Poslato: Pet Mar 16, 2007 11:56 am----
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, zavod u Bačkom Petrovcu ima program sa tikvama, tikve golice, uljane tikve, ukrasne... 021 780-365
Poslato: Sre Jun 27, 2007 1:59 pm----
Proljetos sam u ZG sjemenarni kupila, medju ostalim, vrećicu tih buća od Semenarne Ljubljana.
Upute za sadnju: razmak 1 metar, razmak izmedju gredica 1,5m. Narandjaste tikve kruškastog oblika težine 1,5-2,5kg, s narandžastocrvenim mesom, uspijevaju na dugim vriježama. Koriste se za pečenje, pohanje, variva i juhe. Mogu se dugo skladištiti.
Jjemenja je za cca 9 biljaka.
U vrećici su bile 3 sjemenke. No iz njih je izašlo, kako moj sin kaže: "Div biljaka": svaki dan iz svake biljke izraste po 3-4 nove vriježe, a sve narastu po pola metra. Prekrile bi mi cijeli prednji i stražnji vrt da ih ne režem svaki dan. Kako nisu baš uz rub, nego po 2 metra od ruba, tako sam ih pustila da izadju van iz vrta, pa preko beton.puteljka na livade; tamo ih puštam. Dugačke su 8-9 metara, ali su šire nego duže, i stalno bacaju nove izboje. Narandžastih cvjetova otvorenih ima oko 10-15 biljci, traju 2-3 dana a onda cvijet otpadne i stvara se bućica (ili ne; valjda su to muški cvjetovi koji ne rode?)
PROBLEM je u tome što mi svaka bućica za par dana strune!!!
Uopće ne raste, nego strune. Podmetala sam daskice, kamenje, pločice raznih vrsta; dizala ih u vis preko plota, uvijek isto: cvijet otpadne, ostane narandžasta bućica velika koliko da spojiš palac i kažiprst, i takva nakon par dana strune.
U čemu je štos?
Što da radim?
Savjet: ako itko eksperimentira sa Divom Biljaka, neka ga posadi uz rub vrta, ili još bolje bar 3 metra od ičega, s tim da na preostale 3 strane ima po 8 metara koje može zauzeti Div Biljaka. Da se ne borim s njih 3 bio bi mi užitak gledati kako naočigled rastu!
Poslato: Čet Jul 05, 2007 1:51 pm----
Evo sama sam našla odgovor na svoje pitanje, tj. odgovor se pojavio sam:
prvih 30-ak bućica po biljci je strunulo, bacila sam ih, a sada su neke bućice nastavile rasti, svaki dan su veće: imam već oko 5 buća po biljci teških preko kile i dalje rastu, svakodnevno, zdrave, žute i okrugle, a i još neke rastu, a sve je puno novih cvjetova i novih (kilo) metara Diva Biljaka. Da su sve buće uspjele imala bih... preko 50 buća po biljci, izašloj iz jedne koštice.
Valjda je normalno da puno bućica istrune, kud bi došli da sve uspiju?
Opomena: Diva Biljaka sam kupila kod ukrasnih biljaka, bez opomene da treba bar 20 m2 po biljci, uz ogradu po kojoj ju vješaš. Prekrasna je kao pokrivačica tla, i nikakav korov ne izbija ispod mora listova. A i cvjetovi su krasni, žuti, buketi drže po tjedan dana u vodi.
Poslato: Ned Avg 05, 2007 5:04 pm----
Jel to ta? Već smo ih se prenajeli. Stvarno su zauzele puno prostora,srećom sam ih posijala na posljednju gredu u vrtu pa se sada "šepuri"po travi.
Poslato: Pon Avg 06, 2007 11:00 am----
DA!!!
Točno ta!!!
Samo nakon zadnje oluje, pred 10-ak dana, svi listovi su naglo uveli pa sam većinu pošišala, kao i izboje iza zadnje buće, ali buće zriju, divne su!
Imaju relativno malo mesa kad izvadim sjemenke, al kak je to FINO!
Naaaj finije je kad ih ogulim i narežem u one "polumjesece", i to jednostavno SPOHAM: takav puni, medni okus, a ide i uz meso (pečeno) i samostalno, kao neki polu-slatkiš, lagani obrok, ma čudo jedno!
A koji je tebi najbolji recept?
Slatko: probala sam samo pošećeriti očišćene kriške i ispeć ih u roru, al nam nije tak fino kak ljudi vele da bi trebalo bit. Znaš li ti koji recept za slatko?
I: htjela bih sačuvati sjemenke za nagodinu. Dal je dovoljno da ih očistim (operem?), posušim na krpi ili novinama, i stavim u papir u špajzu do nagodine, ili treba narediti nekaj posebnoga?
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:28 am----
Posto je stigla jesen ......... jos malo, da prikazem tri vrste bundeva za peci, kolace, supu............ koje sam odgajao u basti!
Prva sorta je F1 hibrid sa genetskim potencijalom do 50-80 kg ali na zalost zbog izuzetno suve i vrele godine (a i malo sam kasno dosao do semena) kod mene ce primerci sa slike biti mozda malo vise od 30-tak kilograma.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:34 am----
Druga sorta nije hibrid i u pitanju je Puter bundeva (u slobodnom prevodu) genetskog potencijala oko 4 kg/kom. Kod mene ce iz istih razloga kao predhodne biti 2 do 3 kg.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:40 am----
Treca sorta je Muskatna spanska za pecenje .... kuvanje..Genetskog potencijala oko 2 kg/kom , kod mene iz istih razloga neverujem da ce mnogo najveci primerci premasiti 1 kg. Nije Hibrid u pitanju!
Poslato: Čet Sep 27, 2007 10:44 pm----
Pozdrav. Molila bih za seme te hokaido bundeve, ako moze i ako uspe to sa susenjem (trebalo bi
)Ja sam trazila ali nisam uspela da nadjem
Poslato: Pet Sep 28, 2007 12:00 am----
Nemam iskustva s njima ali cesto sam stavljala tikvice (a sistem je isti)svih boja,zelene,sarene,bijele, cak i ukrasne i ponekad bi i meni u pocetku radjanja samo na jednoj stabljici pocele truliti i kad te trule poberem ostale koje se pojavljuju budu zdrave.
Samo sto ja sve vrste stavljam u gnijezda- na prekopanoj zemlji napravim velika gnijezda,udubine u koje sa vecim razmakom stavim po 3 sadnice,vole dosta gnoja a dobro je u tu udubinu stavit i slame. Takav nacin sadnje je jako dobar i praktican narocito zbog zaljevanja i dobrog natapanja.
Djubrivo nikad ne stavljati direktno na stabljiku a narocito dok su biljke jako male -vrlo lako pregore bas kao i krastavci.
Sadnice je jako lako sam napravit iz sjemena ( zbog velikog broja puzeva i sl/ nikad ne sijem direktno u zemlju jer mi sve pojedu i isklijana biljka bude sva operusana nego sijem u plasticne case od 2 dl i kad dodju na najmanje 3 lista (to je opce pravilo za podrezivanje i presadjivanje da biljka ne smije biti ispod 3 lista/ presadjujem u pripremljene kucice.
Dalje se biljke sire po zemlji ili ako su puzavice na drvca.
Inace, ja bih volila sjeme dzinovske bundeve i vrlo rado bi isprobala do koje velicine bi mi narasla.
inace na netu imas jako puno recepata bas s tom bundevom
Poslato: Ned Maj 11, 2008 10:42 pm----
KAo i svaka druga tikvica.
Poslato: Ned Maj 11, 2008 11:48 pm----
I još se mogu jako mlade patison tikvice kiseliti kao što se kisele krastavci.
Poslato: Pon Maj 12, 2008 6:44 am----
Patison tikvice su mi pomalo bljutave (sto kao i japanska (ona bodljikava penjacica) ali sve je stvar ukusa.
Poslato: Pon Jul 21, 2008 7:33 pm----
Može li mi neko reći, koja je ovo vrsta tikvice?
Ja sam pionir u povrtarstvu i kao i sve druge kulture, tako sam i ove tikvice kupila kao rasad za klopu i naravno, ništa mi nije bilo čudno, dok ove tikvice nisu počele da rastu (i raaastu) i dobijaju tamnu boju po sebi.
Naravno, najvažnije pitanje je - dali ja mogu ovu vrstu tikvice lepo secnuti u supu i sl djakonije?
Poslato: Pon Jul 21, 2008 8:21 pm----
Naravno da možeš! Koriste se isto kao i one bele. Kad su jako mlade ne moraš ih ljuštiti. Imaju malkice drugačiji ukus od običnih.
.Ove tikvice obično zovu cukini, mada je to italijansko ime za tikvice, verovatno su prve ovakve kod nas došle iz Italije pa se ime odomaćilo.
Ovde ima nekoliko slika raznih vrsta tikvica.
Sva vremena su GMT + 1 sat