Poslato: Sub Dec 20, 2014 3:28 pm----
Ja sam u prikolicu od kola (koju više ne upotrebljavam) stavila lišća,trave, otpadke od voća...djubre od koza i kokošaka, zemlje i na kraju gliste koje sam kupila kao kaliforniske a prodaju ih pecarošima. Bogami nije da nije da se ne primećuje da rade. Polako gomila splasnjava. A ja dodajem. Bude tu i kartona za koji kažu da im je poslastica. Sve u svemu videću naproleće šta su odradile. A dotle moram da vidim kako da napravim sito i koliko sito treba da bude da mi ti glistosi ne ispadnu a da ispadne samo ono što treba. Ubacujem tu i sve gliste koje nadjem po dvorištu posle kiše pa i one sve udju dole. Ko zna šta će biti do kraja tog mog eksperimentisanja.
Poslato: Pon Dec 22, 2014 12:03 pm----
Sito je loše rešenje, bolje pre prosejavanja da dodaješ hranu u jedan kraj gde će one same da migriraju.
Poslato: Uto Jan 27, 2015 7:18 pm----
Pozdrav svim forumašima!
Posedujem veće količine glistenjaka koji nameravam da prodam,kao i legla kalifornijskih i holandskih glista.Za sve informacije stojim Vam na raspolaganju putem pp ili tel.063/8022923
Poslato: Čet Avg 27, 2015 1:06 pm----
Hocu da od jednog prijatelja kupim prikolicu stajnjaka.Pre nekoliko dana ,odem da vidim stajnjak i primetim u njemu crvene gliste.Posto pretpostavljam da se radi o obicnim crvenim glistama ,sta vi mislite ,kada u taj stajnjak dodam kalifornijske gliste koje sam nedavno nabavio,pa dodje do medjusobnog ukrstanja ,dali ce to negativno uticati na crvene kalifornijske gliste?
Poslato: Pet Avg 28, 2015 2:13 pm----
Nece da se ukrstaju ne brini .
Pozdrav
Poslato: Sre Sep 20, 2017 6:28 am----
Evo jedan od mene video na ovu temu kako napraviti glistenjak.
Poslato: Ned Sep 22, 2019 5:00 am----
Побољшавање земљишта за почетнике
Уводна напомена: нисам стручњак. Проверите пре поступања по овим препорукама. Гајењем глиста, земљорадњом и побољшавањем земљишта бавим се из забаве око 30 година. Покушавам да иза себе оставим мало више, мало квалитетнијег земљишта од затеченог.
Ценићу ако ми неко напише, народним језиком, примедбу или исправку на овај текст јер га често исправљам и допуњујем.
Плодно земљиште је скоро надокнадив ресурс јер у природи настаје хиљадама година. Француски сељаци у средњем веку, ако су се селили, запрегом су преносили, као драгоценост, земљиште из повртњака. Плодни слој треба посматрати као живо биће. У њему живе милиони корисних или штетних бактерија и гљивица, инсеката и глиста. Пољопривредници стално покушавају да повећају број корисних а смање број негативних организама.
Ако вам се чини да је вашем земљишту неопходно побољшање, најбоље и најјефтиније, на дуги рок, је да консултујете стручњака – педолога. У његовом одсуству можете доста допринети (или оштетити) сами, уз много рада, трошкова и читања. За почетак ваља схватити да је побољшавање земљишта континуиран и сложен процес. Корисно је урадити анализу у најближој лабораторији или институту а затим поступити по њиховом савету. Узорак вадити са више места у башти, дубине десетак цм, по стотинак грама.
До лошег земљишта можете доћи куповином или сопственим грешкама. Пре зидања већих објеката је законски, исправно, најлакше и најјефтиније са целог плаца скинути горњих 20-30цм хумусног земљишта и одложити то у забачени угао, залити и прекрити сламом. Површину плаца затим поравнати и изваљати, тако да је лакше чистити шут метлом. По завршетку градње вратити земљиште где треба и посејати растиње, а вишак хумусног земљишта продати.
Нажалост, код нас се овако, углавном, не ради, па већини следује вишегодишњи рад и трошкови на вађењу шута и побољшавању мртвог земљишта из дубине које су радници помешали са хумусним слојем и сабили.
Ако је земљиште загађено моторним уљем, препуно шута или мртво, из дубоког ископа, размотрите скидање горњих 10-20 цм и доношење бољег земљишта; (скоро сигурно ћете донети и разне штеточине као и семе и корење корова, од којих је неке тешко уништити).
Доле наведене акције су основне у органском приступу, можете сами да их спроведете, не могу да шкоде а помоћиће. Односе се на баште, повртњаке и мање површине. За веће њиве је најпрактичније сејање и узоравање издашнијих биљних врста – махунарки, детелина и силажног кукуруза; редовно ђубрење стајњаком и калцификација.
Додати глистењак: (стајско ђубриво и компост које су прерадиле глисте) – што више то боље, до 25% запремине плодног слоја земљишта, лимитирајући фактор је цена. Битно побољшава квалитет земљишта, додаје хранљиве састојке, корисне бактерије и глисте (у глистењак полажу јаја).
- набавити глистењак у џаковима, око 500 дин за 50 литара. Има више произвођача на интернету.
- раширити глистењак по плацу, око стабала, преко траве, у количини од 0,2-5 кг на м2. Најбоље је разбацати га пре кише и измешати са земљиштем. Не сме да се осуши. За травњаке можете да растворите глистењак у води. Биљке можете да гајите у чистом глистењаку али је ефекат бољи кад га измешате са глиновитим земљиштем које везује храниво.
Тресет: (органске наслаге које су дуго, без кисеоника, трулиле у мочвари) - што више то боље, до 25% запремине плодног слоја земљишта; лимитирајући фактор је цена. Корисно је већ око 5л по м². Побољшава квалитет земљишта, додаје хранљиве састојке и чини земљиште мање блатњавим и лепљивим. Земљиште, нарочито жуто - иловачу не ваља газити кад је влажно јер се сувише сабија па корен нема ваздуха. Ко има псе у башти треба да дода више тресета који решава тај проблем. Проблеми: - пазите са киселим тресетом; затим: - тресет се ствара хиљадама година па се у свету сматра да није еколошки трошити га узалуд. Ми смо, међутим, имали велика тресетишта која смо прекрили вештачким језерима или затрпали шутом.
Компост: органске отпатке биљног порекла из куће и баште бацајте на гомилу у неки ћошак баште. Квасите по потреби и понекад преврћите. Кад иструли употребите као ђубриво. Корове пре додавања компосту треба држати 3-4 недеље у води, да иструли семење и корење. Ако компосту додате врећицу глистењака, намножиће се глисте које ће компост брже прерадити у хумус.
Брашно од хидролизованог перја: производ високе хранљиве вредности, погодaн за додатак сточној храни и као квалитетно органско ђубриво. Садржи високе концентрације витамина, беланчевина, аминокиселина и велики број основних и ретких минерала. По једној теорији, биљке треба прехрањивати само оним што би и сами могли појести. Брашно од перја се ту (скоро) уклапа.
Доле наведене акције су корисне, можете сами да спроведете, не могу да нашкоде а помоћиће у извесној мери:
Прекопати земљиште и избацити стакло, шут, камење и ексере (великим магнетом). Камење се раствара хумусном киселином и тако се земљиште богати минералима, али то траје хиљадама година.
Додати компостне глисте (Eisenia fetida) или ређе и мало веће (Lumbricus rubellus). Обе врсте живе у стајњаку и компосту. Битно побољшавају квалитет земљишта, чине је плоднијом и растреситијом, чине ђубриво употребљивим за биљке, регулишу киселост земљишта и калцификацију. Глисте ноћу покупе ђубриво са површине и однесу га дубље, што је начин за ђубрење формираног травњака и важан разлог за заливање искључиво ноћу. Једно легло, које садржи око 100 000 глиста, је довољно да побољша 10 ари просечног земљишта. Само их разбацате по влажној земљи и температури изнад 0 и терате птице 10 минута. Можете и сами да гајите глисте; постоји књига о томе, није тешко. За веће количине је потребан простор са колским прилазом, вода (боље кишница или поточна) и ђубриво. Можете их хранити уситњеним кухињским отпадом у врећи на тераси. Компостне глисте су мање од кишних глиста (Lumbricus terrestris), црвеније и навикле да живе масовно у стајњаку, до 25 цм дубине, док се кишне, кад је суша, укопају и до 6м.
Додати пепео: ако ложите дрва, скупљајте пепео у металну канту и одлажите га на компост. Претходно покупите ексере магнетом. Можете га и разбацати по земљишту, 50 - 150г/м² па га уграбуљати или укопати у земљу. На површини је слаб ефекат и ружно изгледа. Већа количина пепела ће повећати ПХ земљишта.
Поставити траву у ролнама: као за фудбалске терене, спречава ерозију на падинама и претерано загревање и исушивање земљишта. Такву траву можете да поставите и на шљунак или шут, с тим да заливате раствореним глистењаком, али се пробију каменчићи који су опасни за шишање машином и квалитет траве је тешко одржати. У цену је урачунато копање, ситњење, равнање и постављање траве. У ролни је 3-5 цм доброг земљишта. Неопходно је редовно шишање. Заливање у рану зору, натопити са 2 цм једном недељно (ако нема кише). Нову - засејану траву држати влажном.
Доле наведене акције могу да користе али и да шкоде:
Калцификација, кречна ђубрива: калцијум је неопходан корисним животињама и биљкама, помаже јачање корена да се не суше лети. Ко хоће да буде сигуран може да измери ПХ земљишта, који је идеално од 6,5 до 7. Мање од 7 је кисело (додати више калцијума); више од 7 је базно, додавати стајњак а у тежим случајевима кисели тресет или гипс, али уз стручни надзор. Без анализе важи правило: Од 100г (ако није ђубрено земљиште) до 500г (ако је редовно додаван стајњак) по м². Уситњени кречњак разбацати по површини па помешати са земљиштем. Проблеми – лако је претерати и учинити земљиште базним што не одговара многим биљкама. Уништићете глисте које дођу у додор са хидратисаним или негашеним кречом пре него што га добро помешате са земљиштем или га баците преко снега То је један од разлога да употребите млевени кречњак или доломит који делују спорије али су сигурнији.
Стајско ђубриво: Препоручена количина је 3-8 кг по м², има ефекта и 30 г по м², (300кг по Ха) због присутних микроорганизама. Помешати са земљом. Битно побољшава квалитет земљишта, додаје хранљиве састојке и корисне бактерије, служи глистама као храна. Најбоља је мешавина коњског и птичијег 9:1. За осетљиве биљке треба да је одлежало бар 3 месеца. Ако немате биљке него прво желите да оживите земљиште можете га прекопати, додати мало креча и стајњака, издрљати, сквасити па прекрити сламом и оставити. Можете а не морате да на крају додате глисте. У повољним условима ће се саме намножити али то траје дуже. Лака земљишта ђубрити на 2-3 године а тежа сваких 4-6 година, зависно од плодореда. Количине су 3-4 кг/м2, а на земљиштима са мало хумуса 5-8 кг/м2. Ако у вашем земљишту има много кишних глиста можете да додајете стајњак чешће и у већим количинама. Например, ја стављам сваке јесени 10-15 кг по м². Проблеми: У измету често опстане семе корова. Са ђубривом можда довучете и штетичине: Ровце, пужеве голаће, бубашвабе и друге инсекте којих ћете се тешко отарасити. Следећи проблем је смрад. Затим, биљке могу да користе стајњак тек за више месеци, кад се преради у земљи. Ако претерате са ђубрењем земљиште ће постати сувише кисело, што решавате додавањем креча и\или пепела.
Камено брашно: 0.1 кг – 1 кг по м² побољшава растреситост земљишта (као и песак), додаје хранљиве састојке - минерале. Може да се добије бесплатно код каменорезаца. Проблем: неке врсте мермера су благо радиоактивне. Ако сте у могућности, размотрите уместо тога додавање зеолита. Препоручено је око 1 кг по м² што кошта око 40 дин.
Коштано и крвно брашно: врста органског ђубрива произведена сушењем и млевењем животињских костију и отпада. Кости су богате фосфором и калцијумом, па је добро за ђубрење земљишта. Будући да су у костима минерали органски повезани, морају их разградити микроорганизми пре него биљке могу да их употребе. Тај процес траје неко време. Проблем: животињске кости, као и други делови животиња за справљање коштаног брашна, садрже у себи носиоце многих опасних болести. Коштано су у ЕУ забранили као додатак сточној храни због могућег преношења болести лудих крава.
Вештачка ђубрива: у јесен или крајем зиме 10 грама по м², тип са са додатком микроелемената. Уобичајен начин прехрањивања биљака који може да упропасти земљиште трајно; избегавати.
Песак: стручњаци за спортске травњаке саветују мешање са земљом око 30% песка због дренаже. Неки додају песак у тешка глиновита земљишта. Мислим да треба прво пробати са горе наведеним додацима јер су кориснији.
Смањите ерозију: Србија годишње губи око сантиметар ораница ерозијом воде и ветра. Свако од нас само може да уради нешто за своје парче земље. Помаже садња дрвећа и жбуња око њива, одводњавање или заливање чак и празне њиве кад је велика суша или голомразица и ветар. Тиме подстичете и ницање корове па их је лакше сузбијати.
Влажност земљишта често занемарујемо. Побољшано управљање влажношћу земљишта је од кључног значаја за унапређење производње хране и штедљиво коришћење воде. Идеално земљиште је приближно (запремински), зависно од врсте земљишта: 50% чврсте супстанце (45% минералних и 5% органских материја) и 50% шупљина (пора). Идеална влажност земљишта је када 50% шупљина заузима вода. Тј.: 45% минералне, 5% органске материје 25% воде, 25% ваздуха.
Премало воде изазива једне а превише друге проблеме. Влажност земљишта треба проверавати прегледом или мерити инструментима па кориговати заливањем (ако је сува), малчовањем (ради чувања влаге) или прекривањем пластиком (кад је сувише кише, где постоје услови).
Малчовање: пошто сте додали земљишту све што сте нашли, ако не планирате да одмах копате и сејете, размотрите да га прекријете сламом, опиљцима, картоном или старим тепихом. Тако ћете сачувати влагу и спречити развој корова. Глистењак и богато хумусно земљиште не сме да се сасвим осуши јер тако губи вредност. Органско повртарство подразумева прекривање (малчовање) земљишта око поврћа. Проблем: у обогаћеном, негованом земљишту ће се намножити пужеви голаћи и нематоде. Решења лаког и органског за њих нема. На мању, контролну површину сам насуо креч, издрљао, квасио па после месец дана дотерао пх киселим тресетом. Чекам резултат. Упорношћу је могуће голаће сузбијати: укопати пластичне чаше или флаше, са отворима око 1,5цм изнад тла (да не упадну инсекти који се хране голаћима). До трећине напуните пивом, млеком или мешавином уквареног пива и воћног сирупа.
Паљевина: примитивни народи пале траву и грање. Образованији их користе за грејање, компост и прекривке. Машину за дробљење грања је могуће изнајмити код градског зеленила или је купити задругарством. Опрез са грањем болесног дрвећа (углавном гљивично). Тиме можете заразити свој воћњак или шуму па, ако нисте сигурни да је грање здраво, ложите га. Неки стручњаци органске пољопривреде препоручују сакупљање и спаљивање лишћа јер преноси болести. Могуће. Ако желите да се обезбедите можете да лишће потопите у воду са кречом па га разбацате по земљи или уситните косилицом или, ако га је превише за травњак, део ставите у компост. Има више разлога да лишће оставите.
Орање: копање и орање не побољшавају земљу, једино донекле смањују испаравање јер затварају веће пукотине. Али, затварају и поре па отежавају влажење земљишта. У мањој башти је веће пукотине могуће попунити уситњеном земљом, тресетом, глистењаком или песком.
Корови: на западу и код нас корове уништавају превеликим количинама хербицида који дугорочно трују природу: биљни, животињски свет и људе изазивајући непредвидљиве али, можда, намерне последице: болести, неплодност итд. Мудри источњаци чупају коров и стављају га у три вреће: јестиво, лековито (истовремено и отровно, у зависности од дозе) и остало, које заједно са вишком прва два стављају у буре са водом на три недеље па га проспу на њиву као ђубриво.
Ако немате пара нити снаге а ипак желите да нешта учините за своје земљиште има решења: на пролеће и јесен, кад ноћу пада киша, устанете рано ујутру, прошетате и покупите кишне глисте (Lumbricus terrestris) са асфалта. Ако их ви не покупите угинуће, а ако их покупите и пустите у башту обогатиће вам земљиште. Скупљате их тако што испод глисте гурнете чачкалицу, придржите је прстом и ставите у кесу или кофу. Кад дођете у башту, допуните кофу водом па их изручите и покријте нечим на пар сати.
Ако вам се све ово чини компликованим, не очајавајте: Биљке добијају већину хране из ваздуха и воде а мање из земљишта - углавном минерале, којих има у скоро свим врстама земљишта. Уосталом, како год да смо упропастили земљу, кад човечанство нестане, за двадесетак хиљада година ће наши трагови ишчезнути па ће се природа опоравити.
Р. Борић
сељак
Poslato: Sub Okt 16, 2021 10:45 am----
[align=center]Uzgoj kalifornijskih glista (Vadjenje glistenjaka).
youtu.be/RoYrFcY6gcc
Poslato: Ned Okt 24, 2021 5:39 pm----
Evo kako ja pravim humus za bastenske biljke , iskljucivo za povrce. Sav organski otpad bacam na gomilu u kraj dvorista . Ograda je od betona tj. nekih betonskih ploca koje su mi ostale kao visak prilikom podizanja ograde za samo dvoriste . Tu bacam i travu koju pokosim i sve sto moze da istruli . Povremeno vilom sve to isprevrtam i nakon dve do tri godine imam cistu preradjenu humusnu zemlju za moje povrce .
za saksijske biljke tj. cvece i moje biljke nabavljam iskljucivo sumsku zemlju iz trulih panjeva cetinara i bukve .
Kada u prolece sejem taj humus za povrce nailazim na gomile glista ali da li su kisne ili ne ja ne obracam paznju.
Pozdrav
Sva vremena su GMT + 1 sat