta.U poljoapotekama mozete naci dve vrste domacih folija,belu i zelenkastu.Iz licnog iskustva mogu reci da je bolja tkz. zelenkasta,da je otpornija na toplotu,UVC zracenja i udare vetra.Postoji i folija grckih i madjarskih proizvodjaca.Svi proizvodjaci plastenika uglavnom preporucuju tu madjarsku foliju kao najbolju na trzistu,ali kao sto znate:"svaki Cigahvali svog konja".Trazite specifikaciju ili neki dokaz o poreklu.Sto se tice konstrukcije,pravi se na najrazlicitije nacine.Amaterski se pravi i od crnih vodovodnih cevi,raznih plasticnih i poluplasticnih cevi,drveta i slicno.proizvodjaci uglavnom prave od tvrdjih PVC cevi i celicnih prohromskih i slicnih cevi. retki su plastenici sa aluminijumskom konstrukcijom. U vecini slucajeva ljudi prave plastenike u zavisnosti od sredstava.
sto se tice savremenijih plastenika tu se koriste plastolux,tvrdje PVC folije i avalon ploce.to su materijali koji su dosta izdrzljiviji od obicne pvc folije. ugradnju uglavnom sprovode firme koje imaju vec odredjene kalupe i po njima se i vi morate povinovati,sto moze predstavljati problem ukoliko imate manje prostora.
drugi materijali su vec drugacijeg oblika i ja bih sve objekte koji se njima pokrivaju svrstao u staklenike.osim klasicnog stakla tu su i objekti pravljeni od Polyethylene,Fiberglass,Polycarbonate i drugih slicnih materijala.dosta su cvrsci i otporniji(za njih vaze garancije od 10 godina!) postavljaju se uglavnom na aluminijumskim okvirima i prelepo izgledaju. najveca mana im je cena,koja moze biti poprilicno velika.
za sada toliko,uskoro jos malko...

E, Simone, mene zanima tvoje mišljenje o jednoj stvari!
Našla sam mnogo diskusija i neslaganja (bilo da su u pitanju plastenici ili manje varijante tipa-hladni okvir) oko eventualnih dodatni slojeva PVC koji smanjuju mogućnost izlaska topline iz plastenika! Neki kažu da je umesto višestrukih slojeva PVC-a (koliko je moguće da se ne uguši svetlost- to ja pišem šta sam čitala a ne znam ništa ) može da se koristi onaj "bubble-wrap" tj. zaštitni PVC sa "bombicama" vazduha! Amerikamci, opet, kažu kako je to evropska glupa ideja jer tuda ne prolazi ni približno dovoljno svetlosti, difrakcije zraka iste su nekontrolisane a temperatura se menja bitno!
Je l' pametno koristiti tako nešto?

pa ne bih se slozio bas da ne prolazi dovoljno svetlosti.naime,uobicajeno je da se za uzgajanje cveca koristi plastenik sa tkz. duplom folijom.pravi se takozvani vazdusni cep,koji omogucava da se potrosnja toplotne energije smanji koliko je god moguce.institut u zenici na primer pravi plastenike koji imaju tu duplu foliju i u prostor izmedju te dve folije se upumpava topli vazduh kompresorima.u cemu je caka i zasto se ne slazem da postavljanjem duple folije i tkz, vazdusnih jastuka se smanjuje protok svetlosti?? pa naime,taj deo se postavlja samo zimi,jer je tad potrebno da se obezbedi smanjenje potrosnje toplote u objektu,dok se leti skida taj deo i postavljaju se zasencujuce mreze,koje sprecavanju da se biljke isprze od vreline sunca! osim toga,zimi i sama znas da ima veoma malo svetlosnog perioda koji bi odgovarao biljkama,pa zato i koristimo lampe i sijalica kao dodatni izvor svetlosti.da zakjlucimo,postavljaje duple folije,vazdisnih jastuka i slicno,radi se zimi i ne njihova upotreba ne predstavlja opasnost za biljke vec moze samo da koristi.

S obzirom da sam i sama neki dan zavrsila postavljanje druge folije u jednom plasteniku htjela sam da dodam jos neke stvari o tome.Kad sam postavljala prvu foliju na svoj plastenik bila je jako losa zato sam sljedece godine odlucila da je zamijenim i stavim novu pa sam se puno raspitivala i citala o tome.Naime kod nas je jako tesko doci do pravih folija ,doduse ima ih ali su trgovci tako upoznati sa tim da nemaju pojma sta kako i gdje kad sam jednog takvog pitala o sastavu folije nije znao ni beknuti (odnosi se na Banjaluku)Ovako meni je puno pomogao jedan tekst koji sam nasla u arhivi internet magazina poljoprivreda info ja cu sad izvuci neke stvari koje su iz tog teksta a isto su vazne za folije za plastenike.Dobar plasticni materijal treba da propusta vidljivi sio spektranajmanje 80%,ultraljubicasti najmanje 20%,i infracrveni najmanje 10%.Providnost folije se krece najcesce u granicama od 82-88%,a kod specijalnih tzv."clear" folija i do 90%Prilikom postavljanja na objekat mora se voditi racuna sa koje strane je postavljena folija,jer kod pravilno postavljene iz unutrasnjosti plastenika moze se pravilno citati njena oznaka i serijski broj.Debljina folije zavisi od visine i sirine objekta.Takodje vjek trajanja je razlicit od 3,4 ili 5 godina.Ado propadanja najcesce dolazi na mjestima na kojima se folija dodiruje sa ramskim konstrukcijama pa je preporucljivo da se metalne ramske konstrukcije stite bjelom akrilnom bojom ili se postavljaju samoljepljive trake kao izolatori.Sve u svemu ima jos milion sitnica koje su od znacaja ali da ja sad ne bi odugovlacila pa ako koga interesuje mogu da dodam jos toga.Naime da zakljucim ja sam u tom tekstu nasla i preporuku za ginegar folije(www.ginegar.com)iz jedne izraelske firme i imala sam srecu da nadjem takvu foliju i kod nas tj.U Capljini ,folija je cetvorogodisnja i ima vecinu stvari koje treba da ima i jako sam zadovoljna.Nadam se da ce se simonzec sloziti sa mnom.

branci svaka cast molim te da ako imas jos neka iskustva sa materijalima obavezno napises,svima ce to koristiti.

Odlucila sam da dodam jos neke stvari iz gore pomenutog teksta uz nadu da ce biti nekome od pomoci.Pri izboru materijala za pokrivanje treba poci od klimatskih uslova.Zracenje toplote iz objekta je povezano sa karakteristikama materijala u infracrvenoj oblasti spektratj.njihove propustljivosti za duge toplotne(infracrvene) talase.Polietilenska folija propusta 80-90% vidljivog dijela spektra i 70-75% ultrljubicastog dijela spektra sto je povoljno za rast i arzvoj biljaka,a nedostatak ove folije je sto propusta80-85% infracrvenog dijela spektra sto posebno nocu snizava temperature u zasticenom prostoru.Infracrveni dodatci (IR) su najcesce silikati,a folije se ponasju slicno staklu.Folija sa IR apsorbuje ili reflektuje zracenje u granicama od7-15 cm.Na taj nacin se cuva toplota koja je akumulisana u toku dana.Folije takodje posjeduju aditive za stvaranje difuzione svjetlosti,koja povecava intezitet fotosinteze.Ona je potrebna kod bujnijih biljaka kod kojih neminovno dolazi do samozasjenjivanja.Udio difuzione svjetlosti u zavisnosti od tipa folije krece se od 15-60%.Providnost folije se krece od82-85%.Proizvode se postupkom koekstrudiranja koji omogucava proizvodnju viseslojnih folija,najcesce troslojnih a u posljednje vrijeme i petoslojnih sa mogucnoscu kombinovanja veceg broja aditiva i dobijanja zeljenih osobina.Posljednjih godina najznacajniji prodor u tom planu predstavlja primjena fotoselektivnih petoslojnih folija.Uv apsorbirajuca folija filtrira talasne duzine 0,37-0,38 cm djelujuci na motoricke funkcije i ponasanje insekata,ukljucujuci orjentaciju i navigacijuishranu i interakciju plodova.Na taj nacin je onemoguceno kretanje vektora(lisne vasi,bela musica,trips,miner,grinje) i sirenje virusnih zaraza.Pomocu fluoroscentnog aditiva utice se na promjenu svjetlosnog spektra ,tako da ima vise crvena boje ,sto doprinosi intezivnijem cvjetanjui osljepljuje insekte.Kvalitetna folija mora na sebi da ima odgovarajuce oznake (vrijednost koeficijenta prolaznosti toplote)radi identifikacije njenih osobina.
Toliko jest da je tekst dug,ali koga interesuje procitace.Zar ne

Branci, progutah ovaj tvoj text!!! Slobodno pisi, ima nas zeljnih znanja...

apsolutno se slazem sa textom koji je branci napisala,narocito da su za izbor materijala veoma bitni klimatski uslovi.recimo i da je razlika i u jacini bitna kod krajeva gde jacina vetra je vazan elemenat(Vojvodina,BG itd).tu se mora uzeti jaci materijal ali i napraviti jaca konstrukcija.postoje osim klasicnih shema za plastenik i tropski plastenici,njih sam prvi put video na sajtu odgajivaca orhideja na Havajima.oni nemaju donje fiksirane delove i ukopan najlon,vec otvoren deo sa obaveznim mrezama za sencenje.eto recimo tu nije potrebna dupla folija

Ajde kad smo vec kod tropskih krajeva postoje i folije koje se koriste u Mediteranskom podrucju gdje je problem visoka temperatura.To je naime termoosjetljiva folija "mulchopaque" koja na temperaturi od 28 stepeni postaje bijela a na temperaturama ispod 28 stepeni folija je transparetna.
A sto se tice podrucja na kojem se podizu plastenici su od velikog znacaja ja licno nemama problema sa vjetrom ali zato kad sam bila u Mostaru kod covjeka koji ima plastenike nisam mogla da vjerujem jer za sve plastenike ima temelje a kaze da kad puse vjetar desavalo mu se da smota citav plastenik i da ga jednostavno odnese.Bez obzira kaze on sto se trudimo da sve pozatvaramo i da nema ni jedne rupe kud bi se mogao zavuci ali kod njih su tako jaki vjetrovi da mu je prosle godine odnjelo dva velika plastenika.

Mozemo li da krenemo recimo od pripreme zemljista...Korak po korak ako se vec odatle pocinje i kako se odluciti koje vrste cevca uzgajati. Ja sam za sto neobicnije, nekako mi nije izazov gajiti petunije i muskatle. Kako sve to izabrati i za sta se opredeliti?

draga blonde,na kakvu pripremu zemljista mislis? dal na pripremu zemljista u plasteniku ili zemlje potrebne za kontejnere i saksije?
ako mislis na sadjenje direktno u zemlju plastenika onda se mra ispitati sastav zemljista,kiselost i slicno.posle provere se sade vrste pogodne za takvo zemljiste ili se menja sastav skidanjem dela zemlje,dodavanjem npk ili nekog elementa koji je potreban za gajenje.takav nacin gajenja dosta brzo isposti zemlju tako da je potrebno cesto dodavanje supstrata i drugih djubriva. ako mislis na pripremu zemlje za kontejnere i saksije,onda se sastavlja mesavina koja odgovara vrsti biljke koja se sadi. dodaje se odgovarajuci npk,treset,glistenjak,pesak ili nesto drugo,zavisno od toga sta prija biljci.

Mislila sam na obe varijante dobro je da si napisao . Znaci mislim da krenemo od pocetka. Resim ja da se bavim uzgojem sveca i sta dalje? Kao mala skola za pocetnike, moze li to?

da da simone i mene interesuje to kao blonde.
ali posebno me interesuje koji substrat koristiti za setvu a kiji za sadnju.
ja sam citao da su klasmanovi substrati najbolji,koristio sam ih za rasad p

ovrca-paradajza.sto se tice cveca nemam iskustva.
za prihranu sam koristio kemirina djubriva -mogu li se koristiti i za cvece.
pozdrav

noki citat:

da da simone i mene interesuje to kao blonde. ali posebno me interesuje koji substrat koristiti za setvu a kiji za sadnju. ja sam citao da su klasmanovi substrati najbolji,koristio sam ih za rasad p ovrca-paradajza.sto se tice cveca nemam iskustva. za prihranu sam koristio kemirina djubriva -mogu li se koristiti i za cvece. pozdrav

pa supstrati koje si koristio su ok u sustini je bitno da se samo malo pogleda sastav susptrata i da li ima slucajno kontadiktorne efekte na cvece i to je to

evo da pokazem i nacin postavljanja plastenika. za pocetak u pitanju je plastenik firme "KOMET" Cacak.Ja imam njihov plastenik velicine 5*2.5*10.5 m. Za pocetak se postavljaju ankeri,koje kad napravite postavljate u nivelaciji vaseg zemljista