Poslato: Čet Jan 08, 2009 12:55 pm----
Pozdrav ekipo! Ovako.... Imam nešto plastenika koje sam koristio za rasad povrća, no izgleda da mi više neće biti baš svi potrebni.
Već neko vrijeme razmišljam o tome da posadim neku šumu. Vidim vodje gdje se nalazim da dosta dobro uspjeva obična smreka, pa sam ja kao ono ne bio lijen pa nakupio češere i osušio ih i istresao sjeme iz njih. Toga sad ima dosta, pa me zanima može li se iz toga dobiti valjana biljčica.
Molio bih da mi netko tko zna postupak sa sjemenom, malo detaljnije opiše stvar.
Neki mi govore da treba sjeme pariti, oli ti namakati u vruču vodu
Inače malo pratim vaše postove i vidim da ovdje ima i više nego pametnih ljudi.
Poslato: Čet Jan 08, 2009 4:20 pm----
pozdrav, kupusni
Mislim da ce ti temu, ovako formulisanu, prebaciti pod "razmnozavanje", pa bi ti mozda bilo bolje da za "savete" pitas pod rubrikom "Sadnja suma" (forum "drvece")
Sto se tice smreke - moze to naravno iz semena. Drveni je pomalo ekspert za cetinare iz semena i sigurno ce znati neki dobar tip. A mozda mozes razmisliti i o nekoj drugoj vrsti, zavisno od kvaliteta i karakteristika terena, kao i povrsine koju bi posumio.
Smreka (Picea) raste dosta sporije od jele (Abies) a mozda nije lose ni nabaviti seme duglazije (Pseudotsuga)?
Takodje, mozda nije lose neko listopadno drvo? Tresnja? Bagrem?
Poslato: Čet Jan 08, 2009 6:01 pm----
Seme smrče nije potrebno naročito pripremati pre sejanja.
Možeš posejati početkom marta i seme će klijati posle tridesetak dana.
Možeš posejati i odmah, ako je sredina hladna toliko da onemogući klijanje bar do marta.
Nije poželjno da ti sem sad proklija jer nema dovoljno svetlosti - biljčice bi bile osetljive na poleganje.
Porast smrče je vrlo malo manji od porasta jele u optimalnim uslovima za jednu i za drugu vrstu (nisu isti optimalni uslovi za ove dve vrste), ali je drvo smrče malo bolje za stolarske radove.
Poslato: Čet Jan 08, 2009 8:40 pm----
Bonsai je u pravu, smreka/smrca je kvalitetnije drvo od jele.
A sto se tice rasta, evo podataka koje sam nasao:
Najbrze rastuca jela je:
"Abies grandis", za nju su podaci ovi:
Brzina rasta: 8m-22m-55m
Kvalitet drveta: 2-3-4
Najoptimalnija jela (odnos brzine rasta i kvaliteta drveta) :
"Abies alba". Podaci:
Brzina rasta: 5m-20m-40m
Kvalitet drveta: 1-2-3-4
Najbrze rastuca smreka je:
"Picea Abies". Za nju podaci:
Brzina rasta: 2m-18m-40m
Kvalitet drveta: 1-2-3-4
Dakle,
Brzina rasta ima tri broja. Prvi oznacava visdinu nakon 10 godina, drugi nakon 20 a treci konacnu (ocekivanu) visinu.
Kvalitet drveta je izrazen brojevima od 1 do 5?
1) drvo visokog kvaliteta (namestaj, parket, furnir)
2) kvalitetno drvo, za domacu i industrijsku primenu, gradjevinske konstrukcije, brodogradnju
3) manje kvalitetno drvo ali pogodno za vanjske konstrukcije, direke, ograde, bastenske svrhe, drvo za ambalazu, palete, i negradjevinske namene
4) drvo za pravljenje (ispunu) panel ploca karton, pulpu, i slicne proizvode
5) drvo zaslabijeg kvaliteta ali pogodno za lozenje
Poslato: Čet Jan 08, 2009 8:43 pm----
P.S. Smreka kvaliteta "1" i jela kvaliteta "1" - nemaju istu cenu: ovo su samo odrednice za upotrebu. Cenu odredjuje trziste. Smreka je ipak malo lepsa, postojanija je za upotrebu napolju i nesto malo tvrdja od jelovine, te je dosta skuplja.
Poslato: Pet Jan 09, 2009 11:47 am----
Hvala narode. Lijepo je što ste mi tako objasnili i ako je tako, sigurno ću se primiti sijanja.
Recimo, ja sam mislio uskoro posijati u nekakva topla klijališta pa kad nikne, sve to prepikirati. Što se tiće takvog posla, nije mi stran. Godišnje sijem oko 300 tisuća sjemenki povrća, pa ovo i neće biti nekakav preveliki problem.
Recite mi, ako znate, u šta bi bilo dobro prepikirati. Ja recimo imam kontejnere za povrće, sa 40, 60, 84 i više rupa. Dakle po kvadratu 240, 360, 504 i više biljaka. Ili bi bilo bolje u zasebne posudice i koji bi volumen zemlje trebao po lončiću u kojem raste biljka.
Može li se biljka smreke razviti dovoljno do slijedeće zime da prezimi u lončiću cijelu zimu, ili treba biti u grijanom plasteniku.
Možda vam se pitanja čine glupa, ali ja znam raditi s povrćem, a ovo nisam nikad radio, a volio bih.
Koje temperature su pogubne za tek iznikle biljke?
Poslato: Pet Jan 09, 2009 10:08 pm----
dakle, generalno, sve vrste drveca (osim hrastova, njih sadis direktno) se sade u toplom, zatim prezime i sledece ih prolece mozes saditi na pravo mesto, mada se cesto sadnice drveca neguju dve-tri godine u kontejnerima odgovarajuce velicine pa tek onda presadjuju gde ih hoces imati.
Klijanci smreke su prve godine prilicno mali, pa ni kontjneri ne moraju biti preveliki, ali ih u principu ne mozes saditi bez dve godine 'staza' - premali su i trava ce ih 'pojesti'. Inace, dovoljno je da ih zastitis od smrzavanja, ne mora biti neka previsoka tepmeratura.
Poslato: Sub Jan 10, 2009 12:22 am----
Problematiku sađenja Picea abies sam apsolvirao na oko 50ha u poslednje 3 sezone
Mana mladih (i malih) sadnica je što ih trava lako zaseni, pa je potrebno puno truda oko njih posle sadnje.
Prednosi ima dosta - korenov sistem se formra prema uslovima staništa, sadnice se razvijaju robusnije (1+3 sadnice iz rasadnika su previše vitke pa ih sneg lako savije i slomi), mnogo lakša manipulacija, ne moraju se kopati jame već se koriste sadilice...
Sadni materijal za šumsku sadnju se ne zaliva pri uzgoju - zalivan je mnogo osetljiviji na vremenske (ne)prilike kada se posadi na livadi ili goleti.
Dobra varijanta su dvogodišnje kontejnerske sadnice (kontejneri su prečnika oko 3cm i dubine oko 12cm).
Uspeh pošumljavanja dosta zavisi od pedantnosti pri sadnji.
Kontejneri se obično štiite tako što se sabiju jedan do drugog po zemlji, a eventualni prostori se ušuškaju strugotinom ili trestom.
Poslato: Sub Jan 10, 2009 12:24 am----
Optimalna gustina sadnje za smrču je oko 2500 sadnica/ha (2x2m)
Poslato: Sub Jan 10, 2009 10:07 am----
Tih 2x2 metra je za uzgoj božićnih stabala, ili baš za šumu? Bio sam pred par godina u jednoj smrekovoj šumi i bila je gušča, ali fantastična. Ne bih rekao baš precizno, ali vjerujem da je sklop bio i gušči od 1,5x1,5 m
Mene interesira šuma smreke, ne stabalca za božić
Poslato: Sub Jan 10, 2009 2:38 pm----
Ta gustina je za uzgoj stabala koja će se koristiti kao tehničko drvo (trupci).
Trebalo bi mi malo više vremena da ti objasnim zbog čega ta, a ne neka druga gustina. Da li te interesuje?
Kako si procenio da je gustina sadnje 1,5x1,5m? (teško se od oka oceni da li je 1,5 ili 2m)
Poslato: Sub Jan 10, 2009 3:20 pm----
pa kad sam jednu curu tamo između njih gnječio, hehe.
Dobro, naravno da vjerujem da je taj sklop najbolji. Stvarno ne bih htio da tu opterečujemo ostale forumaše nekakvim tekstovima, pa jedino ako imaš volju objašnjavati zašto, objasni. Ja znam npr. zašto se neki kultivari kupusa sade 40x40 cm a neki 70x50. Sve ima svoje zahtjeve.
Poslato: Sub Jan 10, 2009 3:25 pm----
Dakle, ako sam dobro shvatio. Posijem u topla klijališta sjeme, kad naraste za pikiranje, prepikiram u kontejnere u kojima rastu cijelu godinu? Te kontejnere stavim na zemlju? Odmah nakon što prepikiram ili pred zimu? Neće li biljke pustiti žile u zemlju ako budu u doticaju s njom? Imam takva iskustva s povrćem. Ne bi li bilo bolje da se stavi folija ispod kontejnera? To na zemlju se odnosilo na van ili u plastenik?
Vidiš koliko pitanja, a sigurno ću se sjetiti još hrpe toga.
Poslato: Sub Jan 10, 2009 3:54 pm----
Bonsai, slobodno objasni zasto 2x2 a ne 1.5x1.5, mene jako zanima!
Da li je to zbog proredjivanja, gde se za 1.5 dobija prvo 3x3 pa onda 6x6 (sto je premalo stabala po hektaru) dok bi 2x2 morao razrediti samo jednom, na 4x4 i tako dobio optimalniju gustinu?
Poslato: Sub Jan 10, 2009 6:06 pm----
Ok, ali prvo ovo 'urgentnije'
Seje se direktno u kontejnere, trebalo bi po dva semena, a u maju-junu se vrši elininacija viška - ostavlja se samo po jedna biljka po poziciji.
Mislim da je najbolji supstrat treset - sterilan je, nema semena korova, kisele reakcije, dobro drži vlagu, ima nisku koncentraciju soli u vodenom rastvoru...
Nema bojazni da za dve godine žile prorastu kontejner - može da se desi, ali relativno malo i nije značajno pri vađenju sadnica iz kontejnera.
Poslato: Sub Jan 10, 2009 6:34 pm----
| Zmijobor citat: |
| Bonsai, slobodno objasni zasto 2x2 a ne 1.5x1.5, mene jako zanima! Da li je to zbog proredjivanja, gde se za 1.5 dobija prvo 3x3 pa onda 6x6 (sto je premalo stabala po hektaru) dok bi 2x2 morao razrediti samo jednom, na 4x4 i tako dobio optimalniju gustinu? |
Poslato: Sub Jan 10, 2009 8:46 pm----
Ovako kako ti opisuješ, ta šuma ima oko 40 godina.
Uz adekvatnu negu stabla su trebala da imaju preko 30cm u prečniku.
Sa stanovišta 'komercijalnog' gajenja ova šuma izgleda nije postigla svoj cilj
(ali ciljevi mogu da budu i drugi)
Poslato: Sub Jan 10, 2009 10:13 pm----
Odlučio sam da odem u tu šumu slijedeći tjedan, neikih 20 km od mene je, ali u brdima, pa nije prejednostavno, hehe. Ja volim ravnicu.
Poslato: Sub Jan 10, 2009 11:19 pm----
Samo nešto u vezi veličine kontejnera, sadnice su prvih nekoliko godina jednostavno gladne prostora. I to ne u širinu već u dubinu, koliki god kontejner (saksiju, lonac, teglu, kantu ili šta već...) im obezbedite stići će korenjem do dna. Tako da se o tome možda i ne mora voditi previše računa. Generalno bi biljčice trebale rasti u dubljim i užim posudama ali se ne treba opteretiti veličinom posude.
Poslato: Ned Jan 11, 2009 12:13 am----
Ako možeš, malo je i uslikaj
Poslato: Ned Jan 11, 2009 8:47 am----
Hoću kompa, bar sad imam novi 9mpx Canon
Poslato: Pon Jan 12, 2009 12:32 pm----
Momci pokušao bih samostalno uzgojiti sadnice za božićna drvca.
Zasad sam sakupio hrpu češera PANČIĆEVE OMORIKE (Picea omorica), istresao iz njih sjeme i sad što dalje ...?
Dali vrijede ista pravila uzgoja iz sjemena kao i za običnu smreku koju ste prije opisali ili ima nekih specifičnosti vezanih baš uz Pančićevu omoriku?
Molim Vaše stručno mišljenje, unaprijed hvala!
Poslato: Pon Jan 12, 2009 4:59 pm----
Praktično nema razlike, gustinu sadnjie prilagođavaš krajnjim očekivanim dimenzijama (kod sadnje mlade šume međusobna zasena je poželjna i očekivana, a u tvom slučaju nepoželjna)
Takođe - Picea omorika je užeg habitusa od P abies, pa moslim da bi mogla nešto veća gustina sadnje.
Što se tiče sejanja i pikiranja, mogu se primeniti isti parametri kao i za P abies.
Ako planiraš da praviš kontejnirana (sa korenom u posudi) drvca, možda je dobra ideja sa presađivanjem u par navrata, posle bi lakše podnela presađivanje u posudu.
Poslato: Uto Jan 13, 2009 9:34 am----
Bonsai Master možeš mi još malo pojaniti to sa višekratnim presađivanjem?
Koji je krajnji cilj, dobiti određenu strukturu (volumen) korijenovog sustava ili jednostavno biljku priviknuti na stres uzrokovan presađivanjem?
Nadalje veći dio sjemenki koje sam istresao iz češera čini mi se da je "prazan" (neznam kako da vam to točno objasnim pa ću probati poslikati) pa mislim da to neće isklijati!? Pitam se ima li smisla takvo sjeme sijati direktno u kontejnere po dvije - tri sjemenke jer bi moglo ostati puno praznih... Osim toga negdje sam čuo da je klijavost sjemena jela i smreka jako niska, pa profesionalni proizvođači sjeme dodatno dorađuju čime znatnije popravljaju postotak klijavosti, ali o tome opet neznam baš ništa?
Poslato: Sre Jan 14, 2009 4:36 pm----
Evo, bio sam jučer u onoj smrekovoj šumi. Šuma je stara otprilike 30 godina i visine otprilike 25 metara, po mojoj procjeni. Debla su od 15 do 30 cm debela, uzmevši nekakav prosjek oko 25 cm. Da napomenem da su upravo lani, po viđenim panjevima, porušena najdeblja stabla, a ova debljina se odnosi na ono što je ostalo. Ostalo je otprilike pola stabala. Sadnja je bila na onaj sklop koji sam napisao, 1,5x1,5 metara. Sliku sad ne mogu staviti, nisam na svom kompu, viroza ga trese.
Poslato: Sre Jan 14, 2009 4:44 pm----
kad smo već kod semenki , ne mogu da nađem na kom se forumu pričalo o tome kad se skuplja semenje... ako sad uberem šišarku sa bora, i ona se kući na toplom otvori, da li su te semenke zrele za sejanje?
Poslato: Sre Jan 14, 2009 5:54 pm----
Semenke bi trebale biti zrele.Ali ako je šišarka otvorena one su ispale. U šišarki nema svuda semenki . Odprilike oko polovine šišarke. Vrh i nema semenke.
Poslato: Sre Jan 14, 2009 6:31 pm----
| vucinicd citat: |
| kad smo već kod semenki , ne mogu da nađem na kom se forumu pričalo o tome kad se skuplja semenje... ako sad uberem šišarku sa bora, i ona se kući na toplom otvori, da li su te semenke zrele za sejanje? |
Dakle, ako je sisarka smedja i jedra, cak i ako nije otvorena - ona je OK. Ja sam jednom cekao mesec dana da se par sisarki Pinus pinastera otvore - bile su prosto salivenih pora, tvrde, drvenaste i mirisne...ali lepe svetlosmedje boje... i bio sam nagradjen sa po par stotina semenki prvog kvaliteta...
Zarko je u pravu, vrh sisarke je obicno ili prazan ili sa inferiornim sadnim materijalom. Takodje i dno sisarke je ponekad bez semena.
Poslato: Sre Jan 14, 2009 10:41 pm----
Šišarice belog i crnog bora imaju klijavo seme već od polovine septembra (čak i ranije).
Ono ostaje u šišarici da nebi počelo da klija pre mraza, jer bi mraz ubio mlade klijavce.
Seme ovih borova odmah klija i ne treba mu stratifikacija.
Poslato: Sre Jan 14, 2009 10:49 pm----
| Turopoljac citat: |
| Bonsai Master možeš mi još malo pojaniti to sa višekratnim presađivanjem? |
Ako ima više od 30% šturog semena bolje prvo posej u leje pa sledeće, ili za dve godine presadi direktno na poljanu.
Klijavost smrče i omorike nije mnogo niska, čak štaviše (u realnim uslovima oko 65%), osim ako seme nije sa mladih biljaka (mlade biljke u šišarkama imaju veće učešće šturog semena) ili ako seme nije napadnuto nekim štetnim insektom ('žižkom'). Ariš ima baš nisku klijavost (oko 15%)
Seme borova i smrče može se obraditi - izdrobite i izduvajte krioca, tako da ostane samo seme, a zatim seme potopite u vodu. Seme koje nije šturo će tonuti posle par minuta, a šturo će plivati (stari trik
)Probaj da zdrobiš par semenki - jasno se vidi razlika između živih i zdravih i šturih.
Poslato: Čet Jan 15, 2009 10:45 am----
Bonsai Master najljepša hvala na savjetima.
Zdrobio sam par sjemenki i uočio da su one svjetlije prazne (nisu nužno i sitnije od ostalih) a one tamnije , skoro crne, su uredno pune. To je znači dobro sjeme za sijanje?
Moje je slijedeće pitanje dali se navedena klijavost od 65% odnosi na tako probrano sjeme?
Dali se nakon potapanja sjemena u vodu (da se izdvoji ono prazno) mora odmah posijati jer će proklijati? Ili se može posušiti i spremiti do termina za sjetvu?
Koji je optimalni termin za sjetvu sjemena Pančićeve omorike?
Molim za pojašnjenje pojma "stratifikacija" i na sjeme kojih sve crnogoričnih sorti se mora primjenivati?
Poslato: Čet Jan 15, 2009 7:50 pm----
stratifikacija je proces "nadvladavanja" dormantnosti" odnosno neklijavosti.
za opći puk - vrijeme koje je priroda odredila da sjeme ne klija u periodu kada bi moglo nastradati. hladna stratifikacija - da ne dođe do smrzavanja klijanaca, topla stratifikacija - da ne dođe do isušivanja klijanaca.
svako sjeme ima svoju duljinu stratifikacije. to ovisi o kojem sjemenu se radi, ali isto tako i s koje lokacije se kupi.
duljina stratifikacije sjemena četinara je između 20 i 120 dana cca.
konkretan odgovor traži konkretan upit.
Poslato: Čet Jan 15, 2009 11:12 pm----
Pokvašeno seme osušiš i možeš dalje tako da ga čuvaš.
65% klijavost je prosečna sve sa šturim i oštećenim semenom.
Probrano seme bi trebalo da ima i veću klijavost, zavisno od drugih uslova.
Poslato: Pet Jan 16, 2009 11:52 am----
Savoy odlično pojašnjenje, čak sam i ja sve shvatio
Netko od Vas je u prijašnjim postovima pisao da se stratifikacija može obaviti stavljanjem sjemenki u zamrzivač , na način da se u posudu sa rupicama stavi red pijeska/treseta, red sjemenki, pa opet red pijeska/treseta koji je potrebno povremeno navlažiti.
Važno bi mi bilo znati dali se pijesak stavlja direktno na sjeme, jer zanima me kako ću onda poslije stratifikacije odvojiti sjeme od pijeska?
Smije li se između pijeska i sjemenki staviti sloj kakve tkanine ili nekog drugog materijala?
Znadete li ima li negdje na webu na jednom mjestu opisana duljina stratifikacije (i ostali specifični uvjeti poput temperature, vlažnosti...) za sve crnogorično drveće?
Mene bi minimalno zanimalo za Pančićevu omoriku, Srebrnu smreku i Nordijsku jelu.
Poslato: Pet Jan 16, 2009 7:46 pm----
Nema potrebe da odvajaš pesak od semena pri sejanju, kod sitnijeg semena pesak čak pomaže da se seme u brazdama bolje rasporedi.
Nisam baš tražio te podatke i ne mogu ti pomoći oko dužine stratifikacije (znam napamet za vrste koje su mene zanimale).
Ima ovde opcija pretrage (u vrhu ispod Google banera piše 'Traži') - ukucaš u polje 'Ključna reč' stratifikacija i dobićeš razna mesta na kojima se stratifikacija pominje, možda negde neko dade podatke i za vrste koje tebe zanimaju.
Smrča, Pančićeva omorika, beli i crni bor mogu i potpuno bez stratifikacije.
Kedar isto može bez stratifikacije, ali ravnomernije klija ako je bio na hladnom i vlažnom 15-20 dana...
Poslato: Sub Jan 17, 2009 11:19 pm----
"Mene bi minimalno zanimalo za Pančićevu omoriku, Srebrnu smreku i Nordijsku jelu"
pančićeva smreka ne treba, picea pungens također, aabies nordmanniana 30-45 dana hladne stratifikacije, ali su zadnje dvije podložne damping off-u.
Poslato: Ned Jan 18, 2009 11:17 am----
Turopoljac samo jedna ispravka. Stratifikacija se obavlja stavljanjem semena u hladnjak (frižider). NIKAKO U ZAMRZIVAČ.
Tremperatura stratifikacije treba da je od +5 do 0°C. Seme će propasti ako se stavi u zamrzivač na minus. Takođe pre stratifikacije proveri da ti frižider slučajni ne ledi.
Poslato: Pon Jan 19, 2009 11:19 am----
Puno dobrih savjeta, hvala svima, uz ovakvu pomoć vjerujem da će mi ipak uspjeti uzgojiti nekoliko biljčica... Bila bi mi to velika satisfakcija, ipak ja ovo radim iz čistog hobija, odnosno znatiželje! Vjerujem da će i Vama biti drago ako se vaši savjeti budu pokazali dobri...
"Drveni" ako sjeme ugine na negativnim temperaturama znači li to da sakupljanje sjemena odnosno češera dolazi u obzir jedino na jesen prije zime???
Dalje me zanima dali treba sjeme potpuno otkriljavati prije sjetve? Većina krilaca se prilikom trešnje polomila, ali dio se ipak ostao držati za sjemenku:
Poslato: Pon Jan 19, 2009 12:55 pm----
| Turopoljac citat: |
| ...ako sjeme ugine na negativnim temperaturama znači li to da sakupljanje sjemena odnosno češera dolazi u obzir jedino na jesen prije zime?... |
U prirodi je seme retko izloženo takvim temperaturama, jer je ili ispod snega ili zatvoreno u šišarkama (i sli). Takođe, u frizu je konstantno niska T, u prirodi fluktuira i seme bude izloženo niskim temperaturama, ali za kraći period.
Seme domaćih vrsta sigurno bez problema prezimljava do -5oC, za niže temperature nisam siguran.
Treba znati da se procesi u semenu obustavljaju na T<0oC, pa se stratifikacija time produžava (znači blagim zamrzavanjem semena može se odgoditi klijanje - isprobao na kedru).
| Turopoljac citat: |
| ...Dalje me zanima dali treba sjeme potpuno otkriljavati prije sjetve? ... |
PS Moj ti je savet da seješ odmah na otvorenom, a ne u plastenike/staklenike, otprilike sredinom marta (zavisno od vremenskih prilika). Tada ima dovoljno svetla i manje su šanse da dođe do poleganja ponika.
Najbolji supstrat za sejanje je treset, jer nema semena korova, umereno kisele reakcije je, i može se reći da je sterilan. Sejanjem u njega bi poštedeo biljke skoro sigurno poleganja, insekata i pojave korova u periodu kada je najkritičnije, tj u prvih par meseci.
Poslato: Pon Jan 19, 2009 3:10 pm----
OK, kupit ću već pripremljeni treset u nekom vrtnom centru samo neznam koji???
Spominju se dvije vrste:
Bijeli treset ima i visoku kiselost koja se kreće pH 3,5-4,2. Bijeli treset je posve organskog sastava i sadrži tek tragove hranjivih mineralnih tvari, pa se pozitivno djelovanje bijelog treseta bez hranjiva sastoji u poboljšanju vodnog režima, zračne propusnosti tla i zakiseljavanja alkalnih zemljišta.
Crni treset u svom sastavu posjeduje veće količine mineralnih tvari koje su pogodne za rast biljaka.
Kiselost mu se kreće pH 6, 5 - 7, 2 tako da je i po tom svojstvu pogodan za uzgoj većine biljaka kojima odgovara neutralna ili slabo alkalna reakcija.
Poslato: Pon Jan 19, 2009 3:35 pm----
Postoji i crni treset blago kisele reakcije (5,5-6,5).
Možeš koristiti oba, meni se za te stvari malo više sviđa crni.
Ne znam koja ti količina treba, verovatno znaš da ima da se kupe i veća pakovanja (od 250l)
U subotu sam kupio 250l Klassman Supstrat1 - koji je u stvari treset uz dodatak NPK, koštao je oko 18€
Poslato: Pon Jan 19, 2009 4:21 pm----
Turopoljac, ovo ti seme izgleda odlicnog kvaliteta - zdravo i puno. Ne brini, bice puno shume, ura
Poslednji izmenio Zmijobor dana Uto Jan 20, 2009 11:37 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jan 19, 2009 9:35 pm----
Turopoljac od koje vrste je ovo seme, liči na neki bor. Inače nisam probao klasmannov supstrat ali sam koristio "Substral" i izuzetno sam zadovoljan. To je već pripremljena mešavina crnog i belog treseta uz dodatak peska i mikroelemenata.
Poslato: Uto Jan 20, 2009 1:14 pm----
Na slici je sjeme smreke. Inače sam sakupio još i dosta sjemena Pančićeve omorike , Srebrne smreke i Nordijske jele i podvrgnuo ga postupku stratifikacije prema Vašim uputama u frižider na otprilike + 4 stupnja.
Jel to OK?
Poslato: Uto Jan 20, 2009 10:21 pm----
| Turopoljac citat: |
| Na slici je sjeme smreke. Inače sam sakupio još i dosta sjemena Pančićeve omorike , Srebrne smreke i Nordijske jele i podvrgnuo ga postupku stratifikacije prema Vašim uputama u frižider na otprilike + 4 stupnja. Jel to OK? |
Nema potrebe da se preznojavaš. Svaki frižider ako je ispravan drži temperaturu u tom opsegu. A semenke si baš lepo ušuškao.
Mada treba obratiti pažnju na nešto drugo. Seme koje se stratifikuje ne bi trebalo da stoju u vratima frižidera već na pregradama. Izgleda da su temperaturne varijacije suviše velike u delu oko vrata upravo zbog čestog otvaranja. Ja sam seme magnolije podelio u dve posude i stavio na stratifikaciju po uputstvu Badnjevca. S tim da je jedna posuda bila u vratima a druga u ladici na dnu frižidera. Pola ovog semena u vratima je krenulo sa klijanjem još tokom stratifikacije (i naravno propalo). Seme iz ladice je normalno prošlo statifikaciju.
Poslato: Uto Jan 20, 2009 10:48 pm----
Lepo su zapakovane
Ima li tvoja posuda rupe i sa donje strane?
(valjalo bi da ima)
Poslato: Sre Jan 21, 2009 8:44 am----
Naravno, na plastičnim kutijama su rupe i s donje strane, zato i jesam stavio 2-3 sloja neke šupljikave tkanine , zbog bolje prozračnosti po cijeloj površini (ujedno i da pijesak ne curi van iz kutije) .
Osim toga mislio sam ako slučajno previše navlažim pijesak višak vode će kroz te donje rupe izaći van, što će također umanjiti mogućnost da sjeme istrune zbog viška vlage.
Mislim da bi to trebalo biti OK? Jedva čekam da vidim rezultat svega toga....
Poslato: Sre Jan 28, 2009 3:14 am----
Bravo i 3X ura za entuzijaste! Iako nemam nameru da se time bavim,sa velikom pažnjom sam ispratio izlaganje.Kad sam već tu,da pitam - zna li ko štogod o bagremu,hrastu,bukvi....Ne mora biti seminarski rad,onako uopšteno...???
Poslato: Sre Jan 28, 2009 8:08 am----
Znam ja dosta, al' možda bolje da pitaš šta te konkretno interesuje?
Poslato: Sre Jan 28, 2009 8:12 am----
| Turopoljac citat: |
| ...Naravno, na plastičnim kutijama su rupe i s donje strane.... |
trebalo bi da sve bude ok, samo nadgledaj da semenke ne počnu da klijaju. Nije problem ako neka proklija, ali ako proklija veći broj, pri sejanju će se lomiti klice (vrlo su krte).
Najbolje da seješ kad vidiš da je prva semenčica (koju ti vidiš) bacila klicu.
Poslato: Pon Mar 09, 2009 12:12 pm----
Ekipa, imam radosnu vijest upute koje ste mi davali urodile su plodom!
Malene obične smrekice su počele masovno nicati
Pančićeve i srebrne smreke još ne , ali sam vidio da je par sjemenki pustilo klicu.
Poslikat ću da vam pokažem kakav je to melem za oči....
Puno hvala svima na savjetima!
Poslato: Uto Mar 10, 2009 8:28 am----
Turopoljac koliko je vremena trebalo da niknu?
Poslato: Uto Mar 10, 2009 3:46 pm----
Prve biljčice nikle su već nakon tri tjedna, iako tek su sad počele masovnije nicati.....
Poslato: Uto Mar 10, 2009 7:32 pm----
Javljaj i dalje kako ide, pratimo te
Poslato: Čet Mar 26, 2009 11:01 am----
Poštovani članovi foruma,
pratim već neko vrijeme ovaj forum iz razloga što bih i sam volio uzgojiti smreku. Sakupio sam šišarke, nešto sjemena sakupio, posijao, ali mi je dosta mladih biljčica propalo-poleglo.
Kako sam ih sijao u supstrat koji je služio za uzgoj šampinjona pomješan sa pijeskom, zanima me smije li se sjeme sijati u supstrat koji je služio za uzgoj šampinjona ili to mora biti specijalni supstrat.
Da li su biljke polegle zbog ovg supstrata.
Hvala na savjetu!
Poslato: Čet Mar 26, 2009 11:43 am----
Ima veze u kakav supstrat seješ.
Taj koji si ti koristio nije dobar za smrču.
Bolje bi bilo da si sačekao proleće i posejao u najobičniju baštensku zemlju.
Najidealniji supstrat za sejanje smrče je crni (a i beli) treset.
Poleganje ponika možeš sprečiti sejanjem na otvorenom, sredinom proleća (april) uz malo ređu setvu, ili zalivanjem rastvorima fungicida - benomil, venturin (kaptan) isl.
Poslato: Čet Mar 26, 2009 3:49 pm----
Bonsai Master, hvala na brzom odgovoru. Vjerojatno sam pogriješio u supstratu. Bez obzira na neuspijelu sjetvu, ponovno ću pokušati i ovog proljeća posijati nešto sjemena obične smreke, pa Vas molim za savjet koliko sjemenki pom metru kvadratnom posijati, ili ako je lakše, koliko je površine potrebno za sjetvu 1/2 kilograma sjemena.
Unaprijed hvala na savjetu.
Poslato: Čet Mar 26, 2009 6:18 pm----
pola kile semenki smrce, to je oko 20-30 000 semenki...
ako je klijavost dobra, onda racunaj na bar 10 000 klijanaca.
ja bih to zasadio na jedno sest do deset kvadrata, najbolje cak u redovima sirine pola metra - da mozes kasnije prici svakom klijancu kako bi ga presadio u kontejneric. Jer ces, naravno, odabirati one najbolje
Poslato: Čet Mar 26, 2009 8:58 pm----
Moram se i ja umešati ovde možda ću ipomoći ,ovako sam ja radio ima specijalna mašina za sitno semenje usejava od jednog do četiri reda poput traka u medjurednoj setvi ako je četiri reda red od reda 5cm a polja se ostavljaju od po 80 cm nadam se da sam nešto pomogao .
Poslato: Pon Mar 30, 2009 12:18 pm----
Evo konačno sam našao vremena da vam pokažem kako su moje smrekice lijepo isklijale.
Moje pitanje je pošto ih je u pet tegli isklijalo više od pet stotina i još uvijek niču nove, mogu li obzirom na popriličnu gustoću ostati tako cijele godine ili ih mogu već sada pojedinačno prepikirati u stiroporne kontejnere (koji inače služe za sadnice povrća)???
Inače sada trenutno izgledaju super zdravo međutim trebam li ih možda preventivno tretirati kakvim fungicidom???
Poslato: Pon Mar 30, 2009 4:40 pm----
Čestitam Turopoljac, postao si majka.
Ovo koliko je lepa slika može da bude i problem. Biljčicama će svakako biti tesno ali nemoj ni pokušavati da ih presađuješ ovako male, sumnjam da bi to preživele. Ja bi ih ostavio do sledeće godine.
Obavezno tretiranje fungicidom ODMAH! I ponovi nakon mesec dana. Četinari (smrče, borovi i kedrovi naročito) su skloni poleganju a kad je nasad gust do poleganja dolazi još lakše. Dosta svetla, prozračno mesto i jako oprezno sa zalivanjem.
Poslato: Pon Mar 30, 2009 8:32 pm----
drveni, ja bih mu savetovao da ipak presadi, pod uslovom da ima "oko" za tako preciznu radnju
Moze se uraditi na sledeci nacin: imas ih jako puno. Sacekaj jos oko dve-tri nedelje (u odnosu na to kad si napravio fotku!) da malko ojacaju i ocvrsnu.
Nije strasno ako svesno zrtvujes pet posto da bi ostale bezbedno presadio;
Pocnes sa kopanjem u dubinu, sa uzane strane te zardinjerice, ma vadi u stvari onako grupo prvi red biljcica, mozda nesto i od toga prezivi! Saznaces ipak koliko je koren duboko i koliko je razvijen..a
dobio si tako i prostor da precizno razdvajas korene ostalih biljcica, sa strane i malo od dole. Malo zaseces, gurnes prste i iscupas gromuljicu u kojoj je koren, i na taj nacin 'isparas' celu zardinjeru
Poslato: Pon Mar 30, 2009 9:12 pm----
I ja savetujem pikiranje - malo je pipav posao, ali dugoročno korisan.
Pikira se kada se iznad kotiledona pojave prve prave četine.
Pri ovolikoj gustini sadnje obavezno koristi fungicid (benlate, kaptan, i sli. - nikako bakarne)
Poslato: Uto Mar 31, 2009 10:50 am----
Evo me opet pred problemom.
Dajte mi pojasnite da li je taj Benlate isto što i Benomyl, odnosno Kaptan isto što i Captan (i koji točno; WP-50, 80 WG ili neki drugi). Obavezno trebam znati kojom koncentracijom i na koji način tretirati...dali prskati po biljčicama ili rastopiti u vodi pa zaliti....?
Lijepo molim za detaljnije pojašnjenje svega toga , šteta bi bila da sad ove prekrasne smrekice propadnu.
Poslato: Uto Mar 31, 2009 11:17 pm----
Zaliva se rastvorom. Rastvor slobodno može da pada i po biljčicama, neće im smetati.
Koncentraciju imaš u uputstvu, a na kaptan (što je isto što i captan, ja sam koristio Venturin SC) i benomil (benlate, benomyl...) biljke nisu osetljive ni u višestruko jačim koncentracijama od propisane (ovo naravno ne sme da se zloupotrebljava)
Poslato: Čet Apr 02, 2009 10:14 pm----
Da ne čitam cijelu temu.... Posijao sam jučer 3000 semenki smreke. Onako potopio u hladnu vodu sve skupa, pa ono što je potonulo posijao, jednu po jednu u kontejnere. Sad me interesira da li je bolje kontejnere ostaviti na hrpi neko vrijeme, jedan na drugom ili ih odmah raširiti. Ako ih raširim, jasno je da će temperatura supstrata biti viša. Voli li sjeme veću ili manju temperaturu kod klijanja?
Ako ih raširim, zaliti pretpostavljam propamokarbom (previcour 607)?
Poslato: Pet Apr 03, 2009 12:26 am----
Raširi kontejnere, ako su jedan na drugom problem je onda zalijevanje, a da ne pričam o brzoj pojavi gljivičnih oboljenja jer zrak ne struji jednolično po svim kontejnerima, višak vode itd.
Poslato: Pon Apr 27, 2009 9:28 pm----
Evo, ja sam uz malo zalaganja i puno strpljenja dočekao da moje smreke dignu glave iz zemlje, hehe. Ponik je preko 80 %, a sve zahvaljujući vašim savjetima. Sada, naravno trebam i dalje savjete. Biljčice se nalaze u plasteniku, dakle možda im je prevruće. Kakve temperature bi bile sad poželjne? Sunce ili sjena? Prihranjujem s gnojivom s kojim prihranjujem i kupus i papriku 12-30-12+ ME. Za one koji znaju, nek me savjetuju. O ovome nemam pojma, ali kad su već ponikle, onda nek i narastu...
Poslato: Čet Jan 28, 2010 3:33 pm----
evo i ja da se pridruzim proizvodjacima smreke iz semena.do sad sam izvadio semena iz oko 70 sisarki.neke stratifikujem u pesku neke u krpi a neke uopste ne stratifikujem.kliko te smreke izrastu od proleca kada niknu do jeseni iste godine i da li je dobar fungicid ceneb(zineb)
Poslato: Uto Feb 02, 2010 10:29 am----
Koliko brzo rastu iz sjemena zavisi od vrste. Prve godine, znači od sjetve, u proljeće, do jeseni: bor, jela i smreka-1 cm. Druge godine jela, bor i smreka dostignu 2-5 cm.
Znači, sve zavisi od vrste, ponekad čak i od varijeteta.
Inače ja sam koristio Captane i mogu iz vlastitog iskustva potvrditi da je dobar.
Poslato: Uto Feb 02, 2010 11:39 pm----
Kaptan je fungicid i ne sluzi da ubrza rast nego da spreci pojavu sive trulezi kod biljaka ,semena i reznica.
Poslato: Uto Mar 02, 2010 12:18 am----
Pozdrav svima.Ovako razmisljao sam da posumim jednu livadicu od 20 ari pa me zanima vase misljenje sta biste mi vi preporucili?razmisljao sam o smrci ali neznam ni koja bi to smrca bila kada se seje?a neznam ni kako se sadi tj. na kojoj daljini?koliko moze da ona izraste za 20god i koju debljinu bi postigla?hvala svima.
Sva vremena su GMT + 1 sat