Poslato: Sre Mar 16, 2011 3:40 pm----
Kao i početkom svakog proljeća, šume su se prekrile tepisima šafrana.
Kao i svako proljeće, pitam se: da li su to oni ljekoviti začinski šafrani, ili otrovni slični cvjetovi (Mrazovac ili tako nekako)?
Kažu da su najskuplji začin, služe i bojanju, ima i recepata:
www.agroklub.com/horti...fran/1711/
Ali ja neznam dal je to to?!
Da li tko zna što se može učiniti sa ovim našim domaćim šumskim šafranima, ljubičastim i bijelim?
Jer brzo će proći i spavati godinu dana, a sada su tako liiijeeepiiiii!
Poslato: Sre Mar 16, 2011 3:48 pm----
Izgooglah: MRAZOVAC - onaj otrovni, zvani "biljni arsen", cvate ujesen, dakle sada nema nikakve bojazni da ću naletjeti na kojeg.
Ali neznam dal ovi naši samonikli šafrani vrijede u kulinarstvu...
Poslato: Pet Mar 18, 2011 10:24 pm----
Šafran je livadska biljka, ne tražite ga u šumi!
Šafran se može koristiti za ishranu kao povrće. Lukovica sadrži dosta skroba i kuvanjem postaje ukusna. Živa lukovica nije ukusna, ukus je nalik krompiru. Lukovica je oko 1cm u precniku. Boja cveta može biti ljubičasta, bela ili žuta.
Šafran se koristi i kao začin. Upotrebljavaju se cvetne rese tučka.
Lekovita svojstva mi nisu poznata.
NAPOMENA: Šafran je vesnik proleća i bilo bi kobno zameniti ga sa otrovnim mrazovcem koji ima sličan cvet, ali cveta krajem leta - početkom jeseni. Ako se ovo ima na umu, zamena nije moguća.
Poslato: Pet Mar 18, 2011 11:47 pm----
Hvala ti, Levi.
Znaš li možda da li su ovi naši šafrani, u stvari one 3 vlati (tučkovi ili prašnici, neznam) upotrebljivi kao začin i boja? Da sakupim za žličicu-dvje tih tučkova pa mi je to onaj "najskuplji začin" ili boja?
...kako misliš "ne tražite ga u šumi"?
kod mene su više šume prekrite tepisima šafrana nego livade, ali priznajem da ovdje ima više šuma nego livada... bjelogorične, prozračne šume, ne ulazim više od stotinjak metara u šumu, ali sve je prekriveno tepisima šafrana, a lišće još nije ni u pupu (bukva, grab). Fotografiraću sutra (ako nebude kiša/mračno), lijepo je za vidjeti...
Poslato: Sub Mar 19, 2011 1:41 am----
Do skora nisam znao da se tučkovi upotrebljavaju kao začin i da su toliko cenjeni. Ja sam koristio samo lukovicu za ishranu.
U literaturi sam našao da spominju Crocus sativus kao začinsku biljku. Upravo čitam da raste i u šumama. Ja ga u šumi nikada nisam sreo, a na livadama i proplancima redovno.
Cela stvar me je zaintrigirala. Evo moje fotografije jednog žutog. Tu gde je snimljen ima i ljubičastog i belog. Sledeće nedelje ću biti u prilici da proverim kakav je kao začin, ako je nikao i ako budem imao vremena da se bavim njime.
Ovo bi mogao biti Crocus scadaricus
Poslato: Pon Mar 21, 2011 3:45 pm----
Ovi "moji" izgledaju isto tako, samo su ljubičasti i bijeli, žutog nisam vidjela.
Poslato: Ned Jun 17, 2012 2:54 pm----
da. gram tučkova šafrana skuplji je od grama zlata .....
rizzoto sa šafranom
Poslato: Uto Jun 19, 2012 7:57 am----
Sad samo da dočekamo proljeće pa u potragu
Poslato: Pon Jul 16, 2012 10:58 am----
I mene ova tema zanima vec nekoliko godina, kod mene na Kopaoniku ih ima puno u Martu, i uvek sam se pitao da li je to taj skupoceni Šafran.
na internetu se spominju razni Šafrani koji su dobri a ove nase livadske niko ne pominje i stvarno me zanima da li oni
vrede nesto .
Poslato: Pon Jul 16, 2012 1:14 pm----
Šafran je Crocus sativus i cveta u septembru - oktobru mesecu.
Kingdom: Plantae
Division: Spermatophytae
Subdivision: Angiospermae
(unranked): Liliopsidae
Order: Asparagales
Family: Iridaceae
Subfamily: Crocoideae
Genus: Crocus
Species: C. sativus
Krokus koji isto zovemo šafran a nije šafran je Crocus neapolitanus i cveta u rano prolece, proviruje i ispod snega.
Ima ga po većini planina na Balkanu i naravno po baštama kao ukrasno cveće.
On nema nikakvog značaja za pravljenje šafran začina
Kingdom: Plantae
Superdivision: Spermatophyta
(unranked): Angiosperms
(unranked): Monocots
Order: Asparagales
Family: Iridaceae
Subfamily: Crocoideae
Genus: Crocus
Colchicum autumnale - Mrazovac veoma liči na C. sativus i cveta isto krajem godine ali je veoma otrovan, kao arsenik.
Čak se ne zna ni za protiv otrov.
On se najčešće meša sa pravim šafranom jer dosta liče po boji cveta ali je ta zamena veoma opasna
Kingdom: Plantae
(unranked): Angiosperms
(unranked): Monocots
Order: Liliales
Family: Colchicaceae
Genus: Colchicum
Species: C. autumnale
Poslato: Pon Okt 22, 2012 7:51 pm----
Da li neko ima lukovice pravom zacinskog safrana za razmenu/poklon/prodaju? Nisam ga nalazio u prodaji, nalazio sam ove obicne bastenske ali crocus sativus ne. Hvala unapred
Poslato: Sub Mar 30, 2013 4:48 pm----
Zdravo,nova sam ovde,a treba mi pomoc iskusnijih
naime,pravim cerki herbarijum pa posto u dvoristu imam safran,tj.bas Crocus sativus(stric je to posadio pre par godina,dok je radio u botanickoj basti u Svajcarskoj),htela sam ispresovati list i cvet safrana,ali nazalost...bas u vreme kad je cvetao nisam bila kuci,tako da sam stigla jedino da par listica stavim da se presuju.da li neko slucajno ima jedan cvet safrana na prodaju? hvala unapred...
Poslato: Ned Maj 05, 2013 9:02 pm----
Zdravo drugari
GGM... ko ti bre rece da safran cveta u septembru i krajem oktobra . Pa sama rec mrazovac nesto znaci. Kod mene na jugu na 200 m.nad. visine nema nigde a ni po bastama ali zati u aprilu mesecu po obroncima planina moga zavicaja nema gde ga nema . Kod nas a nadam se i kod vas zovu ga pod imenom,,kacun,,. Nije za jelo ali se od prasnika dobija najluksuzniji zacin u svetu. Za jedan kilogram susenih prasnika potrebno je preko 200 hiljada prasnika . Jedan kilogram kosta oko 15 000 evra .
Mozda razni kultivari cvetaju krajem leta i jeseni ali pravi mrazovac samo u aprilu i to iskljucivo na planinama preko 1000 metara .Pokusacu sliku da postavim.
Poslato: Ned Maj 05, 2013 9:09 pm----
Crokus sativus ili kacun ili safran. Neki kultivari se gaje u ravnici radi zacina od prasnika . Pravo mesto i stanista su planine .
Poslato: Ned Maj 05, 2013 9:10 pm----
Ne mogu sliku da postavim. Ista muka kao i sa slikama aronije . Pozdrav dugari dok ne dodju decica iz ,,skitnje,, .
Poslato: Pon Jun 30, 2014 9:06 am----
Bila bih zahvalna za informaciju o kupovini lukovica zacinskog safrana...Hvala unapred
Poslato: Pet Sep 05, 2014 9:48 am----
Sa zakasnjenjem se javljam . Lukovice vam ja mogu obezbediti samo da dodjem kuci. Na teren sam .
Pozdrav
Poslato: Čet Nov 19, 2015 6:53 pm----
stara je tema ali samo da napomenem, safran je kutivisana vrsta krokusa
crocus sativus. To znaci da ne postoji u prirodi i covek mora da ga razmnozava posto mu je reprodukcija samo u lukovici, jer cvet ne proizvodi seme.
Suvo,suncano mesto je gde safran uspeva klimatska zona 6-9, tako da ako neko naidje na livadi ili sumi na safran, to nije safran.
ja sam postavio neke slike od safrana i nalaze se u temi Krokusi.
Poslato: Pet Dec 04, 2015 8:02 pm----
Rodjo, safran ili mrazovac ili po juznjacki -kacun. Veoma komplikovan nacin razmnozavanja i vadjenja lukovica . Tucak ove biljke je najskuplji zacin na svetu.
Pozdrav
Poslato: Pet Dec 04, 2015 9:00 pm----
| Vojvoda citat: |
| Rodjo, safran ili mrazovac ili po juznjacki -kacun. Veoma komplikovan nacin razmnozavanja i vadjenja lukovica . Tucak ove biljke je najskuplji zacin na svetu. Pozdrav |
safran-crocus sativus
mrazovac-Colchicum autumnale
kacun -orchis morio
na zalost mnogo razlicitih sajtova mesaju nazive pa mrazovac zovu kacun i obrnuto, cak na jednom sajt kazu i da je mrazovac jesenji safran??? Ali kad se uporede slike ,vidi se da su to 3 razlicite biljke.
Imas cak i safraniku (Carthamus tinctorius) za koga se isto pogresno misli da je safran, cak ga koriste da bi mesali sa pravim, da dobiju na tezini.
Samo da kazem nisam nikakav strucnjak, ali kupovao sam safran,tako da sam stvarno morao dosta da proverim sta kupujem da se ne bi zeznuo.
Poslato: Sub Dec 05, 2015 10:59 am----
Mrazovac ili safran je jedno te isto . Ista biljka . na onom sajtu neka ,,budala,, bas tako cu da kazem postavio sliku gorocveta a nazvao ga kacunom. Kacun je stari sopski naziv za mrazovac i safran.
Postoje mnogi medju hibridi mrazovca koji imaju razne boje i sade se po bastama . Pravi mrazovac/safran uspeva samo na preko 1000 metara i ima velike areale pruzanja . Od njega tj. od tuckova safrana/mrazovca se pravi najskuplji zacin na svetu.
safran ili mrazovac je jedno te isti samo sto ga negde zovu ovako a negde onako.
U hrvatskoj sipurkom nazivaju nar. U C.gori ga zovu mogranja a u Srbiji sipurak ili sipak ili pak divlja ruza.
Tako je i sa safran /mrazovac.
A na onom sajtu onaj gorocvet sto je postavljen je plod neznanja .
I na ovom forumu imas gomile pogresnih slika . Neko prodaje seme mece leske a stavio sliku obicnog lesnika, i jos mnogo nebuloza.
Mozda ne umem da bolje objasnim ali odlicno znam sta je ,,kacun,, tj. mrazovac ili safran.
Pozdrav.
Poslato: Sub Dec 05, 2015 11:19 am----
Evo tri slike jedne te iste biljke . Ovo je [ kacun ili mrazovac ili safran ].
To sto neki bez veze postavljaju slike a neznaju nista to je zalosno. To je isto sto godinama neki, reci cu javno pa neka sebe vide u tom neznanju aroniju nazivaju ,,sibirska borovnica ,, Misle da joj je to najtacniji naziv a pojma nemaju da je sibirska borovnica sasvim nesto drugo. Sib. borovnica je Lonicera kamcatika kareulea i nema nikakave veze sa aronijom. A da ne spominjem strucne nazive ,,sibirskog limuna, s. goija, sib, cage . Nenormalno ponasanje nije plod neznanja nego prevelike zelje za necim sto takve ljude tera u ludilo zarad novca . Mnogo je zalosno kada neko misli da zna a pojma nema i samo lupa . A uciti se neda ...
Ovo je jedna te ista biljka samo je razlicito zovu.... Po botanici lat. naziv je Crokus sativus i nema druge .
Pozdrav.
Poslato: Sub Dec 05, 2015 3:14 pm----
razlika izmedju safrana i mrazovca postoji, e sad predpostavljam da si ti stavio sliku mrazovca, i kad uporedim sa ovim sto imam u basti nije isto jer ovi cvetovi nemaju crvene tuckove a safran ih ima. Ima mnogo foruma,pa cak i na wikipediji kazu da je mrazovac otrovna biljka i nije za upotrebu.
nadam se da se ne ljutis sto te ispravljam, kod mene nema mrazovca,jer predpostavljam da on raste divlje u planinama,a safran je kultivisan tj uzgajan od strane coveka i u prirodi neraste sam od sebe.
pozdrav.
Poslato: Sub Dec 05, 2015 4:34 pm----
Edharg je u pravu. Šafran i mrazovac nisu nikako iste biljke.
Šafran (Crocus sativus), engl. "saffron".
Mrazovac (Colchicum autumnale), engl. "autumn crocus".
Poslato: Sub Dec 05, 2015 5:16 pm----
A sta je onda kacun. Ima ga svuda po planinama Srbije u rano prolece . Pocinje da ceta odmah po otapanju snega .Treca slika odozgo.
www.svetbiljaka.com
Poslato: Sub Dec 05, 2015 5:18 pm----
Pokusao sam da nalepim link sa ovog foruma gde su neki poznati clanovi slikali kacune u prirodi i ne spominju ni mrazovac ni safran. Nisam uspeo ali ima u opciji ,,prolece je stiglo ,,
Poslato: Sub Dec 05, 2015 5:52 pm----
evo ovde se spominje kacun-ili ti salep(orchis morio) vrsta divlje orhideje, ima ga kod nas.
www.svetbiljaka.com/Fo...=6643.html
Poslato: Sub Dec 05, 2015 8:43 pm----
Nije to kacun. Mada neki ovu biljku nazivaju kacunom.
Ukucaj ,,najskuplji zacin na svetu i kada ti se otvore slike ti uporedi sa onom biljkom o kojoj sam ti pisao . mrazovac ili kacun su jedno te isto. neka ovi ostali gledaju svoja posla . A i nije ni vazno jer koliko vidim ima dosta njih pa i mene medju njima koji ne poznajemo sve biljke . za jagodasto voce i sorbuse kao i za sumske liscare po dendrologiji ne moze niko vodu da mi donese ali za ovo livadsko cvece sam los iako sam odrastao na planinskim pasnjacima gde na stotine hiljada u aprilu i maju mozes videti kacuna ili mrazovca . da berem za zacin ne mogu jer je nenormalno to raditi a kome treba dajem savet da ozbiljno krene u avanturu ali da povede barem desetak beraca jer sam ne moze nista za nedelju/dve dok biljka cveta .
Pozdrav.
Poslato: Sub Dec 05, 2015 8:52 pm----
Ukucaj: www.sativus.com pa idi na slike . To je Crocus sativus ili safran.
Mi ga zovemo drugacije i tako cemo ga i zvati. Da li je mrazovac ili kacun meni je apsolutno nebitno jer me ne zanima .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Sub Dec 05, 2015 9:15 pm----
Evo ga kaćun:
Poslato: Sub Dec 05, 2015 11:16 pm----
| Vojvoda citat: |
| Ukucaj: www.sativus.com pa idi na slike . To je Crocus sativus ili safran. Mi ga zovemo drugacije i tako cemo ga i zvati. Da li je mrazovac ili kacun meni je apsolutno nebitno jer me ne zanima . Pozdrav Nenad. |
J.C Kroot proizvodjac safran lukovica, razgovarao sa njim preko e-maila u vezi kako da kupim lukovice.
Meni je jako bitno da se safran ne spominje kao mrazovac(otrovna biljka) ili kacun (citao da je lekovita nisam siguran,postavio sliku gore drveni).
Kod nas u Vojvodini vise sam cuo da mrazovca uporedjuju sa sremusem jer ima slicno lisce, a niko ga ne zove safranom. Na slici koju si postavio je mrazovac tako da ja ipak ne bi preporucio da se ide brati. Takodje mrazovac cveta u jesen pa tesko da se moze videti u aprilu i maju.
Pozdrav
Poslato: Ned Dec 06, 2015 12:00 pm----
Jesenji krokus ili mrazovac je jako otrovna biljka zbog alkaloida koji sadrži. Nešto o tome je davno pisao i Badnjevac a možete ukucati na googlu kolhicin pa videti o čemu se radi. Protivotrov ne postoji.
Tako da te tvrdnje da su šafran (začin) i mrazovac iste vrste ne bi trebalo iznositi ovako javno da neko ne dođe u zabunu.
Poslato: Ned Dec 06, 2015 5:45 pm----
Sremus se ne moze zameniti ni sa jednom biljkom ko poznaje biljke .
Pozdrav
Poslato: Pet Dec 18, 2015 7:44 pm----
najzad je zacin spreman, za prvi put mislim da nije lose. Nemam preciznu vagu ali mislim da sam proizveo oko 2 grama zacina.
slikao sam 6-7 puta dok nije slika ispala kako treba
Poslato: Ned Jan 03, 2016 10:43 pm----
Alal ti vera. Samo pazljivo i u manjim kolicinama . Nema preterivanja jer nismo navikli na zacine carobnih ukusa. Zamisli da umesto 2 grama imas oko 2 kg.
Pozdrav
Poslato: Uto Jan 05, 2016 2:41 pm----
| Vojvoda citat: |
| Alal ti vera. Samo pazljivo i u manjim kolicinama . Nema preterivanja jer nismo navikli na zacine carobnih ukusa. Zamisli da umesto 2 grama imas oko 2 kg. Pozdrav |
dug je put do toga.
Poslato: Uto Jan 05, 2016 5:15 pm----
Ako si resio svaka ti cast i samo napred.
Pozdrav.
Poslato: Pon Sep 05, 2016 11:03 am----
Nova sezona za safran, posadjen na vreme i za 10-tak dana bi trebao da nikne, a do kraja meseca ocekujem prve cvetove.
Poslato: Pon Sep 05, 2016 6:45 pm----
Srecno prijatelju .
Pozdrav
Poslato: Sub Okt 01, 2016 3:58 pm----
prvi red je lepo nikao, sad ce i ostali uskoro
Poslato: Uto Okt 04, 2016 2:29 pm----
evo iznenadjenja, direktno iz zemlje procveta prvi cvet a da nije isterao lisce.
Poslato: Uto Okt 04, 2016 6:58 pm----
Bravo!!!
I šta saed bereš od ovoga?
Poslato: Uto Okt 04, 2016 8:43 pm----
Imao sam prilike da probam safran kao zacin.
Beli pirinac je skuvan, a zatim je dodata veoma mala kolicina susenog safrana.
Posle mesanja safrana sa pirincem, pirinac je dobio zutu boju.
Pirinac je takodje promenio i ukus. Ukus ovog zacina je veoma blag, a aroma koju daje pirincu je veoma lepa. Ne znam kako da opisem...
Radi se o najskupljem zacinu na svetu, a evo sta se dobija kad se na Guglu otkuca safran+iran+spice:
www.google.com/search?...an%2Bspice
Iran je najpoznatiji proizvodjac/izvoznik.
Latinski naziv biljke je Crocus sativus.
Nisam probao da ga gajim, ali trebalo bi da moze da uspeva kod nas.
Badnjevac
Poslato: Uto Okt 04, 2016 8:45 pm----
| gandrad citat: |
| Bravo!!! I šta saed bereš od ovoga? |
Beru se tri crvene trake (tucka).
Badnjevac
Poslato: Uto Okt 04, 2016 9:29 pm----
| Badnjevac citat: | ||
Beru se tri crvene trake (tucka). Badnjevac |
Pa kad uspeva kod mene onda uspeva i u celoj Srbiji, jedini problem---sve mora rucno da se radi, nema tih masina koje bi obradjivale i brale cvetove efikasno i bez prljanja, mnogo pipav posao nije ni cudo zasto je iran najveci proizvodjac safrana jer ima jeftinu radnu snagu.
E sad ono sto sam ja proucio i procitao je da se prinos po hektaru krece od 2 do 30 kg. Iran najvise proizvodi ali samo zato sto ima najvise povrsina pod safranom i prinos je medju slabijima jer ipak treba uraditi agrotehnicke mere a predpostavljam da i veliki uticaj ima kvalitet zemljista. Ja sam prosle godine posejao 200 lukovica i to se ove godine utrostrucilo, videcemo kako ce ove godine da bude.
Inace za 1 hektar treba 500000 lukovica a to je poprilicno velika investicija iako sam pronasao u holandiji povoljnu cenu (1000 lukovica za 120-130 Eura) to je opet ogromna svota, plus procedura uvoza tolikih lukovica podleze fitosanitarnoj kontroli+ verovatno i carina se placa.
Poslato: Uto Okt 04, 2016 10:19 pm----
Pod pretpostavkom da nadjes investitora i naucis kako se gaji i imas dobre prinose, kako bi prodavao (i kome) ovaj zacin iz Srbije?
Pretpostavljam da domace trziste za safran prakticno ne postoji, tako da jedino ostaje inostranstvo.
Zasto bi neko sa "Zapada" uopste kupovao ovaj zacin iz Srbije?
Onako, meditiram na ovu temu...
Badnjevac
Poslato: Sre Okt 05, 2016 10:08 am----
pa koliko vidim to ide online prodaja, kao sto Iran proizvodi najvise safrana, ali recimo Spanija vise izveze safrana nego ga proizvede(mozes sam povezati te stvari)
Ja racunam da bi sa zapada kupovali jer safrana se godisnje ne proizvede puno( mislim da je 300 tona svetska proizvodnja) i tu bi potraznja bila velika, naravno ako si konkurentan sa kvalitetom i cenom.
U zapadnoj evropi cena se krece od 20 do 30 eura za 1 gram zacina. Videcemo sve su opcije otvorene, za sad to posmatram kao ogledno polje i kako se ponasa u nasim uslovima, i koliki moze biti prinos . Ovo mi je druga godina sadnje.
Poslato: Sre Okt 05, 2016 2:35 pm----
Ne znam sta da ti kazem. Cini mi se da imas dosta energije i volje za ovaj posao, tako da ne sumnjam da ces da uspes sa proizvodnjom.
Ipak, dobro se raspitaj i prouci taj poslednji deo koji se zove plasman, tj. prodaja.
Moje iskustvo je da na kraju ipak ispadne, da je najteze prodati...
Srecno!
Badnjevac
Poslato: Čet Okt 06, 2016 7:26 pm----
Pa pravo da ti kazem imam malo zemlje i sto god sadio tesko se moze dobiti puno para, a u ovo sam ulozio malo para a svake godine se umnozavaju lukovice pa me i tu nece nista kostati. Zacin moze da stoji do 2 godine, ako se dobro skladisti te i to ima prednosti. Od drzave tesko da se moze dobiti podsticaji za ovo jer oni nemaju to ni u registru biljaka, a cak sam pitao i na Novosadskom institutu ni oni nemaju pojma o tome.
Poslato: Sub Okt 08, 2016 7:09 pm----
pocinje pravo cvetanje, jedan otvoren a iza njega se spremaju jos dva.
Poslato: Pon Okt 10, 2016 7:02 pm----
za dva dana se rascvetao safran poprilicno na mom oglednom polju pa sam ga danas morao brati, bilo ga je poprilicno.
jedan je imao 4 tucka, neobicno
Poslato: Pon Okt 10, 2016 7:20 pm----
Moj ti je savet da mozda pojuris lux restorane i slicno i da pokusas njima da ponudis taj safran... ako nadjes neke koji bi redovno uzimali onda si miran...
a drugo pitanje, mada nisam neki strucnjak, zasto tako retko sadis ? jel tako mora ? ili me slika vara ili mi se cini da moze to mnogo zbijenije
Poslato: Pon Okt 10, 2016 8:28 pm----
jos sam daleko od restorana, ovo je tek druga godina ogleda
a i verovatno bi onda morao da budem registrovani PP a i da imam sertifikate o kvalitetu i bezbednosti hrane (u kvalitet ne sumnjam jer je moje seme i organsko je proizvedeno), naravno onda treba posedovati i ISO standarde i uraditi laboratorijska ispitivanja o kvalitetu safrana. Kontaktirao sam ja prosle godine nekoliko laboratorija ali svi nikad culi o tim ispitivanjima, to je ipak u zapadnoj evropi normalan standard. Cak i na Standardi Srbije sajtu nema tog ISO certifikata da se kupi.
pa izmedju redova je 20 cm a u redu 10 cm,, a dubina 15 cm tako ide.
Mozda bi moglo i izmedju redova 10 cm ali to verovatno masinom, rucno je teze kopati blizu a da se zemlja ne urusava. Inace bi trebalo da ide 50 lukovica na m2. Na hektar 500000.
Poslato: Pon Okt 10, 2016 10:06 pm----
to za redove mi delovalo mnogo vece ali ok ti razmak, meni delovalo kao da ima metar izmedju redova
a sto se standarda i PP-a i ostalih kerefeka tice to ti ne treba sve dok ne predjes neki veci limit... a dok se zezas s restoranima ti ne treba nista, samo usmeni dogovor... kakva crna papirologija, dogovoris se lepo da mu dajes 100 grama mesecno za 1000 evra i to je to, ti njemu safran on tebi kesh
ti mislis da ovi sto beru tartufe pa ih prodaju italijanskim restoranima svi imaju firme ?
za te pare sto dobijas od restorana i slicno si jos uvek "ispod radara" a ako vec udjes u ozbiljne vode onda lako registrujes firmu itd... taj koji u srbiji hoce sve po zakonu nece da se opari nikad
Poslato: Uto Okt 11, 2016 2:50 pm----
Edharg,
Safran se koristi kao zacin i u najboljem slatkisu iz Indije, koji sam do sada probao, a zove se "Gulab dzamun" (eng. Gulab jamun). Takodje ide i u rizoto.
Znaci, potencijalni kupci bi mogli da budu restorani sa Indijskom, Brazilskom, Italijanskom kuhinjom.
Za 1kg zacina, potrebno je obrati oko 100.000 (sto hiljada) cvetova.
Pozdrav,
Badnjevac
Poslato: Uto Okt 11, 2016 6:05 pm----
ide i u paelu-meksicko jelo, najbolje je staviti ponudu u malim pakiranjima na e-bay i ostalim oglasnicima pa vidjeti sta i kako dalje.
Ja sam prodavala sjeme i kupci su mi bili od Rusije do USA...samo sto nisam mogla postici neku vecu cijenu, konkurencija je velika.
Poslato: Uto Okt 11, 2016 8:34 pm----
majstor mile, prosto ne verujem da kod nas ima restoran koji trosi 100 grama za mesec dana to bi bilo fantastican posao (ali necu da to propagiram da je easy money kao sa aronijom, puzevima, paulovnijom godzi i ostalim cudima) Inace sam mislio za standarde i ostalo zbog prodaje u Zapadnu Evropu vise nego kod nas, mada ako bi se bas desilo da ima neki restorani koji bi kupovali redovno onda bi bilo isplativo i da se registrujem kao PP jer samo kad predjes 8 miliona onda si u PDV-u.
Badnjevac -od 75000 do 150000 cvetova da budemo precizni. Nemam jos preciznu vagu tako da ne mogu da izmerim tezinu tuckova. Verovatno na kvalitetnijem i pod punom agrotehnikom treba manje cvetova. ali i dalje treba ljudska radna snaga masine tu ne pomazu mnogo.
Hoppla jer ti proizvodis safran lukovice ili samo preprodajes?
Poslato: Uto Okt 11, 2016 9:42 pm----
Ja ne proizvodim safran lukovice ni lukovice nego razno sjeme i ostalo i prodajem ga po oglasnicima, kazem ti probaj na e-bay-ne traze nikakve certifikate ni OPG (ovo kod nas traze i tjeraju nas s NJuškala-to je 1 oglasnik-javlja nam se famozni ing. poljoprivrede koji prijeti kaznama ako nemamo osnovan OPG i fitocertifikat za sjeme)
Uzmes zip-lock vrecice i na njima naljepis Ime proizvoda,godinu proizvodnje,gramažu,.....kupis polovnu masinicu za naljepnice na e-bay+zip-lock vrecice i eto pokusaj. Bar ces dobiti povratnu informaciju koliko su drugi ljudi zainteresirani i koju cijenu mozes postici.
Poslato: Sre Dec 28, 2016 10:49 pm----
E da se javim kako je prosla berba i koliki je prinos bio.
Uzbrao sam 1000 cvetova i dobio 5.3 grama prvoklasnog zacina. S obzirom na povrsinu mog oglednog polja, a gledajuci raspon prinosa u svetu( koji se krece izmedju 2,5 do 30 kg po hektaru) kod mene bi teoretski moglo da rodi 13,5 kg na hektar. Mada tu ima mnogo odlucujucih faktora koje sam zapazio, bilo je dosta cvetova koji su imali i dva tucka umesto normalnih 3.
Videcemo na leto kad pocnem vaditi lukovice koliki ce tu biti prinos mada je moja procena da ce biti 20 kg lukovica.
Poslato: Pon Jan 30, 2017 9:18 pm----
Zdravo drugari. Da i ja nesto napisem o nacinu prodaje susenih tuckova ove biljke . Mislim da je Hopla najbolji savet dao. Samo preko e bay a i nista drugo. Kome treba on ce se raspitati i naci nacina da dodje do tebe .
U prirodi ove biljne vrste ima toliko puno da nebi mogla da se obere jer je u prirodnim stanistima od otvaranja cvetova do uvenuca oko pet dana .
Pogledajte kako izgledaju padine moje Besne kobile i repetitora koji bese sravnjan sa zemljom 99. godine . Koliko cvetova . Pet dana da beru desetoro ljudi pa ce opet da ostane . Slika je od pre par godina .
Pozdrav.
Poslato: Uto Jan 31, 2017 2:43 pm----
vojvoda,,crocus sativus ne postoji u prirodi to smo vec utvrdili, tako da i ti cvetovi na slici nemaju 3 dugacka crvena tucka koji se koriste za zacin ;).
Bez uticaja coveka crocus sativus ne bi mogao da postoji.
Poslato: Uto Jan 31, 2017 5:48 pm----
Rodjo. Ne govorim o tri tucka nego o biljci koja ima samo jedan jedini tucak.
Pa zar su pre 5000 godina znali da ga gaje plantazno. Koji li je to hibrid koji je bolji od samoniklog divljeg safrana i kako ih proizvedose. Ps..ono sto lici na safran a ima zutu boju nije safran nego nesto sasvim drugo.
Govorim o divljem safranu a ne raznoraznim hibridima ili sta su vec .
To sto kazes da ga nema u prirodi reci mi odakle ga nabavljaju ovi sto ga sade. Sigurno ga kupuju u cvecarama ili nekim garden centrima . Malo smesno moj prijatelju.
Gde si ti kupio seme ili cele sadnice . Ko to uzgaja pravi crokus koga nema nigde u svetu a koristili ga drevni narodi Mediterana .
Pozdrav.
Poslato: Uto Jan 31, 2017 6:38 pm----
Zdravo Edharg
Naterao si me da pretrazim sve o safranu i mrazovcu i uvideo gresku koju sam napravio.
U pravu si prijatelju. Nije ovo sto ja mislim da jeste .
Colchicum autumnale ili Mrazovac nema bas mnogo slicnosti sa Crocus sativus - safranom.
Ovo sto raste u prirodi je mrazovac a safran se gaji .
Izvini , pogresio sam . Kazi mi gde moze da se nadje seme ili lukovica safrana . Kada mogu lincuru da gajim i razmnozavam zasto nebi i safran probao .
Pozdrav sa juga .
Poslato: Uto Jan 31, 2017 7:37 pm----
Pa vidis uzgajanje safrana je veoma staro,tako da ni istoricari nisu sigurni ko ga je prvi uzgojio(predpostavka persija), onda je verovatno Osvajanjem Makedonaca poceo da se siri ka Helenskoj Grckoj,, a posle osvajanja Rimljana po Evropi i Africi.
Crocus Sativus je sterilna biljka i razmnozava se samo lukovicama,tj kad posadis lukovicu ona izrodi novih 3-4 lukovice a stara umire. Caka je u tome da svake godine nove lukovice rastu iznad starih,i moras ih posle nekoliko godina izvaditi i presaditi na novo mesto i na pocetnu dubinu, jer ce u protivnom doci do povrsine i nece biti u stanju da se obnove i tu im je kraj.
Znaci crocus sativus je jednogodisnja biljka.
Pa ima tu i svetubiljaka reklama da se prodaje lukovice safrana,koliko je pouzdano to ne znam,,mada je mene licno zbunila starost lukovica.
Poslato: Uto Jan 31, 2017 7:39 pm----
Hvala prijatelju. Izgleda da je princip vadjenja malih lukovica i sadjenja kao kod lala .
Pozdrav
Poslato: Uto Jan 31, 2017 7:43 pm----
Video sam u prodavnici da se nude lukovice ali cu ipak da sacekam malo toplije vreme .
Pozdrav
Poslato: Sre Feb 01, 2017 6:53 pm----
Edharg, da li novonastale lukovice mogu da cvetaju sledece god?prosle jeseni sam posadila svega tri lukovice,al nesto kasnije,mozda pocetak oktobra, lepo se zelene i dan danas al ni c od cveta..racunam da se umnozavaju
pa me zanima da li mogu s jeseni da ocekujem prve cvetove?
Poslato: Čet Feb 02, 2017 1:33 am----
| floressita citat: |
| Edharg, da li novonastale lukovice mogu da cvetaju sledece god?prosle jeseni sam posadila svega tri lukovice,al nesto kasnije,mozda pocetak oktobra, lepo se zelene i dan danas al ni c od cveta..racunam da se umnozavaju pa me zanima da li mogu s jeseni da ocekujem prve cvetove? |
PA njima treba 50-60 dana od sadnje da cvetaju a ti si bas kasno posadila, najkasnije bi trebalo do kraja avgusta da se posade da bi stigle da cvetaju krajem oktobra pocetkom novembra. Ali mnogo zavisi i od dubine sadnje, ako si plitko onda je mozda bolje da ih na leto izvadis i posadis na novo mesto. Floresita lukovice i kad prvi put sadis mogu da cvetaju, sve zavisi od velicine.
Ti si ih u bastu posadila ili saksiju?
Poslato: Čet Feb 02, 2017 5:13 pm----
kasno sam ih posadila zato sto sam ih tada kupila na izlozbi.. u saksiji su, sta znam, na nekih 6-8cm dubine...stajali su napolju, pa sam ih pre mraza unela u kucu, uz prozor, na nekih 10-ak stepeni C. Imaju bujno lisce, al ne docekah cvet...planiram da im nadjem mesto negde u dvoristu...da ih presadim cim otopli ili da sacekam pravo vreme za sadnju, avgust jel?
Poslato: Pet Feb 03, 2017 12:33 am----
najkasnije kraj avgusta, posle toga mislim da nece cvetati.
Poslato: Sub Feb 25, 2017 5:25 pm----
Da li ima igde da se kupe lukovice?
Poslato: Pet Jun 02, 2017 3:44 pm----
poceo sam "berbu" lukovica, za sad izgleda solidno
Poslato: Ned Jun 04, 2017 7:59 am----
eeee, a ja se setila prekjuce...pogledam ih, spavaju jos (posto su izgubile lisce jos u martu).. Edharg, kad da ih popikam? Kraj juna-jul?
Hocu vec jednom cvet
Poslato: Ned Jun 04, 2017 9:26 pm----
ako se lisce osusilo vadi slobodno, safran je sad u fazi mirovanja. Tvoj je verovatno u saksiji imao kracu vegetaciju, pa je brzo otisao na spavanje, ali moram ti reci da se ne iznenadis ako u saksiji budu jako male lukovice, a to znaci da i cak ako ih posadis u basti nece cvetati. Ja sam prosle godine imao 850 lukovica razlicitih velicina, i sve sam posebno posadio da vidim koja klasa cveta a koja ne. Lukovice preko 30 grama su imale u proseku po 5 cvetova a lukovice ispod 5 grama nisu uopste imale cvet. Ali dobra stvar je da iako ne daju cvet , male lukovice daju vece lukovice sledece godine pod uslovom da im obezbedis sve za rast, a to sigurno nije saksija(bar ne iz mog iskustva).
Poslato: Pon Jun 05, 2017 6:53 am----
Znači opet ću imati lišće jer se svaka raspala na 5-6manjih... Uf...
Poslato: Pon Jun 05, 2017 8:09 pm----
ja njih izvadim ,operem od prljavstine i stavim na tamno i suvo mesto do sadnje. Mogu da odstoje dve-tri nedelje, jel moze da se desi da se neka osusi
Evo frisko izvadjenih lukovica
Poslato: Uto Jun 06, 2017 8:00 am----
ju
strava! povrsina pod safranom se povecava iz godine u godinu,svaka cast 
Poslato: Čet Jun 22, 2017 12:16 pm----
sve lukovice su izvadjene i spremne za novu sadnju.
Poslato: Pet Jun 23, 2017 2:22 pm----
Pozdrav, treba mi par informacija vezano za safran (Crocus sativus)...
Razmisljam da sa par drugara pocnem prizvodnju safrana, zanima me da li ima u Srbiji neka firma koja se bavi otkupom safrana?
Nasao sam preko neta nekoliko veleprodajnih sajtova na kojima se mogu naci lukovice (prosecna cena na vece kolicine je 0.08 evra), ima li neko iskustva sa tim?
Zanima me kada se sade lukovice koliko je rastojanje izmedju njih i koliko odprilike moze biti posadjeno na jednom aru?
Poslato: Pet Jun 30, 2017 8:32 am----
ne znam da li neko otkupljuje safran, ali ja cu sledece godine imati lukovice za prodaju.
Poslato: Uto Avg 08, 2017 8:27 pm----
Kada saditi lukovice zacinskog safrana (Crocus sativus)? Na koju dubinu?
Poslato: Sre Avg 09, 2017 2:46 pm----
Evo da se i ja uključim u ovu temu, sa safranom/šafranom imam iskustva. Već su osnovne stvari napisane na prethodnim stranama. Edharg raspolaže sa dobrim informacijama.
Lukovice safrana/šafrana se sade od jula do prve polovine septembra (najdalji rok!). Zemljište se obrađuje na dubini od nekih 20-ak centimetara, a lukovice se sade na dubini od 10 do 15 cm. Razmak između lukovica obično ide 10 cm. Ne voli teško zemljište u kom se zadržava vlaga. Tokom oranja i pripreme zemljišta možeš da dodaješ stajsko đubrivo ili kompost, a ako koristiš azotna đubriva, najbolje je da ih dodaješ po površini nakon sadnje.
Nakon sadnje nije potrebno zalivati. Ako bi se suša produžila, trebalo bi ga zaliti jednom, dobro, u septembru. Zavisno od kalibra lukovica koje sadiš, prve cvetove možeš očekivati (teoretski) od polovine oktobra, mada meni se dešavalo da se cvetić javi i krajem septembra!
Poslato: Sre Avg 09, 2017 8:52 pm----
Puno hvala na odgovoru Malizelenipatuljak.
Posle sam ja iscitala sve stranice na ovu temu i nasla sam otprilike odgovor.
Od djubriva sam planirala da stavim sasvim malo NPK. To uvek stavljamo pod setvu. Inace azotno djubrivo (urea, nitro) stavljamo vec kad biljke niknu.
Sledece nedelje planiram da posadim moje lukovice safrana. Nadam se da ce vec jednom pasti neka kisa i kod nas.
Pozdrav.
Poslato: Čet Avg 10, 2017 3:27 pm----
Jao kišu zaista svi očekujemo. Ne znam gde se nalaziš, za Bg i okolinu najavljuju kišu za vikend!
Ako stavljaš NPK đubrivo, gledaj da bude mali procenat Azota (N) a visok Fosfora (P) i Potasijuma/Kalijuma (K). Jer azot biljkama služi za razvijanje zelene (lisne) mase, što kod safrana nije prioritet. A fosfor poboljšava razvijanje korenovog sistema i cvetanje biljke, u ovom slučaju najbitniji faktor, dok potasijum/kalijum ojačava/poboljšava vitalne funkcije biljke, takođe u ovom slučaju veoma bitno kako bi se tvoje lukovice ipak dobro razvile i napravile što veću rezervu hranjivih substanci za sledeću godinu. Treba imati u vidu da u našim uslovima, u slučaju velikih padavina snega safran ipak ima dosta skraćen vegetacioni period.
I ne bi bilo dobro da stavljaš NPK pod setvu (pod lukovice) jer sa prvom kišom svi ti hranjivi sastojci silom gravitacije idu na dole, a safran i nema nešto velike žile da bi mogao da dopre do njih u dubini.
Ne znam koliku parcelu zasađuješ, ja ću da ti opišem kako se to radi na veliko, a ti posle adaptiraj ako je potrebno: iskopaš kanale u koje postavljaš tvoje lukovice, malo ih zabodeš u zemlju, zatim grabuljama zatrpaš, i pri samoj površini u poslednjih otprilike 5 cm pre vrha kanala stavljaš đubrivo, zatim opet navučeš grabuljama malo zemlje. Želim ti uspešnu sadnju i mnogo cvetova!
Pozdrav
Poslato: Čet Avg 10, 2017 9:07 pm----
Jos jednom Ti mnogo hvala Malizelenipatuljak.
U Banatu sam. Tacnije Deliblatska pescara. Imam samo osam lukovica (prosle godine sam kupila dve). Necu se obogatiti, ali bar da se zabavim. Ja to kazem REKREIRAM se u basti. Tako ja sadim i ostale lukovice (narcise, lale...). Poslusacu Tvoj savet i potrazicu djubrivo sa manje azota.
Poslato: Pet Avg 11, 2017 4:55 pm----
A pa to se nikad nezna, sreća nas vreba iza svakog ćoška!
Šalim se, najveće bogatstvo i jeste upravo uživanje u toj rekreaciji! 
Poslato: Sre Okt 11, 2017 10:23 am----
pocelo cvetanje safrana
Poslato: Sre Okt 11, 2017 10:47 am----
Super, svaka čast!
A gde je prva sličica?
Ovih dana prvo kad ustanem bacim oko kroz prozor da vidim da li ima neki cvetić....
Poslato: Sre Okt 11, 2017 6:50 pm----
ma cekao sam da se pojavi sunce da uslikam cvet, sutra pocinje berba za zacin
Poslato: Sre Okt 11, 2017 6:51 pm----
Od mojih safranica jos nista. Nije mi jasno zasto nije nista niklo?
Mozda je zemlja mnogo suva?
Poslato: Sre Okt 25, 2017 8:29 am----
Pozdrav svima,
mi smo ove jeseni, eksperimenta radi naručili 27 lukovica šafrana i zasadili u tri velike saksije na balkonu, iz njih je do sada niknulo preko 120 izdanaka (?!?), prvo je izašlo od 1-4 izdanka po lukovici nekih mesec dana nakon sadnje (kraj 9 meseca), a sada još uvek niču novi izdanci, na jednoj lukovici je glavni izdanak i čak 8 novijih tanjih/manjih, a na tom glavnom je već i cvet procvao
Takođe iz nekih izdanaka idu po dva cveta...
Pitanje Edhargu - jel se i vama to događa i kako se moglo sprečit jer verovatno iz tih manjih izdanaka neće niknuti cvet, a tako brojno razmnožavanje lukovica smanjit će kvalitetu/veličinu lukovica
Zasadili smo u organsku zemlju iz dućana
Jel berete cvetove kako niknu ili sve od jednom, bez obzira što je neki cvet već par dana otvoren?
Poslato: Čet Okt 26, 2017 9:00 pm----
Pozdrav
Mislim da nije moguce spreciti rast veceg broja izdanaka ,ali mogli bi da probate da izvadite jednu lukovicu i vidite kako izgledaju ti izdanci.
Cvetovi se beru svaki dan cim se pocnu otvarati, a ako zelite da vam cvet ostane duze mozete da odstranite crvene tuckove bez branja cveta.
Poslato: Pet Okt 27, 2017 6:20 am----
| Edharg citat: |
Cvetovi se beru svaki dan cim se pocnu otvarati, a ako zelite da vam cvet ostane duze mozete da odstranite crvene tuckove bez branja cveta. |
hm...onda smo zakasnili s nekima, ima ih 15-ak otvorenih već 3-4 dana, zapravo mi je blesavo sušiti tek par stigmi. Budemo danas pobrali pa stavimo u rernu na 70°, samo još ne znam na koliko dugo, budemo probali procenit po suvoći
Poslato: Sre Nov 01, 2017 7:57 pm----
svez safran
Poslato: Ned Nov 12, 2017 8:29 pm----
Izgleda da se sezona branja safrana za ovu godinu priblizava kraju a mesec dana koliko sam ga brao doneo je poprilicnu kolicinu zacina (bar sto se mojih potreba tice)
Bice i za izvoz
Poslato: Sub Maj 05, 2018 1:14 pm----
Za mesec dana pocinje berba lukovica safrana
Poslato: Sub Maj 05, 2018 9:39 pm----
Koliko godima su Ti te lukovice na jednom mestu? Vidim da je dosta gusto.
Poslato: Pon Maj 07, 2018 12:03 pm----
Jednu godinu, to je opticka iluzija, jer listovi mogu da narastu 30 cm, tako da imas utisak da je gusto.
Poslato: Sub Jun 02, 2018 1:24 pm----
Krenuo sam sa vadjenjem lukovica, videcemo koliko ce ih biti ove godine.
Poslato: Sub Jun 02, 2018 6:43 pm----
Alal vera . Svaka cast i samo napred.
Pozdrav
Poslato: Sre Jun 20, 2018 10:08 pm----
Safran cveta krajem zime i u rano prolece i ima ga bas svuda po planinama dok mrazovac cveta u jesen. U tome je razlika a ne kako mi neko rece na one moje slike o safranu da to nije safran. Nekom smeta da se pise istina o safranu koji raste po planinama i ima ga u ogromnim kolicinama u aprilu i maju.
Ove godine u maju mesecu su poznati botanicari i najstariji biolozi Srbije prepesacili ceo Cemernik uzivajuci u livadama obraslim safranom. Niko bas nije bio zainteresovan da sakuplja tuckove osim mene . Pitao sam strucnjake sta je sta I doibio odgovor .
Pozdrav svima i svako vam dobro
Poslato: Čet Jun 21, 2018 5:45 pm----
Samo ti Vojvodo nemoj pričati napamet i obmanjivati ljude da se neko slučajno ne bi otrovao od tvojih uputstava. Šafran (saffron) je domestifikovana biljka koje nema u prirodi a to šta si ti video u planini pitanje šta je.
Treba biti oprezan kad se daju ovakvi saveti ako ne znamo o čemu pričamo, pogotovo što je šafran dosta sličan jesenjem krokusu.
Poslato: Čet Jun 21, 2018 9:41 pm----
| Vojvoda citat: |
| Safran cveta krajem zime i u rano prolece i ima ga bas svuda po planinama dok mrazovac cveta u jesen. U tome je razlika a ne kako mi neko rece na one moje slike o safranu da to nije safran. Nekom smeta da se pise istina o safranu koji raste po planinama i ima ga u ogromnim kolicinama u aprilu i maju. Ove godine u maju mesecu su poznati botanicari i najstariji biolozi Srbije prepesacili ceo Cemernik uzivajuci u livadama obraslim safranom. Niko bas nije bio zainteresovan da sakuplja tuckove osim mene . Pitao sam strucnjake sta je sta I doibio odgovor . Pozdrav svima i svako vam dobro |
Ja bi voleo da vidim te slike , da utvrdimo o kojoj se tacno biljci radi, jer pravi safran barem sto se tice Evrope AZije Afrike, gde je svuda temperaturna zona za uzgajanje safrana cveta iskljucivo u oktobru i novembru a ne u prolece.
Poslato: Čet Jun 21, 2018 9:53 pm----
a mogao bi se kladiti da ti govoris o Crocus Vernusu a to je divlji krokus, nema veze sa zacinskim.
Poslato: Pet Jun 22, 2018 4:29 pm----
Ukucajte : Udruzenje ljubitelja biljaka Dr. Jovan Tucakovic , Soko banja.
Necu da se objasnjavam ali u svim strucnim knjigama lepo pise da safran , njegovo prirodno staniste je u prirodi a ne u bastama . On cveta u prolece a mrazovac u jesen.
Safran je donet iz prirode i gaji se po bastama . U knjizi ,,Vodic za sakupljanje lekovitih biljaka Balkana ,, lepo ukazuje koja je koja biljka sa tacnim latinskim nazivom.
Ja sam rodjen na selo . Radim vec 30 godina na planini i dosta vremena provodim sa ucenim ljudima koji odlicno poznaju floru i faunu Srbije .Vi koji prirodu vidite po parkovima i bastama na periferiji grada malko prelistajte ,,strucnu ,,literaturu nasih i svetskih strucnjaka a ne da citate sve i svasta sto pise na netu.
Pozdrav i samo napred.
Poslato: Pet Jun 22, 2018 5:17 pm----
mislim da je ovde po sredi nesporazum, verovatno zato sto kod nas narodski neku drugu biljku zovu Safran a nije pravi safran. Trebalo bi da moderatori u naslov teme dodaju latinski naziv pravog safrana- CROCUS SATIVUS, da bi se tacno znalo sta je u pitanju.
Ja sam samo rodjen u gradu a zivim na selu, nema planina jer je ovde poljoprivredno podrucje ali ima livada
Poslato: Sub Jun 23, 2018 8:10 am----
| Vojvoda citat: |
| Ukucajte : Udruzenje ljubitelja biljaka Dr. Jovan Tucakovic , Soko banja. Necu da se objasnjavam ali u svim strucnim knjigama lepo pise da safran , njegovo prirodno staniste je u prirodi a ne u bastama . On cveta u prolece a mrazovac u jesen. Safran je donet iz prirode i gaji se po bastama . U knjizi ,,Vodic za sakupljanje lekovitih biljaka Balkana ,, lepo ukazuje koja je koja biljka sa tacnim latinskim nazivom. Ja sam rodjen na selo . Radim vec 30 godina na planini i dosta vremena provodim sa ucenim ljudima koji odlicno poznaju floru i faunu Srbije .Vi koji prirodu vidite po parkovima i bastama na periferiji grada malko prelistajte ,,strucnu ,,literaturu nasih i svetskih strucnjaka a ne da citate sve i svasta sto pise na netu. Pozdrav i samo napred. |
Možda ti Vojvodo poznaješ odlično floru i faunu svog kraja ali o uzgojnom šafranu očigledno ne znaš skoro ništa. Zato je savet - čitaj i informiši se.
Da krenemo redom. To šta si ti video na Čemernici sigurno nije sortni šafran (Cornus sativus) koji se uzgaja u cilju dobijanja začina. A šta bi drugo moglo biti, to je pitanje. To je ko kad bi rekao da kukuruz raste u divljini na planini. Treba da ti bude jasno da je šafran o kome se govori na ovoj temi domaća biljka, toliko davno kultivisana da joj se više ni ne zna poreklo. Naime, naučnici lome koplja oko toga koja je ta divlja vrsta od koje je potekao domaći šafran. Pretpostavlja se da je predak šafrana zapravo Crocus cartwrightianus divlja vrsta koja raste na Kritu i sigurno je nema na tvojoj Čemernici.
Ja sam skoro 100% siguran da je Edharg u pravu i da je biljka koju si ti video na planini Crocus vernus, možda čak i Crocus chrysanthus. Suština je da ni jedna od tih biljaka nije domaći šafran.
A promenićemo i naslov teme jer bez latinskih naziva pojedinci očigledno ne mogu da se snađu.
Poslato: Sub Jun 23, 2018 10:00 am----
Drveni
Crokus vernus je ovo o cemu sam pisao. U pravu si . C.vernus raste u prirodi i predstavnik je divljeg safrana koji se ne koristi nizasta. Ovo o cemu vi govorite je kultivisana sorta za plantazno gajenje radi ubiranja tuckova .
Pogresio sam i izvinjavam se .
Ps..pogrsio sam i ovo.Dr. Jovan Tucakov a ne ,vic.
U Srbiji ne postoji ni brdo pod imenom Cemernica a kamo li planina . Cemernica je reka a planina na kojoj sam odrastao je ,,Cemernik ,, koji se uzdize od Juzne morave na zapadu pa sve do Vlasinskog jezera na istoku. Nad. visina je 1638 metara ..
Pozdrav svima .
Poslato: Sub Jun 23, 2018 5:34 pm----
Višegodišnja zeljasta biljka visoka 6-15 (-35) cm. Koren u obliku krtolaste lukovice, sa nežnim mrežastim omotačem. Stabljika kratka i nosi jedan ili dva cveta. Listova 2-3, dugih i linearnih, sa belom linijom po dužini, razvijaju se istodobno sa cvetovima. Cvetovi uspravni, u obliku levka, ljubičasti (subsp. vernus), beli (retka forma, subsp. albiflorus), zlatnožuti (retka forma ili kultivar) ili neke druge boje. Režnjevi perigona izduženo objajasti, dugi 2,5-5 cm, široki 5-15 mm, pri vrhu sa tamnoljubičastom mrljom. Razmnožava se semenom i lukovicama. Plod je sitna, izdužena čaura. Cvetanje II-IV.
Raste po livadama i svetlim listopadnim šumama, od brdskih do subalpskih oblasti. Ilirsko-karpatsko-sudetski florni element rasprostranjen pre svega na Balkanu, delimično i u Srednjoj Evropi. U Srbiji je poznat u svim svojim varijetetima, od kojih je jedan možda i prirodni hibrid (Crocus × fritschii), dok su formu belih cvetova ranije smatrali zasebnom vrstom (beli šafran). Neka od nalazišta kod nas: Kragujevac, Gornji Milanovac, Loznica, okolina Kačanika na Kosovu. Naročito su čuvene livade Zlatibora, gde kada cveta šafran tlo pokrije potpuno plavi tepih cvetova. Pod imenom pitomi šafran gaji se po vrtovima kao ukrasna biljka; kultivar je dobijen od divljih vrsta sa područja alpskih livada. Lekovita je biljka. U narodnoj medicini se koristi protiv nervoze, nesanice i grčeva. U većoj dozi šafran je otrovan.
Poslato: Sub Jun 23, 2018 5:43 pm----
Ova prica o ovom da kazem hibridnom kultivisanom safranu mi mnogo lici na onu ,,sibirsku aroniju ,, i sibirski limun. Safran je safran ma gde god rastao samo treba traziti tuckove od kojih se pravi taj zacin. Mozda je taj zacin zastupljen u Iranu ali u Srbiji tesko da ce proci kao zacin.
Po vama ispada da samo taj koji se sadi u ravnici je dobar i od njega se koriste tuckovi a da divlji ne sluzi nicemu. Tu ste moji drugari forumasi malko vise pogresili . Vise verujem dugogodisnjim biolozima i botanicarima sa kojima svake godine odrzavamo raznorazne manifestacije po planinama nego li vama koji do pre nekoliko godina niste razlikovali trsku od bambusa. Bas tako da kazem..
1 kg. susenih tuckova za 2 miliona dinara . Strasno . Sta se sve prodaje u ovoj Srbiji. Kod nas se prodaju takve zajebancije i nigde u svetu .....
Samo safran iz Vojvodine je dobar i samo onaj koji raste u Vojvodini sluzi za zacin. Sta reci , Sibirska caga ,iskljucivo sa stabala iz Sibira. Strasno
Vreme ce pokazati ko je u pravu a dotle samo napred i neka je sa srecom...
Poslato: Sub Jun 23, 2018 6:38 pm----
Ovo je pravi posao . Pogledajte koje su to povrsine pod safranom. Na slikama nisu samo iranci . Kofe od poludisperzije na jednom imanju kod Soko banje . Safran je ovde donet iz prirode i posadjen u njivu ali ne radi zacina nego za potrebe cuvene i najbolje firme za promet i preradu lekovitih biljaka na Balkanu. Adonis Soko banja ..
Poslato: Sub Jun 23, 2018 6:39 pm----
Selo Blendija kod Soko banje.
Poslato: Sub Jun 23, 2018 7:24 pm----
| Vojvoda citat: |
| Višegodišnja zeljasta biljka visoka 6-15 (-35) cm. Koren u obliku krtolaste lukovice, sa nežnim mrežastim omotačem. Stabljika kratka i nosi jedan ili dva cveta. Listova 2-3, dugih i linearnih, sa belom linijom po dužini, razvijaju se istodobno sa cvetovima. Cvetovi uspravni, u obliku levka, ljubičasti (subsp. vernus), beli (retka forma, subsp. albiflorus), zlatnožuti (retka forma ili kultivar) ili neke druge boje. Režnjevi perigona izduženo objajasti, dugi 2,5-5 cm, široki 5-15 mm, pri vrhu sa tamnoljubičastom mrljom. Razmnožava se semenom i lukovicama. Plod je sitna, izdužena čaura. Cvetanje II-IV. Raste po livadama i svetlim listopadnim šumama, od brdskih do subalpskih oblasti. Ilirsko-karpatsko-sudetski florni element rasprostranjen pre svega na Balkanu, delimično i u Srednjoj Evropi. U Srbiji je poznat u svim svojim varijetetima, od kojih je jedan možda i prirodni hibrid (Crocus × fritschii), dok su formu belih cvetova ranije smatrali zasebnom vrstom (beli šafran). Neka od nalazišta kod nas: Kragujevac, Gornji Milanovac, Loznica, okolina Kačanika na Kosovu. Naročito su čuvene livade Zlatibora, gde kada cveta šafran tlo pokrije potpuno plavi tepih cvetova. Pod imenom pitomi šafran gaji se po vrtovima kao ukrasna biljka; kultivar je dobijen od divljih vrsta sa područja alpskih livada. Lekovita je biljka. U narodnoj medicini se koristi protiv nervoze, nesanice i grčeva. U većoj dozi šafran je otrovan. |
Alo shvati da to o čemu ovde pišeš nije domaći šafran. Crocus sativus potiče od divlje biljke Crocus cartwrightianus koja raste na Kritu i na jugu Grčke. Domaćeg šafrana nema u divljini pogotovo ne na našim planinama. Crocus × fritschii nema nikakve veze sa Crocus sativus tako da nije jasno šta ga spominješ. Druga stvar, ti uopšte ne razlikuješ biljku koji raste po vrtovima kao dekorativna vrsta i cveta u proleće od sortnog šafrana koji se gaji radi začina i cveta u jesen. Izmešao si i babe i žabe...
| Vojvoda citat: |
| Ova prica o ovom da kazem hibridnom kultivisanom safranu mi mnogo lici na onu ,,sibirsku aroniju ,, i sibirski limun. Safran je safran ma gde god rastao samo treba traziti tuckove od kojih se pravi taj zacin. Mozda je taj zacin zastupljen u Iranu ali u Srbiji tesko da ce proci kao zacin. Po vama ispada da samo taj koji se sadi u ravnici je dobar i od njega se koriste tuckovi a da divlji ne sluzi nicemu. Tu ste moji drugari forumasi malko vise pogresili . Vise verujem dugogodisnjim biolozima i botanicarima sa kojima svake godine odrzavamo raznorazne manifestacije po planinama nego li vama koji do pre nekoliko godina niste razlikovali trsku od bambusa. Bas tako da kazem.. 1 kg. susenih tuckova za 2 miliona dinara . Strasno . Sta se sve prodaje u ovoj Srbiji. Kod nas se prodaju takve zajebancije i nigde u svetu ..... Samo safran iz Vojvodine je dobar i samo onaj koji raste u Vojvodini sluzi za zacin. Sta reci , Sibirska caga ,iskljucivo sa stabala iz Sibira. Strasno Vreme ce pokazati ko je u pravu a dotle samo napred i neka je sa srecom... |
Samo notorna neznalica može da izjavi "šafran je šafran pa ma gde rastao".
Nemaš ti pojma Vojvodo ni šta je domaći šafran ni kako izgleda i prestani javno da lažeš i da lupaš jer će se neko od tvog lupanja otrovati i završiti u bolnici ili ne daj Bože na groblju.
A niko više od tebe nije nudio aronije ovde po forumu.
| Vojvoda citat: |
| Selo Blendija kod Soko banje. |
Ovo ko slike onih reznica asimine što si kačio na forumu i tvrdio da su od tvog drugara iz Gurgusovca a na kraju ispalo da je slikano u nekom institutu u Americi..
Čisto da se vidi koliki si lažov:
www.alamy.com/stock-ph...26flip%3d0
Poslednji izmenio drveni dana Sub Jun 23, 2018 7:37 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sub Jun 23, 2018 8:09 pm----
| Vojvoda citat: |
| Ova prica o ovom da kazem hibridnom kultivisanom safranu mi mnogo lici na onu ,,sibirsku aroniju ,, i sibirski limun. Safran je safran ma gde god rastao samo treba traziti tuckove od kojih se pravi taj zacin. Mozda je taj zacin zastupljen u Iranu ali u Srbiji tesko da ce proci kao zacin. Po vama ispada da samo taj koji se sadi u ravnici je dobar i od njega se koriste tuckovi a da divlji ne sluzi nicemu. Tu ste moji drugari forumasi malko vise pogresili . Vise verujem dugogodisnjim biolozima i botanicarima sa kojima svake godine odrzavamo raznorazne manifestacije po planinama nego li vama koji do pre nekoliko godina niste razlikovali trsku od bambusa. Bas tako da kazem.. 1 kg. susenih tuckova za 2 miliona dinara . Strasno . Sta se sve prodaje u ovoj Srbiji. Kod nas se prodaju takve zajebancije i nigde u svetu ..... Samo safran iz Vojvodine je dobar i samo onaj koji raste u Vojvodini sluzi za zacin. Sta reci , Sibirska caga ,iskljucivo sa stabala iz Sibira. Strasno Vreme ce pokazati ko je u pravu a dotle samo napred i neka je sa srecom... |
Safran jeste safran ma gde god je njega moguce uzgajati, bilo to na vecoj nadmorskoj visini ili u ravnici, uzgaja se i u Francuskoj,Austriji, Grckoj, Svajcarskoj(a tamo nema ravnice). Zasto ga najvise Iranci proizvode, pa zbog jeftine radne snage.
Moram ponoviti da divlji safran ne postoji, ili ja za njega nisam jos cuo.
a ova tema sigurno nije ni nalik aroniji, sibirskom limunu,ili paul;ovniji, jer ovde niko ne propagira ili reklamira masovni uzgoj safrana .
Nadam se da cemo resiti ovaj nesporazum ,sve najbolje
Poslato: Ned Jun 24, 2018 6:14 pm----
Resili smo ga druze Edharde . Pozdravljam te i svako dobro .
Drveni, jesam nudio sadnice aronije i uveracao ljude da posade po nekoliko zbunova ali nikako da sade plantaze.
Posto vise ne mam o cemu da raspravljam u vezi safrana ja stavljam tacku da ne ispadne da sam lazov . A lazova i prevaranata ima na pretek .
Mozda sam jedan od njih ili pak pokusavam da budem..
Da ste mi obojica zivi i zdravi pa vidimo se kada dodjem u Novi sad . A idem barem jednom/dva puta mesecno kod brata koji gore zivi i radi..
Pozdrav sa juga
Poslato: Pet Avg 24, 2018 5:58 pm----
Safran jos malo pa posadjen.
Ima dosta njih koji su vec isklijali verovatno ce ove godine ranije poceti cvetanje.
Poslato: Pet Avg 24, 2018 8:00 pm----
Da se pohvalim, Pre 10tak dana sam dobila 100 komada lujovica Safrana (Crocus sativus) sa sve sertifikatom. Vec san ih posadila. Da vidim sta ce dalje da bude.
Poslato: Pon Avg 27, 2018 9:53 am----
| Edharg citat: | ||
Safran jeste safran ma gde god je njega moguce uzgajati, bilo to na vecoj nadmorskoj visini ili u ravnici, uzgaja se i u Francuskoj,Austriji, Grckoj, Svajcarskoj(a tamo nema ravnice). Zasto ga najvise Iranci proizvode, pa zbog jeftine radne snage. Moram ponoviti da divlji safran ne postoji, ili ja za njega nisam jos cuo. a ova tema sigurno nije ni nalik aroniji, sibirskom limunu,ili paul;ovniji, jer ovde niko ne propagira ili reklamira masovni uzgoj safrana . Nadam se da cemo resiti ovaj nesporazum ,sve najbolje |
da si živ i zdrav kosovo je najveći proizvođač šafrana na prostorima bivše juge
Poslato: Pon Avg 27, 2018 9:08 pm----
Edharg: svaka čast, polako ali sigurno širiš "plantažu"! Imam utisak da svake godine vadiš i "rasađuješ" lukovice.... da li ima neki poseban razlog za takav postupak (obično se vade svako treće godine)? Da nije zbog lakšeg održavanja parcele?
Esteraz: ha, ha... Super! Izgleda da će ipak ta razonoda da se pretvori u ozbiljan biznis! Iskreno se nadam da su lukovice bile krupnog kalibra i da ćeš već jesenas da imaš cvetove!
zap666: u pravu si za Kosovo. Nisam potpuno sigurna kad, ali ima sigurno 4 - 5 godina videla sam izveštaje da je USAID finansirao proizvodnju safrana na Kosovu... naime bilo je reč da se podstakne (obnovi) uzgoj safrana koji se na tim prostorima uzgajao još za vreme otomanskog carstva. Tad je pominjano da se na teritoriji Kosova safran gaji na površini od 10 hektara (što nikako nije mala površina, jer na primer na čitavoj teritoriji Francuske površina pod safranom u istom periodu je bila 40 hektara). Ne znam kako je stanje napredovalo do danas i da li se ta površina povećala.... Inače videla sam da se u Belgiji safran sa Kosova prodaje po 15€/g.... i kotira se kao vrlo kvalitetan.
Poslato: Uto Avg 28, 2018 9:42 am----
mali zeleni patuljak: procitao sam podatak da je safran podlozan bolestima koje dolaze tek u trecoj godini, pa na taj nacin verovatno cu izbeci da se to pojavi, a s obzirom da je to jednogodisnja biljka lako moze da se vadi i sadi svake godine, a predpostavljam da se i zemljiste brze oporavi pa je moguce da se na istom mestu posadi za dve godine ponovo.
Najveci proizvodjac je iran, mada ako imas 50000 hektara a prinos 2-3 kg po hektaru onda to bas i nije efikasna proizvodnja(verovatno ima uticaj kvalitet zemljista na prinos), e sad koliki je prinos na Kosovu po hektaru to ne znam, a i nesto je tesko pronaci podatke na internetu, a ako je Turska sa 0.1 hektar pronasla svoje mesto u Wikipediji, zasto se Kosovo nigde ne spominje?
Poslato: Uto Avg 28, 2018 8:17 pm----
Lukovice su bile prve klase , 9/10 (ne znam sta to znaci) bar tako pise na sertifikatu. A sto se tice biznisa ko zna? Mada se ja pre nadam da ce neko da nasledi od mene. Ima ko.
Pozdrav svima.
Poslato: Čet Avg 30, 2018 7:55 pm----
Edharg: shvatam tvoj razlog zašto vadiš lukovice svake godine... to ti je omogućeno i činjenicom da je površina koju gajiš još uvek mala.... ne verujem da ćeš tako da postupaš kad budeš imao hektar-dva
Šta radiš sa bebicama, odnosno skroz sitnim lukovičicama (bacaš ili sadiš ponovo)?
Ako poredamo svetske proizvođače opadajućim redosledom (podaci su iz 2013. godine), dobijemo :Iran, Indija, Grčka, Maroko, Azerbejdžan, Avganistan, Španija....
Napravila sam tabelu sa podacima kojim raspolažem, čisto informativnog karaktera (i naravno zavisno od izvora sa kojim sam u tom periodu raspolagala, svi podaci se ne poklapaju baš 100%, ali može da se dobije malo jasnija predstava). Pošto za Avganistan i Azerbejdžan nisam imala mnogo podataka, na kraju tabele sam u zamenu dodala Italiju i Francusku, dva veća evropska proizvođača.
Safran jeste podložan gljivičnim obolenjima (Fusarium oxysporum f.sp. gladioli, Rhizoctonia croccorum i Rhizoctonia violacea, kao i grinjama (akaridima) Rhizoglyphus... kako u kojoj zemlji , pre sadnje lukovice se tretiraju raznim fungicidima ili preparatima na bazi bakra... ali u većini slučajeva najveću štetu prave glodari koji obožavaju ove lukovice.... Ne postoji neko usaglašeno pravilo što se tiče perioda u kom se parcela ostavlja na odmaranju...ali recimo da se praktikuje faktor x1 do x2: na primer ako je safran bio zasađen na parceli 3 godine: 3x1 ili 3x2= period odmaranja varira od 3 do 6 godina.
Prinos zavisi od više faktora: kvaliteta lukovica, zemlje, klime, agronomskih mera, trajanju kulture, itd.
Da ne dužim post, još samo da pomenem Tursku, ona se ističe više simbolično, jer se safran gaji u mestu koje se zove Safranbolu, koje je ime dobilo upravo po safranu. Mesto koje se nalazilo na putu svile, i u XIX veku je bilo poznato po ovom cenjenom začinu....
Poslato: Čet Avg 30, 2018 8:15 pm----
esteraz: drago mi je da ima ko. To je najvažnije... lepo je preneti tu ljubav prema biljkama...najlepše uspomene koje imam od moje bake su upravo vezane za biljke...
Lukovice 9/10 su najkrupnije (obim lukovice je 9 do 10 cm)... što znači da već ove godine možeš da očekuješ po 1 do 2 cveta od svake! Spremi se za jesenju radost!
Primer kalibraže:
Poslato: Pet Avg 31, 2018 1:38 pm----