Poslato: Ned Okt 24, 2021 5:39 pm----
Evo kako ja pravim humus za bastenske biljke , iskljucivo za povrce. Sav organski otpad bacam na gomilu u kraj dvorista . Ograda je od betona tj. nekih betonskih ploca koje su mi ostale kao visak prilikom podizanja ograde za samo dvoriste . Tu bacam i travu koju pokosim i sve sto moze da istruli . Povremeno vilom sve to isprevrtam i nakon dve do tri godine imam cistu preradjenu humusnu zemlju za moje povrce .
za saksijske biljke tj. cvece i moje biljke nabavljam iskljucivo sumsku zemlju iz trulih panjeva cetinara i bukve .
Kada u prolece sejem taj humus za povrce nailazim na gomile glista ali da li su kisne ili ne ja ne obracam paznju.
Pozdrav
Poslato: Sub Okt 16, 2021 10:45 am----
[align=center]Uzgoj kalifornijskih glista (Vadjenje glistenjaka).
youtu.be/RoYrFcY6gcc
Poslato: Ned Sep 22, 2019 5:00 am----
Побољшавање земљишта за почетнике
Уводна напомена: нисам стручњак. Проверите пре поступања по овим препорукама. Гајењем глиста, земљорадњом и побољшавањем земљишта бавим се из забаве око 30 година. Покушавам да иза себе оставим мало више, мало квалитетнијег земљишта од затеченог.
Ценићу ако ми неко напише, народним језиком, примедбу или исправку на овај текст јер га често исправљам и допуњујем.
Плодно земљиште је скоро надокнадив ресурс јер у природи настаје хиљадама година. Француски сељаци у средњем веку, ако су се селили, запрегом су преносили, као драгоценост, земљиште из повртњака. Плодни слој треба посматрати као живо биће. У њему живе милиони корисних или штетних бактерија и гљивица, инсеката и глиста. Пољопривредници стално покушавају да повећају број корисних а смање број негативних организама.
Ако вам се чини да је вашем земљишту неопходно побољшање, најбоље и најјефтиније, на дуги рок, је да консултујете стручњака – педолога. У његовом одсуству можете доста допринети (или оштетити) сами, уз много рада, трошкова и читања. За почетак ваља схватити да је побољшавање земљишта континуиран и сложен процес. Корисно је урадити анализу у најближој лабораторији или институту а затим поступити по њиховом савету. Узорак вадити са више места у башти, дубине десетак цм, по стотинак грама.
До лошег земљишта можете доћи куповином или сопственим грешкама. Пре зидања већих објеката је законски, исправно, најлакше и најјефтиније са целог плаца скинути горњих 20-30цм хумусног земљишта и одложити то у забачени угао, залити и прекрити сламом. Површину плаца затим поравнати и изваљати, тако да је лакше чистити шут метлом. По завршетку градње вратити земљиште где треба и посејати растиње, а вишак хумусног земљишта продати.
Нажалост, код нас се овако, углавном, не ради, па већини следује вишегодишњи рад и трошкови на вађењу шута и побољшавању мртвог земљишта из дубине које су радници помешали са хумусним слојем и сабили.
Ако је земљиште загађено моторним уљем, препуно шута или мртво, из дубоког ископа, размотрите скидање горњих 10-20 цм и доношење бољег земљишта; (скоро сигурно ћете донети и разне штеточине као и семе и корење корова, од којих је неке тешко уништити).
Доле наведене акције су основне у органском приступу, можете сами да их спроведете, не могу да шкоде а помоћиће. Односе се на баште, повртњаке и мање површине. За веће њиве је најпрактичније сејање и узоравање издашнијих биљних врста – махунарки, детелина и силажног кукуруза; редовно ђубрење стајњаком и калцификација.
Додати глистењак: (стајско ђубриво и компост које су прерадиле глисте) – што више то боље, до 25% запремине плодног слоја земљишта, лимитирајући фактор је цена. Битно побољшава квалитет земљишта, додаје хранљиве састојке, корисне бактерије и глисте (у глистењак полажу јаја).
- набавити глистењак у џаковима, око 500 дин за 50 литара. Има више произвођача на интернету.
- раширити глистењак по плацу, око стабала, преко траве, у количини од 0,2-5 кг на м2. Најбоље је разбацати га пре кише и измешати са земљиштем. Не сме да се осуши. За травњаке можете да растворите глистењак у води. Биљке можете да гајите у чистом глистењаку али је ефекат бољи кад га измешате са глиновитим земљиштем које везује храниво.
Тресет: (органске наслаге које су дуго, без кисеоника, трулиле у мочвари) - што више то боље, до 25% запремине плодног слоја земљишта; лимитирајући фактор је цена. Корисно је већ око 5л по м². Побољшава квалитет земљишта, додаје хранљиве састојке и чини земљиште мање блатњавим и лепљивим. Земљиште, нарочито жуто - иловачу не ваља газити кад је влажно јер се сувише сабија па корен нема ваздуха. Ко има псе у башти треба да дода више тресета који решава тај проблем. Проблеми: - пазите са киселим тресетом; затим: - тресет се ствара хиљадама година па се у свету сматра да није еколошки трошити га узалуд. Ми смо, међутим, имали велика тресетишта која смо прекрили вештачким језерима или затрпали шутом.
Компост: органске отпатке биљног порекла из куће и баште бацајте на гомилу у неки ћошак баште. Квасите по потреби и понекад преврћите. Кад иструли употребите као ђубриво. Корове пре додавања компосту треба држати 3-4 недеље у води, да иструли семење и корење. Ако компосту додате врећицу глистењака, намножиће се глисте које ће компост брже прерадити у хумус.
Брашно од хидролизованог перја: производ високе хранљиве вредности, погодaн за додатак сточној храни и као квалитетно органско ђубриво. Садржи високе концентрације витамина, беланчевина, аминокиселина и велики број основних и ретких минерала. По једној теорији, биљке треба прехрањивати само оним што би и сами могли појести. Брашно од перја се ту (скоро) уклапа.
Доле наведене акције су корисне, можете сами да спроведете, не могу да нашкоде а помоћиће у извесној мери:
Прекопати земљиште и избацити стакло, шут, камење и ексере (великим магнетом). Камење се раствара хумусном киселином и тако се земљиште богати минералима, али то траје хиљадама година.
Додати компостне глисте (Eisenia fetida) или ређе и мало веће (Lumbricus rubellus). Обе врсте живе у стајњаку и компосту. Битно побољшавају квалитет земљишта, чине је плоднијом и растреситијом, чине ђубриво употребљивим за биљке, регулишу киселост земљишта и калцификацију. Глисте ноћу покупе ђубриво са површине и однесу га дубље, што је начин за ђубрење формираног травњака и важан разлог за заливање искључиво ноћу. Једно легло, које садржи око 100 000 глиста, је довољно да побољша 10 ари просечног земљишта. Само их разбацате по влажној земљи и температури изнад 0 и терате птице 10 минута. Можете и сами да гајите глисте; постоји књига о томе, није тешко. За веће количине је потребан простор са колским прилазом, вода (боље кишница или поточна) и ђубриво. Можете их хранити уситњеним кухињским отпадом у врећи на тераси. Компостне глисте су мање од кишних глиста (Lumbricus terrestris), црвеније и навикле да живе масовно у стајњаку, до 25 цм дубине, док се кишне, кад је суша, укопају и до 6м.
Додати пепео: ако ложите дрва, скупљајте пепео у металну канту и одлажите га на компост. Претходно покупите ексере магнетом. Можете га и разбацати по земљишту, 50 - 150г/м² па га уграбуљати или укопати у земљу. На површини је слаб ефекат и ружно изгледа. Већа количина пепела ће повећати ПХ земљишта.
Поставити траву у ролнама: као за фудбалске терене, спречава ерозију на падинама и претерано загревање и исушивање земљишта. Такву траву можете да поставите и на шљунак или шут, с тим да заливате раствореним глистењаком, али се пробију каменчићи који су опасни за шишање машином и квалитет траве је тешко одржати. У цену је урачунато копање, ситњење, равнање и постављање траве. У ролни је 3-5 цм доброг земљишта. Неопходно је редовно шишање. Заливање у рану зору, натопити са 2 цм једном недељно (ако нема кише). Нову - засејану траву држати влажном.
Доле наведене акције могу да користе али и да шкоде:
Калцификација, кречна ђубрива: калцијум је неопходан корисним животињама и биљкама, помаже јачање корена да се не суше лети. Ко хоће да буде сигуран може да измери ПХ земљишта, који је идеално од 6,5 до 7. Мање од 7 је кисело (додати више калцијума); више од 7 је базно, додавати стајњак а у тежим случајевима кисели тресет или гипс, али уз стручни надзор. Без анализе важи правило: Од 100г (ако није ђубрено земљиште) до 500г (ако је редовно додаван стајњак) по м². Уситњени кречњак разбацати по површини па помешати са земљиштем. Проблеми – лако је претерати и учинити земљиште базним што не одговара многим биљкама. Уништићете глисте које дођу у додор са хидратисаним или негашеним кречом пре него што га добро помешате са земљиштем или га баците преко снега То је један од разлога да употребите млевени кречњак или доломит који делују спорије али су сигурнији.
Стајско ђубриво: Препоручена количина је 3-8 кг по м², има ефекта и 30 г по м², (300кг по Ха) због присутних микроорганизама. Помешати са земљом. Битно побољшава квалитет земљишта, додаје хранљиве састојке и корисне бактерије, служи глистама као храна. Најбоља је мешавина коњског и птичијег 9:1. За осетљиве биљке треба да је одлежало бар 3 месеца. Ако немате биљке него прво желите да оживите земљиште можете га прекопати, додати мало креча и стајњака, издрљати, сквасити па прекрити сламом и оставити. Можете а не морате да на крају додате глисте. У повољним условима ће се саме намножити али то траје дуже. Лака земљишта ђубрити на 2-3 године а тежа сваких 4-6 година, зависно од плодореда. Количине су 3-4 кг/м2, а на земљиштима са мало хумуса 5-8 кг/м2. Ако у вашем земљишту има много кишних глиста можете да додајете стајњак чешће и у већим количинама. Например, ја стављам сваке јесени 10-15 кг по м². Проблеми: У измету често опстане семе корова. Са ђубривом можда довучете и штетичине: Ровце, пужеве голаће, бубашвабе и друге инсекте којих ћете се тешко отарасити. Следећи проблем је смрад. Затим, биљке могу да користе стајњак тек за више месеци, кад се преради у земљи. Ако претерате са ђубрењем земљиште ће постати сувише кисело, што решавате додавањем креча и\или пепела.
Камено брашно: 0.1 кг – 1 кг по м² побољшава растреситост земљишта (као и песак), додаје хранљиве састојке - минерале. Може да се добије бесплатно код каменорезаца. Проблем: неке врсте мермера су благо радиоактивне. Ако сте у могућности, размотрите уместо тога додавање зеолита. Препоручено је око 1 кг по м² што кошта око 40 дин.
Коштано и крвно брашно: врста органског ђубрива произведена сушењем и млевењем животињских костију и отпада. Кости су богате фосфором и калцијумом, па је добро за ђубрење земљишта. Будући да су у костима минерали органски повезани, морају их разградити микроорганизми пре него биљке могу да их употребе. Тај процес траје неко време. Проблем: животињске кости, као и други делови животиња за справљање коштаног брашна, садрже у себи носиоце многих опасних болести. Коштано су у ЕУ забранили као додатак сточној храни због могућег преношења болести лудих крава.
Вештачка ђубрива: у јесен или крајем зиме 10 грама по м², тип са са додатком микроелемената. Уобичајен начин прехрањивања биљака који може да упропасти земљиште трајно; избегавати.
Песак: стручњаци за спортске травњаке саветују мешање са земљом око 30% песка због дренаже. Неки додају песак у тешка глиновита земљишта. Мислим да треба прво пробати са горе наведеним додацима јер су кориснији.
Смањите ерозију: Србија годишње губи око сантиметар ораница ерозијом воде и ветра. Свако од нас само може да уради нешто за своје парче земље. Помаже садња дрвећа и жбуња око њива, одводњавање или заливање чак и празне њиве кад је велика суша или голомразица и ветар. Тиме подстичете и ницање корове па их је лакше сузбијати.
Влажност земљишта често занемарујемо. Побољшано управљање влажношћу земљишта је од кључног значаја за унапређење производње хране и штедљиво коришћење воде. Идеално земљиште је приближно (запремински), зависно од врсте земљишта: 50% чврсте супстанце (45% минералних и 5% органских материја) и 50% шупљина (пора). Идеална влажност земљишта је када 50% шупљина заузима вода. Тј.: 45% минералне, 5% органске материје 25% воде, 25% ваздуха.
Премало воде изазива једне а превише друге проблеме. Влажност земљишта треба проверавати прегледом или мерити инструментима па кориговати заливањем (ако је сува), малчовањем (ради чувања влаге) или прекривањем пластиком (кад је сувише кише, где постоје услови).
Малчовање: пошто сте додали земљишту све што сте нашли, ако не планирате да одмах копате и сејете, размотрите да га прекријете сламом, опиљцима, картоном или старим тепихом. Тако ћете сачувати влагу и спречити развој корова. Глистењак и богато хумусно земљиште не сме да се сасвим осуши јер тако губи вредност. Органско повртарство подразумева прекривање (малчовање) земљишта око поврћа. Проблем: у обогаћеном, негованом земљишту ће се намножити пужеви голаћи и нематоде. Решења лаког и органског за њих нема. На мању, контролну површину сам насуо креч, издрљао, квасио па после месец дана дотерао пх киселим тресетом. Чекам резултат. Упорношћу је могуће голаће сузбијати: укопати пластичне чаше или флаше, са отворима око 1,5цм изнад тла (да не упадну инсекти који се хране голаћима). До трећине напуните пивом, млеком или мешавином уквареног пива и воћног сирупа.
Паљевина: примитивни народи пале траву и грање. Образованији их користе за грејање, компост и прекривке. Машину за дробљење грања је могуће изнајмити код градског зеленила или је купити задругарством. Опрез са грањем болесног дрвећа (углавном гљивично). Тиме можете заразити свој воћњак или шуму па, ако нисте сигурни да је грање здраво, ложите га. Неки стручњаци органске пољопривреде препоручују сакупљање и спаљивање лишћа јер преноси болести. Могуће. Ако желите да се обезбедите можете да лишће потопите у воду са кречом па га разбацате по земљи или уситните косилицом или, ако га је превише за травњак, део ставите у компост. Има више разлога да лишће оставите.
Орање: копање и орање не побољшавају земљу, једино донекле смањују испаравање јер затварају веће пукотине. Али, затварају и поре па отежавају влажење земљишта. У мањој башти је веће пукотине могуће попунити уситњеном земљом, тресетом, глистењаком или песком.
Корови: на западу и код нас корове уништавају превеликим количинама хербицида који дугорочно трују природу: биљни, животињски свет и људе изазивајући непредвидљиве али, можда, намерне последице: болести, неплодност итд. Мудри источњаци чупају коров и стављају га у три вреће: јестиво, лековито (истовремено и отровно, у зависности од дозе) и остало, које заједно са вишком прва два стављају у буре са водом на три недеље па га проспу на њиву као ђубриво.
Ако немате пара нити снаге а ипак желите да нешта учините за своје земљиште има решења: на пролеће и јесен, кад ноћу пада киша, устанете рано ујутру, прошетате и покупите кишне глисте (Lumbricus terrestris) са асфалта. Ако их ви не покупите угинуће, а ако их покупите и пустите у башту обогатиће вам земљиште. Скупљате их тако што испод глисте гурнете чачкалицу, придржите је прстом и ставите у кесу или кофу. Кад дођете у башту, допуните кофу водом па их изручите и покријте нечим на пар сати.
Ако вам се све ово чини компликованим, не очајавајте: Биљке добијају већину хране из ваздуха и воде а мање из земљишта - углавном минерале, којих има у скоро свим врстама земљишта. Уосталом, како год да смо упропастили земљу, кад човечанство нестане, за двадесетак хиљада година ће наши трагови ишчезнути па ће се природа опоравити.
Р. Борић
сељак
Poslato: Sre Sep 20, 2017 6:28 am----
Evo jedan od mene video na ovu temu kako napraviti glistenjak.
Poslato: Pet Avg 28, 2015 2:13 pm----
Nece da se ukrstaju ne brini .
Pozdrav
Poslato: Čet Avg 27, 2015 1:06 pm----
Hocu da od jednog prijatelja kupim prikolicu stajnjaka.Pre nekoliko dana ,odem da vidim stajnjak i primetim u njemu crvene gliste.Posto pretpostavljam da se radi o obicnim crvenim glistama ,sta vi mislite ,kada u taj stajnjak dodam kalifornijske gliste koje sam nedavno nabavio,pa dodje do medjusobnog ukrstanja ,dali ce to negativno uticati na crvene kalifornijske gliste?
Poslato: Uto Jan 27, 2015 8:18 pm----
Pozdrav svim forumašima!
Posedujem veće količine glistenjaka koji nameravam da prodam,kao i legla kalifornijskih i holandskih glista.Za sve informacije stojim Vam na raspolaganju putem pp ili tel.063/8022923
Poslato: Pon Dec 22, 2014 1:03 pm----
Sito je loše rešenje, bolje pre prosejavanja da dodaješ hranu u jedan kraj gde će one same da migriraju.
Poslato: Sub Dec 20, 2014 4:28 pm----
Ja sam u prikolicu od kola (koju više ne upotrebljavam) stavila lišća,trave, otpadke od voća...djubre od koza i kokošaka, zemlje i na kraju gliste koje sam kupila kao kaliforniske a prodaju ih pecarošima. Bogami nije da nije da se ne primećuje da rade. Polako gomila splasnjava. A ja dodajem. Bude tu i kartona za koji kažu da im je poslastica. Sve u svemu videću naproleće šta su odradile. A dotle moram da vidim kako da napravim sito i koliko sito treba da bude da mi ti glistosi ne ispadnu a da ispadne samo ono što treba. Ubacujem tu i sve gliste koje nadjem po dvorištu posle kiše pa i one sve udju dole. Ko zna šta će biti do kraja tog mog eksperimentisanja.
Poslato: Sub Dec 20, 2014 3:38 pm----
Zdravo
Da se i ovde umesam i dam par korisnih saveta .
Nista jednostavnije od proizvodnje glistenjaka . Treba vam vremena i otpada iz zivotinjskih farma kao i svog otpada biljnog porekla .
Gliste se mogu naci ali nece niko da skuplja gliste pa da ih salje . Oni koji zele da se bave profesionalno proizvodnjom glistenjaka morace da kupe legla kalifornijskih glista i da predhodno pripreme sve sto je neophodno za njihovo gajenje . Za amatere je potreban mali deo baste u nekom cosku i ne velika kolicina biljnih ostataka i svega sto je organskog porekal .
Ja sam u dvoristu od betona [samo sa strane ] napravio kao ram u visini od 1 metra a duzine su 1.5 x 3 metra . Tu od proleca do jeseni bacam travu koju trimerom svakog meseca uklanjam i svo lisce od tresanja i jabuka . Tu bacam i listove kao i delove stabljika paprike, tikava paradajza. Sve sto moze da se raspadne . Povremeno prevrcem. U jesen nabacam po nekoliko dzakova piljevine od secenja drva .
raspadanje traje polako i tako da posle dve godine kda pocnem kopati ja sejem a dok na drugom kraju ne diram. Cas sa jedne cas sa druge strane . ne treba mi velika kolicina ali za svoje potrebe u basti od 6 ara i moje biljke imam .
Nikakva tehnika i nikakav trud .
Pozdrav
Poslato: Sub Dec 20, 2014 3:19 am----
Pozdrav svima
Gledam ovu temu vec dugo all over the www,zvuci nestvarno a sad napokon imam vremena.
Zeljela bih zapoceti svoju proizvodnju glistenjaka za malo svojih biljcica koje imam a dalje... vrijeme ce pokazati.
Pronasla sam mini gnijezdo za pocetak, i istrazila kako i sta. Za par dana stizu glistice i nadam da cu do proljeca imati bar po par kasika za presadjivanje
a i par glistica viska za eksperimentiranje sa drugim nacinima i dijeljenje 
Stavit cu slicice step by step kad krenem
Poslato: Pon Okt 27, 2014 11:12 am----
Ovo što je član makidzon napisao-la sam ja htela da pokušam. Kome sve nisam pisala i koga sve nisam zvala da mi proda 1kg tih radnica crvenih.tj. glista. Ništa niko nije zainteresovan čak ni da mi odgovori. Sada sam videla da je ta moja zamisao ipak ostvarljiva. Makidzon hvala ti na tome što si napisao-la. Ako ima nešto što bih moglo da mi koristi a iz iskustva je rado ću poslušati (naravno ako imaš volje da to svoje iskustvo preneseš). Kako god još jednom hvala ti što vidim da je početak moje zamisli ostvarljiv.
Poslato: Čet Sep 19, 2013 8:10 am----
Ako je pH neutralan onda nikako ne odgovara acidofilima. Za acidofile samo specijalna đubriva.
Poslato: Sre Sep 18, 2013 9:40 pm----
Slobodno glistenjak možete koristiti za sve biljke, jer mi koji ga proizvodimo gledamo da je pH neutralan znači oko 7, sama biljka će da apsorbuje koliko joj treba, tako da nikakve bojazni nema.
Poslato: Čet Mar 21, 2013 11:27 pm----
| cimbi citat: |
| Nisam koristila ali mi izgleda kao nesto sasvim ok, mada nije za acidofilne biljke nikako, visok je ph. |
Poslato: Čet Mar 21, 2013 9:33 pm----
Nisam koristila ali mi izgleda kao nesto sasvim ok, mada nije za acidofilne biljke nikako, visok je ph.
Poslato: Čet Mar 21, 2013 9:20 pm----
Zasto niko ne odgovara na ovu temu??:roll: Evo ja ponovo pisem, ovaj put cu, nadam se, dobiti i odgovor... Da li je neko koristio ovaj humus i kako se pokazao(ili barem kako vam se cini po sastavu)?
Hvala.
Poslato: Pet Avg 31, 2012 10:51 pm----
Где има у Београду да се купи глистењак али прави, треба ми мала количина за цвеће
Poslato: Sre Avg 08, 2012 8:14 pm----
Pozdravljam sve na ovom forumu, naročito koji su na temu glistenjak ili kalifornijske gliste,
ovim se poslom bavim tri godine, i što se više bavim sve me više privlači, jer sam krenula sa jednim leglom, sada imam 14, a nadam se u septembru da ću imati preko 20 legala i da se širim. Mnogo sam literature pročitala kako na netu tako i u štampanom obliku, ali iskustvo i rad je nešto drugo, mnogo se toga krije oko uzgoja - mnogo tu postoji finesa...kako je jadan kazao to je kao elektronika, baš je tako, samo je dovoljno da u jednom koraku čovek odstupi, pa da napravi grešku, koja po te kako ih ja zovem " radnike" može da bude pogubno.
Bazirala sam se na proizvodnju glistenjaka - humusa, ( mnogi greše što ga nazivaju humusom, humus je nešto drugo, sastavni samo deo). Dala sam na osnovnu analizu, zadovoljna sam i sa pH i sa svim makroelementima koje ima.
Tržište imam, celokupnu proizvodnju mi otkupljuje čovek, koji od mog glistenjaka pravi 7 preparata za organsku proizvodnju i nalaze se u svim poljoprivrednim apotekama po Vojvodini.
Veliko iskustvo imam, ako nekoga nešto interesuje može slobodno da mi se javi. Žao mi je što nema udruženja u Vojvodini, možda ima a da ne znam, zato molim ako neko zna da mi javi, jer ovim poslom hoću da se bavim profesionalno.
Hvala unapred
Hvala
Poslato: Uto Jul 31, 2012 5:12 pm----
Da li je neko kupovao HUMUS GLISTENJAK u "Uradi sam" prodavnicama i kako se pokazao??
Ja kod njih nabavjam stajsko djubrivo i PREZADOVOLJNA sam!
Poslato: Uto Maj 01, 2012 10:05 pm----
Imam jedno pitanje.
Imam kuci stajnjaka svinjskog, posto nemam puno svinja, on brzo preradi (bar po obodima).
Pre neki dan sam zabo vile u donjem delu i kada sam izvukao grumem polu-preradjenog stajnjaka, primetio sam velik broj glista u njemu.
Prikupio sam te gliste i planiram da ih negde ubacim (u neki komposter) pa da preradjuju i kote se.
Dosta sam procitao po raznim sajtovima o lumbrikulturi.
Znam otprilike kako da ih odgajam.
E sad!
Moje pitanje je - Koje je to vrsta glisti?
Nekim razmisljanjem sam dosao do toga da su to Dendrobene Venete jer koliko sam procitao, kalifornijeske je tesko naci u prirodi.
Nisu nesto posebno debele a nisu ni tanke (oko 3mm debljine), imaju izrezenu crvenu boju vise od pola a na repovima su svetlo zute. Clankovi su ima izrazeni takodje zutom bojom. Dosta su brze i tesko ih je zadrzati u ruci.
Ako nisu te dendrobene, koje su?
Poslato: Ned Apr 01, 2012 11:29 pm----
Pozdrav!
Interesuje me da li humus-glistenjak moze da se koristi kao zemlja za sve biljke, pa i sukulente?
Poslato: Ned Mar 18, 2012 12:29 pm----
Pozdrav svim forumašima!
Posedujem veće količine glistenjaka koji nameravam da prodam,kao i legla kalifornijskih i holandskih glista.Za sve informacije stojim Vam na raspolaganju putem pp ili tel.063/8022923
Poslato: Sre Mar 14, 2012 12:11 am----
Драго ми је да постоји оваква тема на нету. Прочитао сам све постове и неке ствари ми нису јасне па би био захвалан када би неко могао мало да ми помогне.
Хоћу да направим свој глистењак. Имам остатке фарме оваца, што значи да имам и старе детелине и сламе помешане са овчијим изметом, а имам и конкретног овчијег ђубрива. Планирам да ту детелину и сламу ставим у једну кутију и правим компуст, који би онда убацивао глистама и добијао хумус. (надам се да добру терминологију користим).
Занима ме који материјал је згодан као подлога за глистенјак , да ли обичан најлон или нешто друго, и какв би састав материјала требао бити при почетку процеса.
Такође ме занима јел има неко у Новом Саду и ближој околини да прода два џака глиста или поклони
Poslato: Uto Jan 10, 2012 11:27 pm----
Pozdravljam sve vredne domaćine, iskreno poštujem sve ljude koji zaista rade i žive od svog rada.
Evo jednog malog saveta za one ljude koji bi hteli da gaje kalifornijske gliste a nemaju novca: kako dobiti leglo za par evra?
1.pripremite podlogu za leglo, po uputstvu koje ćete naći na prethodnim stranicama ove teme.
2.čim prodje opasnost od mraza, kupite dve-tri kese glistenjaka. Ako slučajno piše da je pasterizovan, taj ne kupujte. Prospite sav onaj glistenjak po podlozi, izmešajte, odozgo malo ušuškajte istim materijalom od kojega je podloga - i to vam je to.
3.Dalje sve po standardnom uputstvu sa foruma, malo strpljenja i imaćete svoje leglo.
Za ovaj sirotinjski način formiranja legla sam saznao pre par godina i lično ga isprobao - zvuči šašavo ali deluje.
Inače, ne bavim se komercijalnom proizvodnjom glistenjaka, koristim ga za lične potrebe na minijaturnoj a džunglolikoj porodičnoj okućnici u Batajnici.
Pozdrav svima!
Poslato: Sub Jan 07, 2012 9:19 pm----
Ja sam nov u svemu ovome, trenutno pripremam podlogu i nesto hrane i nameravam da kupim kalifornijske gliste. Vidim da je bilo vec reci oko toga pa me zanima kako stoje stvari oko neke vrste zadruge na teritoriji Novog Sada ili bar blize okoline?
Poslato: Pon Nov 21, 2011 12:18 pm----
siki imate poruku
Poslato: Ned Nov 20, 2011 6:45 pm----
| sakal22 citat: |
| Molim lepo ljude koji imaju visak glisti koje bi mi poklonili ili prodali neka mi se jave u pp, jer mi je basta uzasno iskoriscena i zeleo bih da napravim humusa za nju da je malo osvezim. hvala |
Za prodati ima prijatelju, jos nismo ni daleko.
pozdrav
Poslato: Sub Nov 19, 2011 9:59 pm----
Molim lepo ljude koji imaju visak glisti koje bi mi poklonili ili prodali neka mi se jave u pp, jer mi je basta uzasno iskoriscena i zeleo bih da napravim humusa za nju da je malo osvezim.
hvala
Poslato: Sub Nov 19, 2011 7:32 pm----
| MIKI-GLISTENJAK citat: |
:D CIM KUPIS los humus ti si vec prevaren.svratio sam u prolazu kroz bgd.kod lidije m. i ona mi je pokazala humus koja je kupila i sta sam primetio:humus je krupnih zrna,povecana vlaznost.to su otprilike cake kako varaju kupce-do toga da one analize i sastav bilo bi tobro kada bi neko nezavisan proverio,jer tu pisu neke neboluze da ima organske materije 50%(treset sa dodatkom humusa) kada cist glistenjak ne ne moze dostici taj procenat organskih materije jednostavno-kupite humus od nekog ko ima glistenjak,jer sam se ubio u nisu objasnjavajuci da 1l.humusa tezi oko 0,5kg-objasnjavajuci da od 1l moze biti 1kg.ali zasto da prodjem i vodu svi dobro zaradjuju(preprodavci humusa) a po obicaju proizvodjaci naj,naj najmanje dobijaju.zato sam odlucio da svoj humus direktno prodajem sa upustvom i brojevima telefona-da u 99,9% nece mi niko priigovoriti i niko me dosad nije pozvao i zalio se.jer sam te kupce gledao u oci i nisam ih lagao.posteno i na duge staze |
pozdrav svima,
ufffff, daaaavno bio ovaj post, prijatelju MIKI-GLISTENJAK, za Tvoju informaciju, postoji 16 klasa humusa podeljenih u 5 kategorija. Primera radi, najbolji glistenjak sadrzi 52 do 57 posto vlage, i naravno pH OKO 7, tacnije od 6,8 do 7,2.
Poslato: Čet Nov 17, 2011 1:52 pm----
| Ivanerns citat: |
| Pozdrav svima, imam jedno pitanje, pošto planiram na proleće posaditi paradajz u plasteniku, intersuje me prihrana glistenjakom, odnosno KAKO prihraniti?! Igrom slučaja sam saznao za blagodeti glistenjaka kalifornijskih glista, a da stvar bude još bolja, baba moje supruge gaji kalif.gliste i prodaje pecarošima tako da mogu dobiti SIROVU ZEMLJU, da ne kažem svežu!!!E sad, kako da ja to OČISTIM od glisti, bojim se da ne navučem krtice u plastenik... A onda kako da ga "ubacim" u plastenik, da li u zemlju prilikom freziranja? Ili kao rastvor? Ili kao prihrana? Kako? I naravno koja količina mi je da kažem OPTIMALNA po nekoj jedinici mere (sadnica, kvadratni metar, kila... paradajza, površine z sađenje...) Hvala unapred na odgovoru i veliki pozdrav |
uffff, odavno nisam bio na forumu,....
Poslusaj Makidzon, sve receno, ali ja bih dodao jos samo ovo, da kada budes "uzimao" humus od bake, uzmi da nekazem tako "najstariji" humus koji baka ima u leglu, TAJ je pravi.... veruj mi.
Neznam kolika Ti je plastika po visini ali bit ce niska, videt ces, ... i nestedi, NECE nista "pregoreti", to je SVE ORGANSKO !!Jeste, apsolutno si u pravu sto se tice krtica, nacin odvajanja je lepo objasnjeno u prethodnom postu, ...krtice, "namirisu" gliste na, da nekazem na kilometar, i jos jedna napomena, humus NESME da se osusi, u bilo kom obliku gde hod se nalazio nesme biti suv. Inkorporirati u zemljiste i ne stedi !!
Poslato: Čet Okt 20, 2011 10:12 pm----
Da bi ocistio od glista trebas da izdvojis jednu manju gomilu i ostavis na suncu.Posto je poznato da im ne odgovara svetlost one ce da se povlace ka dnu gomile pa ti lepo sklanjaj sloj po sloj.Glistenjak je bezopasan jer koliko god da ga stavis ne mozes da sprzis biljku. Mozda ti je lakse kad vec freziras da obogatis zemlju ili jednostavno kad zasadis paradajz stavis oko sadnice.Ja sam cak mesala koliko zemlje toliko glistenjaka. Paradajz nikad lepsi.Savetovala bi ti da ga pre ubacis u zemlju, jer bi kao rastvor morao da ga koristis cesto,a sve to oduzima dosta vremena.
Poslato: Ned Okt 09, 2011 9:39 pm----
Pozdrav svima,
imam jedno pitanje, pošto planiram na proleće posaditi paradajz u plasteniku, intersuje me prihrana glistenjakom, odnosno KAKO prihraniti?!
Igrom slučaja sam saznao za blagodeti glistenjaka kalifornijskih glista, a da stvar bude još bolja, baba moje supruge gaji kalif.gliste i prodaje pecarošima
tako da mogu dobiti SIROVU ZEMLJU, da ne kažem svežu!!!E sad, kako da ja to OČISTIM od glisti, bojim se da ne navučem krtice u plastenik...
A onda kako da ga "ubacim" u plastenik, da li u zemlju prilikom freziranja? Ili kao rastvor? Ili kao prihrana? Kako?
I naravno koja količina mi je da kažem OPTIMALNA po nekoj jedinici mere (sadnica, kvadratni metar, kila... paradajza, površine z sađenje...)
Hvala unapred na odgovoru i veliki pozdrav
Poslato: Pet Jun 24, 2011 10:18 pm----
siki77 nisam sigurna za papriku(nisam probala),a sto se tice prehrane preko lista mozes u razmeri 1:15. To ti je dobro i za vasi.
Poslato: Čet Jun 23, 2011 8:43 am----
makidzon, HVALA na savetu, nego da pitam jos nesto, da li se sme paprika zalivati? niste naveli, a drugo, znam da ste podvukli da je to formula za zalivanje, jel postoji neka mogucnost prehrane preko lista za paradajz i papriku (sto konkretno mene zanima),
unapred HVALA na odgovoru,
Poslato: Sre Jun 22, 2011 11:06 pm----
siki77 prostije ne moze biti! Napunis jednu kofu koprivom(ja je malo iseckam)i prelijes vodom do vrha.Sve to ostavis da odstoji 2-3 nedelje,ponekad samo promesas. Posle toga procedis,ili stapom izbacis ono koprive sa povrsine.Rastvor koji ti ostane razredjujes 1:10.Znaci 1litra rastvora koprive 10litara vode TO JE ZA ZALIVANJE.Njime MOZES zalivati kupus,celer,karfiol,kelerabu,krastavce,paradajz,praziluk,ruze,cetinare... NE ZALIVATI grasak,boranije i crni luk.Ja zalivam nekad i 2puta nedeljno.Da ne zaboravim stavi ga negde dalje od kuce jer smrdi ko DJAVO!!!!!!!
Poslato: Uto Jun 21, 2011 7:12 pm----
krinka, posto si u Bosni, hajde ako te put navrati u mom pravcu navrni da ti nakupim kalifornijsih glista.
Poslato: Uto Jun 21, 2011 6:43 pm----
makidzon,
kako pravis to djubrivo sa koprivom? kako Ti kazes i ucestalost folijarne prehrane sa humusom i sa tim od koprive
pozdrav
Poslato: Pon Jun 20, 2011 11:03 pm----
siki77 probaj tek varijantu glistenjak+zalivanje djubrivom od koprive.
Poslato: Ned Jun 12, 2011 9:44 pm----
....zar nema nikog na ovu temu? Udruzenje?...
Poslato: Sub Jun 11, 2011 11:47 am----
ups, malopre foto zaboravio
pozdrav
Poslato: Sub Jun 11, 2011 11:42 am----
...skoro da zaboravim, evo, na sledecoj fotografiji PODMLADAK, tek izlegle gliste
verujte, fantastican osecaj kada ih vidis....
pokusao sam na ovaj nacin da docaram nekima moje skromno iskustvo...
nadam se da sam pomogao nekima....bilo bi mi drago,
pozdrav svima
Poslato: Sub Jun 11, 2011 11:34 am----
.... nisam mogao vise da postavim u prethodnom postu, evo foto gde se vidi ocigledan napredak posle 10 dana, verujte, kada sam poceo da se bavim uzgojem crvenih kalifornijskih glista iz hobija, tj. prvenstveno za potrebe svoje baste ZNAO sam za cudotvorno dejstvo humusa-glistenjaka ali verujte, kada VIDITE taj ocigledan napredak na biljci prosto Vam zastaje dah,...
pogledajte,
Poslato: Sub Jun 11, 2011 11:27 am----
dobar dan svima,
...evo, pokusao sam da nizom od par fotografija pokazem koliko toliko svoje iskustvo sa humusom glistenjakom, neka fotografije govore za sebe,...
...paradajz koji se vidi je sorte nemo-netta, u svaku rupicu prilikom sadnje je dodat humus glistenjak otprilike oko 0.5 litara.
da ne poverujete....
Poslato: Sub Mar 26, 2011 8:52 pm----
Ja nisam nabavljala gliste, ali sav biootpad bacamo na jedno mjesto, uz nekadašnji stajnjak.Kad sam prije nekoliko dana
razgrnula da vidim šta se dešava, vidjela sam na stotine crvenkastih glistica, mislim da vrijedno rade.
Neznam koliko je vremena potrebno da prerade otpad u humus.
Poslato: Pet Mar 25, 2011 11:21 am----
Ma ne treba vam leglo, moze i manje.Ja sam dobila u plasticnoj vreci gliste, cak nije bilo ni polovina.Stavila sam stajnjaka, papira i sav otpad od voca i povrca.Nisam stavljala koru od citrusa.Bacala sam toz od kafe. Ljudiii toliko su se razmnozile da ne povjerujete, a to je bilo 11.6.2010.kada se stavlja razmucen secer to njima godi i brzo se razmnozavaju.
Poslato: Pet Mar 25, 2011 1:38 am----
Mozda je tema malo neaktivna ali bih da pitam nesto, planiram da zasadim 7ha pod lesnikom. Interesuje me da otkupim leglo dva glista, a mozda i vise. Ne znam koja kolicina glista bi mi bila potrebna za tu kolicinu zemlje? Ako ima i dalje uzgajivaca glista na ovoj temi neka se javi. Unapred zahvalan.
Poslato: Ned Dec 26, 2010 11:39 pm----
Vidim da si se već uverila u kvalitet glistnjaka što se tiče vlaženja podnosi ga kao i ostale zemlje bitno je kakav kvalitet kupuješ da je dobro prosejan sitno i da nema primesa slame i stajskog đubreta ne prerađenog pošto ga gliste prerađuju ... Muž proizvodi pa znam evo kako izgleda na gomili C:\Documents and Settings\user\My Documents\My Pictures\IMG_3226.JPG
Poslato: Sub Dec 18, 2010 3:20 pm----
imam jedno pitanje: Da li neko zna koliko se cesto kvasi glistenjak zimi?
Poslato: Čet Dec 16, 2010 4:47 pm----
pozdrav svima!!!!!!!!! Ja sam toliko odusevljena sa glistenjakom da ne mogu da vam opisem. U aprilu sam porucila engleske ruze i posto nemam iskustva, pitala gos.PETROVICA za predlog sto se tice zemlje. Preporucio mi je glistenjak i meni ne bude tesko odem i kupim. Ruze podivljale od cvetanja celo leto. Pocetkom novembra sam zasadila 50sadnica cetinara i ruza i nijedna se nije osusila. Dobro je i zbog toga sto moze da se stavi koliko hocete a da ne ostetite biljku.(posebno dobro za pocetnike). Posto me sledece godine ceka velika sadnja,pokusacu da ga napravim sama. Moram da podelim sa vama,jer je ljudima oko mene smesno. Kupila sam bure plasticno od 120l i napravila dosta rupa,pogutovu na dnu zbog oticanja soka. Izdigla od zemlje i pocela da redjam sloj po sloj. Ima 3 sloja:BRAON(lisce,slama,papir...), ZELENI(trava,voce,povrce,ljuske od jaja..), i ZEMLJA koja ide izmedju ova dva sloja. Najvise treba da ima ZELENOG sloja po BRAON,pa ZEMLJE. Na dno se stavi papira(malo ga iseckati)ili lisca,pa ZEMLJE da malo prekrije,pa ZELENI sloj,pa zemlje,pa BRAON, pa ZEMLJA......i tako redjam dok se ne napuni. Naj bitnije je da se kvasi vodom jer mora da bude vlazno. Rupice na buretu sluze za ventilaciju i valjalo bi se promesati npr. svake druge nedelje. Birala sam bure koje ima poklopac tako da ga samo oborim na stranu i kotrljam. kazu da bi proces razgradnje bio BRZI da se ubace gliste. Kupila sam kalif..gliste u prodavnici za pecarose i pustila ih unutra.
Ako neko od iskusnih ima primedbu neka kaze voljna sam da ucim!
Poslato: Sre Avg 11, 2010 3:24 pm----
Ne znam za okolinu beograda ali imam ja u Ratkovu.To je opstina Odzaci.Imam jedno 8 legala viska
Poslato: Pon Avg 09, 2010 7:18 pm----
ima li mozda neko neku kalifornijsku glisticu viska? ili bar, info gde mogu da ih kupim u okolini beograda?
Poslato: Čet Jun 18, 2009 4:36 pm----
Hvala puno!!!!!
Vec sam uvela restrikciju vode tako da se nadam da ce to upaliti, mada ih u tacni jos nema!
Jos jednom puno hvala na odgovoru, a ako izadju pusticu ih u slobodu u dvoriste (mozda ovom nesrecnom gradskom drvecu malo pripomognu
)
Poslato: Ned Jun 14, 2009 8:11 pm----
| Vojvotkinja citat: |
Upomoc! Pre par meseci kupila sam humus glistenjak i dodala ga u saksije sa cvecem, izmedju ostalog i adam. Sad kad sam ga zalila primetila sam male (debljine vlasi kose i oko 1 cm dugacke) glistice. Pretpostavljam da su se razvile jel je vlaznost zemlje velika (adam voli vodu), ali posto stvarno ne volim nista sto gmize (izvinjavam se svima, ali ukusi su razliciti  ), zanima me kako da ih se resim????? Da li da presadjujem ili postoji i neki drugi nacin?????? Molim Vas za odgovor, unapred zahvalna!!!!!P.S.Adam se apsolutno ne buni, ima 7 listova i cini mi se da je prilicno srecan, ali ja bi ipak da se resim "gostiju" ako je moguce  |
Sto se tice Adama njemu nece nista faliti ali ako bas hoces da ih izbacis mislim da mozda probas da ih rucno izvadis i da smanjis zalivanje neko vreme pa ce one ici na dole za vlagom i izaci u tacnu pa ih mozes pustiti na slobodu
. Ako to ne upali onda presadjivanje. Izvini zbog kasnjenja sa odgovorom.
Poslato: Pet Jun 12, 2009 10:32 pm----
| sklj citat: |
| Uzgajanje kalifornijskih glisti je veliki biznis u svetu. Evo dokle to ide. www.youtube.com/v/X6TiawLx0J8 |
stvara se jedna veca farma kalifornijskih glista momentalno je u izgradnji,bilo bi mi drago da ostvarimo kontakt radi dalje saradnje 063 784 9175 nikola.
Poslato: Pet Jun 05, 2009 4:25 pm----
Upomoc! Pre par meseci kupila sam humus glistenjak i dodala ga u saksije sa cvecem, izmedju ostalog i adam. Sad kad sam ga zalila primetila sam male (debljine vlasi kose i oko 1 cm dugacke) glistice. Pretpostavljam da su se razvile jel je vlaznost zemlje velika (adam voli vodu), ali posto stvarno ne volim nista sto gmize (izvinjavam se svima, ali ukusi su razliciti
), zanima me kako da ih se resim????? Da li da presadjujem ili postoji i neki drugi nacin?????? Molim Vas za odgovor, unapred zahvalna!!!!!P.S.Adam se apsolutno ne buni, ima 7 listova i cini mi se da je prilicno srecan, ali ja bi ipak da se resim "gostiju" ako je moguce
Poslato: Čet Maj 28, 2009 3:55 pm----
Pozdravljam prehodnike to je ono pravo.Nažalos mi smo takav narod, pa su čak i maša braća Hrvati osnovali Udruge a to je bilo od rata pa naovamo.Inicijativa je dobra,mi i ne moramo da osnujemo Zadruge pa da budu po mestima već jednu na nivou republike.
Poslato: Pon Maj 25, 2009 10:10 pm----
| sklj citat: |
| Popac je vec imao ovu ideju. Ne znam dokle se raspitao o tome ali mislim da udruzivanje ima svoje prednosti. Evo na televiziji stalno pricaju o organskoj proizvodnji kao velikoj sansi nase poljoprivrede a niko ne pominje glistenjak u celoj toj prici. Kada bi imali neko registrovano udruzenje verovatno bi se vise pricalo o tome pa bi i plasman glistenjaka bio mnogo bolji sto bi opet uticalo na bolju cenu itd...itd... |
Zelim ti uspesnu proizvodnju sklj
Poslato: Pon Maj 25, 2009 9:52 pm----
sklj, ne samo biznis , ovim pomazemo zemlji u njenoj regeneraciji i ako nas je malo na ovim prostorima dobro je da nas ipak ima ........
Poslato: Pon Maj 25, 2009 9:13 pm----
Uzgajanje kalifornijskih glisti je veliki biznis u svetu. Evo dokle to ide.
www.youtube.com/watch?v=X6TiawLx0J8
Poslato: Pon Maj 25, 2009 8:46 pm----
Popac je vec imao ovu ideju. Ne znam dokle se raspitao o tome ali mislim da udruzivanje ima svoje prednosti. Evo na televiziji stalno pricaju o organskoj proizvodnji kao velikoj sansi nase poljoprivrede a niko ne pominje glistenjak u celoj toj prici. Kada bi imali neko registrovano udruzenje verovatno bi se vise pricalo o tome pa bi i plasman glistenjaka bio mnogo bolji sto bi opet uticalo na bolju cenu itd...itd...
Poslato: Pon Maj 25, 2009 7:48 pm----
srbomile,posle duzeg vremena jedan tvoj komentar o glistenjaku !!!
Koliko znam dobro si upoznat sa njegovim svojstvima i tu nema niceg novog. No kako rece sklj vreme je za udruzivanje. Ako se nastavi sa pojedinacnim akcijama tesko je izdrzati. Bavim se ovom proizvodnjom nepunih godinu dana.
Na moju radost krenuli smo sa inicijativom udruzivanja nas nekoliko na teritoriji Niske Opstine kad bi svaki region to odradio pa jedna jos jaca organizacija eto nama plodnog i zivog tla, zdravih i ukusnih biljaka i dobrog nam zdravlja !!!
Eto popca iz Panceva , sklj - Novi Sad , srbomil - Krusevac , Bezimeni - Aleksinac ,....... sta mislite o ovome....
Poslato: Pon Maj 25, 2009 4:38 pm----
Najbolje je osušiti humus-glistenjak a zatim ga obavezno prosejati pa tek onda pakovati to bi se odnosilo do 1l zapremine,veća pakovanja mogu da imaju i vlagu.To zavisi od prodaje.
Poslato: Čet Maj 14, 2009 9:13 am----
Prijatelji kako vase gliste. Moje se mnoze. Kad cemo se udruzivati u neku zadrugu pa da izvozimo nas glistenjak nebi li nesto i zaradili?
Poslato: Uto Mar 31, 2009 9:19 am----
Glistenjak je visokovredno organsko đubrivo sa visokim sadržajem organske materije, mikro i makroelementa. Pored svog kompletnog hranidbenog svojstva, glistenjak vraća zemljištu povoljnu strukturu i mikrobiološki sastav.
Kada govorimo o njegovom pakovanju i prodaji, hoće li se njegove dobre osobine izgubiti sušenjem? (mikro i makroelemenat, mikrobiološki sastav)
Poslato: Pon Mar 30, 2009 12:03 pm----
[b]Počeo sam da gajim kaliforniske (CRVENE) gliste prošle godine prije svega zbog jagoda, malina i nešto voća. kako se broj legala povećao to se ukazala mogućnost prodaje viška. zanima me ima li neko iskustva sa pakovanjem?
U Crnoj Gori je jako malo ljudi koji se bave ovim tako da se teže može doći do pravih informacija.
Poslato: Sub Jul 05, 2008 9:10 pm----
GLUPOSTI!!!!!
Shljivar je bio u pravu!
Poslato: Sub Jul 05, 2008 5:37 pm----
Ja sam čuo da mogu sadnice da budu zaražene (najčešce monilijom) ali za glistenjak nisam. Čudno mi je da ti je to rekao zato što znam da gliste ne mogu da obole od ničega pa ne znam čime bi mogao da bude zaražen glistenjak.
Poslato: Pet Jul 04, 2008 11:58 am----
Pozdrav svima,
Dugo pratim forum Sveta biljaka i sve pohvale svim ljudima koji hoce da podele svoje iskustvo sa drugima.
Naime,spremam se na zasad leske i prijatelj mi je preporucio da u jemice stavljam glistenjak i koren direktno na njega posto je on imao 100% prijem prilikom sadnje sljiva.Odneo sam zemlju na analizu i u razgovoru sa prof.poljop.fak. zatrazio misljenje o glistenjaku i takvoj vrsti sadnje.Rekao mi je da to nikako ne radim posto je kod nas tesko nasi dobar glistenjak koji "nije zarazen".Sumljam u njegovo misljenje ali ipak ostaje dilema ipak je covek prof. Kakvo imate iskustvo na ovu temu?Da li neko od vas zna koje posadio neku biljku na glistenjaku i imao problema ?
Hvala unapred na pomoci.
Poslato: Uto Jun 24, 2008 5:01 pm----
Dva legla sam platio 200 e. Upoznao sam coveka na Novosadskom Sajmu on je izlozio svoje gliste pa sam se tamo i dogovorio sve. Covek sa zove Slavko iz Sremske Mitrovice odnosno Grgurevaca a preduzece se zove Maki. Bas cu se raspitati kako bi se
Poslato: Uto Jun 24, 2008 10:45 am----
| sklj citat: |
| Popac bas me zanima u kom smeru se razvija ideja o osnivanju zadruge proizvodjaca humusa i odgaivaca kalifornijskih glisti. Ja sam nabavio dva legla pa sam sad bas ainteresovan za to. |
Kolega, ako nije tajna koliko si platio za ta dva legla?
Sto se zadruge tice ja sam za, ali nas koji tako razmisljamo ima suvise malo. Poslednji put kada sam se informisao delatnost kojom se bavimo nije ni bila predvidjena zakonom.
Poslato: Čet Jun 12, 2008 9:48 am----
Popac bas me zanima u kom smeru se razvija ideja o osnivanju zadruge proizvodjaca humusa i odgaivaca kalifornijskih glisti. Ja sam nabavio dva legla pa sam sad bas ainteresovan za to.
Poslato: Uto Jun 03, 2008 12:59 pm----
Kao manijak sam kupovala sve i svasta za napredak biljaka i onda se nasla u rebusu kada sta i kako.Naravno izabrala sam sve neke spororastuce biljke,a moje nestrpljenje je ogromno.Verovatno ce na kraju biti spaljene od preterane brige.Hvala ti,zalivacu ih po tvom savetu.
Poslato: Uto Jun 03, 2008 12:15 am----
malo da se umesam,
| Quote:: |
| Da li takav humus ima ikakvu upotrebu ili je izgubio sve sto se moglo izgubiti? Da li da koristim ovaj humus ili da bacam ? |
Poenta humusa je da ne sme da izgubi vlagu ako se pretvori u prasinu i grumenje koje je bezmalo tvdo kao kamen onda je neupotrebljiv kao djubrivo ali se i dalje moze koristiti kao podloga ili supstat. SAMO MU DODAJ VODE.
| Quote:: |
| Procitala sam temu ali nisam saznala koliko treba da prodje vremena izmedju dva djubrenja? |
naime posto govorimo verovatno o saksiskom cvecu, prolecno i jesenje sredjivanje podloge je idealno za biljke, stim da zalivanje rastopljenim humusom ima potrebe raditi samo u periodima veceg napora biljke ( ekstremne temperature, cvetanje, bokorenje ...).
ako mogu jos da pomognem, pitajte.
Poslednji izmenio popac dana Sre Jun 04, 2008 5:25 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Maj 26, 2008 6:43 pm----
Hvala na savetu!
Poslato: Pon Maj 26, 2008 8:07 am----
Nisam neki strucnjak u ovome pa se time ogradjujem ali ja mislima da ne mozes da preteras sa djubrenjem posto ce bijka uzimati samo koliko joj je potrebno. Mislim da je dovoljno prihraniti dva puta godisnje u prolece kad biljka zivne i ponovo pred cvetanje (ako je cvetnica). A sto se tice zalivanja mozes nastaviti kao i sa obicnom vodom. Ako pocne da raste kao ludo onda malo redje i to je to. I ja jos uvek eksperimentisem tako da...
Poslato: Pet Maj 23, 2008 4:09 pm----
Izgleda da cu morati da pocnem da citam knjige.
Poslato: Sre Maj 21, 2008 12:10 am----
Procitala sam temu ali nisam saznala koliko treba da prodje vremena izmedju dva djubrenja?
Ako ga rastvorim u vodi da li da zalivam na 7,15 ili mesec..dana.Ako ga stavim u zemlju kada to sledeci put da uradim.
Izvinjavam se ako sam to negde propustila da procitam.
Poslato: Sre Maj 07, 2008 8:24 am----
Kupio sam prosle godine par vreca(dzakova) glistenjaka i nisam upotrebio sve.
Ostalo mi je 2 vrece neupotrebljenog glistenjaka koji je bio celo leto i i zimu u nadkrivenom prostoru, ali je ipak bio izlozen onim velikim vrucinama letos i onim hladnocama zimus.
Sada se na delu toga humusa uhvatilo nesto kao belo inje, a sva kolicina grumenova hum usa je kao kamenje, tvrdo kao beton.
Da li takav humus ima ikakvu upotrebu ili je izgubio sve sto se moglo izgubiti?
Da li da koristim ovaj humus ili da bacam ?
Poslato: Sub Apr 05, 2008 5:20 pm----
| Makso citat: |
| Zemlja nije oplemenjivana godinama, nije joj dadavano nikakvo djubrivo, a stalno je uzgajano povrce na njoj. Koliko minimum glistenjaka treba da stavim po kvadratnom metru da bi se bar malo oplemenila? |
najbolje ti je da uradis analizu na 7 osnovnih parametara ( pH H2O, pH KCl, P, N, K,% humusa, i CaCO3) u nekoj od akreditovanih laboratorija i tako ces imati najbolju sliku. Analiza ne sme da te kosta vise od 2000din.
u svakom slucaju koliko god humusa da bacis nece da skodi ali i nema potrebe za preterivanjem, tako da ti je 1 litra po kvadratu i vise nego dovoljna za start.
PAZI!!! ako bacis humus i to zemljiste ne naselis blagovremeno kupi dobru kosilicu!!!
Poslato: Sub Apr 05, 2008 5:08 pm----
| sklj citat: |
| vec duze vreme se interesujem za gajenje kalifornijskih glisti i proizvodnju i glistenjaka.hteo bi da kupim jedno leglo ali sve sto sam do sada pronasao je jako daleko u juznoj srbiji. dali mozes da mi kazes gde mogu da nabavim gliste u vojvodini(backa) hvala unapred |
javi se na PP ili mail naci cemo resenje
Poslato: Sub Mar 29, 2008 11:53 pm----
Zemlja nije oplemenjivana godinama, nije joj dadavano nikakvo djubrivo, a stalno je uzgajano povrce na njoj.
Koliko minimum glistenjaka treba da stavim po kvadratnom metru da bi se bar malo oplemenila?
Poslato: Ned Mar 23, 2008 9:50 pm----
vec duze vreme se interesujem za gajenje kalifornijskih glisti i proizvodnju i glistenjaka.hteo bi da kupim jedno leglo ali sve sto sam do sada pronasao je jako daleko u juznoj srbiji. dali mozes da mi kazes gde mogu da nabavim gliste u vojvodini(backa) hvala unapred
Poslato: Sub Mar 15, 2008 9:56 pm----
imam ideju i zelju da osnujem udruzenje uzgajivaca kaliforniskih glisti i proizvodjaca glistenjaka i isto tako zadrugu preko koje bi se moglo lakse i bolje poslovati. Takodje postoje i odredjeni nagovestaji drzave da bi pomogla takvu akciju.
molim sve zainteresovane da me kontaktiraju.
pozdrav, vidimo se na pecanju!
Poslato: Ned Avg 05, 2007 7:59 pm----
EVO ukratko par saveta:gliste vole polupregoreo stajnak(sve osim svinjskog i kokosinjeg.TO NI U LUDILU NEMOJ DA IM DAS) a on je otprilike smedje boje
daj im slobodno 1/4 hartije-kartona iseckanog
nemoj puno da im dajes mrvice od hleba(prebogate su proteinim)
-NAJVAZNIJE :odrzavati im vlaznost-kada uzmes u ruku njihovu hranu i stisnes u ruku treba da ti kroz prste prodje par kapi to je otprilike idelna vlaznost mada su one izuzetno otporne.
pokrij ih necim (kartonom) da ih ne greje direktno sunce ali ispod stavi nesto da taj prekrivac ne bude plastenik
ako im das previse hrane ulenjice se, a to mozes da vidis kako preradjuju taj kompost.na mestima gde ga prerade-pa videces
nemoj im dati slane otpatke-ubija ih ni masne otpatke(ne mogu da svare). samo napred i sve sto znam recicu ti.
Poslato: Ned Avg 05, 2007 5:43 pm----
Miki svaka ti cast. Da je Nis bar malo blize, a ne ovih silnih 20.000 km, bio bih ti musterija, ali ovako sam odlucio da se sam pocnem time baviti ne iz komercijalnih poriva nego cisto onako da zadovoljim ove moje napacene biljcice jer zive u jezivo losoj zemlji (sve gola glina) ali ja dodajem komposta koliko god mogu nadajuci se da se nesto strasno STRAAAAAASNO fino dogodi.
Dakle kupio sam paketic (1000 glista) i razdijelio ih u dvije kutije koje sam napunio (3/4 volumena) sa kravljim djubrivom nagorijelim kompostom, starim hljebom....... svim i svacim sto mi je bilo pri ruci i sad............ cekam .......... i cekam........ i camim cetri sata cekajuci,,........ ali se nista ne desava......... Kutije su od stiropora i zapremine oko 30-ak litara. Koliko ja zapravo treba da cekam da nekih 500-tinjak glistica to prozvace? Jel' se tu radi o satima, danima, godinama ili decenijama....... O ovome nema pojma pa mi treba malo detaljniji savjet ili ako bas i nemas vremena onda mi daj uputu na neki sajt koji to malo edukativnije obradjuje.
Unaprijed hvala
Poslato: Ned Avg 05, 2007 9:52 am----
CIM KUPIS los humus ti si vec prevaren.svratio sam u prolazu kroz bgd.kod lidije m. i ona mi je pokazala humus koja je kupila i sta sam primetio:humus je krupnih zrna,povecana vlaznost.to su otprilike cake kako varaju kupce-do toga da one analize i sastav bilo bi tobro kada bi neko nezavisan proverio,jer tu pisu neke neboluze da ima organske materije 50%(treset sa dodatkom humusa) kada cist glistenjak ne ne moze dostici taj procenat organskih materije jednostavno-kupite humus od nekog ko ima glistenjak,jer sam se ubio u nisu objasnjavajuci da 1l.humusa tezi oko 0,5kg-objasnjavajuci da od 1l moze biti 1kg.ali zasto da prodjem i vodu
svi dobro zaradjuju(preprodavci humusa) a po obicaju proizvodjaci naj,naj najmanje dobijaju.zato sam odlucio da svoj humus direktno prodajem sa upustvom i brojevima telefona-da u 99,9% nece mi niko priigovoriti i niko me dosad nije pozvao i zalio se.jer sam te kupce gledao u oci i nisam ih lagao.posteno i na duge staze
Poslato: Uto Jul 10, 2007 12:21 pm----
Miki, posto i sam kazes da mnogi varaju na glistenjaku, jel nam mozes reci sta konkretno prevaranti rade? Gde su propusti i na sta da obratimo paznju kada kupujemo glistenjak? Nije na odmet znati cega da se cuvamo kada u prodavnici ili na ulici dohvatimo kesu.
Sve pohvale za marketing.
Poslato: Pon Jul 09, 2007 9:24 pm----
sto se tice mog humusa-glistenjska-prodavo sam ga u nisu pored tvrdjave,u razlicitim vremenskim uslovima,i ja sam mozda od retkih proizvodjaca koji prodje svoju robu,sa upustvom i brojevima telefona.cenu nisam spustao 50din.lit.-ali sam puno humusa i poklanjao.jer za sledecu sezonu imacu bar 3 puta vise kupaca.svi glistenjaci su otprilike istog kvaliteta,a proizvod prodaje osoba.a moj princip je ne lagati,reci istinu.a moj humus je tako sitno odsejan da je razlika nebo i zemlja u odnosu na ono sto se prodaje u poljoprivrednim apotekma.
Poslato: Sub Jun 30, 2007 7:10 pm----
Sad tek vidim da pricate i o pakovanjima glistenjaka,tacno je da mnogi prodaju po onoj dobroj varijanti marketinga-sto sarenije to bolje...ja sam nekako kupovala sve i probala..dok nisam naletela na te kese iz metroa..covek je iz Srbije bre iz Smederevske Palanke i pomogao je mojim biljcicama...meni je to VISE nego dovoljno da ga vise ne menjam...potrazite zemlju,koristite je pa cete videti o cemu pricam!!pozz 
Poslato: Sub Jun 30, 2007 7:09 pm----
Sad tek vidim da pricate i o pakovanjima glistenjaka,tacno je da mnogi prodaju po onoj dobroj varijanti marketinga-sto sarenije to bolje...ja sam nekako kupovala sve i probala..dok nisam naletela na te kese iz metroa..covek je iz Srbije bre iz Smederevske Palanke i pomogao je mojim biljcicama...meni je to VISE nego dovoljno da ga vise ne menjam...potrazite zemlju,koristite je pa cete videti o cemu pricam!!pozz
Poslato: Sub Jun 30, 2007 7:02 pm----
Ljudi humus je naj bolje zemljiste koje postoji..ako neko zeli da zna gde moze da se kupi...ima ga u Metrou ..proizvodi ga Farma Radovanovic i ti ljudi(ili humus) su spasili moje biljke...SVE!
Bravo za Farmu Radovanovic...ima ih u velikim i malim zelenim kesama sa nacrtanom glistom i sesirom i mesani humus i treset u zutoj kesi..apsolutno fantasticno
Poslato: Sub Jun 30, 2007 7:01 pm----
| srbomil citat: |
| Veoma sam iznenađen jer u sekciji "Sobno cveće" niko mi nije odgovorio da li ima neko iskustvo sa humusom-glistenjakom. Radi se o najkvalitetnijem đubrivu, koje jedino sposobno da oplemeni zemljište.Lista prednosti je duga, ali mene interesuje da li neko ima iskustva u radu sa humusom, i kakva su?????? |
Ljudi humus je naj bolje zemljiste koje postoji..ako neko zeli da zna gde moze da se kupi...ima ga u Metrou ..proizvodi ga Farma Radovanovic i ti ljudi(ili humus) su spasili moje biljke...SVE!
Bravo za Farmu Radovanovic...ima ih u velikim i malim zelenim kesama sa nacrtanom glistom i sesirom i mesani humus i treset u zutoj kesi..apsolutno fantasticno
Poslato: Čet Jun 28, 2007 6:40 pm----
Hvala Srbomil.
Pozdrav!
Poslato: Čet Jun 28, 2007 8:00 am----
Treba rastvoriti 50gr humusa na 1l vode, nije potrebna nikakva sterilizacija jer eventualne gliste ne prenose zarazu.
Rastvorom treba prskati a čvrstim ostatkom treba otkopati koren biljke staviti ostatak zatrpati zemljom i obilno zaliti.Čvrst ostatak možete jednostavno razbacati po travi i obavezno zaliti
Poslato: Sre Jun 27, 2007 11:53 pm----
Nabavio sam dovoljne kolicine za sebe glistenjaka, ali jos sam u experimentalnoj fazi sa istim.
Zanima me kako se koristi kao folijarno djubrivo.
Kolika kolicina ide glistenjaka na primer na 5 litara vode?
Treba li se sterilisati u pekari glistenjak pre upotrebe kao folijarno djubrivo?
Koji je glistenjak bolji za folijarnu prehranu, onaj mleveni sitni ili onaj nepreradjivani?
Hvala.
Poslato: Čet Maj 31, 2007 4:06 pm----
u planu mi je da imam lepo pakovanje, treba da obidjem jedan institut i uspostavim poslovno tehnicku saradnju.bio mi je cilj da prodavajuci u nisu imam dovoljno para za sebe( za hranu,i cigare) do 20 juna,a posle ce mi poceti dolaziti novac od biroa,tako da cu lakse disati. u nisu kome sam prodao svoj humus-kupice i sledece godine i vec imam neke stalne kupce
Poslato: Čet Maj 31, 2007 1:51 am----
| Turin_Turambar citat: |
Jedino je steta sto nemas juzer tipa srbo-glist, glistosrb ili sl., sto bi u startu sugerisalo da si vrhunski proizvodjac ovih divnih stvorenja. Vidis, tvoj kolega Miki-glistenjak. Zivimo u eri marketinga. Koliko god ja znao da je glistenjak nesto najbolje na svetu, ako nemam dobro, sareno pakovanje, sertifikat i coveka koji se poistovecuje sa glistama, tesko cu da ga kupim.  |
Pa to je tako kada živiš u urbanoj sredini gde se sve kupuje u samoposluzi pa i glistnjak. Šareno pakovanje je u tom slučaju je jako važno. Ima druga mnogo jednostavnija ali i "prljavija" varijanta. Odeš malo po Vojvodini i zakucaš na vrata kuća gde su izložene table sa natpisom "prodajem humus i gliste". Tamo se uveliko prodaje vrhunski glistnjak za 10 din/kg. Pakuju ti u obične kese (nisu šarene i nemaju certifikat) ali jeste vrhunskog kvaliteta. Stvar ukusa neko voli šarene kesice i certifikat a neko pravi kvalitet bez tih "začina".
Poslato: Sre Maj 30, 2007 11:09 am----
Jedino je steta sto nemas juzer tipa srbo-glist, glistosrb ili sl., sto bi u startu sugerisalo da si vrhunski proizvodjac ovih divnih stvorenja. Vidis, tvoj kolega Miki-glistenjak. Zivimo u eri marketinga. Koliko god ja znao da je glistenjak nesto najbolje na svetu, ako nemam dobro, sareno pakovanje, sertifikat i coveka koji se poistovecuje sa glistama, tesko cu da ga kupim.
Poslato: Sre Maj 30, 2007 5:11 am----
Hvala Bogu ima nas, Popac bi trebalo da osnuje zadrugu proizvođača
humusa, javi mi se na privatnu poruku nečto bi ti rekao vezano za Niš
Poslato: Sre Maj 30, 2007 12:11 am----
POZDRAV POPCU i svima ostalima,prodavajuci svoj glistenjak u NISU svasta sam imao da cujem i vidim do toga da sam imao prilike da upoznam ljude koji gaje ili su gajaili gliste. nastavicu da iznosim svoja zapazanja
Poslato: Uto Mar 27, 2007 4:31 pm----
Na B92 17/02/2007 u emisiji Budjelar je bila emisija o proizvodjacu Humus - glistenjaka i o tome da (po recima proizvodjaca) izvrsimo sertifikaciju Humusa - glistenjak po kome cemo biti poznati.
to sam bio ja i drago mi je da je bar neko gledao prilog!
Poslato: Sub Mar 10, 2007 9:21 pm----
Ovako, imas raznih gotovih supstrata za sadnju cvijeća. Neki od njih su:
1. Torbon - ovo je jedan od najčešće primjenjljivih gotovih supstrata u proizvodnji cvijeća. Sastoji se od kvalitetnog treseta sa svim potrebnom makro i mikro elementima koji su potrebni za razvoj i život biljke.
2. Humovit - Je supstrat koji se sastoji od treseta sa dodatkom mikroelemenata. Proizvodi se u 5 razlicitih oblika,koji se koristi u razlicite svrhe.
1.Humovit V - org.materija obogaćena makro i mikroelementima koji povečavaju apsorciju vode i sadrze dovoljan br. hranljivih elemenata za normalan razvoj.
2. Humovit K - namjenjen je SAMO za gajenje KAKTUSA!
3. Humovit G - Upotrebljava se za sadnju na GROBNIM mjestima, nemaju mineralnih dodataka, obojen je postojanim bojama,i daje utisak intenzivno crne boje.
4. Humovit P - sadrze sve potrebne makro i mikroelemente, najčešće se koristi kao supstrat za biljke koje se PIKIRAJU.
5. Humovit L - dobra zamjena za zemlju,koristi se za uzgoj cvijeća u saksijama.
PHRAGMITES II - kompleksno tresetno mineralno đubrivo koji sadrži hranljive materije
Poslato: Čet Mar 01, 2007 2:09 pm----
Pozdrav Svima!
Moja interesovanja je proizvodnja lesnika ali bez kvalitetnog djubriva i ukoliko hoces da registrujes bio-proizvod mora se primeniti humus glistenjak.
(beperra) .....
kada bih ostavio u njivi sigurno bi doslo do njihovog uginuca.Mora se voditi racuna o njima u nekom npr. bazenu npr ukoliko je jako sunce da se pokrije bazenu, da se svako jutro zalije, da se vodi racuna o njima.Nisu one zahtevne svaki 2-3 mesec bacis hranu (normalno uzmes proizveden humus - glistenjak). Covek kod koga sam bio kaze kaze da svremena na vreme pospe po hrani krec (najverovatnije zbog odrzavanja pH, nevole kiselu sredinu).
Uvek imas na umu da glista nema zube vec da guta hranu tako da ukoliko bacis karton on mora da je iseckan najcesce se hrane stajnjakom a moze i trinja odnosno sve ono sto je organskog porekla.
Ustvari najbolje to zna srbomil koji je i pokrenuo ovu temu.
Na B92 17/02/2007 u emisiji Budjelar je bila emisija o proizvodjacu Humus - glistenjaka i o tome da (po recima proizvodjaca) izvrsimo sertifikaciju Humusa - glistenjak po kome cemo biti poznati.
Ocigledno glista se ne gaji u njivi vec kao domaca zivotinja (posto se ona ne krece mnogo) od koje poprilicno imas koristi.
Da li ces zalivati rastvaranjem humusa - glistenjaka ili pak bacati oko sadnice stvari su detalja, bitna je njegova primena.Znaci kaliforniska glista preradjuje hranu i njen izmet je djubrivo.
Poslato: Pon Feb 12, 2007 12:57 pm----
| Jeka citat: |
| Vide se kao caurice oko7-8 mm tamno crvene boje. Jesu li to koloni. |
Poslato: Čet Mar 23, 2006 10:06 am----
Reći ću ti kad sledeći put kupim. Sad trenutno nemam,jer sam prije neki dan sve potrošila sređujući svoje biljke.
Vjerovatno si ti u pravu,a ja ću malo povesti računa o tome.
Poslato: Čet Mar 23, 2006 7:56 am----
Šta tačno piše na vrećici??? Ako piše "humus" onda to nije to što ti misliš.
Ako piše "Oplemenjeni Lumbri" ili humus-glistenjak onda je to to.
Bez obzira što si kupila u poljoprivrednu apoteku ti si kupila nešto što se zove humus, a to je treset, kako ga ja zovem, koji sa samo 10% humusa-glistenjaka čuda čini, a ne rastresuje samo zemlju što mu je i osnovna namena.
Poslato: Sre Mar 22, 2006 10:32 am----
Srbomile,ja taj humus kupujem u poljoprivrednim apotekama.Na pakovanjima piše da je humus,mada mislim da ima razlike sa onim što sam vidjela u bašti mojih roditelja.
Rekla sam,ja ga dodajem zemlji koja je već u saksiji i tako je ok.
Otprilike 50/50.
Poslato: Sre Mar 22, 2006 8:56 am----
lolka,neznam sta si ti koristila kao humus-glistenjak,navodi me na ideju da to nije bio on.Pravi glistenjak bez obzira koliki procenat vlage imao mora da uradi ono što treba.Sa vlagom ili bez radi se o količini, jer 50%
vlage znači toliko manje humusa, ako je pritom toliko razblažen tresetom koji ima namenu samo da rastrese zemlju, onda si ti dodala zanemarljivu količinu glistenjaka, veliko je pitanje da li si i to koristila.
Navodi me na ideju da to nije bio humus-glistenjak.
Poslato: Uto Mar 21, 2006 7:34 pm----
ma davno je to bilo,moderatora je iznervirao srbomil,pa je napisao tekst,koji je kasnije izmenio,pa se srbomil posle pravdao,pa sam ja reagovao
Poslato: Uto Mar 21, 2006 7:28 pm----
hmm, ko bi ovde koga da izbacuje? ne mogu da provalim poentu tih radikalnih pristupa, neka mi neko objasni o čemu se radi? 
Poslato: Uto Mar 21, 2006 6:31 pm----
| Dusan citat: | ||
 Na kraju ne bi nikog vise ni bilo da diskutuje... |
Nismo valjda dotle došli da izbacujemo ljude sa foruma.Siguran sam da je došlo do nesporazuma,a da se da sve srediti i putem dijaloga reše sva pitanja neistomišljenika i tako podeli dragoceno iskustvo od svakog koji je spreman da podeli svoja znanja.
Poslato: Uto Mar 21, 2006 6:21 pm----
to je taj!
Poslato: Uto Mar 21, 2006 10:23 am----
| anja citat: |
| I ja sam pre par dana kupila neki koncentrat tog naziva, koji je proizvodjac kod tebe u pitanju? |
Poslato: Uto Mar 21, 2006 1:24 am----
I ja sam pre par dana kupila neki koncentrat tog naziva, koji je proizvodjac kod tebe u pitanju?
Poslato: Pon Mar 20, 2006 3:33 pm----
Moram još nešto da dodam,mada ne znam je li prava tema za to!?
Kupila sam tečno đubrivo HUMISOL. Moje biljke u kancelariji sam zalila sa tim rastvorom i one prosto poblesavile,rastu kao "iz vode".
Poslato: Pon Mar 20, 2006 2:48 pm----
Moji roditelji su proizvodili humus i koristili ga u basti.Rezultati su bili dobri. Na zalost vise nemaju tih glistica. Ja kupujem u cvjecarama ili poljoprivrednim apotekama i nisam uvijek zadovoljna,jer taj humus bude previse vlazan sto nije nikako dobro,posebno za sobno bilje.Zato ga sada koristim samo kao dodak zemlji koja je u saksiji.
Poslato: Sre Mar 08, 2006 1:42 pm----
| srbomil citat: |
| Možda sam nekad i prekoračio norme lepog ponašanje ali na to sam bio primoran ili bar tako ja mislim. Od početka ove teme želeo sam da prikupim samo iskustva drugih pri korišćenju humusa -glistenjaka, trudio sam se da pritom budem i korektan. Smatram sve što sam rekao da je tačno i istinito,ako neko misli drugačije spreman sam da o svemu ponovo prodiskutujemo,mirno i kao ljudi, argumentovano..... |
Na kraju ne bi nikog vise ni bilo da diskutuje...
Poslato: Sre Mar 08, 2006 12:00 pm----
Vide se kao caurice oko7-8 mm tamno crvene boje. Jesu li to koloni.
Poslato: Uto Mar 07, 2006 3:00 pm----
Jeka rekao sam ti stavi više stajnjaka 10cm i ne brini.
Glista nema možda su ostali kokoni 4-5 glista to se vidi, kao jajašca,
stavi opet 10cm stajnjaka.
Ako si iz Kraljeva ne brini daj mi samo broj telefona na pp.
Poslato: Uto Mar 07, 2006 10:15 am----
Postoji li mogucnost da jaja gliste prezive niske temperature ako one same nisu. U nedelju je bilo veoma toplo i ja ajde da pogledam ali nigde ni jedne. Hoce li se obnoviti Srbomile? Zna li ko?
Poslato: Uto Mar 07, 2006 8:48 am----
Možda sam nekad i prekoračio norme lepog ponašanje ali na to sam bio primoran ili bar tako ja mislim. Od početka ove teme želeo sam da prikupim samo iskustva drugih pri korišćenju humusa -glistenjaka, trudio sam se da pritom budem i korektan. Smatram sve što sam rekao da je tačno i istinito,ako neko misli drugačije spreman sam da o svemu ponovo
prodiskutujemo,mirno i kao ljudi, argumentovano.....
Poslato: Sub Mar 04, 2006 8:13 am----
Bonsai Masters,
mislim da si uradio veliku i pravu stvar,hvala ti na tome.....
Poslato: Pet Mar 03, 2006 9:28 pm----
alo majstore ja ne sumnjam u tvoju strucnost ali moram da stanem na suprotnu stranu! sve sto je Srba reko "pije vodu" tako da ne vidim razlog tvoje nervoze,ti ako si ing. sumarstva bi prvi trebao da znas te stvari!
pusti price o bradi i reci konkretno sta nije tacno od tih "nervoznih tvrdnji"
poenta humusa je da on pokrece sve sto raste u zemlji stim sto ga ima sve manje u prirodi po se njegovi efekti nadoknadjuju dodavanjem vestackih ili prirodnih djubriva.sta tu nije OK
HUMUS JE SUSHTINA ZEMLJE NA KOJOJ ZIVIMO 
Poslato: Pet Mar 03, 2006 4:48 pm----
Srbomile,
Niko me nikad [b]--- cenzurisao sam sebe ---
Poslednji izmenio Bonsai Master dana Pet Mar 03, 2006 11:11 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Mar 03, 2006 2:22 pm----
Ajde recimo i da ne jedu cvijece kao sto predpostavljam da ne rade(dvije negacije u istoj recenici ,cudo sam