Poslato: Uto Apr 17, 2012 8:16 pm----
U petak na večer u 20.10 sati HRT 1 odabrao za vas Đelo Hadžiselimović dokumentarac o sekvojama: www.hrt.hr/index.php?i...02724069ea
Poslato: Uto Apr 17, 2012 9:10 pm----
| Sequoiadendron citat: |
| U petak na večer u 20.10 sati HRT 1 odabrao za vas Đelo Hadžiselimović dokumentarac o sekvojama: www.hrt.hr/index.php?i...02724069ea |
Da da, dobro da si podsjetio! Ja zaboravio staviti ovdje na forum.
Poslato: Čet Apr 26, 2012 9:51 pm----
И ја сам окретао расаднике по Србији а и лично у неким питао и нико нема Обалну секвоју. Заиста штета.
Poslato: Pon Maj 07, 2012 7:32 pm----
Kad je najbolje uzeti reznicu za razmnozavanje i zasto?
Poslato: Uto Jul 31, 2012 12:09 pm----
| Limp citat: |
| Kad je najbolje uzeti reznicu za razmnozavanje i zasto? |
Kao prvo, treba imati u vidu da obalne sekvoje (Sequoia Sempervirens) se teze razmnozavaju van svog prirodnog stanista u odnosu na dzinovsku sekvoju (Sequoiadendron Giganteum) i osetljivije su na uslove u kojima rastu.
Za obalne sekvoje, najbolje je uzeti reznicu u maju ili junu, i to u rano jutro pre nego sto sunce zagreje sokove u drvetu.
Pre rezanja, pripremiti posude srednje velicine i napuniti ih vlaznom i sterilnom mesavinom za sadjenje. Takodje, pre polaska, nakvasiti nekoliko paprinih ubrusa u koje ce se uviti reznice pre sadjenja, kako bi se bezbedno transportovale. (Negde sam procitao da moze da se ponese i nekoliko kocki leda koje ce se staviti u ubruse, kako bi se drzala niska temperatura reznica do sadnje, mada moze da bude malo komplikovano za celu akciju...)
Iseci nekoliko mekih reznica duzine oko 15 cm, direktno sa zdravih vrhova grana. Reznice treba da budu svetlo zelene, meke i savitljive. U korenu grancice iseci pod ostrim uglom, kako bi se napravila veca rezna povrsina, kojom ce se omoguciti veca apsorpcija vode i hormona rasta.
Ocupati sve iglice sa donje trecine svake reznice, odmah ih umotati u vlazne ubruse i uneti sto pre unutra.
Prosuti jednu supenu kasiku praskastog hormona rasta na ravnu povrsinu i urolati donjih 5 cm reznice u prah. Posaditi reznicu do dubine od oko 7-8 cm u posudu sa zemljom i utapkati zemlju da bi se istisnuo visak vazduha.
Svaku posudu sa reznicom staviti u posebnu providnu plasticnu kesu i sa gornje strane kesu opusteno zatvoriti kanapom ili plasticnim vezicama. Staviti ih u toplu sobu, na svetlo mesto, bez direktnog sunca. Da bi se odrzao visok stepen vlage u kesama, jednom dnevno otvarati kese i rucnom prskalicom sitno rasprsavati vodu po reznicama (sto sitnije kapi, to bolje, da ima efekat dobijanja vlage iz magle).
Na ovaj nacin, reznice bi trebale da puste korencice u roku od dve do tri nedelje.
Dakle, kratak rezime:
1. Uzimanje reznica u maju ili junu, u rano jutro (pre nego sto sunce zagreje sokove u drvetu)
2. Iseci nekoliko mekih reznica (svetlo zelene, meke i savitljive) duzine oko 15 cm
3. Ocupati sve iglice sa donje trecine svake reznice
4. Odmah ih umotati u vlazne papirne ubruse (moze i da se stavi poneka kocka leda) i sto pre uneti unutra
5. Uvaljati donjih 5 cm svake reznice u prah hormona rasta
6. Posaditi do 7-8 cm dubine u posude srednje velicine, napunjene vlaznom i sterilnom mesavinom zemlje
7. Svaku posudu sa reznicama staviti u providnu plasticnu kesu i lagano zatvoriti sa gornje strane (kanapom ili plasticnom vezicom)
8. Odloziti ih u toplu sobu, na svetlo mesto, bez direktnog sunca
9. Jednom dnevno otvarati kese i rucnom prskalicom sitno rasprsavati vodu po reznicama
10. U roku od dve do tri nedelje, reznice bi trebale da puste korencice
Poslato: Uto Jul 31, 2012 1:30 pm----
Hvala,hvala puno.
P.S. Nasao sam podatak da je najbolje uzeti reznicu krajem avgusta.
Hvala za ceo postupak koji je izuzetno detaljan.
Poslato: Uto Jul 31, 2012 3:45 pm----
| Limp citat: |
| Hvala,hvala puno. P.S. Nasao sam podatak da je najbolje uzeti reznicu krajem avgusta. Hvala za ceo postupak koji je izuzetno detaljan. |
Odlicno, znaci mozemo ove godine da ih posadimo. Samo ne znam gde da nadjem primerak za uzimanje reznica?
Nameravam da odem do botanicke baste ove nedelje, samo nisam siguran da li cu uspeti da secnem nesto...
Jel ih ima u Novom Sadu?
Poslato: Uto Jul 31, 2012 4:17 pm----
Jedini primerak ove vrste sekvoje je u Botanickoj basti u Beogradu.
I ja cu probati da uzmem grancicu u Bg-u, krajem meseca.
Poslato: Uto Jul 31, 2012 5:14 pm----
| Limp citat: |
| Jedini primerak ove vrste sekvoje je u Botanickoj basti u Beogradu. I ja cu probati da uzmem grancicu u Bg-u, krajem meseca. |
Ne mogu da verujem da imamo samo jedan primerak obalne sekvoje u Srbiji...
Za razliku od nje, dzinovske sekvoje ima po Srbiji "dosta", usamljeni primerci naravno, u grupama po 2-3. Doduse, u sklopu hotela Hajat na Novom Beogradu ih ima cak 13 na gomili
(imas slike sto sam okacio na temi Sequoiadendron Giganteum, poslednja strana).
Poslato: Uto Jul 31, 2012 8:22 pm----
[quote="drleco"]
| Limp citat: |
Ne mogu da verujem da imamo samo jedan primerak obalne sekvoje u Srbiji... |
Možda zato, što ne podnosi zime !!!
Poslato: Uto Jul 31, 2012 9:13 pm----
Ako ne podnosi zime kako je onda u botanickoj basti, napolju naravno?
Poslato: Uto Jul 31, 2012 10:15 pm----
| Limp citat: |
| Ako ne podnosi zime kako je onda u botanickoj basti, napolju naravno? |
Upravo je to i moja logika. Ako je uspela u botanickoj basti, u centru grada, na niskoj nadmorskoj visini, sa jakim minusma, velikim letnjim vrucinama i neposrednim betonskim i asfaltnim okruzenjem, zasto onda ne bi uspela na jos nekom mestu u Srbiji?
Moguce je sigurno izimitirati slicne uslove iz botanicke baste na jos nekom mestu... Ili mozda joj priustiti jos bolje uslove?
@Sequoiadendron:
Kakve su lokacije u Sloveniji na kojima uspevaju? Pretpostavljam da nisu postedjene veoma niskih zimskih temperatura?
Poslato: Sre Avg 01, 2012 7:13 am----
Ja znam samo za nekliko stabla. Prva dva stabla rastu u Novoj Gorici uz Talijansku granicu, tamo je klima ugodna, možda do -15, ako dođe. ( www.panoramio.com/phot...ervirens)) A na kontinentu je klima neugodnija tamo do -25. Druga 3 stabla su manja do 5m, i na početku su kroz zimu jako stradavala. No sada su se več opravila i više ne smrznu. Ali triba naglasit, da možda rastu u n ekoj posebnoj mikroklimi (zaštita od vjetra), pa ih mraz ne uništi.
NO, ova raste u Mariboru, višine oko 4 metra (http://www.panoramio.com/photo/23735473?tag=Sekvoja%20(Sequoia%20sempervirens) )
Jedna takva rast ejoš u Ljubljani a jedna blizu Maribora na Pohorju i to je sve.
Ima jedna 80 godina stara još u Zagrebu kraj jedne vile. Na 335 stranici Šumarskog lista je opisan taj Zagrebaački "fenomen" , koji je mjerio godine u 85 godiniživota 18 metra u visinu i 68,5cm u promjeru. No, treba naglasiti, da Zagreb ima jako toplu klimu, samo 2puta u 70 godina je bila tempertura preko -20 C (http://www.sumari.hr/sumlist/199509.pdf#page=53 )
NO, ja sam ove godine posadio 3 godišnju biljku kod mene na vikendici, pa da vidimo, što če joj reči gospođa zima
Poslato: Sre Avg 01, 2012 9:30 am----
| Sequoiadendron citat: |
| ja sam ove godine posadio 3 godišnju biljku kod mene na vikendici, pa da vidimo, što če joj reči gospođa zima |
Kako si dosao do trogodisnje biljke? Iz semena? Iz reznice? Kupio?
Poslato: Sre Avg 01, 2012 9:55 am----
I opet ja sa istom pricom, na razlicitim temama. "Toplotno jezgro velikog grada" je poznati mikroklimatski fenomen. U sredistima velikih gradova su najniže temperature uvek više nego u okolini, na periferiji. Sigurno da je u botaničkoj basti koja je u samom centru Beograda, mnogo balaži jutarnji mraz i u najjačim zimama nego na periferiji. Dakle, ne prelazi (često), ako uopšte i prelazi -15 C .
Sva vremena su GMT + 1 sat