Poslato: Sre Jul 07, 2010 4:04 pm----
MALINA IZ SRBIJE
SR Jugoslavija je po proizvodnji maline na prvom mestu u Evropi (47.000 tona) što predstavlja jedan od najznačajnijih centara za proizvodnju maline u svetu. Posle SRJ slede Poljska sa 37.000 tona, Nemačka sa 26.300 tona i sl. U svetskoj proizvodnji učestvuje sa 8,15%. U 1996. godini je na 12.140 ha proizvedeno 62.654 tona maline, a u 1997. godini je na oko 11.000 ha proizvedeno oko 44.600 tona. Najveći proizvođači maline su u centralnom i zapadnom delu Srbije. Malina iz Srbije je izuzetno kvalitetna i cenjena u svetu.
SORTE MALINE
*MIKER (MEEKER). Sorta maline stvorena u SAD. U Srbiju je unet 1994. godine.
* Počinje da zri početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta.
*Plod je krupan (4,5 grama) i ujednačen je tokom cele berbe. Plodovi su čvrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i privlačnog izgleda.
*Zbog dugih rodnih grančica ova sorta zahteva dodatne naslone.
*Dobro podnosi manipulaciju i transport.
*Dobro podnosi smrzavanje.
* Ima perspektivu u gajenju u Srbiji.
* VILAMET (WILLAMETTE). Sorta maline stvorena u SAD.
* Za sada je privredno najznačajnija sorta maline u Srbiji.
*Počinje da zri krajem prve dekade juna, a završava polovinom jula.
*Period zrenja traje oko 30 dana.
* Plod je srednje krupan, zaobljenokupast, tamnocrvene boje, čvrst i slatkonakiseo.
* Lako se bere i dobro podnosi transport.
TEHNOLOGIJA ZASNIVANJA MALINJAKA
* Malina je biljka sa plitkim korenovim sistemom i gustim sklopom (visokom produktivnošću). To su razlozi zbog kojih malina zahteva, radi podizanja zasada i u periodu eksploatacije, kvalitetnu obradu zemljišta.
*Pre oranja rasturiti 35-50 tona/ha zgorelog stajnjaka i 500 kg NPK đubriva (8:4:24; 15:15:15; 10:12:26 + 3% Mg).
*Oranje obaviti na dubini od 30-35 cm.
* Za podizanje zasada koristiti samo kvalitetan sadni materijal proizveden pod kontrolom stručnjaka.
* Sadnju obaviti u redove razmaka 2,5 metara, a u redu biljka od biljke 25 cm za sortu Vilamet (16.000 sadnica po hektaru).
* Sadnju obaviti u redove razmaka 3,0 metara, a u redu biljka od biljke 25 cm za sortu Miker (13.300 sadnica po hektaru).
* Najbolje je sadnju obaviti u jesen što ranije. sadnja se može obaviti i u toku zime (ako dozvoljavaju vremenske prilike) ili tokom proljeća (do kraja marta).
* Koren sadnica mora biti sačuvan od mraza, oštećenja, isušivanja i lomljenja.
*Ako se sadnja obavlja u proleće poželjno je da se donji deo sadnice potopi u smešu sveže goveđe balege, ilovače i vode u odnosu (1:2:1). Ova mera nije potrebna u jesenjoj sadnji.
*Odabiranje izdanaka vrši se u proleće pred kretanje vegetacije.Po dužnom metru špalira se ostavlja 5-6 srednje bujnih jednogodišnjih izdanaka. Svi ostali se odstranjuju.
* Vezivanje uz žicu radi bolje stabilnosti. Prekraćivanje odabranih izdanaka se vrši na visini od 160-170 cm.
*Dvogodišnji izdanci koji su doneli rod se odstranjuju odmah posle berbe.
Poslato: Sre Jul 07, 2010 4:19 pm----
Tacno je da se po duznom metru ostavljaju 5 do 6 izdanaka ali sta ako je susna godina i ako nemate reseno navodnjavanje. Iz licnog iskustva savetujem svakom da na metar duzine ostavlja po 7 lastara. Lako ce uklonite visak ako je dosta bujno i ima kise. Najbujniji se odstranjuju zbog toga sto prerode pa posle citave grane nedozrelih plodova se lome i upropascavaju. Savet za sve malinare. Ne dozvolite da trava raste u medjuprostoru ili u redu jer trava predstavlja leglo svig mogucih stetocina koje napadaju malinu. Ako na lastarima primetite ,,zadebljanja,, najbolje vam je da taj lastar odmah svidjalo vam se ili ne odstranite i unistite jer u zadebljanjima -kvrzicama se nalazi malinin prstenar ili crvic koji je veoma opasan narocito u kisnim godinama . Jos samo i ovo da vam kazem. Gledajte da barem jednom u toku zime isprskate lastare ,,crvenim uljem,, jer nema bolje i efikasnije zastite od stetocina od njega. Ovo se odnosi an one koji imaju malo vecih zasada. Pozdrav i srecno.
Poslato: Pet Jul 23, 2010 7:28 am----
Bavi li se neko prodajom sadnica? Konkretno me zanima sorta Heritidz.
Poslato: Pet Jul 23, 2010 10:18 pm----
Najzastupljenija sorta u Srbiji je ,,vilamet,, jer je i najotpornija a i rod je daleko iznad proseka u odnosu na ostale sorte. Koliko ti treba sadnica, imam na hiljade samo u jesen i preko prodavnice sb. Pozdrav.
Poslato: Uto Avg 03, 2010 8:04 pm----
Pozdrav za sve malinare i imam par pitanja za vojvodu .
Koliko puta godisnje uklanjate mlade priraste
Zasto se kod mene lastari visine od 100 do 150 cm pocinju razgranavati pa su mi rekli da sijecem grane da nebi doslo do cvijetanja u jesen
Poslato: Sre Avg 04, 2010 3:21 pm----
Zdravo Mile.Kao prvo te grane ne seci nego seci ceo lastar do zemlje jer ce na tim lastarima u jesen da izadje cvet i nece biti neke kolicine a opet ces morati da je u novembru odseces do zemlje. Drugo. Gledaj da sledece godine od pocetka vegetacije pa sve do ,,otprilike 1. maja ,, zakidas sve lastare koji izlaze iz korena . Na taj nacin povecavas rod na lastarima od prosle godine . Od 1. maja pa sve do kraja vegetacije nista ne diras. U jesen ili tokom zime imaces srednje-bujne izdanke koji nece biti preveliki i nece stvarati grane kao sad i tada ces samo te srednje lastare prorediti i vezati za naslon. Sve ostale ,zakrzljale i male ces odstraniti.
Zapamti: Seci do 1. maja sve sto izlazi iz korena pored dvogodisnjeg lastara. Pozdrav i slobodno pitaj sve u vezi malina jer tu oblast poznajem dosta dobro. Rad. staz sa malinama vise od 25 god. Pozdrav i srecno .
Poslato: Sre Avg 04, 2010 7:33 pm----
Znaci da sam napravio gresku Pazi kako ide hronologija mog malinjaka
13 6 2009 posadio 2 duluma kontejnerskih sadnica oko 1700 kom
poslije toga malo okopavanje i navodnjavanje i to je to
proljece 2010 opet okopavanje i postavljanje stubova i zice a vode ne fali
Onda sjecem sve posadjene sadnice a ponosno gledam mlade lastare ipustam ih da rastu
a oni rastu li rastu. Samo da napomenem osim stajnaka nista se ne koristi i malo kopriva i kombinacija bijeli i crveni luk kao organska proizvodnjaPocetak jula 2010 na jednoj posadjenoj sadnici 44 nova prirasta
onda mi dolazi strucnjak iz Novog Sada i kaze cupaj 90% ovoga jer ces imati samo grmove visoke do 1metar Sve sam tako i obavio i sad imam oko 7do8 lastara na duznom metru od kojih je svaki drugi poceo da se razgranava neki manje neki vise avisoki su od 100 do 150 cm Sve te nove grane sam isjekao. Od pocetka vegetacije sam imao tri kosenja i tri okopavanja a sve nove priraste pazio da ne ostetim a sad ako moram osjeci i ove razgranate onda sam bas pogrijesio zbog losih savjeta jer onda je najbolje da sve pokosim, salim se Mislim da moram da koristim i NPK
Dali mozes druze vojvoda da mi napravis plan rada za period od 05.08 2010 do jeseni iduce godine i upotrebu zastitnih sredstava i NPK gnojiva
veliki pozdrav i mnogo hvala za sve savjete do sada i ovako se osjecam
Poslato: Sre Avg 04, 2010 10:56 pm----
Zdravo Miki mile. E moj prijatelju ovo ce biti malo teze jer ja ne umem sazeto nego opsirno . Nema veze pokusacu na najbolji nacin da te uputim u tajne malinarstva.
Ove 2010. godine u jesen [oktobar ili novembar], uzmi i vezi sve srednje bujne lastare na razmaku od nekih 20 cm. Donja zica na naslonu je na oko 90 cm a gornja na oko 180 cm. Kad vezes sve ovogodisnje lastare skrati ih tako da iznad gornje zice vire barem 15 do 20 cm. Po vezivanju odabranih lastara odstrani sve zakrzljale , bolesne, polomljene i sumnjive . Okopaj medju prostor ili iskultiviraj., Baci vestaka [za prihranu] oko 15 kg na 10 ari, ne treba ti vise zbog stajnjaka. Nabacaj pregorelog stajnjaka posle nekoliko dana . Do opadanja lista ne diraj nista. U novembru ili decembru obavezno isprskaj ,,crvenim uljem,, kako da kazem okupaj sve lastare tako da izgledaju kao da su ofarbani. do proleca sledece godine si zavrsio sve . U prolece sledece godine ces opet iskultivirati i ukloniti polomljene ili izmrzle [ako ima ]. Po okopavanju sadnica nista ne diraj dok ne krene vegetacija. Kad na oko 90% latara dodje do listanja ti uzmi VUKSAL prihranu [ 250 ml na 10 litara vode i isprskaj samo jednom. Od tada pa do 1. [otprilike] maja ,zakidaj ili seci -mada je bolje rucno zakidanje sve lastare koji izlaze pored proslogodisnjeg lastara. Dao bi ti jos jedan savet,to sam samo ja radio jer sam i ja koristio stajnjak pa su mi sadnice mnogo vise isterale nego kod drugih. Desava se da ako je ,,zemlja jaka ,,-mnogo plodna da i ovi lastari koji rastu posle 1. maja dostignu visinu i pocnu se razgranavati. Sta uraditi:
Uzmi najobicniji plasticni kanap [onaj za vezivanje na koturu ] i jedan kraj tog kanapa za kolac od kraja do kraj. Mozes u jednom redu vezati nekoliko redova kanapa . Kasnije kad dodje do sazrevanja i lastari otezaju -da nebi pukli ,kanap ih sprecava . Preteski lastari se naslanjaju na kanap i nema lomljenja ali je berba otezana . Ako te ne mrzi uradi to sa kanapom neces se pokajati. Kasnije ce ti kanap smetati prilikom orezivanjea i vezivanja ali ce i on vremenom istruleti pa mozes ga slobodno ukloniti. Posle berbe ukloni sve lastare koji su rodili i spali. Mlade lastare ostavi mirno da rastu pa postupak svega ovoga ponovi krajem jeseni. Mozes okopavati kad god resis a najbolja su proletnja okopavanja cak 3 puta. Izbegavaj posle berbe da okopavas jer malina ima plitak koren pa iako njivu navodnjavas ne valja. Pusti neka trava raste slobodno u medjuprostoru ali samo posle berbe . Tako prijatelju pa pozdrav i srecno. I dalje stojim na usluzi .
Poslato: Sre Avg 04, 2010 11:09 pm----
hvala brat ziv i zdrav bio
Poslato: Čet Avg 05, 2010 9:22 pm----
Hvala i veliki pozdrav.
Poslato: Čet Avg 12, 2010 3:18 am----
Pozdrav mojim malinarima.
Dosta sam googlao o malinama i puno toga mi je jasno,ali google zna često dati kontradiktorne informacije.Vidim ovdje da je Vojvoda dugogodišnji uzgajivač malina,pa ako može da mi razjasni jednu nejasnoću.
Naime....imam jedno malo zemljište cca oko 2000 m2.Želim to postepeno pretvoriti u malinjak i kupinjak.Na vikendici imam manji malinjak(neznam koja sorta),oko 50-ak ovogodišnjih izboja.Neki deblji,neki tanji,neki visoki,neki mali.Pa bih te lastare koji nisu zaraženi prstenarom prebacio na ovo svoje zemljište blizu kuće.
E,sad,šta mi nije jasno?
Naišao sam na podatak da te lastare koje ostavljam za rod,siječem na dva do tri pupoljka od zemlje(20-30 cm) i da se oni onda granaju i daju rod.
A vidim da ti to nigdje nespominješ,nego veliš da se ti lastari za rod skračuju na dva-tri pupa iznad gornje žice.
Molim te da mi odgovoriš,jer ću na jesen-zimu preneti sve te lastare,pa bih volio da to napravim kako treba,da mi nebude uzaludan trud.
Poslato: Pet Avg 13, 2010 5:00 pm----
Zdravo. moras mi objasniti o kojoj se sorti malina radi. Malina za industrijsku proizvodnju mora da se vezuje na naslon dok ove druge ne moraju.
Zapamti ovo. Svaku sadnicu [lastar ] koji mislis da presadis moras skratiti na nekih 30 cm visine da bi se bolje primila . Nikako celu sadnicu od metar ili vise santimetara.
Nikako nesmes da sadis maline i kupine blizu jedna do druge jer kupina je glavni prenosilac prstenara a sama je otporna.
Kad posadis sadnicu maline [zavisi koja je dal jednogodisnja ili dvogodisnja ] moras voditi racuna da je samo skracujes kad je sadis a u svim ostalim slucajevima je ostavljas kolika da je i kad je pricvrstis na naslon tek tada je orezes-skratis [odseces tako da novi orezani lastar bude barem preko 1,5 metra visok. Za polanu to ne vazi zato mi javi koja je sorta ,kad radja ,na kojoj je visini parcela , i gde si brate ako nije tajna . Pozdrav.
Poslato: Pet Avg 13, 2010 8:56 pm----
To je odgovor koji sam tražio!
Znači,kad ih budem presadio da ih skratim na 30 cm.Ok.
To da napravim dok nekrene vegetacija,jel?
Dali če te skračene sadnice roditi iste godine?
Sorta maline stvarno neznam koja je.Uzeo sam je od nekog mještanina tamo,a njemu rastu onako bezveze.Znam da je jednogodišnja.Plod je srednje velik i vrlo mekan(baš kako ja naviše volim).Rađa negdje sredinom srpnja(7.mj),a lastari su visoki oko 2 m i moraju se vezati.Sada su te maline na žutoj zemlji(koja im ,vidim,odlično odgovara) uz Dunav,a ja ču ih presaditi kod mene na čistu crnicu u Vinkovcima.
Inače,te maline nisu bile kultivirane dvije-tri godine.Tek sad sam uklonio stare izboje i maknio korov.
A kod kuće u dvorištu imam krasnu kupinu(ostala od starog vlasnika kuće) koja isto do sada nije kultivirana.Od nje sam sada uzeo dvadesetak reznica i zabo u pijesak.Čak sam koristio hormon od vrbe(ručni rad).Ona ima ekstra velike plodove i nema trnja.Rađa obilato.Zato mi je sada žao što ih nemogu zajedno staviti na taj plac.Neznam gdje ću s njom???
Postoji li neki način da uzgajam i jedno i drugo?Možda prskanje protiv prstenara?
Inače,ja sam iz Vinkovaca gdje je zemlja čista crnica,a teren ravan.Nadmorska visina,neznam,možda 100-200 m.
Hvala na odgovoru,sad mi je sve bistrije.Lijepo je što pomažeš nama početnicima.
Moram da pohvalim i Svet Biljaka.Čista desetka.
Pozdrav za sada.
Poslato: Sub Avg 14, 2010 4:33 pm----
Mozes ih zajedno posaditi ali neka razmak bude barem 10 metara . Ne dozvoli da budu blizu ,,zbog bolesti,,.
Te orezane lastare sadis tako da bi se bolje ukorenili i tek sledece godine dali rod onakakav kakav treba .
Ti mozes i da ih ne skratis i oni ce roditi ali malo a 100% ti garantujem da ce se ili osusiti ili nece izbaciti nove lastare za sledecu godinu.
Zapamti... vidim da si mlad u ovom poslu. Svaka vocka -biljka koja se sadi mora se orezati da bi se bolje primila i ukorenila. Samo napred ,stojim na usluzi . Pozdrav.
Poslato: Ned Avg 29, 2010 7:03 pm----
Pozdrav za sve i ponovo pitanja za vojvodu. Evo mene ponovo jer sam u velikoj dilemi a to je.
Nadmorska visina malinjaka od 650 do 700 metara , sta je pametno vezati u jesen ili proljece za zicu
Od 1 maja dali vrsim prorjedjivanje mladih prirasta ili ne veliki pozdrav iz Banja Luke
Sva vremena su GMT + 1 sat