Kazi mi da li si imao posebno sjeme ili si uzeo iz zrele smokve. Kazi mi kako si to uradio?

Sjeme sam uzeo iz jedne smokve koja je već bila prezrela pa se više nije mogla jesti. Iskidao sam tu smokvu na komadiće i te sam komadiće zakopao u zemlju. Nakon otprilike dva mjeseca počele su klijati male biljčice.

Nisi susio nego onako vlazne stavio.

Točno. Stavio sam ih direktno u zemlju bez sušenja.

palmofan citat:

Meni su iz sjemena nikle male smokvice. Zanima me na koji ih način treba njegovati, koliko im treba zaljevanja te koliko brzo rastu. Ako netko zna nešto o tome molim da napiše.

Ovisno o tome di si posadio, ako raste u kontinentalnim uvjetima onda je zaštiti preko zime dok nešto ne naraste. Nakon toga je možeš pustit iako će se tu i tamo smrznut, ali u proljeće će opet krenut. Preko ljeta dobro zalij svakih 3-4 dana dok je mala, a poslije rijeđe. Ove moje dolje na slici imaju 17 godina i nikada se nisam previše oko njih trudio jer ih baš i ne volim zbog raznih muha i ostalih kukaca koje se skupljaju oko ploda. No, moji ukućani je vole pa...

da li ima neko smokve koje imaju tamnu boju ploda skoro crne boje. ne bi znao kako se sorta zove!

I ja sam čuo za ovu sortu smokve, navodno je mnogo ukusnija od običnih smokvi sa zelenim plodovima. Inaće ovu smokvu nisam nikada vidio na moru iako je tamo sve puno (običnih) smokvi.

Šaljem vam sliku gdje se vide obadvije smokve i dr. Meni osobno je crna smokva bolja jer je slađa i tvrđa od zelene. Ima prilično deblju kožu od zelene pa ju neki zbog toga ne vole jesti.
Ova fotka je nastala jesenas pa vam ne mogu fotkati samo tu smokvu. Malo je u drugom planu, ali se nadam da ćete ju dobro vidjeti.

Prijatelju ti si u potpunosti u pravu. Sada je pravo vreme za to.

U Italiji imaju sortu (crna do tamno ljubičasta)
pod nazivom Ficus Carica Pastiliere, a cijena im se tamo kreče- visina sadnice 40-60 cm - oko 12 eura.

Osim ove naše smokve vrste Ficus carica da li postoje još neke vrste iz roda Ficus koje imaju jestive plodove?

Jedino se smokvini plodovi koriste kao komercijalno voće, ali postoje još neke vrste sa manje ili više jestivim plodovima (makar ih životinje jedu), a to su tzv. banyan vrste - F.benghalensis (Indijski banjan) i F.microcarpa (Kineski banjan). Čini mi se da jestive plodove imaju i F.laevigata (Jamajčanska trešnja) i F.religiosa (Sveta smokva), ali nisam sasvim siguran za njih.
Što se tiče tamnoplodnih sorti smokvi, njih ima dosta. Na internetu se mogu naći podaci o nekim sortama, ali to nama ne znači mnogo jer se radi o sortama razvijenim u SAD (mada uz neke od njih stoje podaci o poreklu koje vodi so nekih starih, mahom francuskih sorti). U suštini, najveći broj smokava koji se može naći u istočnom Sredozemlju su stare sorte. Kod komercijalnih proizvođača sigurno ima i novih sorti, ali, pošto je ovu voćku tako lako razmnožiti, mnogi ljudi jednostavno uzmu izdanke onoga što već postoji u njihovoj okolini i naprave zasad.
U Crnoj Gori krupne tamnoljubičaste smokve zovu "Sultanija crna" što možda govori o tome da im je poreklo iz Turske?
Ja se sećam da sam u jednom mestu u Grčkoj pre nekih dvadesteak godina video stabla visine 15 i više metara u novoformiranom parku (verovatno su ta stabla tu bila od ko zna kada i prosto su ih ostavili) a ispod je bilo na sve strane opalih, prezrelih, jarkoljubičastih smokava. Jako zanimljivo kad se vraćaš s plaže, da nešto prezalogajiš, ali i opasno jer je bilo puno osa. Verovatno su ih kasnije i posekli.
U Nišu ima puno jako starih smokava sa sitnim tamnobraon plodovima. Ja sam već više puta pisao o toj sorti, koja se ovde najčešće naziva "Bugarka", mada je pre verovatno da je i ona u nekim davnim vremenima donešena iz Turske (istu takvu sortu Kiril Donov iz rasadnika Polarpalm u Plovdivu računa kao tursku, iako ona u Bugarskoj raste već vekovima). Plodovi su dosta sitni, ali slatki. Jako je zmootporna. Dok su u zadnje 2 zime mnoge smokve donešene s primorja jako nastradale (ali ne i moje, samo ih ne treba ničim štititi da ne "omekšaju" i one će se već snaći), ove "Bugarke" su prilično dobro prošle. Na temperaturama od -16-17C im nastradaju samo slabije grane. Ja cenim da im je granica otpornosti oko -25C, pa možda i nešto niže. To bi Bili mogla da zna, jer je u Leskovcu prošle zime bilo nenormalnih -24C.

Na internetu sam pronašao neke podatke o smokvi vreste Ficus afghanistanica koja također ima jestive plodove. Ova vrsta raste od zone 8b-11 te bi se mogla uzgajati u primorskim krajevima. Netko je u prethodnim objavama spomenuo smokvu s Kanarskih otoka koja daje plodove od čak 400 grama. Ima li netko kakav podatak o ovoj smokvi?

E našla sam! Bingo! Tražila sam nešto o smokvama...jer ih mm u dvorištu ima tri, četiri, pet...moja svekrva bere smokve (mnogo voli da pravi slatko od njih), ali nema pojma kako se neguju...Meni ih je žao, jer mislim da vole mnogo topliju klimu...Ovako se jadne smrznu, pa stoje gole grane dugo (oko jedne sam prošlog proleća posejala ladolež, pa kad je to krenulo sve u leto je bila ludnica...vesela ludnica), a stalno izbijaju iz zemlje nove ...pa bujaju bez ikakvog reda i smisla....A radjaju plodove...

Ja sam ih nešto laički formirala u proleće...ali, ovde ću da naučim šta i kako sa njima, jer na kraju krajeva, one su tu godinama...pa hajde, da izgledaju lepo....

palmofan citat:

I ja sam čuo za ovu sortu smokve, navodno je mnogo ukusnija od običnih smokvi sa zelenim plodovima. Inaće ovu smokvu nisam nikada vidio na moru iako je tamo sve puno (običnih) smokvi.

U CG ima više vrsta smokava. Ne bih znala kojih sve ima jer mi se najviše sviđa vrsta koju ja zovem 'suvice'. Plod može toliko da sazri da izleda (i ima ukus) kao da je suv tj. skoro požuti i nema potrebe da se skida onaj dio kore oko peteljke (iz kojeg kod tek sazrelih smokava curi tzv. smokvino mlijeko ili 'klâp').
A što se tiče ukusa ... to je pravi med (mmm)

Quote::

Sjeme sam uzeo iz jedne smokve koja je već bila prezrela pa se više nije mogla jesti.

Ovdje se može desiti da sazrele smokve imaju ukus sličan voćnom vrenju
(što ja ne volim i takve ne jedem jer su mi kiselo-ljute ), ali samo ako je bilo puno kiše !