Poslato: Sre Jan 26, 2011 7:39 pm----
Moram da kažem par stvari vezano za ovu rasvetu.
Pozitivno je to što su LED, iako veoma uskog snopa, prilično dobro rasporedjene tako da je pokrivenost dobra. Obzirom da ima malo biljaka, znači da na svaku "idu" po 3 plave i 3 crvene što je verovatno dovoljno.
Takodje je pozitivno da si pratila ovu temu i shvatila da je bolje uložiti u plave i crvene LED nego kupovati razne fluo, natrijumove i ostale sijalice kod kojih se dobar deo energije ne iskoristi. Doduše, nemaš puno biljaka pa je i ulaganje malo.
Loše je to što se radilo napamet pri izboru vrednosti otpornika, tj. nije izvršeno merenje napona ispravljača. Obzirom da plava ima pad napona od 3,6V, a crvena od 2V, to znači da ispravljač ima više od 5V, inače bi svetlost bila mnogo manjeg intenziteta. Takodje je i snaga otpornika izabrana napamet, a očigledno da je predimenzionisana što znači da su otpornici plaćeni više nego što je trebalo.
Takodje nije poznato koja struja protiče kroz diode tako da postoji teoretska šansa da rade sa prevelikom strujom što može drastično da im skrati vek. S druge strane, moguće je da rade sa manjom strujom od optimalne što utiče pozitivno na njihov radni vek, ali se dobije manje svetlosti po novčanoj jedinici nego što bi moglo. Da bi sve bilo kako treba, potrebno je izmeriti napon na ispravljaču i to dok su LED uključene pa onda izvršiti proračun otpornika.
Ako imaš mogućnosti da izmeriš napon, odradi to pa napiši ovde i onda ćemo na jednom primeru da izvršimo potrebne proračune.
Medjutim, pošto si uzela punjač za mobilni, on verovatno nema unutra dovoljno veliki kapacitet potreban za filtraciju napona pa će i merenje da bude pogrešno. U stvari, bolje izmeri napon i kada su LED uključene i kada su isključene.
Pozdrav.
Sinisha
Poslato: Sre Jan 26, 2011 7:47 pm----
Ne vidim opciju da dopunim već napisanu poruku pa moram novu.
Upravo sam otvorio moj punjač za NOKIA-u i video da unutra nema filterskog kondenzatora pa ti preporučujem da paralaleno ispravljaču povežeš elektrolitski kondenzator od 470µF do 1000 µF (čita se: mikrofarada), 16V, pa onda da izmeriš napon. Obrati pažnju na plus i minus jer je elektrolit polarisan - ako ga okreneš naopako dobićeš mini petardu.
Pozdrav.
Sinisha
Poslato: Sre Jan 26, 2011 8:49 pm----
Možda je sada pravi trenutak da upozorim na rezultate najnovijih istraživanja koji kažu da, pored ultraljubičaste, i plava boja može da ima štetne posledice po vid, tačnije ubrzava neke oksidacione procese u oku. Što je talasna dužina bliža ultraljubičastoj, opasnot je veća pa se razmatra da se granica štetnosti postavi na 470 nm. Zanimljivo je da se ove kritične talasne dužine već nalaze u dnevnoj svetlosti, kao i u svetlosti iz fluorescentnih i halogenih sijalica.
Najviše su ugroženi dijabetičari, oni koji uzimaju lekove za bolesti srca, diuretike, antidepresive, ljudi sa već oštećenim vidom, kao i oni preko 55 godina.
Što se tiče ove naše teme, to znači da bi trebalo plave LED što više zakloniti od pogleda.
Pozdrav.
Sinisha
Poslato: Čet Jan 27, 2011 12:24 pm----
Vreme je da razbijemo još neke zablude.
Prva: LED tehnologija nije nova; još sredinom šezdesetih godina prošlog veka uočena je pojava emitovanja svetlosti kada se kroz odredjeni poluprovodnik propusti struja, a već početkom 70-ih počinje masovna upotreba LED kao indikatorskih lampi. Prve LED su bile crvene, da bi se ubrzo pojavile žute i zelene. Usavršavanjem tehnologije pravljene su i druge boje koje imaju kraću talasnu dužinu.
Bela LED je nastala 1993. godine kada je otkriven metod kojom se od plave dodavanjem fluorescentnih materijala dobija bela, a kasnije i druge boje. Zato se na onom dijagramu datom u ovoj temi i vidi da bela LED sadrži najviše plavog spektra.
Druga: Napajanja za LED takodje nisu nova stvar, izvori konstantne struje su poznati odavno. Medjutim, za LED nije neophodan takav izvor napajanja (sem u nekim slučajevima) već odlično može da posluži običan ispravljač sa odgovarajućim otpornikom.
I samo još da prokomentarišem šemu datu par postova iznad. Tek nakon što sam napisao prvu poruku na tu temu uočio sam da postoji samo jedan otpornik za sve LED. To nije baš ispravan način povezivanja - ispravno je da svaka grupa od 2 LED povezane na red imaju svoj otpornik takodje povezan na red. Neko će reći: A kako kineske LED lampe nemaju čak ni taj 1 otpornik. Pa, zato i rade tako kako rade.
Pozdrav.
Sinisha
Poslato: Sub Feb 12, 2011 9:43 am----
Evo i nekih konkretnih stvari vezano za LED rasvetu.
Pre par dana, tačnije 2. februara, posejao sam paradajz (30 semenki) i 5 dana kasnije kada su biljke nikle postavio plavu LED rasvetu. Jednu biljku sam stavio u čašu koja neće biti pod LED svetlom niti bilo kakvim dodatnim izvorom svetla i ona će biti konotrolni primerak za uporedjivanje.
Obzirom da je meni ovo tek drugi put da sejem paradajz, a prvi put da koristim veštačku rasvetu, ne mogu da donesem bilo kakve zaključke mada se jasno sećam kako su prošle godine biljke bile izuzetno tanke, visoke i blede. Jedino što za sada primećujem da se biljke okreću prema LED svetlu i to se jasno vidi već posle sat vremena što me navodi na zaključak da im svetlo svakako prija, a da li je to ono pravo, pokazaće vreme. Naime, postavio sam dve trake na rastojanju manjem od ukupne širine biljaka pa se biljke sa kraja povijaju ka sredini.
Evo i nekoliko fotografija snimljenih juče:
Na prvoj se vide biljke koje su pored prozora i okrenute ka njemu.
Druga pokazuje biljke posle nekih sat i po od uključenja plave LED rasvete i vidi se da su biljke sa kraja okrenute ka sredini.
Treća pokazuje kako je trenutno postavljena rasveta koja će danas ili sutra biti malo prepravljena i biće dodato još traka jer je posejano još biljaka.
U sledećoj poruci biće više detalja oko LED traka koje koristim.
Poslato: Sub Feb 12, 2011 11:34 am----
Zaboravih da kažem u prethodnoj poruci da su LED trake stavljene u kartonsku kutiju zato što u toj prostoriji spava jedna osoba pa da joj ne smeta u toku noći, a i zbog novih istraživanja koje sam opisao u jednoj od prethodnih poruka. Svetlo trenutno uključujuem oko 17h, a isključujem oko ponoći (ako ne zaboravim).
Na fotografiji se vidi kako izgleda LED traka, a sada slede podaci:
- dužina 36 cm
- 24 LE diode
- napajanje 12V
- električna snaga 1,8W
- svetlosni fluks (svetlosna snaga) 88,8 lm
- talasna dužina 470-475 nm
- ugao osvetljaja 80 stepeni
- rastojanje izmedju 2 susedne LED je 1,5 cm
- trenuno su LED postavljene na oko 5 cm iznad listova
Iz ovih podataka se vidi da ove LED daju oko 49 lumena po vatu što znači da su LED vrhunske, tj. postižu efikasnost koja je trenutno maksimalna za ovu tehnologiju. Pošto imamo sve podatke, moglli bi da izračunamo koliko luksa biljke mogu da dobiju iz ovih LED traka.
Jedna LED ima svetlosnu snagu od 88,8 / 24 = 3,7 lm. Pošto luks predstavlja lm/m2, izračunaćemo kolika je površina koju LED osvetli sa visine od 5 cm.
Poluprečnik kruga koji formira LED na visini od 5 cm pri uglu od 80 stepeni je po sinusnoj teoremi jednaka 0,643 X visina = 3,21 cm što znači da jedna LED na toj visini pokriva 32,45 cm2 tj. 0,003245 m2. Iz toga se izračuna da jedna LED na 5 cm daje 1140 lux-a. Sada kada pogledamo kako su rasporedjeni svetlosni krugovi jedan do drugog, vidimo da jedan LED zahvata čak 4 kruga što znači da, ne računajući krajnje 3 LED, biljka dobija oko 4500 luxa što je po nekim podacima donja granica potrebne količine svetlosti.
Obirom da su redovi u kontejnerima razmaknuti 4 cm, to bi značilo da po svakom redu treba da stavim po jednu traku kako bih biljkama obezbedio koliko-toliko optimalno svetlo.
Eto, to bi bilo to, moguće da sam negde pogrešio, ali se nadam da nije velika greška. Ono što bi moglo odmah da se podvede pod grešku je količina lumena koja je uzeta u obzir, a koja je verovatno manja za par procenata jer se jedan deo svetla isija i sa strane LED, ne ide sve u snop.
Ovde još treba napomenuti da se količina svetla menja sa kvadratom rastojanja. U prevodu na srpski, ako se izvor svetla udalji duplo, količina svetlosti na istoj površini se smanji 4 puta. Za 3 puta veće udaljenje, količlina svetlosti se smanji 9 puta. Iz tog razloga mi nije jasno zašto se u profi plastenicima sijalice postavljaju visoko, ali to mi za sada nije ni bitno.
Pozdrav.
Sinisha
Poslato: Sub Feb 12, 2011 2:30 pm----
detaljno ,iscrpno ,poucno hvala Sinisa samo me jos interesuje cena za sve te delove ?
Poslato: Sub Feb 12, 2011 2:46 pm----
Ove plave LED trake sam prodavao po 4 EUR komad (sa svega 5% zarade jer sam hteo da u Srbiju donesem kvalitetnu robu, ali bez uspeha), a ispravljače od 1A sa regulacijom napona mi je drugar kupio u IT na nekoj rasprodaji po smešnoj ceni. Ne znam koliko su kod nas takvi na pijacama, ali mislim da ne prelaze 5 EUR. Medjutim, mnogo je je bolje i jeftinije kupiti neki jači ili napraviti sam/kod majstora ako je potrebna veća struja nego kupiti više manjih. Obzirom da će uskoro morati da dodam još modula, svakako ću da stavim jedan jači ispravljač za sve.
Pozdrav.
Sinisha
Poslato: Sub Feb 12, 2011 7:31 pm----
Pozdrav rsinisa.
Vidim da ces od odlicnog elektronicara da postanes jos bolji bastovan.
Interesuje me imas li jos tih traka na prodaju i da li svaka dioda ima svoj otpor ili su po grupama(cini mi se da ima 8 otpornika)?
Pozdrav.
Slavisa
Poslato: Sub Feb 12, 2011 8:46 pm----
Zdravo Slaviša,
verovatno nisi očekivao da me vidiš i na ovom forumu
.Imam još 15-ak traka, ali ću uskoro morati sve da ih upotrebim, ako nisam negde omanuo u proračunu.
LED su povezane u grupe po 3 pošto je pad napona na jednoj 3V.
Pozdrav.
Sinisha
Poslato: Sub Feb 12, 2011 11:09 pm----
| rsinisa citat: |
| zbog novih istraživanja koje sam opisao u jednoj od prethodnih poruka. Svetlo trenutno uključujuem oko 17h, a isključujem oko ponoći Jedna LED ima svetlosnu snagu od 88,8 / 24 = 3,7 lm. Pošto luks predstavlja lm/m2, izračunaćemo kolika je površina koju LED osvetli sa visine od 5 cm. Poluprečnik kruga koji formira LED na visini od 5 cm pri uglu od 80 stepeni je po sinusnoj teoremi jednaka 0,643 X visina = 3,21 cm biljka dobija oko 4500 luxa što je po nekim podacima donja granica potrebne količine svetlosti. Eto, to bi bilo to, moguće da sam negde pogrešio, ali se nadam da nije velika greška. Iz tog razloga mi nije jasno zašto se u profi plastenicima sijalice postavljaju visoko, ali to mi za sada nije ni bitno. Pozdrav. Sinisha |
Pozdrav i tebi Sinisha i ovome što činiš za nas i za ovaj forum. Proučiću to sve lepo čim pre stignem, a sačekaćemo i iskustva iz prakse
malo odgovora i malo komentara
Prvo da te pohvalim, što se lepo unapred ogradiš od moguće pogreške..
Drugo da te obavestim da među forumašima ima i profesora matemetike, pa da im ne zasmeta onaj primer sinusne teoreme ???
I treće da pokušam da odgovorim na manje bitno pitanje: Visina svetlosnih izvora u profi plastenicima, zavisi od zahteva vrste biljaka za određenim intezitetom (u odnosu na temperaturu) svetlosti, i svrhu osvetljavanja ( za fotosintezu ili za duži dan). Primer: Paradajz traži visoku osvetljenost (najvišu od svih gajenih biljaka kod nas), kao i Muškatla u mojim plastenicima, gde je Na-HPS / 400w na visini od oko 80cm od biljaka (min. h) [ koriste se i Na-HPS od 1000w , koje greju ohoho.] Dok je kod hrizantema dovoljno 40Lx za produzavanje dana.
A sa povecanjem visine povecava se osvetljavana povrs, pa ima i ono estradno pravilo: Koliko para, toliko i muzike
pozdrav
Pozdrav.
PS: i 4. volim malo i da se šalim, i nisam zlonameran niti bezgrešan
Poslato: Ned Feb 13, 2011 3:24 am----
Davno se izašlo iz škole, ponešto je ostalo u memoriji, a očigledno da se ponešto i pobrkalo. Činjenica da sam to radio iz preostale "pameti" ne konsultujući literaturu, a mislio sam na ovo:
wapedia.mobi/sh/Sinusna_teorema
Ako opet nešto nisam pogrešio, sa ispravljenom računicom dobija se da je površina kruga koju LED osvetli jednaka 53 cm2, tj. da je poluprečnik 4,11 cm što bi značilo da se preklapa skoro 5,5 krugova pa bi to značilo da je osvetljaj oko 6250 luksa.
Nadam se da sam sada to izračunao preciznije.
A što se tiče rasvete, naišao sam na ovu sliku pa sam po njoj i dao taj komentar.
Pozdrav.
Sinisha
P.S. Uvek sam raspoložen za šalu i kritiku, nema nikakvih problema.
P.S.2 Imam kolegu koji radi ovde u SD, a ima imanje u ZR pa često ide tamo (i sad je tamo); ako bude prilike, imao bih želju da svratim do tebe i pogledam tvoje plastenike.
Poslato: Ned Feb 13, 2011 8:49 am----
U vezi Zr. dogovoreno, držim vas za reč.( važi za sve zainteresovane) Trebaće mi jedan komplet diodnog svetla, za jedno frtalj kvadrata ( moj sanduk za setvu je 0.6 x 0.4 m.)
Drago mi je da se ne ljutiš na moje Lalinsko "ta -trane" , imam opravdanje u Nik-u
Pozdrav Sinisha
Poslato: Čet Feb 17, 2011 12:44 am----
Došlo je vreme da se doda još modula na postojeću kutiju, a i da se odradi rasveta za nove biljke koje su počele da niču.
Ništa revolucionarno, samo sam postavio ukupno po 5 onih LED modula po jednom kontejneru koji ima 6 redova "kućica". Sada bi količina svetla trebalo da bude znatno iznad minimuma, a hoće li plavo svetlo imati ikakvog pozitivnog efekta, to ćemo tek videti.
Zbog nedovoljnog broja plavih modula, postavio sam po 1 crveni tako da jedan kontejner osvetljava 4 plava i 1 crveni modul. Znam da je po nekim podacima rano za crvenu, ali drugu nemam.
Na prvoj slici se vidi uključena nova rasveta u većoj kartonskoj kutiji koja obuhvata 2 kontejnera.
Na drugoj se vidi par juče niklih stabljiki crvene i žute kruške pod LED rasvetom. Malo su "požurile" u vis, ali usporićemo ih.
Na trećoj se vidi kazanova pod pojačanom (sa 2 na 5 modula) plavom rasvetom.
Pozdrav.
Sinisha
Poslato: Sub Feb 19, 2011 1:30 pm----
Pročitao sam skoro svu temu oko rasvjete rasada pabih ija ubacio svoj komentar.
Da vam se prestavim, zovem se Miladin iz Bijeljine sam i bavim se profesionalno povrtlarstvom, plastenička proizvodnja. Radim papriku i krastavac na površini od 5300m kvadratni. Kod kuće imam rasadnik sa centralnim grijanjem površine od 85m kvadratni. Vidim da u forumu ima dosta stručnjaka po pitanju rasvjete i to mi je drago. Ja sam kroz ovo moje iskustvo (25 g. ) naučio da sve što pročitam isprobam. Evo šta mene muči. Već 6 godina imam 4 sijalice po 400w. oznaka na njima je činimise HPS. Koristo sam ih na rasadi krastavca. Pošto mi je rasadnik između zgrada, ( znači manjak sunca ) stalno sam imao problem sa izduživanjem rasada, zato sam i kupio ove sijalice. Sa sijalicama sam imao pokrivenost 9m2 po jednoj sijalici aove godine pokrivam oko 3m2 po jednoj sijalici. Između sijalice i rasade imam jedan najlon radi uštede energije. Hoću da vam kažem da se rasada ipod ovim uslovima ( 400w/3m2) na20 stepeni naoblačnom danu izdužuje. Da vam napomenem da se krastavac na sunčanom danu pod najlonom i 30 steoeni neće izdužiti. Mjerio sam jačinu svjetlosti sa mjeračem iz hidroponike. Normalno osvjetljenje dobijam na 50-60cm. ispod lampe, ali neznam koliko je to luksa jer mjerač pokazuje NORMAL. Hoću da vam kažem da bilo koju lampu uzmete treba isprobati. Ali treba znati i probati. Mislim da je krastavac najbolji za probu zato što niče za 3 dana i veoma brzo raste,tako da se rezultati vide već za 15 dana. Oko probe ima i nekoliko vrlo bitni detalja, ako je neko voljan da komentariše ja sam spreman. Ako želite mogu vam poslati islike moje rasvjete. Pozdrav !
Sva vremena su GMT + 1 sat