Poslato: Pon Mar 07, 2011 11:07 pm----
| misoo83 citat: |
Ja sam 25.10.2010 - posadio kestenje al od 50-tak posadjenih nije nikla ni jedna sadnica do sada  |
Ništa se ne brini nići će ti. Ja sam pre tri godine posadio nekoliko semenki kestena , i pojedini su mi nikli u martu , a pojedini u aprilu.
Poslato: Sub Apr 16, 2011 12:39 pm----
Kada kesten nikne kako se kalemi dali se uzima ta grančica koja je nikla kao kalem ili šta drugo,hvala
Poslato: Sub Apr 16, 2011 4:06 pm----
kalemi (cijepi) se "na pup"... posebna tehnika, vrlo jednostavna ali je treba vidjeti i napraviti par puta uz nekoga tko to radi.
Poslato: Pon Apr 18, 2011 12:57 pm----
| mišica citat: |
| Kada kesten nikne kako se kalemi dali se uzima ta grančica koja je nikla kao kalem ili šta drugo,hvala |
To što nikne koristiš kao podlogu a grančicu ili pupoljak(kalem, plemka) uzimas sa vrste koju želiš da imaš.
Poslato: Sub Apr 23, 2011 9:34 pm----
Ne slazem se Tartare . Slusajte pazljivo.
Pitomi kesten se seje od semenke i na taj nacin prenosi sve osobine roditelja. Postoje i kalemljene sorte kestena ali su takve sadnice za druge namene . Mnogi od vas mozda nece razumeti ali pokusacu koliko toliko da pojasnim.Za sve sorte kestena -kastana nije potrebno kalemljenje jer odlicno uspevaju na svim tipovima zemljista osim na krecnjaku[Istocna Srbija]. Da bi kesten uspevao -radjao- i na takvom terenu pribegava se kalemljenju na cer,vrsta hrasta. Mnogi rasadnicari kaleme kesten ali nije neophodno ako se sadi tamo gde nema krecnjackih terena. Kesten kao biljka ne trpi krecnjak i brzo se susi zato se i kalemi na cer ili hrast.Izvini Tartare ali tako je kako je . Pozdrav Nenad.
Poslato: Ned Apr 24, 2011 5:50 am----
Bravo tartare. Sjedni, 5 !!!!
Poslato: Ned Apr 24, 2011 11:54 am----
Vojvodo, druže naš, ti baš umeš da lupiš.
Nekog to nervira a meni je simpatično. Međutim, problem je što si ti profesionalac, to jest prodavac sadnica. Od tebe se očekuje da znaš šta pričaš. I zato,za nekog ko se bavii voćem i kalemljenjem krajnje vreme je da naučiš da je jedini izvestan način za dobijanje ploda sa tačno željenim osobinama kalemljenje ili neki drugi način kloniranja.
Već godinama se od pitomog kestena traži da bude što otporniji na bolesti, što slađi, što krupniji, da se što lakše ljušti. Ova poslednja osobina često je u vezi sa tim da li je ili nije pokožica urasla u plod. Da bi se u jednom kestenu dobile sve ili što više ovih osobina napravljeno je više kultivara i obrati pažnju, hibrida. To je najvećim delom ono što se danas pojavljuje na tržištu. Nema šanse da se iz tog i takvog semena sa izvesnošću dobije identičan plod. To može da se desi samo slučajno. Dakle isto kao kod ostalog voća.
Izbor podloge u zavisnosti od pH zemljišta ili otpornosti na sušu, ili u zavisnosti od bujnosti je sasvim druga priča.
Poslato: Ned Apr 24, 2011 7:06 pm----
Zdravo Tartare. Nemoj brate da se ljutis ali ti mene nisi uopste razumeo. Dobro ja lupam ali ti izgleda ne umes da citas. Ne ljuti se molim te .
Jeste da se koriste podloge kestena za dobijanje plemenitih sorti koje su daleko otpornije i kao takve se i kaleme i proizvode . Ja sam govorio uopsteno na proizvodnju sadnica domaceg kestena -kostana ili Balkanca koji uopste nije nikakav kultivar vec endemitet Balkanskog poluostrva . Zapamti i ovo. borite se da sadimo nase autohtone sorte voca a ne neke kineske , americke ili japanske . Pa prijatelju razmisli koliko puta prskas te kultivare i koliko ti radjaju. Da su dobri onda bi ih i plantazno sadili a ne ove stare endeme . Ti si veliki strucnjak ne poricem to ali kad bi znao samo na sta se sve moze kalemiti kesten ti bi cutao nebi ovo govorio. Znam ja odlicno sta je kalemljenje i sta se njime postize.
A na kraju mi samo odgovori na ovo pitanje, nije smesno .
Reci mi samo jednu Evropsku vocku koja kalemljenjem moze dati rod npr. u Africi.Ps.kad bi znao samo sta se sve kod nas radi na stvaranju novih sorti ti bi poceo da se bavis malo ozbiljnije kalemarstvom. Ne zaboravi da smo pricali o kestenu a ne o drugim kulturama. I nisam prodavac sadnica nego nesto sasvim drugo sto ti nikad neces razumeti. Bavim se malo ozbiljnijim poslovima u rasadnicarskoj proizvodnji i stvaranju novih sorti za koje jedva da je neko i cuo. Videces za koji dan na ovom sajtu ili na sajtu Min.polj. uprava za sume.Pozdrav i ne zezaj nego ako hoces pomogni jer zato smo tu a ne da L.
Poslato: Ned Apr 24, 2011 9:05 pm----
Nije tačno Vojvodo da je pitomi kesten endemit Balkanskog poluostrva. Postojbina pitomog kestena je cela južna evropa kao i evropska mediteranska obala i mala azija.
Poslato: Ned Apr 24, 2011 9:07 pm----
Moram malo da se umešam u vašu diskusiju.
Kao prvo - semenom se verno prenose osobine samo kod partenokarpnog zametanja (bez oplodnje) Što je slučaj kod nekih sorti kruške i oraha ali i kod takvih sorti treba imati prostornu izolaciju zbog polena drugih sorti.
Kao drugo - samooplodnjom ili stranooplodnjom dobija se nebrojeno mnogo kombinacija gena, (zato genetika kao nauka i postoji) što dovodi do nastajanja novih biotipova pa se selekcijom izdvajaju ili odbacuju pojedini primerci. Može da se desi da od 10000 sejanaca nijedan ne zadovoljava unapred postavljene standarde i da se na kraju svi unište (kod stvaranja novih sorti u institutima).
Kao treće - šta će ti kesten nekalemljen ako možeš da ga gajiš samo u saksiji.(kao zaljubljenici u sobne agrume, ali vidim da ti to nisi i želiš ga u prirodi)
Kao četvrto - čemu otpor prema kalemljenju što je praksa u celom svetu pogotovu ako nemaš drugog izbora, pa to se ne kosi sa principima organske proizvodnje. Autohtone sorte jabuka, a imamo ih hvala bogu , sve se kaleme na određene podloge radi uniformnosti zasada.
Kao peto - uradi analizu zemljišta, ako je pH iznad 6 zaboravi na kesten iz semena i lati se kalemljenja. Ili da bi izbegao analizu zemljišta, procunjaj po okolini i potraži biljke indikatore napr. borovnicu i ona će ti reći DA ili NE.
Poslato: Ned Apr 24, 2011 10:13 pm----
Mico brate sve te ja odlicno razumem. Nije meni problem kalemljenje nego sam hteo reci da imam kesten 312 stabala koji nisu kalemljeni a radjaju vec vise od 30 godina . Od sejanca su.kalemim ja drugo voce i to u ogromnim skupinama . Jasna mi je i ph hvala ti druze. ja ne mislim da sadim kesten u prirodi jer kod nas ga ima svuda i bas dobro radja . Moji bere ko stigne [ne mogu sve da stignem]. Hvala svima i tebi Miodraze i sadite hibride slobodno i to one koji traze sto vise otrova na sebi i samo napred jer samo na taj nacin cete imati ono sto je zdravo i dugovecno. Pustite me da zivim u cistoj prirodi bez otrova i sa svojim endemskim biljkama koje nemaju stetnike a daju mnogo zdravije i ukusnije plodove od bilo kog hibrida iz okruzenja . Srecno i bericetno do kada.......
Poslato: Ned Apr 24, 2011 10:18 pm----
Burazeru ti si srećan čovek kad nema prskanja. Ja kad bih se odlučio da ga sadim morao bih da ga kalemim, ali nije to hibridizacija. Ja imam voćnjak na 14 ha i znam šta je otrov i koliki je to trošak, ali nemam kud.
Poslato: Ned Apr 24, 2011 10:50 pm----
@Vojvoda
Mislim da ti mene nisi razumeo. Ne želim ja da ti odmognem. Naprotiv. Ali ne vredi. Prepun si nekih informacija ili “informacija” i onda ih onako, s brda s dola koristiš i samo se zapetljavaš.
Evo šta si napisao
| Vojvoda citat: |
| ...Za sve sorte kestena -kastana nije potrebno kalemljenje jer odlicno uspevaju na svim tipovima zemljista osim na krecnjaku. |
I to je suština, i to je netačno!
Kesten se kalemi da bi se na taj način dobio određeni kvalitet ploda a u ređim slučajevima koriste se otpornije podloge da bi se izbegla trulež korena u šta se, moram da priznam, nisam udubljivao. Ali sam zato pročitao da postoji na desetine, možda i stotine, kultivara od kojih neki imaju sterilan polen , drugi jedva da imaju polen i tako dalje. Da bi rađali treba im oprašivač druge sorte. Danas se plantaže kestena ugravnom tako i formiraju, od više vrsta.
Što se tiče balkanskog “endemitet-a” ti misliš na naš divlji kesten. Kao i sve divlje vrste njega odlikuje velika neujednačenost plodova. Naročito po kvalitetu. To je normalno za sve divlje vrste koje se razlikuju od lokacije do lokacije uz veliki šareniš i u okviru same lokacije.
Što se starih sorti tiče one su vredne zbog tradicije, zbog diverziteta, ali pre svega zato što su često bolje, za onoga ko ih troši, od novih sorti koje su bolje sa aspekta transporta, dugog čuvanja, ujednačenog izgleda...itd. Dakle, ove nove su često bolje za trgovce a lošije za potrošača. Međutim pridev “stara sorta” nije nikakvo sveto pismo jer da jeste onda bismo koristili samo najstarije sorte, to jest samo divlje voće. Isto važi i za “endemitet” to jest precenjivanje značaja autohtonih vrsta jer bi smo tako ostali bez većine vrsta voća, još više povrća a kada je meso u pitanju ostali bi sasvim bez njega.
Ode ova priča predaleko a ti si je bez potrebe započeo jer ja čak nisam ni propagirao da treba ( a treba) kalemiti kesten.
Pitanje i odgovor su išli ovako:
| Tartar citat: | ||
To što nikne koristiš kao podlogu a grančicu ili pupoljak(kalem, plemka) uzimas sa vrste koju želiš da imaš. |
Poslato: Uto Apr 26, 2011 9:21 pm----
Olivere ne zameri. Spetljao sam se bio malo ljut i nisam razmisljao sta pisem. sada kad sam procitao u pravu si. Skidam ti kapu , svaka cast. Pozdrav i postovanje .
Poslato: Ned Jun 12, 2011 1:48 pm----
Dobar dan svima,
hteo bih da vAs pitam gde ima u Srbiji Kestenova suma?
Iz razloga jer sam pcelar i hteo bih da selim pcele na Kestenovu Pasu.Hvala unapred
Sva vremena su GMT + 1 sat