Poslato: Uto Avg 23, 2005 1:10 am----
I jos jedna prica sa bonsai sastanka
Uzmete ovako.. na parchetu zemlje.. iskopate omanju rupu i stavite pregoreli stajnjak. Pokrijete to i posadite krompir. Kad krompir izbije otkidate od dole listice i grancice i zatrpavate ga zemljom a ostavljate uvek vrh.. kad ste nagrnuli dovoljno zemlje stavite odozgo neku staru gumu od automobila ili recimo od ambalaze bojlera onaj stiropor odozgo i dopunite zemlje. Dobro zalivate naravno!
Zatim kako to raste.. vi otkidate od dole i dalje i nagrcete zemlju.. pa stavite josh jednu gumu.. pa zalivate zalivate.. nagrcete, jos jedna guma .. i td i td. I tako taj stub naraste do 1m, 1.5 m. Zalivate zalivate..
Poenta ovoga jeste.. da se napravi opet jako dugacak koren.. koji sa strane razvija nove krompire. Sve to je zgodno posto je na jako maloj povrsini zemlje posto ide u visinu.
Nadam se da nisam bio konfuzan kao sto umem u objasnjavanju
I ovde napomena da ovo nisam probao.. vec sam samo cuo ideju. Mislim da ima smisla.. ako neko zeli i ima uslova nek proba pa nek javi rezultate
Poslato: Uto Avg 23, 2005 1:13 am----
Vidi, baš zanimljivo! Ajde probat ću, pa javim rezultat!
Poslato: Uto Avg 23, 2005 2:05 am----
zvuci shashavo ali vredi probati
samo ne znam gde da nadjem tolike gume i ambalaze od bojlera, a i kad sve to stavim na sta ce mi liciti vrt?
salim se! vredi pokusati makar na jednom primerku, pa ako experiment uspe divice nam se komsije!
Poslato: Uto Avg 23, 2005 4:19 am----
Oh sto bi volio da je proljece i odma probam taj nacin obrade. Sada sam ljut zasto zima dolazi- evo je vec veceras mirise na zimu, kazu bice 12*C.
Na proljece za moju Krsnu Slavu-Djurdjev Dan pokusavam to a do tada idem u nabavku guma, pazite na svoje automob. da ne ostanu bez guma:-) . Pozdrav
Poslato: Uto Avg 23, 2005 8:20 am----
Mozda je resenje za takve uslove SLADAK KROMPIR ( BATATA Ipomoea batatos ) ciji su plodovi do 1,5 kg ?
Pozdrav !
Poslato: Čet Sep 01, 2005 8:40 pm----
Sladak krompir ( Ipomoea batatas ) , moze da se gaji u saksiji (zimi ) a leti na slobodnom . Krompir je po izgledu veoma slican klasicnom krompiru samo je mnogo veci ( do 1,5 kg u jednom plodu) . Moze da se kuva , pece kao pomfrit ! Po ukusu je slican ,,samo sladak,, !
Otporan je na sve bolesti ( nije potrebno prskanje ni unutra ni napolju ) a konacno i neizgleda lose!
Pozdrav!
Poslato: Uto Jan 31, 2006 3:20 am----
Moze li se krompir koji je proklijao sam od sebe
,u obicnoj papirnatoj kesi je sada ,da se prebaci u saksiju pa onda na terasu na proljece da se stavi u neku vecu saksiju da tako raste?
Poslato: Čet Feb 02, 2006 10:53 pm----
Da raste sigurno može i to najverovatnije u visinu zbog manjeg dotoka svetlosti a tada će pasti i rasti kao puzavica i to samo do tada koliko mu traje vegetativni rast a onda će se sušiti.Što se tiče plodonošenja to nisam siguran za to treba dosta sunca i prostora,možda ispadnu neki klikerčići
Mislim da je moja teorija bar delimično tačna
valjda,nisam probao.Mislim da je interesantniji kikiriki za sadnju na terasi,a plodonosi kao i krompir u korenu ispod zemlje.
Poslato: Uto Feb 21, 2006 8:21 pm----
Da li si pročitala post Pljoska
Poslato: Čet Feb 23, 2006 8:00 pm----
moze krompir u saksiji!
1.zemlja mora biti rastresita i peskovita da bi se krtola razvijala
2.treba mu dosta sunca , H2O i malo djubriva
3.saksija po mogucstvu plica a veca slicno kao za bonsai da bi imao prostora da raste
4.kad ga zasadis u prvih mesec ga zakopavaj tj pravi kupu od zemlje oko biljke
5.kao sto dita kaze dok je vegetacije bice ziv posle se susi i umire al zato moze da izgradi zanimljiv cvet (bar na mesec dana)
-krompir je gajen u pocetku kao ukrasna dvorisna biljka tj cvece a samo igrom slucaja kada su ga suvog chupali i spaljivali na kraju sezone primetili su lep miris(pechenog krompira " u gacama") probali i odvalili na njegov ukus i eto tako mi dodjosmo do danasnjeg pomfrita chipsa itd.
6.u principu moze al je zezanje veliko a proizvod same krtole ce biti za oskudniji rucak, ako imas volje probaj "novo iskustvo"
Poslato: Čet Feb 23, 2006 8:27 pm----
pazi sad ovo !!!!!!!!!
proverena metoda na parcetu tla moze i beton na vrhu zgrade rasprostre se slama debljine do 50 cm u nju se posadi krompir tj pobaca proklijali plod to se prekrije mrezastom zicom da vetar nebi raznosio slamu i samo se zaliva sa vodom u koju s vramena na vrame treba ractipiti malo humusa (u mom slucaju) ili nekog vestackog (fuj) neznam koji odgovara krompiru i imacete super veliki prinos na malom prostoru sa minimalnim ulaganjima
--------samo treba ga dobro zalivati ali ne i preterivati to ocenite na licu mesta u odnosu na vremenske prilike----
ko proba prijatno ko ne proba nek ide na pijacu, tamo su oni koji su probali
Poslato: Sub Mar 04, 2006 9:08 am----
Da,procitala sam post i informacije u vezi krompira.Nesto sam razmisljala da ipak probram sto da ne bar da experimentisem
.Pa ako mi krene napravicu na terasi"njivu"krompira.
Poslato: Pet Mar 24, 2006 4:54 pm----
@popac , ne treba ti 50 cm slame (ako koristiš tlo ili travnjak). Dovoljno je stavit tanak sloj slame, lišća, sijena ili trave (može i bit mješano sve zajedno). Na to posložiš krumpire (možeš i gušće nego kod klasične sadnje). Na krumpire onda opet staviš tanki sloj prije navedenog materijala - čim trulije to bolje (u ovoj fazi nemojte samo stavljat friško pokošenu travu). Nakon što mlada stabljika proviri van, možete onda oko nje slagat i friško pokošenu travu (čim više to bolje). Nakon cvatnje možete provjerit mlade krumpire. Lagano otkrijete travu i vidjet ćete savršeno okrugli krumpir. Krupniji možete ubrat, a onaj sitniji pustite da se deblja (stabljiku ne dirate, već travu vraćate na mjesto). Na taj način možete imat i dvije berbe (uz dvije cvatnje) na istoj stabljici. Tako uzgojen krumpir je daleko najukusniji. Ovo je meni četrta sezona da tako uzgajam krumpire, a lagano prelazim i na druge kulture. Na početku nisam napomenuo da je svakako bolje ako je tlo bilo obrađivano jer će korov manje izbijat. Ako vam i korov izbija, nemojte ga čupat, već ga samo pokrijte sa novim slojem trave.
Pozdrav!
Za pitanja se slobodno obratite.
Poslato: Uto Jun 06, 2006 11:50 pm----
Zna li netko kako suzbiti Krumpirovu zlaticu prirodnim putem? Tj. bez insekticida i ostalih kemikalija?
Hvala unaprijed
Poslato: Sre Jun 07, 2006 12:20 am----
Jedino rijesenje je rucno brati,a ako ih ima mnogo uzmes metlu i kantu i meti ih u kantu. U kantu mozes stavit deterdzenta i vode tako da odmah pokrepaju.Drugog nacina nema , to ili kemikalije.
Poslato: Ned Jul 30, 2006 12:11 pm----
Po prvi put se ukljucujem u diskusije na ovom forumu ;koji je izuzeten,smatram da je mnogo lakse raditi sa biljem no sa ljudima.Krompir je izuzetna kultura a njegov istorijat je takodje zanimljiv.Kako ga deca obozavaju najvise, mislim da se u Srbiji on i najvise trosi. Kako ima interesovanja za jagode u zasticenom prostoru ,za pocetak dali neko moze da mi odgovori na nekoliko pitanja.
Da li je neko upoznat sa gajenjem krompira u zasticenom prostoru ?
Da li je nekom poznat sistem gajenja u vrecama ?
Pozdrav organizatorima foruma
Poslato: Uto Okt 31, 2006 1:40 am----
Da li neko zna gde mogu da nabavim semenske krtole čičoke (slatkog krompira). Kupio bih odmah ako ga ima.
Pozdrav
Poslato: Uto Jan 02, 2007 12:15 pm----
Ima ga u prirodi uz riječne nasipe
Poslato: Pet Mar 16, 2007 1:59 am----
Pozdrav svima ,Dali neko mozda zna dali krompir spada u grupi azotofiksatora kao sto su mjesunkaste biljke,i kako bi mogao da tretiram kompir koji nije ne pjesoklivoj zemlji i dali takva zemlja "pjesak"je potrebna samo da bi formirao neku praviljniju formu
Poslato: Pet Mar 16, 2007 9:23 am----
Krompir nije azotofiksator, azotofiksatori su leguminozne biljke, mahunjače, koje na korenu razvijaju kvržice (simbioza sa bakterijama iz roda Rhisobijum i Bradyrhisobium). Krompir jr kaliofilna biljka koja za svoj razvoj traži povećano prisustvo kalijuma u zemljištu. Inače krompir zahteva bogata, plodna i duboka zemljišta sa povoljnom strukturom kako bi se krtole mogle pravilno razvijati.
Poslato: Sre Mar 21, 2007 1:19 am----
soja dali za razvoj krtole je pogodna pjesokliva pocva i koliko krompiru treba vode.Pitam te ovo jer zelim podici vocnjake sa ljesnikom pa bi izmedju njega sadio ili krompir ili pasulj mada moram da priznam krompir mi se vise svidja jer bi ga mogao brze prodati.Lesnjak ne zahtena neke posebne uslove ali neznam kolko bi ta zemlja bila pogodna za ove kulture,mislim normalno ja bi je tretirao nekim djubriva koje bi falile ali neznam dali cu uspeti
Pozdrav,
Poslato: Pon Apr 09, 2007 8:34 pm----
Tomy, dali imas mozda sliku od ploda (krtolju) krompira i dali moze da se sadi u bilo kakvoj zemji nadvor ili zahteva \neke posebne uslove
Poslato: Uto Apr 10, 2007 12:41 am----
Krompir je, kao sto znate, biljka iz Juzne Amerike, sa Anda...
Donesen je u Evropu nakon nekoliko godina od kako su Spanci (Pisaro) izvrsili genocid nad domorocima - Inkama.
Jedan spanski plemic je shvatio znacaj krompira i poneo ga je sa sobom u Evropu kao ratni plen. Nudio ga je seljacima da ga sade, ali seljaci, ko seljaci - nisu to hteli. Govorili su da ta nova biljka truje zemljiste, te da je to neka madjija i slicne gluposti.
Plemic nije znao sta da radi, kako da im "uvali" krompir...
Na kraju se setio: posadio je jutro krompira na svom najboljem zemljistu i postavio oruzane straze da cuvaju da niko ne sme prici ni uzeti nista odande!
Tek to je zagolicalo seljake: sta on to ima kad tako dobro cuva?
Poceli su polako dolaziti nocu i krasti krompir sa njive. I saditi na svoja imanja! Tako se krompir poceo SIRITI...
I spasao Evropu gladi od koje je patila sve do dolaske ove vrlo znacajne ratarske biljke!
Poslato: Uto Apr 10, 2007 5:46 am----
Ima i prica da je na dvoru prvo gajen kao ukrasna biljka ...
Poslato: Uto Apr 10, 2007 8:14 am----
WOW, nisam to znala.
Poslato: Uto Apr 10, 2007 12:04 pm----
| Diva citat: |
| Ima i prica da je na dvoru prvo gajen kao ukrasna biljka ... |
Paradajz je prvo gajen kao ukrasna biljka.
Sve do 19. veka se smatralo da je vrlo otrovan kad pocrveni (lisce paradajza JESTE otrovno!).
Onda je neki tip resio da izvrsi samoubistvo (verovatno zbog nesretne ljubavi) - i najeo se crvenog paradajza!
I naravno, nije umro .... A paradajz je od tada postao vrlo znacajna povrtarska biljka...
Poslato: Uto Apr 10, 2007 12:16 pm----
| verdoso citat: |
| Onda je neki tip resio da izvrsi samoubistvo (verovatno zbog nesretne ljubavi) - i najeo se crvenog paradajza! I naravno, nije umro .... A paradajz je od tada postao vrlo znacajna povrtarska biljka... |
Verovatno je mislio da je umro a pritom je imao rajski ukus u ustima od paradajza i eto ti etimologije tj. porekla reci paradajz
Uf, jedva cekam letnji paradajz, sadasnji iz plastenika nije ni za sta!
Poslato: Uto Apr 10, 2007 2:19 pm----
mljac mljac paradajz!
Poslato: Uto Apr 10, 2007 2:47 pm----
| Quote:: |
| Onda je neki tip resio da izvrsi samoubistvo (verovatno zbog nesretne ljubavi) - i najeo se crvenog paradajza |
Sad cu malo da promenim temu i da vam ispricam jedan istinit dogadjaj, U mom kraju, u Bosni, neki covek je bolovao od raka neizlecive bolesti, a bio je veliki alkoholicar, volio je sljivovicu ko lud. Pio je cesto rakiju iz jednog burenceta i kada je valjda sve popio otisao je kod doktora na pregled da vidi koliko mu je jos zivota ostalo. Na iznenadjenje, doktor mu je zacudjeno rekao da je potpuno zdrav i pitao ga cim se lecio!? A ovaj rekao da je malo jeo i puno pio rakije. Posle su ustanovili da je u dnu bureta bila mrtva zmija, a taj zmijski otrov se pomesao sa rakijom i delovao kao lek za tog coveka. Neverovatno ali istinito.
Poslato: Sre Apr 18, 2007 6:26 pm----
Marcus od te price nema nista. Raspitao sam se oko takvog sadjena i ta teorija je probana jos pre dvadeset godina i nije urodila plodom. Ljudi kad su razgrtali nisu nasli bas nista
Poslato: Čet Apr 19, 2007 1:29 pm----
| onekone citat: |
| Marcus od te price nema nista. Raspitao sam se oko takvog sadjena i ta teorija je probana jos pre dvadeset godina i nije urodila plodom. Ljudi kad su razgrtali nisu nasli bas nista |
P.S. Vidim da nikog ne zanima metoda uzgoja krumpira u travi. Ja se upravo spremam da i ovu sezonu uživam u ovoj metodi i super ukusnim krumpirima.
Poslato: Pet Apr 20, 2007 12:13 pm----
Ne oni su probali saditi u malim kanalima i zagrtali su isto kao sto je Marcus opisao .kanali su bili pola metra dubine i onda su polako zagrtali kako je krompir nicao.Od gore iznad kanala su ogradjivali sa daskama. Probajte ali njihova teorija nije bila funkcionalna (nisu nasli bas nista)
Poslato: Pet Apr 20, 2007 12:45 pm----
Jedne godine sam, pored dva jutra gladiola, posadio i jedno povece parce krompira.
Kako su gladiole okupirale celu moju paznju, u jednom momentu sam zapustio krompir, pa ga je korov totalno preuzeo.
To je bilo neposredno kada je krompir procvetao.
Mislio sam da od njega nema nista...I digao sam ruke.
Medjutim, nakon nekog vremena jedna zena, koja je kod mene radila, pogledala je da li u korovu ima nesto od krompira.
Na nase zaprepascenje krompir je bio takav - kao nikad! Sve lepi, veliki zdravi prompiri..
Poslao sam zene da ga vade, a neki covek koji je prolazio tuda upita podsmejuci se kada je video onaj silan korov: "Jel krupan?"
Jedna od snasa mu spremno odgovori: "Pa onaj sto je velik taj je i krupan, a onaj to je sitan - e taj je malo manji!"
Ne postoji dzabe ona izreka: "Sto ludji seljak, to veci krompir!"
Poslato: Uto Maj 08, 2007 2:44 pm----
meni sinulo: a da se krompir posadi kao jagode u one "stupove" s otvorima ?
mislim da jedna biljka krumpira ima ograničenu rodnost , dakle potrebno je zasaditi više krumpira na manjem mjestu
autogume - s izrezima
staviš prvu i izrežeš 3-4 bočna otvora i tu smjestiš proklijali krumpir, natrpaš zemljon i staviš drugu gumu s 3-4 otvora i ponoviš ...
i kad potrošiš gume zaliješ
to bi moglo funkcionirati
Poslato: Uto Maj 08, 2007 2:48 pm----
kakve sjajne ideje, jedino estetika ode u out
Poslato: Uto Maj 08, 2007 5:09 pm----
kameni suhozid bi bio ljepši
Poslato: Sub Sep 29, 2007 10:42 pm----
Mislim da u ovom slucaju vise ima smisla to sto je malo jeo, da je to doprinelo izlecenju, e sad ne znam sta ima u zmijskom otrovu (na svu srecu) more bit bidne, more bit ne bidne to od toga
Poslato: Sub Sep 29, 2007 11:57 pm----
Ja mislim da su njega bolescu hteli da uplase i da ne pije, Zmija ima tako malu kolicinu otrova a u tom buretu je dejstvo otrova nestalo. Nezaboravite da je zmija i vodozemac pa se nije udavila vec napila i uginula.Onda mogu da predpostavim koja je jacina rakije bila.Pijanog ni besan pas nece da ujede i ni u rupu da upadne.
Poslato: Ned Sep 30, 2007 4:12 am----
O paradajzu:
u vreme dok se mislilo da je otrovan, na istocnoj obali se neki tip obogatio idutji po seoskim vasarima i jedutji paradajz za opkladu. koliko se secam clanka izaslog Politici, to je bilo dvadesetih godina proslog veka.
A prvi recept za spremanje paradjaza koji se pojavio u americi (inace po broju vrsta ubedljivo najvetjem proizvodjachu paradajza danas) je otprilike glasio "ukus paradajza se moze UBITI ako se kuva 3 SATA ?!?!?!) u kljuchaloj vodi"
Inache u Velikom americhkom kuvaru, paradajz se pominje valjda tek u 5. ili 6. izdanju objavljenom tridesetih godina proslog veka.
Poslato: Ned Okt 14, 2007 7:39 pm----
Krompir je spasao Evropu od gladi , a sada ce verovatno spasiti od gladi Kinu, posto se radi veoma velika propaganda na njegovom usvajanju medju stanovnistvom.
Mislim da jos prica o krompiru nije zavrsena............
Poslato: Ned Apr 06, 2008 10:35 pm----
Jao, ludih ideja! Ovo za bacvu me je bas zagolicalo, jedino to mi zvuci izvodljivo. Mada ne znam ni nju gde bih stavila. Ne smem reci muzu, kakav je, donece mi bacvu u sred dnevnog boravka!
Vec u kuci gajim paradajz, papriku, suncokret, kukuruz...
Poslato: Sre Jun 30, 2010 9:34 pm----
mi ove godine testiramo sadnju krompira u crnim dzakovima za djubre... javimo da li je eksperiment uspeo za sada fotka predivnog cveta krompira...
Poslato: Čet Avg 05, 2010 8:53 pm----
eksperiment uspeo...nismo slikali...zaboravili.krompirice smo u slast pojeli i nastavljamo eksperiment i sledece godine,pa ce biti fotografija...
Poslato: Sub Avg 07, 2010 10:43 am----
Oh, pa što niste slikali đzak i krompire, baš me interesuje, u zemlju si stavila ili u neki substrat?
Poslato: Sub Avg 07, 2010 3:20 pm----
zaboravili...trcali sto pre da ih pojedemona dno dzaka stavili malo slame,pa stajskog djubriva i na vrh sumski kompost(iz hrastove sume),sve ukupno 20 cm.visine.posadili krompirice i cekali da biljka izraste...a onda je ponovo zatrpavali skoro do samog vrha biljcica,ostavili samo par lisitica na vrhu i tako nekoliko puta...sve dok ima dzaka da se razmotava...
bili su slasni
Poslato: Ned Maj 08, 2011 3:53 pm----
Polovicu nasada krompira,prije dva dana mraz je ostetio.Ove godine sam posadio veoma rano krompir i bio je dosta veliki,ali u mjestu je nastradao samo moj nasad,jer je bio najveci.
Interesuje me da li ce da se obnovi,ili da li ga trebam pokositi ili ostaviti da sam se izbori?
Poslato: Ned Maj 08, 2011 5:01 pm----
Pokosi deo koji je smrzao i koji je vec,verovatno,promenio boju i potamneo.
Uskoro ce krenuti novi mladi listovi.
Poslato: Ned Maj 08, 2011 8:31 pm----
Hvala,pokosit cu ono sto je osteceno.
Poslato: Pon Maj 16, 2011 4:18 pm----
Pozdrav svima, imao bih pitanje u vezi krompira. Da li bi neko mogao da mi kaze, na osnovu izgleda tek iznikle biljke, da li je sa njom sve u redu (posto imam neki osecaj da nije). Radi se, inace, o hidroponicnom gajenju. U predhodnom pokusaju sam takodje imao isti problem, biljke su rasle jako dobro i brzo, ali su listovi bili smezurani i orjentisani na gore. Deluje mi da se ponovo desava nesto slicno. (tek su iznikli, mogu da saljem slike na par dana ako vas bude zanimalo) Evo slike:
p.s. nisam hteo sada da detaljisem oko prihrane i ostalog, ukoliko su potrebne dodatne informacije, bice mi zadovoljstvo da odgovorim na sva pitanja.
Poslato: Uto Maj 17, 2011 8:10 am----
Kako ćeš u ovu pljosnatu saksiju da zatvaraš od gore,mislim gde će rasti krompir iznad kamena? Inače probaj pojačati svetlo,kako vidim unutra su ti, ili stavi napolju ali pazi da ne oprži listove. I mi smo probali u perlitu ali u kofama od 12lit.
Poslato: Uto Maj 17, 2011 12:55 pm----
Saksije su standardne one resetkaste, ali se na slici vidi samo gornji obod, ono sto lici na tanjiric je ustvari okvir rupe. Svetlo sam dodao bukvalno juce, malo posto sam poslao sliku, 400W MH, na tajmeru 6-21h, mada ima jedan solidan period preko dana bas direktnu dnevnu svetlost, ispod krovnog prozora. Sumnjam da je do svetla, prosli put sam sve stavio ispod samog prozora (jer sam takodje sumnjao na svetlo), koji je na juznoj strani, biljke su dobro rasle (preko 30cm), ali opet isti slucaj, debele i jake stabljike, i svi listovi usmereni na gore i neotvoreni do kraja.
Poslato: Sub Jun 18, 2011 7:53 pm----
Jel neko moze da mi pomogne da odagnam mmisteriju sta se desava sa mojim krompirom,naime stitio sam ga protiv plamenjace 2 puta a sada na nekim delovima izgleda kao da sam ga polio vrelom vodom?
Poslato: Sre Avg 17, 2011 2:14 am----
Nisi ga polio vrelom vodom nego već hladnom !!!.Kako. Verovatno si ga zalio hladnom vodom,a pošto je zemlja vrela malte ne se voda pretvara u vrelu paru i onda se bukvalno potpari.Trbalo bi da ga zalivaš sa vodom koja je ostojala koja nije hladna.
Poslato: Sub Sep 01, 2012 6:15 pm----
Ове године је екстра крупан кромпир. Презадовољан сам. Уз стајњак и често наливања водом у периоду суше, кромпир је супер прихватио и показало се као одлична комбинација. Комшије имају ситан јер су бацали вештак и без наливања водом. Бунар у башти злата вреди.
Poslato: Sre Feb 05, 2014 7:19 pm----
Prijateljica porucila ovaj krompir preko ebya POTETO VINE,i raspametila me
Poslato: Sre Feb 12, 2014 11:58 pm----
Može li neko da mi objasni, čuo sam da se krompir dobija iz semena, to seme se poseje i dobije se krompir, taj krompir se seje i od toga se dobija semenski krompir jel to istina?
koja vrsta je dobra, ne tražim rodnost tražim zadovoljan kvalitet, da nije Hibridna i nije GMO (genecki modifikovani organizmi). i gde ima da se kupi?
Nadam se da će neko da ODG
Poslato: Sub Feb 15, 2014 11:36 am----
Ne verujem da ćeš to kod nas naći. Naravno kao i svaka biljka i krompir ima seme ali se razmnožava vegetativno da bi se zadržale karakteristike, jer od semena se dobijaju nepredvidivi rezultati. Razlika je otprilike kao i sejanje jabuke i kalemljenje. Verovatno se radi ukrštanje semenskog krompira ali samo na nekom višem nivou.
Poslato: Pet Jun 27, 2014 10:18 am----
Пре неколико дана је ноћ била јако хладна. Неки кажу да је било нешто као мраз! Сада цела површина под кромпиром изгледа овако.
Да ли је од мраза или од неке болести, очигледно надземни део кромпира ће нестати. Иначе је одлично родио, купљено је семе познатог самоковског кромпира. Да ли неко има одговор, шта ће бити са кртолама до јесени, без надземног дела? Да ли оне уопште могу да опстану, да не иструле? Или је можда паметније сав тај кромпир повадити, док га још има?!
Poslato: Uto Jan 06, 2015 11:37 pm----
Dictamnus sta se desilo sa tvojim krompirom?Dali je bio dobar?
Poslato: Čet Jan 08, 2015 9:02 pm----
Ovo je od naglog pada temperature u ranim jutarnjim satima . Uslovi su pojava jezera hladnog vazduha usled prodora tople vazdusne mase i tu dolazi do naglog pada temperature usled velike vlaznosti. Ko na vreme isprska taj ne brine jer pojedini preparati deluju na list tako sto ga zastite od naglog pada temperature. Diktamnuse , i moj je takav bio prosle godine i to cela njiva . Plod krompira nije veci od najveceg oraha .
Pozdrav.
Poslato: Pet Jan 09, 2015 9:31 am----
Poslato: Pet Jan 09, 2015 11:45 am----
Ovo sam i ja probao ali u plasticnom buretu koje je izbuseno. Problem je sto prilikom odkidanja prvih krompirica dolazi do susenja loze i onda nema vecih primeraka . Mada za one koji nemaju gde da posade mogu na terasi stana umesto kojekakvih cvecki da posade krompir. Mogu i jagode na ovaj princip.
Pozdrav
Poslato: Čet Jul 09, 2015 7:46 pm----
Ova godina je izuzetno pogodovala krompiru pa je ruski beli koji se sadi na jugu bas kvalitetan. Prosle godine su ga neki crvici busli ali ove nema nigde rupa .
Pogledajte kako izgleda. Koja je sorta niko nezna ali ga svi zovu ruski. Da li je iz Rusije ili ne , niko nezna. sipkav je i lako se kuva .
Pozdrav
Poslato: Čet Okt 08, 2015 6:10 pm----
Pogledajte ruski krompir [ tako ga kod nas zovu ] a koja je sorta , pojma ne mama . Ima beli i crveni.
Poslato: Sub Okt 17, 2015 10:07 pm----
Evo jos dve slike ruskog krompira .
Poslato: Čet Jun 01, 2017 10:55 pm----
Negde sam procitao da je za gajenje plavog krompira najbolje neutralno zemljiste ili bilo kakav truli i polutruli biljni otpad.
Pogledajte kako izgledaju sadnice plavog krompira . Moze da se kaze i tamno plavi ili ljubicast .
Poslato: Čet Jun 01, 2017 10:57 pm----
Ovo su sadnice za presadjivanje a imam jos u basti posadjene kao i ostale sorte krompira .
Najveci zasad ove vrste krompira kod nas u Srbiji se nalazi u selu Pecenjevce kod Leskovca . Naravno , jablanicki okrug. Lokal patriota he he he. Pozdrav
Poslato: Uto Jun 27, 2017 11:20 am----
Nece mene vise niko da ubedjuje u organsku proizvodnju. Poslusao sam neke ljude i nicim nisam zastitio krompir. Greota . Plamenjaca ga polako unistava a plod nema ni da je ko orah . Prskao nekim prirodnim ,,organskim ,, zajebancijama i evo sta sam dobio.
Pozdrav
Poslato: Uto Jun 27, 2017 12:47 pm----
| Vojvoda citat: |
| Negde sam procitao da je za gajenje plavog krompira najbolje neutralno zemljiste ili bilo kakav truli i polutruli biljni otpad. Pogledajte kako izgledaju sadnice plavog krompira . Moze da se kaze i tamno plavi ili ljubicast . |
Čitao sam da je za sve vrste krompira idealno kiselo zemljište - između 5 i 6 i tada rodi najbolje. Probao sam bareni ljubičasti krompir i nije mi nešto posebno, doduše moguće je da ima više različitih sorti. S druge strane veoma mi se dopala francuska sorta belog krompira La Ratte. To su sitniji krompiri izduženog oblika, unutrašnjost kuvanog krompira je žuta, kompaktne teksture i veoma je ukusan poput kestena.
Poslato: Uto Jun 27, 2017 3:37 pm----
Tako je . Ukus poput kestena . Ali te sorte odavno nema u nasim krajevima . Zvali smo ga goljak. Slican je ovom francuskom.
Pozdrav
Poslato: Pet Apr 06, 2018 11:01 am----
Ljubicasti krompir [ seme ] od prosle godine . A pogledajte sta znaci kada covek zeli u 21. ,,zagadjenom ,,svim i svacim veku da se bavi organskom proizvodnjom. Od preko 50 odzaka evo sta mi je ostalo kao i velicina samih krtola . Strasno . Sada cu ih ponovo saditi , ne sejati , pa cemo videti plodove uz pomoc vestaka i nekih preparata koji se koriste u poljoprivredi .
Poslato: Pet Maj 04, 2018 9:57 am----
Priroda se polako budi pa i plavi /ljubicasti krompir pocinje da raste . Od cetiri plodova koje sam dobio razmnozio sam preko 50 sadnica . Nesto posadio u bastu a nesto u male saksije .
Poslato: Pet Maj 04, 2018 9:59 am----
Svaki krompir sam cuvao u vlaznu krpu na toplo da pusti klioce a onda iseko na komade i posadio. Veoma se lako presadjuju jer imaju izuzetno jak vezivni koren i mogu s presadjivati ali jos najvise 15 dana . Posle ce loza biti mnogo veca pa postoji rizik od uvenuca i propadanja cele sadnice .
Poslato: Čet Maj 10, 2018 6:36 pm----
Ljubicasti krompir trazi rastresito i neutralno zemljiste i mnogo brze napreduje od ostalih sorti koje se sade.
Poslato: Pon Maj 20, 2019 5:37 am----
Uz adekvatnu zastitu krompir prosto buja .
Pozdrav
Poslato: Pon Maj 20, 2019 11:38 am----
Pricao mi otac da ranije nije nigde bilo krompirovih zlatica . Donesene su iz Amerike uvozom semenskog krompira . Sada ih ima svuda i bez njih se ne moze zamisliti gajenje krompira .
Raznorazne bolestine i virusi haraju a mi i dalje pokusavamo da gajimo sve po principu ,,organsko,,. Tesko i krajnje neisplativo.
Organskim nacinom gajenja mozete i to veoma uspesno da gajite :aroniju, amer. brusnicu, blitvu, crni i beli luk, z. salatu, orasi, i jos neke travke koje se koriste iskljucivo za silazu.
Pozdrav
Poslato: Čet Apr 22, 2021 8:28 pm----
Danas sam riljao bastu gde su prosle godine bili posadjeni krompiri. ali zene ko zene kada vade krompire ne vade sve pa evo danas sta sam riljanjem pronasao. Nasi stari kazu da je ukus krompira koji je prezimio u zemlji veoma ukusan i po kvalitetu bolji nego onaj sto smo u jesen vadili. Morao sam da ih operem jer su bili blatnjavi i mokri.
Poslato: Čet Apr 22, 2021 8:29 pm----
Razlicite sorte jer supruga sadila bilo koji da ima tokom leta .
Poslato: Sub Jun 04, 2022 7:51 pm----
Krompir poceo da cveta . Borba sa larvama zlatice polako jenjava jer cim krompir pocne da cveta tada i lisce menja strukturu i larve mu nista ne mogu. Nekada smo sadili iskljucivo neki ruski krompir ali ove godine sam sadio svakojake sorte . Neka ima jer prave sorte ruskog krompira retko ko da ima . Mi kazemo da se sorta ,,izrodila ,, kada sam bio mali ,otac je sadio po deset i vise ara a ja danas nema ni jedan ar. Ali dovoljno je za dve porodice .
Sva vremena su GMT + 1 sat