Poslato: Ned Avg 07, 2005 5:33 am----
eh vinova loza, sto mi daje probleme jer nikako ne znam kako da je obrezem. uzaludno mi je citati, jednostavno ne kopiram. doslo mi je da putujem negde od Vardara pa do Triglava i da me neko nauci.
Dragi Jugovici javite se kako da naucim obrezivati vinovu lozu. neko mora znati; Fruskogorci, dalmatinci, zagorci, tetevcani, hercegovci, metlicani, svi redom svi pisite ako me mozete poduciti. hvala.
-------------------------------------------------------------------------------------- necu da se obucem dok ne naucim biti pravi bastovan!
Poslato: Uto Feb 14, 2006 1:19 am----
Da ne otvaram novu temu po ovome pitanju ali danas je po pravoslavnom kalendaru Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara. Valja zarezati malo lozu i zaliti je vinom i lozovačom za bolji rod. Inače, na jugu Srbije, ovaj praznik se zove i "slava zarezojla".
Poslato: Uto Mar 21, 2006 2:49 pm----
Lijep pozdrav svima na sajtu-orezivanje vinove loze?
Orezivanje vinove loze se vrsi na sljedeci naci,ali da prvo objasnim sto je sto kod nas u zagorju zovemo gotov orezan trs-lozu.
znaci imamo reznik i lucen. LUCEN je RODNA grana na kojoj rodi vecina roda grozda. REZNIK-to je dio trsa koji se obrezuje,slabiji dio koji se ostavlja da naraste,razvije na kojoj ce roditi sljedece godine grozde. OREZIVANJE SE VRSI OVAKO; ako je trs dovoljno jak mozemo ostaviti i dva lucna ako je slabiji tad ostavljamo samo reznike,ali objasnicu jednostavnije.Znaci rezemo vinovulozu na slijedeci nacin,pogledamo kakve je jakosti TRS ako je jak odrezemo mu LUCEN na 9 pupova -ako je jak mogu i 2-3-4 lucena sve zavisi od jacine trsa,znaci lucen je sada odrezan,ali prije toga najbolje je vidjeti da se odreze reznik pomocu reznika se i ramna i povisuje trs-znaci sa reznikom se povisuje trs ali kad se reze REZNIK sa njim se UNAPRIJED planira vise godina u kojem ce smijeru ici trs rezanj se treba vrsiti uvijek ukoso tako da kad proplace loza da se ne slijeva voda po pupovima zbog namakanja pupov koji mogu smrznuti ili pospjesuje vlaga brze ozivljavanj e trsa koje nije pozeljno zbog niskih temperatura pozdrav.
Poslato: Sre Apr 05, 2006 9:04 pm----
Sorry Maksica, ali nije baš točno.
Kod rezidbe je bitna standardizacija kako bi uvijek neka druga osoba mogla nastaviti iza nas sljedeće godine bez razmišljanja što smo mi to željeli postići. Dakle, stvar se svodi na ovo - svaka sorta zahtjeva različit rez. Tako se u Dalmaciji uzgaja bez armature, ne ostavljaju se lucnjevi, nego samo raznici koji idu na 4-5 pupova (samo primjera radi).
Pa, da ne filozofiram:
Najčešći uzgojnu oblik je dvokraki, a tip reza kombinirani (više-manje sve kontinentalne). Trs se na prvoj žici grana na dva kraka i iz njih tjeraju jednogodišnji i dvogodišnji izboji. Kada kreneš s rezidbom prvo skini lucanj (dugački izboj koji je prošle jeseni bio rodan). Tada ti na tom kraku ostane kratki izboj (prošlogodišnji reznik) sa dva izboja. Onaj koji je na nižem položaju skrati se na dva pupa; viši na 12-15 pupova (nije dobro ostaviti manje od 10 jer uvijek računamo da ćemo bar dio izgubiti ili u startu ili u vegetaciji).
Dugi izboj se povije i krajem veže na žicu tako da središnji dio ostaje najviše (radi apikalne dominacije potenciramo baš te pupove na sredini jer donose najveći rod).
Isto ponovimo i s drugim krakom.
Osim ovoga, najjednostavnijeg i najraširenijeg uzgojnog oblika, velik je broj manje ili više raširenih npr. guyot, visoka glava, trokraki, kordonac (dvostrani, royat, moser, sylvoz), pregole (stolne sorte)...
Ako trebaš više informacija šalji mail, negdje pokušaj naći knjigu Vinogradarstvo (Nikola Mirošević) ili odi na www.vinogradarstvo.com/.
Poslato: Uto Jun 06, 2006 11:46 pm----
Bok! Mi imamo vinovu lozu i primjetili smo sa donje strane lista bijele fleke, a sa dornje strane izgledaju poput kvržica ili izbočina. Znate li što je to? Je li to neki nametnik ili bolest? Kako to ukloniti ili liječiti?
Hvala unaprijed
Poslato: Pet Avg 18, 2006 8:04 pm----
Imam u dvorištu nekoliko čokota stonog grožđa, na kojima mi osovi prave veliku štetu načinjujući bobice koje u kišnom periodu oštećuju i čitave bobice.
Ima li ko da mi da neki savjet u vezi ovog problema? Unaprijed hvala
Poslato: Ned Sep 10, 2006 4:21 am----
Svima hvala iako kasno stizem, ali bolje nego nikada.
U tome mome velikom neznanju te moje vinove loze kako sam obrezao bilo je zastrasujuce ali narode moj da vidite grozdja, rodilo k'o ludo. Joj sto je ova loza zvana Niagara slatko grozdje. Zrelo mi je i bas se mislim kol' ce ga brati.
Eto ispalo je dobro iako sam sve unapako radio.
Poslato: Sre Okt 18, 2006 9:17 pm----
Zna li neko nekoga ko vadi vinograd? trebali bi mi stari cokoti vinove loze!
Poslato: Čet Okt 19, 2006 3:43 pm----
Molim pomoc posto prvi put sadim lozu, postavio sam stubove i sad me interesuje koliko redova zice treba da stavim i na kojoj visini?
Puno Hvala unapred na odgovoru!
Gaja
Poslato: Ned Okt 29, 2006 12:37 am----
Pozdrav Vinogradari. Moj problem je gde pronaci sortu" Strasheski" (nadam se da se tako zove) . Pozdrav!!!
Poslato: Pon Okt 30, 2006 7:50 pm----
Imam je ja, samo nisam baš zadovoljan... mnogo je bolja moldova.
Poslato: Uto Okt 31, 2006 12:21 am----
Hvala na sugestiji ali ovo cu proslediti mom drugaru kojem sam zeleo da pomognem. Kazi mi gde si nabavio reznice i sta je to sto ti se ne svidja kod "doticne" i u cemu je ova druga bolja po tebi pa da mom drugu zadam temu za razmisljanje. Poadrav!!
Poslato: Uto Okt 31, 2006 6:51 pm----
Ona se nije pokazala baš najbolje na mom području(Vojvodina), grozdovi su krupni, bobice su dosta vodene, bobice koje su više osunčane sazru, a one u unutrašnjosti grozda ostanu kisele. Čini mi se da je sorta više namenjena toplijim krajevima, sa mnogo više sunca (ima genetskog materijala kardinala). Moldova je odlična, otporna na bolesti (jedno do dva prskanja godišnje), grozdovi su srednji, i slatkog i kiselkastog ukusa, vrlo obojeni. Jedina zamerka je što sazreva tek početkom oktobra. Pozdrav.
Ako prijatelju treba reznica strašenskog, javi dok ne iskrčim...
Poslato: Čet Nov 30, 2006 10:06 pm----
Pošto sam od skoro na sajtu, i početnik sam u svemu, sa priličnim zakašnjenjem imam mali savjet za gospodina. Uzmite plastične flaše od soka do pola napunite vodim i okačite pored grožđa, tako da ose upadnu tražeći vodu i udave se. Vidim po seoskim vinogradima to funkcioniše.
Poslednji izmenio iivancevic dana Pon Jan 22, 2007 11:10 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jan 22, 2007 10:02 am----
Možeš u plastičnu bocu, nedaleko od grožđa stavit provrelog vina ili soka, s tim da u tu tekućinu staviš malo insekticida i one će se tu skupljat a ne po lozi i grožđu.
Pozdrav!
Poslato: Pon Jan 22, 2007 12:29 pm----
boci se odreze gornji dio koji se okrene za 180° i zabode u donji dio boce.
tako ose ne mogu izac van, a u donji dio se stavi ocat, vjerojatno vinski (ili jabucni), to bi ih trebalo najvise privlacit.
unistavanje osinjaka, ako su u blizini.
Poslato: Čet Mar 01, 2007 5:26 pm----
IMAM VINOVU LOZU (ne mnogo) I VEC JE STARA I HTJEO BIH JE PRESADITI, POKUSAO SAM PROSLE GODINE KAD SAM JE SISAO IZDVOJITI PAR GRANCICA, I STAVIO SAM IH U ZEMLJU PRIMILE SU SE I UBRZO UVENULE. Ako je neko imao vise iskustva nek odgovori?
Poslato: Čet Mar 01, 2007 11:02 pm----
"Grešiš,ovaj grešiš silno sine.Tako se ne razmnožava vinova loza"
Napravio si greške u koracima.Reznice koje su se primile si postavio previše plitko, pa su one formirale plitak koren koji je stradao pri prvoj suši.
U principu v.loza se razmnožava kalemljenjem zbog filoksere (zemljišni insekt koji siše sokove iz korena...).Evropska-plemenita loza se kalemi na američku lozu koja je tolerantna na filokseru.
Evropsku lozu možeš razmnožavati reznicama koje jedino možeš saditi na pesku u kome filoksera ne opstaje. Te reznice moraju da imaju 4-5 kolenaca, od kojih samo najviše treba da bude iznad površine. Na kraju i to najviše okce na kolencu moraš zaštititi parafinisanjem ili zatrpati sitnom zemljom (humkom).
Tek onda se možeš nadati uspehu.
Pozdrav!
Poslato: Pet Mar 02, 2007 6:52 pm----
Nisam kalemio nikada niti razlikujem te dve vrste loze koje spominjes bar ne po imenu ali pkusacu sa tim reznicama u pjesku
Poslato: Sre Apr 11, 2007 7:14 pm----
imas dva nacina
1.osisas mlaz(grancicu) i kupis vrecu zemlje i isparas je na sredini dodas hormona i ostavis tako 2 godine
2.kad rezes ostavis duzu granu pri dnu trsa(stabljike) tada tu dugu granu presavijes u zemlju na dubinu 40cm minimalno i jedan kraj mora izaci vani znaci u obliku slova U tako nek stoji povezana s maticnom biljkom bar 2 godine i tek onda mozes presjeci
imam 400 loza i ovo radim odavno i uspijeva samo tako
sretno.
Poslato: Sre Apr 11, 2007 9:25 pm----
S'obzirom na problem filoksere i relativno nisku cenu kalemljene loze to je predug proces.
Mada je lepše kad sam odradiš ceo posao.
Poslato: Sub Apr 28, 2007 12:00 am----
Zdravo svima!
Imam omanji vinograd star par godina koji zelim da preuzmem u svoje ruke.Ranije su se obradom vinograda bavile komsije, tako da sada moram na brzinu da naucim sta i kako treba oko odrzavanja.
Prvenstveno me zanima koliko prskanja vinove loze ima godisnje i koje zastite da primenjujem.
Zivim u Vojvodini ako je to bitno.
Hvala i pozdrav!
Poslato: Sub Apr 28, 2007 8:41 am----
Dobrodoslica od mene! Bye Bye
I ja sam zatekla vinograd u dvoristu. Prosle godine ga uopste nisam prskala. Samo sam ga orezala u zimu pre listanja ostavljajuci po 2-3 pupa na grancici i rodilo luuudo, nisam znala sta cu s grozdjem. Kako se odrzava verovatno zavisi od sorti grozdja. Kod mene ima dve sorte. Za jednu znam da je plovdina, a drugo je neko crno mirisljavo koje se inace ne prska.
Ove zime je plovdina imala 'zimsko kupanje'. Za sledeci tretman cu pitati u poljoapoteci. Mislim da je na redu plavi kamen kada grozdje skroz olista.
Nadam se da sam malo pomogla.
Poslato: Sub Apr 28, 2007 9:17 am----
ovdje kod mene je sve prepuno vinograda. na radiju postoje poljoprivredne emisije u kojima se ljudi obično obavijeste od čega su im biljke trenutno ugrožene i čime treba prskati. Znam da svaki tjedan pričaju što bi trebalo napraviti u vinogradu (što se prskanja tiče), kojim sredstvima i kojim količinama..Možda postoje i kod tebe takve emisije. Raspitaj se malo. A kao što kaže sabrina dobro je pitati i u poljoprivrednoj apoteci..
Poslato: Ned Apr 29, 2007 10:10 am----
Eto i ja bih malo da se ubacim na ovu temu...oko vinograda...
Najbolje bi bilo da orezes vinogad u glavu tj. da orezes sve lastare, verovatno je vinogad bio zapusten i nije se vodilo o uzgojnom obliku...pa kad ga ove godine orezes u "glavu" sledece godine i narednih godina moci ces da formirad odredjeni uzgojni oblik...
A sto se tice prskanja...evo ti nekih preparata koji su dobri...i mogu se kupiti u poljoprivrednim apotekama u pakovanjima za 10l vode, tj. za 1 prskalicu, tj. za hobiste vocare.
Za prvo prskanje kupis vrecicu baraoksihlorida+kolosul(sumpor)...i sve to pomesas i oprskas
Bakar je za plamenjachu, a sumpor je za pepelnicu, 2 najvaznija oboljenja vinove loze...a kasnije ce se prskati protiv sive trulezi kad se obrazuje grozd i pred zrenje.
A kasnije ces ici, posle sumpora i bakra...sa preparatima Curzate ili Folicur, Cabrio Top...to su sve odlcni preparati protiv plamenjace, a Folicur je i za plamenjacu i za pepelnicu....
E pa tako...srecno sa vinogradom.
Poslato: Ned Apr 29, 2007 10:15 pm----
Evo i od mene nekoliko praktičnih saveta. Zemljište treba redovno održavati da bi se eliminisala pojava korova, redovno đubriti da bi mu se vratila vitalnost. A što se tiče prskanja, koliko?, pa zavisi od godine i padavina, ali je neki prosek od 5 do 7 prskanja u toku jedne vegetacije. Ove godine se već počela javljati pepelnica jer joj pogoduju hladne noći i topli dani, pored nje je uočena i pojava lisnih minera.
Da bi bilo jasnije šta sve napada vinovu lozu i grožđe najbolje je da nabrojim načešće:
od BOLESTI, pepelnica, plamenjača i siva trulež
od ŠTETOČINA, lisni mineri, pregljevi i grožđani moljac.
Kad se tiče sredstava za zaštitu protiv bolesti a i štetočina svrstavamo ih u odnosu na dužinu delovanja u trenutne (nesistemične) i one sa produženim dejstvom (sistemične). I jedni i drugi imaju svoje otrovno dejstvo (karencu), pa se treba strogo pridržavati upustva o roku prskanja u odnosu na berbu grožđa.
Poslato: Sre Maj 02, 2007 8:05 pm----
Ja imam konkretno pitanje.
Lastari su duzine 15-20 cm, listovi poneki razvijeni ali IZBUSKANI sa sitnim rupicama. Loza je na okucnici. Volela bih ako mi mozete preporuciti sredstvo za prskanje zbog ove pojave .
Hvala !!!
Poslato: Sre Maj 02, 2007 11:01 pm----
Sada je vreme za prskanje insekticidom Gusathion (kod tebe je verovatno rupice napravio listojed - Phyllobius spp) i fungicidom Folicur.
Poslato: Čet Maj 03, 2007 8:46 am----
Hvala Sabrina na brzom odgovoru-odoh odmah da kupim !!!!!
Poslato: Uto Maj 15, 2007 12:16 am----
Hvala svima na odgovorima.
Prskao sam vec dva puta i resilo je tadasnje probleme.
Sada sam video na par listova sa gornje strane polozena neka jaja ali ne znam koja je napast u pitanju i cime da tretiram.
Poslato: Uto Maj 15, 2007 3:14 pm----
Vec je vreme za sledece, trece prskanje ove godine. Ne mogu jos uvek da stignem da odem do poljoapoteke a kamo li da prskam, a i nije mi hitno. U svakom slucaju, odi i pitaj, znaju sigurno kojim se preparatom sada prska jer nabavljaju ta sredstva a i puno ljudi kupuju iste preparate u isto doba godine.
Poslato: Uto Maj 15, 2007 3:40 pm----
Postoji još jedan način dobivanja novih biljčica vinove loze pomoću položnica(povaljenica).
Iskopa se uski kanal sa lopatom, zatim se položi najniža grana vinove loze u proljeće dok kreče vegetacija. Prije toga se otrgne svaki drugi pup-kako ne bi bilo pregusto. Grana se fiksira pomoću kukica od žice u obliku slova U, kako ne bi iskakala iz kanala. Može se djelomično nagrnuti malo zemlje, ali pazeći da se ne zatrpaju pupovi. Dok pupovi potjeraju u nove grane, koje zatim provire iznad vrha kanala, te se isti zatrpaju i nastavljaju daljnji rast. Zakorjenjavanje je već i do jeseni, ali se odkopa grana tek na sljedeće proljeće, te se isjeće na onoliko komada koliko smo ostavili pupova (4-6 na 1 dužni metar), i tako smo dobili od samo jedne grane više istih biljčica (klonova). Na sličicama su moji primjeri iz mojeg malog vinograda :
Poslato: Sre Jun 27, 2007 11:03 pm----
Samo da javim da grozdje ide odlicno.
Ono na liscu sto se vidi na onim slikama koje sam postavio ranije je nesto sto sam resio cupkanjem desetak listova i nema vise problema sa tim.
Zadnji put sam prskao sa Folicur EM 50-WP i ponovo cu da koristim isti preparat za par dana.
Ovaj preparat se inace koristi u vinogradima za suzbijanje:
- sive truleži (Botrytis cinerea)
- pepelnice (Uncinula necator)
- plamenjače (Plasmopara viticola)
Poslato: Uto Sep 11, 2007 2:10 am----
Postovani
Pozdrav svima.Trebam pomoc od neko ko se razume od grozdje.Molim Vas da pogledate slike i da mi kazete za koju se sortu radi.Miris je kao kod temjana,grozdje je tamno plavo i ima deblju luspu.Fala unapred svima.
img98.imageshack.us/im...108yh9.jpg
img181.imageshack.us/i...110qv9.jpg
Poslato: Sub Dec 08, 2007 10:04 pm----
| vladobojadziski citat: |
| Postovani Pozdrav svima.Trebam pomoc od neko ko se razume od grozdje.Molim Vas da pogledate slike i da mi kazete za koju se sortu radi.Miris je kao kod temjana,grozdje je tamno plavo i ima deblju luspu.Fala unapred svima. img98.imageshack.us/im...108yh9.jpg img181.imageshack.us/i...110qv9.jpg |
Pa postoji sorta Tamjanika, a po mirisu i ( pomalo otužnom ) ukusu je poznata sorta Otelo.
Poslato: Sub Maj 17, 2008 6:59 am----
STRASENSKI=Sorta je stvorena u Kisinjevu.Nastala je ukrstanjemS.V.20-473 i sorte Druzba.Vrlo bujna i vrlo prinosna sorta .Grozd izrazito krupan,rastresit do srednje zbijen.Bobice vrlo krupne ,okrugle,tamno plave pokozice.Ukus nije posebno dobar.Sazreva rano.Dobre je transportabilnosti.Odlikuje se otpornoscu na plamenjacu. MOLDOVA=Sorta je stvorena u Kisinjevu ukrstanjem sorti Guzulj kara i S.V.12-375.Srednje bujna do bujna sorta ,dobre rodnosti.Grozd dosta krupan,srednje zbijen.Bobica krupna,obrnuto jajasta ,plavo crne boje .Meso hrskavo,neutralnog ukusa.Prinosi grozdja dostizu 20t/ha.Sazreva pozno u 3 epohi .Otporna je na plamenjacu i pepelnicu,a srednje otpornosti na niske zimske temperature .U grozdjanom soku ima 14-18%secera i 8-10g/l ukupnih kiselina .Deluje osvezavajuce[po D.Zunicu]
Poslato: Sre Maj 21, 2008 9:08 pm----
| Sabrina citat: |
| Vec je vreme za sledece, trece prskanje ove godine. Ne mogu jos uvek da stignem da odem do poljoapoteke a kamo li da prskam, a i nije mi hitno. U svakom slucaju, odi i pitaj, znaju sigurno kojim se preparatom sada prska jer nabavljaju ta sredstva a i puno ljudi kupuju iste preparate u isto doba godine. |
Koliko ti to puta godisnje prskas vinograd i kako uopste mozes da jedes i dajes deci tako tretirano grozdje, toliko prskanje nije zdravo ni malo?
Moja porodica se bavi vinogradarstvom generacijama, uvek imamo dosta grozdja( a samim tim i vina , sire, rakije....), a ne prskamo mnogo. Npr. do sada smo prskali samo jednom i to pre 3 nedelje, a u toku cele godine prskamo maksimum 3 puta i to ne uvek. Ono sto je bitno za grozdja jeste da bude dobro nadjubreno zemljiste i da vremenske prilike ne iznenadi lozu, a sve ostalo ide samo od sebe.
Poslato: Ned Maj 25, 2008 12:58 pm----
pozdrav svima! Zanima me ako neko zna do koj dubine loza pusta korjen...
Poslato: Ned Maj 25, 2008 7:27 pm----
Najveca masa korena je na dubini od 40-60cm,a na suvim i kamenitim zemljistima moze dostici i dubinu od 2 do 10 metara
Poslato: Pet Jun 06, 2008 2:09 pm----
Posle cvetanja vinograda koja sredtva zastite su najefikasnija
Poslato: Sub Jul 05, 2008 1:46 am----
Imam nekoliko vrsta loza ispred kuce uredno odrzavanih, od kojih bih pohvalio belu tamljaniku kojoj ne treba mnogo nege samo zalivanje i djubrenje. Imam jedan problem sa drugom vrstom belog grozdja ( ne znam koja je sorta ), listovi su na jednom ogranku poceli da zute kao fleke, zatim se suse sa strane dok potpuno ne otpadnu. Neki izdanci su mi se potpuno osusili do stabla. Prskao sam sa rastvorom plavog kamena i jos necim pomesano, protiv pepelinice i plamenjace ali nista se ne menja, stanje ostaje isto, cak se suse novi listovi. Napominjem to je samo na jednom delu tog stabla dok na drugom delu nema promena. Imam od isto te sorte jos 3 stabla ali njih ova bolest nije napala. Lozu zalivam svaka 3 do 4 dana nekada i cesce, zavisi od temperature. Ako neko zna sta je molim da pomogne dok se nije osusila cela.
Poslato: Sub Jul 12, 2008 4:57 pm----
POMOC! imam ispred kuce zasade vinove loze koji su stari nekih 40 godina .U pitanju je vise vrsti od crvenod i belog hamburga, plovdine tamnjanike i nekih sorta belog grozdja, Problem je u tome sto uspem svake godine da sacuvam grozdje i pravovrem,eno ga istretiram ali u ovo doba godine neki grozdovi pocinju da se suse i zrna da pucaju. Sa procesom zrenja ovo se sve vise uvecava! Unapred zahvalan!
Poslato: Sre Jul 16, 2008 2:54 pm----
Prvo, ne postoji više vrsta belog i crvenog hamburga. Postoji samo jedna SORTA hamburga, a to je Muskat Hamburg čije grožđe je plave boje. Pucanje zrna najverovatnije prouzrokuje pepelnica. Možeš lozu tretirati preparatima na bazi sumpora. Preporučujem da sva zaražena zrna počupaš.
Poslato: Sre Jul 16, 2008 9:02 pm----
dobro Saska nemoj da se ljutis ja sam amater u ovoj oblasti upravu si a ima i kardinal ako se ne varam i neko belo koje stize ranije krajem jula`julska lepotica` i hvala na savetu sutra idem u apoteku po neki preparat, o rezultatima cu javiti
Poslato: Pon Jul 21, 2008 6:24 pm----
na ovo mesto je bila vinova loza ali je isecena posto smo gradili i je smetala. mesto je betonirano pred godinu i vise.sad iz betona je nikla ova loza.ovo .je slikano pred desetak dana a sad je jos veca.vidite da je priroda jaca od nas.za one biljke okome se brinem ipothranujem nikako da napreduju i dan uz dan sve su gore i gore.
Poslato: Pon Jul 21, 2008 9:22 pm----
stvarno zanimljivo 
Poslato: Pon Avg 11, 2008 11:59 pm----
Imam lozu ispred kuce i skoro mesec dana imam problema sa susenjem listova po neki put i celih novih izdanaka, tako da sam vec neke suve delove orezao. Prvo sam sumljao na plamenjacu, delovao sam plavim kamenom, i nista nije pomoglo. Posle toga predlozena mi je prehrana, posto su sumljali na neishranjenost loze, prskao sam prehranom preko lista i opet nista. Na kraju odnosno pre neki dan sam kupio Bayleton WP-25 na bazi sumpora protiv pepelnice i jos nekih bolesti. Nadam se da ce pomoci, posto sam mislim da je pepelnica posto neka zrna na grozdu pucaju i suse se, dok se drugi grozdovi celi suse. Ako neko zna o cemu se radi molim neka pomogne, posto je vec kasno da se probaju novi preparati.
Poslato: Čet Avg 14, 2008 3:13 pm----
Ako se odjednom suše celi lastari onda je to verovatno apopleksija vinove loze i tu nema pomoći. Koliko je stara loza?
Poslato: Ned Avg 17, 2008 1:27 pm----
Pa loza je stara sigurno 15 godina ako ne i vise, posto smo kupili kucu a uz nju dobili i neodrzavanu lozu( to je bilo pre 6 godina ). Koja je to bolest apopleksija, i kako se ispoljava? Svak bolest moze da se leci samo treba znati sa cime sto ja bas i neznam. Da upozorim to susenje se ne dogadja na svakom stablu nego samo na 2, cak na jednom stablu jedna strana je ostecena a druga nije, i to je ono sto me zbunjuje. Ali imam jedno sitno grozdje kome je svake godine potrebno prskanje protiv nekih plesni koje se uhvate ispod lista i svake godine osusi se veliki broj grozdova, onako pocrni jednostavno. Tu je stvar mnogo starija i jedino bih preduzimao neke mere ako je to stablo uzrocnik i prenosnik bolesti na druga stabla.
Poslato: Pon Avg 18, 2008 2:32 pm----
Evo i nekih fotografija zarazene loze, slike su malo losije zato sto mi je fotoaparat u kvaru.
Evo i lista
Poslato: Sre Avg 20, 2008 11:41 am----
Apopleksija se ispoljava tako što se čokot ceo osuši u vrlo kratkom roku. Nisu poznati svi razlozi zbog kojih nastaje i nije pronađen odgovarajući lek. Po slikama vidim da to nije apopleksija, ali ne mogu tačno da kažem šta je sa listovima. Oštećenja izgledaju isto kao i ožegotine od sunca tj. visoke temperature u uslovima nedovoljne obezbeđenosti vodom. Na slikama se ne vide ni plamenjača ni pepelnica.
Na grožđu se pojavljuje siva trulež protiv koje možeš primeniti preparat Switch.
Ono što se još vidi jeste da nije vršena pravilna rezidba. Ostavljeno je previše lastara zbog čega dolazi do gužve, zasenjivanja, prevelike vlažnosti u zoni grozdova zbog čega se i javlja trulež.
Poslato: Sre Avg 20, 2008 3:16 pm----
Hvala na pomoci, i skinula si mi veliki teret kada si rekla da nije apopleksija. Imam jos jedno pitanje: imam belu tamljaniku( neznam strucni naziv) i ona je od svih loza najotpornija, neki kazu da je divlja neki kazu da je pokupila dobre osobine od roditelja od koje je napravljena, reci mi nesto vise o toj sorti ili ako imas neki link. A da pitanje, pa imam neke crvene tackice sa nalicja listova bele tamljanike, po neki listovi su izlomljeni( kao da je pored njih pukla petarda), i po neka zrna grozdja otpadaju a da nisu ni zrela, pri tome neka zrna prskaju na pola i vidi se seme. To verujem da nije od preteranog navodnjavanja nego od pepelnice, da napomenem to se desava i na ostalim stablima. Tek sam ove godine poceo da se malo ozbiljnije bavim zastitom voca, jeste da ga nemam bas mnogo ali zelim da imam barem nesto da probam u jesen.
Poslato: Čet Avg 21, 2008 10:42 am----
Ja ne znam za sortu bela tamljanika. To je verovatno lokalni naziv. Ako bi mogao da staviš sliku ili da opišeš grozd i list mogla bih da je prepoznam.
Kolikog promera su tačkice i kako izgleda lice lista na tom mestu gde postoji tačkica? Ako je samo poneki list izlomljen to neće uticati na razvoj puno, a možda je došlo do oštećenja zbog jakog vetra.
Bobice pucaju zbog pepelnice pa treba da primeniš preparat na bbazi sumpora, npr. Bayleton, Kosan, Stroby, Quadris, Rubigan...
Ako želiš, mogu ti napraviti neki orijentacioni program zaštite za voće koje imaš.
Poslato: Pet Avg 22, 2008 9:22 pm----
Evo ga list sa crvenim tackicama, to je ujedno i list tamjanike.
Ovo je grozd koji je poceo da se susi, zbog, kako ja mislim, opalog lisca.
Evo jos jednog primerka:
Evo tih osusenih grancica:
Evo oporavljene grancice:
Ovo je treci tip loze koja nije kalemljena vec je samo zabodena grancica, barem tako pricaju domacini.
ImageShack je kriv za ovako male slike, inace su slike 4 M pixela. Ko ne moze videti dobro o cemu se radi neka mi zatrazi slike na pvt i bice mu prosledjene. Ovo je dobra prilika da se ove slike dokumentuju za naredno odredjivanje bolesti koje ce ne daj boze pojaviti u cokotima drugih ljudi. Bayleton je primenjivan 2 puta, mozda sam trebao u vecoj koncentraciji ali nisam smeo zato sto pored loze imam jagode koje svakodnevno jedem. Kada sam otvorio Bayleton zamalo se nisam otrovao kada je oblak praha poleteo prema meni, a bio sam pazljiv nije da nisam, tek kada sam procitao da je potreban 1 - 2 grama na 10 litara video sam koliko je otrovan preparat. Nazalost nemam preciznu vagu pa sam u 10 litara vode sipao preparata koji je stao na vrh kafene kasike. Mozda to nije gram, ali sam prskao dvaput. Umem da budem dosadan po malo
Poslato: Ned Avg 24, 2008 8:16 pm----
Glavni problem je nepravilna rezidba zbog koje je došlo do preopterećenosti čokota. Biljka ne može da ishrani sve grozdove koje je napala i plamenjača. Ove godine ne možeš ništa da uradiš. Dogodine ,u proleće, ostavi samo 2 jaka lastara na visini koja odgovara naslonu. Sve ostalo slobodno odseci i rane premaži kalem-voskom.
Poslato: Pon Avg 25, 2008 8:00 pm----
Hvala na savetima. Nekada se desi da ja orezem lozu a nekada otac, i mi to radimo po ovom sistemu: stare lastare skratimo na 2 do najvise 3 pupoljka i taj proces ponavljamo svake godine, to je nasem kraju neko nepisano prvilo. Posebno za lozu pravili smo metalnu konstrukciju koja je kostala negde oko 500 evra, sa gornje strane je oblozii letvicama ( da ne bi nalegala na metal posto je stetan zbog zagrevanja leti odnosno mraza zimi), i izmedju metalnih profila smo stavili obucenu zicu ( isto zbog toga da ne bi loza nalegala na golu zicu ). Kako to mislis da ostavim samo 2 lastara na visini koja odgovara naslonu? Jel mislis na to da posecem sve lastare sto su nikli ove godine a da ostavim samo 2 ili sta? Molim objasni.
Poslato: Pon Avg 25, 2008 10:48 pm----
Od svih lastara izniklih ove godine treba da ostaviš maksimum dva. Svaki od ta dva lastara treba da ima 12 okaca. To je više nego dovoljno da imaš dobar rod i kvalitetno grožđe, a da ne dođe do zasenjivanja i sušenja. Naslon ste napravili odlično.
Poslato: Sre Avg 27, 2008 12:21 am----
Vidim da se razumes oko grozdja i postavio bih neke slike sorti, pre svega zbog toga sto neznam koje sorte imam, pa ako si voljna ti reci. Obecao sam da cu postaviti sliku tamljanike ali sada sam u velikim obavezama oko fakulteta, izvini, za dan dva postavljam. Jedno strucno pitanje ne samo za poznavaoce grozdja: Da li podzida ili potporni zid moze toliko da se zagreva leti da isusi dubinske slojeve zemlje koje se nalaze iza zida i samim tim ugrozi biljne kulture, izmedju ostalog i vinove loze ( zna se da loza ima dubok koren )?
Poslato: Sre Avg 27, 2008 1:44 am----
Ja sam dipl.ing. poljoprivrede, smer voćarstvo-vinogradarstvo (nije da se hvalim, nego samo da razjasnim). Kad budeš mogao, ti postavi slike i sve što budem znala, ja ću ti reći. Mislim da potporni zid, iako se greje, ne može baš toliko da isuši zemlju.
Poslato: Čet Avg 28, 2008 11:38 pm----
jedno pitanje za sasku ?
u dvoristu imam kardinal mislim na lozu,i obavezno je uvek
retka mislim na razmak zrna,mada dok je zelena to izgleda kao sasvim okej
put i lepo kako sazreva tako se zrna prorede.
dali je to normalno za tu vrstu ili joj nesto fali,imam je vec 6-7 god.
Poslato: Ned Avg 31, 2008 6:43 pm----
Za sortu Kardinal je normalno da ima takav, rastresit grozd i još bobice ne sazrevaju istovremeno. Međutim, ako na jednom grozdu ostane samo par bobica, onda je to znak da biljci nešto fali. Ako želiš da imaš lep, pun grozd sa ujednačenim bobicama onda možeš da prstenuješ lastare. Postoji više perioda kada se to radi i u zavisnosti od vremena primene postiže se bolja oplodnja, krupnije bobice, ranije sazrevanje. Problem je što se skraćuje životni vek čokota. Ako te bude zanimalo, mogu ti detaljnije napisati kako se izvodi prstenovanje, koje je inače poželjna mera kod sorti Kardinal, Lasta, Afuz-ali...
Poslato: Pon Sep 01, 2008 10:22 pm----
Isto imam dva cokota kardinala, jedan tek rodio ove godine a drugi vec drugu radja. I meni su bobice malo manje nego one na grozdju sto se ima kupiti, ali to je valjda posledica (ne)primenjivanja hemikalija kao sto su insekticidi, fungicidi, herbicidi i razne mesavine za prehranu preko lista. I meni isto ne sazrevaju sve bobice u isto vreme, npr neke su vec stigle a neke su zelene.
Jedne pitanje: Imam neko sitno crno grozdje koje je posadjeno, odnosno odsecena je grancica sa roditelja i zabodena u zemlju. Ta grancica sto je zabodena u zemlju sada radja isto grozdje kao i roditelj. Sada bih hteo da od semena proizvedem istu tu sortu. Da li je to moguce ili cu dobiti neko divlje grozdje, i ako je moguce kakve ce biti karakteristike tog grozdja?
Poslato: Pon Sep 01, 2008 11:43 pm----
Od semena ne možeš dobiti istu sortu zato što se ne prenose isti geni, već dolazi do mešanja gena roditeljskih biljaka. Samo vegetativnim razmnožavanjem se dobija ista sorta.
Poslato: Uto Sep 02, 2008 7:58 pm----
veliko hvala saski.
kad je vek loze u pitanju ostavljamo kako jeste.
pozdrav.
Poslato: Uto Sep 02, 2008 10:51 pm----
Zaboravila sam da kažem da možeš i da odsečeš sam vrh grozda kada su bobice prečnika oko 5 mm. To će uticati na bolji razvoj ostalih bobica pa će one biti krupnije i ujednačenije.
Poslato: Čet Sep 04, 2008 9:12 pm----
Hvala na savetu saska.
pozdrav.
Poslato: Čet Sep 04, 2008 11:17 pm----
A Saska kako je moguce da neke loze mozes da zabodes i da radjaju kao roditelj dok neke moras da kalemis na neku divlju lozu? U cemu je fora? Pojasni malo to oko odsecanja vrha grozda, mislis na onu centralnu grancicu u grozdu? A to podvezivanje jel to vezanje loze iznad mesta gde su grozdovi da bi svi sokovi isli i hranili grozd a ne razvoj tog istog ogranka? Ako je to onda mi to ovde radimo malo drugacije, odrezemo lastar iznad mesta gde je rodio grozd i to jos dok bobice nisu formirane. Da li to skodi grozdju, cokotu?
Poslato: Sre Sep 10, 2008 9:59 am----
Pozdrav, da li mogao neko da mi preporuci koju sortu stonog grozdja (samo crno) da posadim na porolece ali da od te sorte moze da se napravi i vino ako ne uspem da grozdje prodam kao stono. Planiram da posadima oko 200 cokota.
U obzir dolazi i obrnuta varijanta, koja vinska sorta je ukusna za jelo.
Poslato: Sre Sep 17, 2008 9:25 am----
Pozdrav za Sašku i ostale.
Uselio sam se u kuću koja je već imala lozu. Pazim i mazim tu lozu, a ona mi daje prelepu hladovinu i grožđe. Jedini problem je što ne znam koja je to sorta. Zato molim Sašku da pogleda priloženu sliku i kaže mi koju ja to sortu gajim. Hvala unapred.
Poslato: Sre Sep 17, 2008 9:46 am----
| Tech citat: |
| Pozdrav, da li mogao neko da mi preporuci koju sortu stonog grozdja (samo crno) da posadim na porolece ali da od te sorte moze da se napravi i vino ako ne uspem da grozdje prodam kao stono. Planiram da posadima oko 200 cokota. U obzir dolazi i obrnuta varijanta, koja vinska sorta je ukusna za jelo. |
Malo je jaca ali daje dobro vino i ukusna je za jelo jedino je problem sto ima sitnija pucad! 
Ali nema potrebe za prskanjem!
Poslato: Pet Sep 19, 2008 11:29 am----
Da li ima nek drugi naziv za Francuzicu. Trazio sam na google i u rasadnicima ali nisam nasao nikakvu informaciju o njoj.
Kakva je Moldava? Da li moze da se napravi pristojno vino od nje?
Poslato: Pet Sep 19, 2008 11:45 am----
Ja ne znam za drugi naziv!
Poslato: Pet Sep 19, 2008 3:40 pm----
Aco svaku sortu loze bi trebalo kalemiti jer tada bolje i ranije rađa i biljka je dugovečnija. Možeš zabati reznice i dobićeš dobru biljku ali njen vek je 8-10 godina maximalno jer koren nije tako jak kao kod divlje loze, a i nije otporan na filakseru. Radi krupnijih grozdova odseca se vrh centralne grančice (oko 1cm). Prstenovanje se radi posebnim makazama koje ogule koru na lastaru. Ta rana zaraste za par nedelja, a za to vreme grozd dobija više hranljivih materija. Može se prstenovati jedan lastar ili ceo luk. Odsecanje lastara iznad grozda nikad ne bih preporučila jer se tako više troši na izgradnju novih lastara koji stvaraju gužvu. Bolje je da ostavite zaperke jer bolje vrše fotosintezu.
Tech za dobro vino i kvalitetno stono grožđe pogodna je sorta Muskat Hamburg. Grožđe je prijatnog ukusa. Bobice ujednačene, plave boje. Vino je kvalitetno, svetle crvene boje sa 10-ak posto alkohola. Moldava je stona sorta, nisam čula da iko pravi vino od nje. sazreva kasno, ali je grožđe izvrsno.
Poslato: Pet Sep 19, 2008 3:56 pm----
Peđa tvoje grožđe je vinsko i prema slici bih rekla da je to najverovatnije Šardone. Kaži mi kada sazreva u većeni godina ( otprilike neki rok od 15 dana bi mi pomogao).
Poslato: Pon Sep 22, 2008 10:38 am----
Draga Saška, pre svega hvala na odgovoru.
Ovako: ja sam kuću u kojoj živim kupio prošle godine, i celo proleće, leto i jesen kuću sam renovirao. Ukupan prošlogodišnji rod sam bacio, jer je grožđe bilo prepuno građevinske prašine, cementa, kreča i ostalog.
Ali, ova godina je sasvim OK. Imam tri jaka i zdrava čokota (da li se tako kaže ?) i lozu pre svega gajim zbog hladovine u dvorištu. Ali, što da ne, i zbog grožđa. Veliki broj grozdova sam odsekao i bacio dok je još cvetalo, tek toliko da malo proredim, zaključujući, onako laički da neće biti dovoljno slatko ako ostanu svi grozdovi.
Dakle, moj odgovor na tvoje pitanje je: ne znam kad grožđe sazreva.
Ovo je prva godina da mu uopšte obraćam pažnju. Grožđe je sada slatko, ima jako neobičan ukus, malo podseća na med! Koža je jaka i tvrda, a semenke krupne, pa sam i ja zaključio da to mora biti da je neka vinska sorta. Mislio sam, kad saznam koja je sorta, da onda potražim na internetu kad ga valja brati. Ovako, mislim da će sledeći vikend 27. i 28. sep. biti pravo veme za berbu. (Odokativno vreme, procenjujući prema ukusu, tj. slatkoći) Raspitao sam se kako se pravi vino, kupio sam malo burence, i eto, počinjem sledećeg vikenda !
Poslato: Ned Sep 28, 2008 4:15 am----
Pedja bez daljeg razmisljanja, tvoje grozdje se u narodu zove bela tamjanika zato sto kada se jede ima miris na tamjan. Imam isto grozdje, samo jedan cokot, i koliko sam video nije kalemljeno a stablo je debelo oko 5 cm. To grozdje je zaista slatko i zbog toga smo pravili vino, ali od tog vina boli glava ( tako otac kaze ) zbog visokog procenta secera. Neznam latinski naziv ove loze ali otporna je na plamenjacu i pepelnicu, a to je postignuto ukrstanjem neke dve sorte ( probacu da pronadjem nazive ). Ovo grozdje pocinje da opada kada dovoljno sazri, tako da ja preporucujem da se obere i stavi na neko mesto gde ima promaje, jer svako voce truli kada je na gomili. Tako moze ostati u koliko toliko svezem stanju do sredine decembra, sve u zavisnosti kada se obere.
Poslato: Pon Sep 29, 2008 9:48 am----
Hvala aco.
Grožđe sam upravo juče obrao, a toliko opada kod branja (tačno kako si ti rekao) da je maltene pola završilo na betonu dvorišta.
Napunio sam jednu veliku kacu, izmuljao, i danas ću da procedim, pa da krenem da napravim vino. To je moj prvenac od vina, probaću - pa šta bude.
Nisam znao da "boli glava" od vina tamjanike, a da je slatko - jeste vala i preslatko. Ko nektar !
Inače, prilično je "nezgodno" za jelo, jer su koštice velike, a ljuska jaka i debela.
Pozdrav
Poslato: Pet Okt 03, 2008 12:03 pm----
| vladobojadziski citat: |
| Postovani Pozdrav svima.Trebam pomoc od neko ko se razume od grozdje.Molim Vas da pogledate slike i da mi kazete za koju se sortu radi.Miris je kao kod temjana,grozdje je tamno plavo i ima deblju luspu.Fala unapred svima. img98.imageshack.us/im...108yh9.jpg img181.imageshack.us/i...110qv9.jpg |
Prijatelju čestitam imaš Otelo, samo ga ti koristi za vino, biće super 
Poslato: Pet Okt 03, 2008 12:23 pm----
| p.bata citat: |
| Ja ne znam za drugi naziv! |
E ja znam. Belo otelo. Kao i gore pomenuti Crni brat je iz I generacije Interspecijes hibrida, tzv. Direktno rodni hibridi.Zakonom je zabranjena njihova dalja proizvodnja i umnožavanje. Tvrdi se da imaju dosta Metil alkohola u vinu. Živeli
Poslato: Pet Okt 03, 2008 12:31 pm----
Nemojte mešati Direktne rodne hibride sa plemenitom lozom, mada se to u našem narodu često radi. Tata je u pravu, od njihovog vina boli glava, zato su i po direktivi iskrčeni vinogradi sa ovim sortama.
Bela tamjanika zaista postoji i to V. vinifera, pa postoji i cela grupa sorti Tamnjanika, crna, crvena i sl. (mada Žunić slabo piše o tome).
Bela Tamnjanika je ponos Spbskog vinogradarstva i polako se vraća u Župu, mada slabo rađa jer ima funkc. ženski cvet, ali nema veze sve autentično se bolje plaća. Čuvajte stare sortte, a manite se hibrida, barem prve II generacije (u II su razne Francuzice i sl.).
A od Sunčanog, Moldove i dr. imaćete dobro ekološko grožđe na okućnici.
Poslato: Pet Okt 03, 2008 6:30 pm----
Koliko mora da bude minimalno rastojanje reda vinove loze od susedne parcele? Isto to me zanima i za voce.
Koliko treba da bude rastojanje izmedju dva reda loze (rucno cu obradjivati, mozda sa nekim malim motokultivatorom) a koliko izmedju cokota?
Poslato: Sub Okt 04, 2008 1:54 am----
| vladobojadziski citat: |
| Postovani Pozdrav svima.Trebam pomoc od neko ko se razume od grozdje.Molim Vas da pogledate slike i da mi kazete za koju se sortu radi.Miris je kao kod temjana,grozdje je tamno plavo i ima deblju luspu.Fala unapred svima. img98.imageshack.us/im...108yh9.jpg img181.imageshack.us/i...110qv9.jpg |
Ja neznam za te prave nazive, ali ovo je isto tamjanika samo crna verzija. Koliko sam video tamjanika najranije formira bobice u odnosu na druge sorte loza i zato mislim da je pogodnije i za vise nadmorske visine. A to sto se ne pominje u knjigama to mi nije jasno posto se pojavljuje u pesmi "Aj berem grozdje biram tamjaniku..." Kada bi neko znao naziv na latinskom, lako bi sa engleskog preveli karakteristike i zahteve ove sorte, posto smatram da ima dosta materjala na engleskom na netu.
Poslato: Pon Okt 06, 2008 10:25 am----
| Tech citat: |
| Koliko mora da bude minimalno rastojanje reda vinove loze od susedne parcele? Isto to me zanima i za voce. Koliko treba da bude rastojanje izmedju dva reda loze (rucno cu obradjivati, mozda sa nekim malim motokultivatorom) a koliko izmedju cokota? |
1. Uvek min 1/2 medjurednog rastojanja, ako ne planiras put kada je 1.5x medjurednog rastojanja.
2. Sadi lozu poput Francuza, znaci gusto, Gijov jednogubi, ili dvogubi uzgojni oblik, 1.5-2x0.5-0.8m. To vazi za dobijanje male kolicine vrhunskog grozdja. Na lastaru 1 grozd, po cokotu buteljka vina, znaci 1kg grozdja. Tako ce i prokupac biti vrh, znaci Prokupac sa veloko P.
Poslato: Pet Okt 17, 2008 1:10 pm----
Recite mi,ako znate,kako da se zaštitim od otrovnog dejstva voća,npr. groždja,koje je na tržištu bez poštovanja perioda karence? Navela sam groždje kao primer,jer se ono najslabija da oprati. Ima li neki metod? I još nešto,znate li još neku vrstu groždja popu moldave,kojoj je potrebno malo tretiranja? Želim da se hranim što zdravije.
Poslato: Sre Jan 21, 2009 12:39 pm----
| gs1979 citat: |
Dakle, stvar se svodi na ovo - svaka sorta zahtjeva različit rez. Pa, da ne filozofiram: Kada kreneš s rezidbom prvo skini lucanj (dugački izboj koji je prošle jeseni bio rodan). |
Pozdrav svima na forumu.
Hajde sad, malo pomoći.
Ovog proleća treba da orežem lozu na kućnom špaliru. Ne znam koji su izboji prošle jeseni rodili. kako to da rešim?
Inače, loza je stara, tako da je stablo debelo oko 10 cm.
Sorte su neko belo, relativno sitnih grozdova, crno sitnih grozdova, te treća, crno osrednje krupnih grozdova. Sve tri sorte imaju sitnije zrno, dosta semenki i verovatno su u pitanju neki hibridi, koji ne zahtevaju prskanje.
Unapred hvala, NeleK
Poslato: Uto Mar 10, 2009 8:22 pm----
| Diona citat: |
| Bok! Mi imamo vinovu lozu i primjetili smo sa donje strane lista bijele fleke, a sa dornje strane izgledaju poput kvržica ili izbočina. Znate li što je to? Je li to neki nametnik ili bolest? Kako to ukloniti ili liječiti? Hvala unaprijed |
Poslato: Uto Mar 10, 2009 8:27 pm----
| Gaja citat: |
| Molim pomoc posto prvi put sadim lozu, postavio sam stubove i sad me interesuje koliko redova zice treba da stavim i na kojoj visini? Puno Hvala unapred na odgovoru! Gaja |
Poslato: Sre Mar 11, 2009 2:46 pm----
Kakva su Vaša iskustva sa stonim sortama?
Planiram posaditi nekoliko različitih stonih sorti. Koje sorte za brajdu?
To je za okućnicu, nije za proizvodnju.
Poslato: Sre Mar 11, 2009 7:38 pm----
Za brajdu ili pergolu su pogodne sorte koje zahtevaju dugu rezidbu i imaju bujan čokot. Sorta koju preporučujem je Moldova. Ima krupne grozdove i bobice plave boje. Kasno sazreva. Dosta je otporna na važnije bolesti. Bilo bi dobro da posadite sorte različite epohe sazrevanja. Od belih sorti interesantne su Kraljica vinograda, Lasta, Ljana. Od crnih još preporučujem i Muskat Hamburg jer je sorta kombinovanih svojstava (i za jelo i za vino) a aromatična je.
Poslato: Čet Mar 12, 2009 5:35 pm----
HVALA,Saška.
Idem na da potražim po netu, a stra idem da vidim šta od ovih sorti ima da se kupi u mome grade.
Poslato: Pet Mar 13, 2009 2:13 pm----
Nikakav izbor:Muska hamburg, Nešto bez naziva ( crno za vino ) i stono bijelo italijansko.
Put pod noge u potragu
Poslato: Ned Mar 15, 2009 7:52 pm----
Probaj u većem gradu, u većem rasadniku. Ako ti Novi Sad bude usput, ovde možeš nabaviti odgovarajuće sorte.
Poslato: Sub Mar 21, 2009 2:57 pm----
ako neko ima dilemu oko orezivanja vinograda evo slikovitog prikaza (orezivanje na luk i kondir):
vino.aplus.rs/forum/vi...?f=4&t=141
Poslato: Pon Apr 27, 2009 8:32 am----
pre mesec i vise sam posadila 22 cokota raznih sorti,crno,belo i rose-sve stono...sve mi se primilo samo afosilija ili vec kako se zove nije nista "poterala"isto je sve iskopano,podjubreno stajskim djubretom a ona cuti li cuti a nje imam najvise...sta moze da joj bude...pomagajte :bye
Poslato: Pon Apr 27, 2009 3:11 pm----
Nije problem da utvrdiš da li su sadnice afus alija žive . Vočarskim makazama otkini pola cm vrha kalemljene granćice . Ako je zeleno ne diraj ništa iz nekoga razloga kasne vjerovatno su bile posebno lagerovane u hladnoj i mraćnoj prostoriji . Ako je suh presjek idi dalje do zelenog . Ako nema zelenog presjeka granćice , onda ostavi sadnju afus alija za narednu godinu ili kupi nove u kontejnerima i posadi .
Pozdrav
Poslato: Uto Maj 19, 2009 11:40 am----
Pročitao sam negde da je dobro zalomiti lastare na 4-6 listova iznad najvišeg grozda na 10-ak dana pred cvetanje.
Da li je sada pravi trenutak za to?
Poslato: Uto Maj 19, 2009 11:53 am----
Zna li neko koja je ovo vrsta grožđa?Imam ga u bašti na više mjesta.Rađa svake godine i to odlično.Grozdovi su jako krupni, a u prosjeku su teški od 1-2kg.
Poslato: Ned Jun 21, 2009 12:20 pm----
Zna li neko kakva je ovo bolest? Pocelo se odnedavno pojavljivat na pri vrhovima lastara.
Unaprijed hvala
Poslato: Ned Jun 21, 2009 10:40 pm----
Ako misliš na one izbočine na desnoj, gornjoj strani lista, to su grinje. Bilo bi dobro da slikaš i drugu stranu lista.
Poslato: Pon Jun 22, 2009 2:38 am----
I ja mislim da su ti grinje sa zadnje strane listova, videces belu skramu u udubljenjima ako je to to. Ja sam to izlecio prosle godine sa preparatom Bayleton od agrosave ili neke druge firme. E sada jos jedno pitanje za sasku, na zrnima grozdja mi se pojavljuje seme odnosno iseme izlazi na povrsinu zrna grozdja. Da li je to neka bolest/kako suzbiti ili je od viska vode? Slican slucaj je bio i prosle godine.
Poslato: Uto Jun 23, 2009 4:56 pm----
Evo slika tih grozdova, i uglavnom je to tamljanika, zato sto ona najpre naliva zrnevlje.
Poslato: Uto Jun 23, 2009 8:34 pm----
Ovo se dešava kada nakon sušnog perioda padne jača kiša, pogotovo ako je jak pljusak ili u slučaju grada. Pošto na tim mestima lako dolazi do zaraze treba prskati preparatima protiv pepelnice i plamenjače.
Poslato: Sre Jun 24, 2009 11:08 pm----
Tacno je da je bio grad, i to ne malo nego smo ga skupljali lopatama, cak nam je i asfaltni put razoren a kamoli grozdje. Ali sada je lisna masa u dobrom stanju, izrasli su novi izdanci. Bilo je i pljuskova i to veoma cesto, sada evo kisa skoro nedelju dana. Kao i uvek i sada naravno pitanje: da li da ostavljam zaperke na grozdju sada posle velikog ostecenja lisca ili da ih pustim da bi bolje upijali svetlost (moja vecna dilema)?
Poslato: Pet Jun 26, 2009 8:46 am----
Dobar dan, ja sam vas novi clan. Vidim da ovde ima dosta strucnih i iskusnih ljudi, a ja sam totalni pocetnik, pa rekoh da naucim nesto.
Imam i pitanje, za pocetak:
Da li neko ima iskustava sa sortama Black Magic, Michelle i Viktorija? Ove godine s proleca sam posadio po dva kalema ovih vrsta, cisto da vidim kako ce ici, pa ako se lepo pokazu - povecacu. Znam da se radi o stonim, novim vrstama, a imam klince koji obozavaju grozdje tako da ce verovatno zasad biti povecan.
Hvala!
Poslato: Pet Jun 26, 2009 3:58 pm----
Imam sortu black magic na pergoli .Obilno rađa , veliki crni grozdovi ,boba malo duguljasta ,tanke kore ,dobroga ukusa .zrije početkom augusta kada i kardinal . Ne prskam je dosta je otporna . Ima po meni samo jednu manu a to je da je pčele , ose i ptice obožavaju tako da je vrlo teško sačuvati neki grozd ako nije zaštićen mrežom isl.
pozdrav
Poslato: Sub Jun 27, 2009 4:14 am----
Znaci cim valja pticama, znaci valja i ljudima. Sigurno ti nezvani gosti napaduju grozdje jer je slatko, drugog razloga nema, ako neces da ti jedu grozdje ti im baci trosice i resio si stvar. Ima nekih kretena zatezu kljusu ili neke vece misolovke da bi se ptice uhvatile. Ja licno ne podrzavam te metode. Nabavi macku, ali iskljucivo macku jer njoj treba hrane za macice a macori se samo izlezavaju.
Poslato: Sub Jun 27, 2009 10:01 pm----
Imam mačke , više štete naparave ose i pčele . Ako se grozdovi ne stave u fišeke ili najlon čarape nema teorije da se ubere i jedan grozd da nešto vrijedi . Oštečenja idu i do 90% . Ispod pergole je smo gomila otpadaka od grozdova .Stavljanje grozdova u čarape na pergoli je dosta naporno pa preporučujem da ovu sortu posadiš klasičnu uz žicu , a onda sve zaštitiš zelenom mrežom .
Poslato: Uto Jun 30, 2009 8:32 am----
Hvala na informacijama i savetima. A kako stoje stvari sa Viktorijom i Michelle Torino?
Poslato: Uto Jun 30, 2009 10:46 pm----
Ovu sortu Viktorija sam posadio prije par godina i ove godine očekujem prve grozdove tako da nemam nekog iskustva sa ovom sortom , ali znam da se radi se hibridu nastalom križanjem Afus Alija i Kardinala . Zrije oko 20 tog augusta . Do sada sam je kupovao na pijaci , odličnoga je okusa , grozd je rastresit , boba je duguljasta i malo crvenkasta . Nisi pogriješio u izboru sorte . Za ovu Michelle Torino nisam čuo , imam Michalle Palieri crno stono , ali posađeno kad i Viktorija , ove godine mu je premijera na mojoj odrini kako kod nas kažu za pergolu .
Pozdrav
Poslato: Sub Jul 11, 2009 7:44 pm----
Sad pomagajte meni, na grozdovima su se pojavile tamne mrlje kao da su nastale od grada tj od leda, ali grada nije bilo. Ne bih ni pisao da nije rec o kardinalu, tj grozdju koje ima najkrupnije grozdove u mom dvoristu, i uzgred je jedino crno ili tamno grozdje. Evo i slika nekih odstranjenih zrna.
Ako je neka bolest, pricajte sa cim da tretiram. Ovo se pojavilo posle nedelju dana od tretiranja bayleton-om, pa se isto pitam da li je moguce da zbog predoziranja ili spiranja preparata i ulaska u korenov sistem?
Poslato: Ned Jul 12, 2009 10:41 pm----
Najvjerovatnije da si predozirao sredstvo za zaštitu . Ja sam jedne godine tako , da bude još bolje , predozirao sa plavim kamenom i spalio pupoljke na breskvama . Kardinal zrije za petnaestak dana , treba ga jesti , a ne guli se , pa je po meni , bolje prestati sa prskanjma . Malo prozraći grozdove uklanjajući višak lišća da vazduh može strujati kroz njih .
Poslato: Ned Jul 12, 2009 11:06 pm----
Imam i ja jedno pitanje na ovoj temi...
Moj tata je pre petnaestak godina posadio lozu ispred kuce koja se sasvim lepo pruzila do drugog sprata. Ne znam koja je sorta, crno je, slatko, znam samo da nije tamjanika, jer jedino nju poznajem
Problem je u sledecem- na grozdovima se nikada ne popune sve 'bobice', vec od 30-60% grozda. Napominjem da je nikada nicim nisam prskala, volim da jedem grozdje dok kacim ves na terasi jedino sto je zalivam redovno ako nema kise i sto dobije zalogaj prihrane kada prihranjujem cvece koje joj je u podnozju.
Poslato: Čet Jul 16, 2009 8:46 am----
Ovo je impresivno. Pojava koju opisuješ je karakteristična za neke sorte (Kardinal, Muskat Hamburg...) i zove se rehuljavost. Može se javiti i zbog vremenskih uslova u vreme cvetanja ( jak vetar, grad ili jaka kiša). Trebalo bi da se uklanjaju zaperci u zoni cvetova da bi se omogućilo bolje provetravanje i time bolje oprašivanje ali i manja pojava bolesti.
Poslato: Čet Jul 16, 2009 9:23 am----
Saska, puno hvala! Najverovatnije je to razlog , jer sam primetila da se manje pojavljuje iduci prema vrhu loze, gde je manje gusta.
Poslato: Čet Jul 16, 2009 11:29 am----
E sad saska jel ovaj odgovor za mene ili za nekog drugog. Ako je za mene, grad je dovoljno proredio i lisce i grozdove, tako da ja nemam posla uopste.
Poslato: Čet Jul 16, 2009 11:32 am----
Tako vam je to kada se ne cita sve do kraja, izvinjenje.
Poslato: Pon Jul 27, 2009 12:21 pm----
Mile , samo da dodamu vezi sorte black magic . Ove godine ptice , ose i pčele su je napale , a da je još pola boba zelene boje . Čekao sam da sve bobe počnu crniti da zaštitim mrežom te sam par dana sam zakasnio i za ovu godinu ništa od grožđa . Već je toliko oštečeno da ga ne vrijedi štititi .
Pozdrav
Poslato: Ned Avg 16, 2009 10:57 pm----
Evo i slika kako izgleda ova Black magic nakon napada ptica , osa i pčela .Ovaj cijeli grozd je od druge sorte koja zrije nešto kasnije i na koju ovi napasnici ne napadaju kao na black magic . Vidm da je ima na pijaci ljudi je nekako zaštite , mrežama ili nekom drugom metodom .
Poslato: Sub Avg 22, 2009 12:35 pm----
Bila sam odsutna nekih 20-tak dana i plamenjača (pretpostavljam) mi je uništila rod i lišće na 6 stabala.To mi se do sada nikada nije desilo.Morala sam svo lišće i plod ostraniti, a kad se već to desilo,lozu sam i obrezala i isprskala fungicidom.Za par dana je potjerala nove izdanke i eno je raste kao luda,čak je i formirala nekoliko novih plodova, mada nisam sigurna da će uspjeti da sazriju.Moram reči da je loza jako stara (odrina) i nije mi jasno kako je za tako kratko vrijeme mogla oboliti i propasti.Ima li neko iskustva s tim.
Poslato: Uto Avg 25, 2009 1:28 pm----
Nije trebalo da je orežeš jer izdanci koji su sad izbili neće stići da se pripreme za zimu. Sad šta je, tu je. Sve nove cvetove i plodove ukloni da bi se sama biljka što bolje ishranila. Nove izdanke proredi i ostavi samo 5-6 onih koji će ti trebati u sledećoj godini.
Poslato: Pet Avg 28, 2009 5:00 pm----
evo da se pohvalim da je ove godine bas jako rodilo...
Poslato: Ned Sep 06, 2009 2:47 am----
Pozdrav svima imam jedan problem kupivsi vikendicu na okucnici sam zatekao sortu grozdja OTELO gde naberem svake godine oko 200kg grozdja, ali pred samo zrenje bobice se pocinju susiti na grozdu i neotpadaju sa grozda, zna li neko sto se to desava i kako da sprecim to, i jos jedno pitanje vredi li praviti vino od ove sorte posto sam dosad samo pekao rakiju.
Poslato: Pon Sep 14, 2009 4:55 pm----
Molim za pomoć.
Zasadila bih vinovu lozu, te je pitanje: da li se sadi, sad na jesen, ili u proleće, na koji način? Stavila bih je da mi se penje uz senik da mi pravi leti hlad, ali je na tom mestu zemlja dosta posna. O ovome ne znam baš ništa.
Poslato: Pet Sep 18, 2009 10:04 am----
Elona, može se loza saditi i na jesen i na proleće, ali je bolja jesenja sadnja. Potrebno je iskopati rupu dubine 50 cm, na dno staviti malo stajnjaka ili komposta, to pokriti sitnom zemljom da đubrivo ne bi došlo u kontakt sa korenom. Sve žile skratiti na dužinu od 10 cm (bez ikakvog straha). Koren pokriti sitnom,rastresitom zemljom i zaliti sa oko 5 l vode. Loza može da uspeva i u posnoj zemlji, ali bi trebalo izvršiti đubrenje organskim i mineralnim đubrivom. Da li postoji opasnost od jakih mrazeva?
Poslato: Pet Nov 13, 2009 11:50 pm----
poštovani forumaši ja sam iz srema tj. iz carstva lubenica a 9 godina se profesionalno bavim razvojem naovih tehnologija u povrtarstvu i voćarstvu a posebno navodnjavanje i plastenicima tu sam ako mogu da vam pomognem bar za toliko vremena imam zimi.
ako bilo ko ima kakve nedoumice u tehnologiji pišite.
Poslato: Pet Mar 05, 2010 4:59 am----
ODPORNE SORTE GROŽĐA