Poslato: Pet Jun 01, 2012 4:19 pm----
Bravo za nameštaj, bravo za kombinaciju sa korovom i bravo-bravo za luk u pozadini
Kod mene ove godine luk ne valja ništa. Što od kiše što od mene. Hteo sam da se spasem petljanja sa sa sitnom vlaščevom travicom iz semena pa sam pokupio komšijske crve sa prošlogodišnjim glavicama. Od vlašca nema ništa. Posle prvog šišanja se napunio kišnicom i gotovo sav istrulio.Crvi su se razmileli po ostalom luku naročito crvenom koji baš volim. Kako bi tek bilo da ga sadim gusto red do reda kao svi ostali.
Za namestaj koristi slobodno tanje motke elasičnih vrsta. Bagrem je krt kad je tanak. Ako se dobro sećam, kad sam ono jednom prošao tvojim krajem, i tu ima prilično vrzina, pa verujem da bi ti komšije dale da voćarskim makazama smakneš po par pritki. Za Vojvođane i ostale neupućene vrzina je pojas zadivljale živice širine 2-12 metara koji obikoljuje skoro svaku šumadijsku njivu i koji je povremeni izvor drva za ogrev, a stalni izvor komšijskih sporova oko seče ili neseče istog.
To bi verovatno bila tradicionalna permakultura.
Ko o čemu ja o korovima. Kao nov u ovim stvarima izvinjavam se autoru što sam mu zakorovio bakin paradajz i obećavam da ću ako nas ne počupa ili presadi na neko drugo mesto ubuduće početi da širim korove i po drugim diskusijama.
Pozdrav svima, ako ima još neko sem nas dvojice
Poslato: Sub Jun 02, 2012 7:11 am----
Nismo baš skroz off, provlači se paradajz tu svako malo "-)
Ovo je moj mali eksperiment koji sam nazvao "tomato cube" kad već postoje razni geometrijski oblici kao banana circle i mandala gardens što ne bi i kocka. Probao sam da "upalim" to seno u sredini ne bi li zagrejalo zemlju ali mi nije uspelo, ili malo vode ili malo komposta. Slabo se vidi na ovoj slici ali okolo ima paradajza na svaki dvadesetak cm. koji planiram da upletem u mrežu.
Koristim šta stignem za namešta (čitaj šta imam) a najviše Jošike koje imam celu šumu koju treba proredjivati. Ona je slaba i brzo truli pa su zato malo deblji trupci. Sve je to drvo sa vrzine, sitne grane idu u kompost, krive u loženje a ostalo u nameštaj.
[quote]To bi verovatno bila tradicionalna permakultura.[quote/]
Javilo se meni da ti znaš nešto više o permakulturnim principima još kod prvog posta. :-)
Još nameštaja, "talas" u pozadini je takodje za paradajz + boraniju
Poslato: Ned Jun 03, 2012 1:09 am----
Ups !?
Svojom veštinom upotrebe ovog sokoćala sam svoju poruku obrisao misleći da je šaljem.
Talasi su stabilni koliko vidim tako da ove godine nema potapanja. Mrežica je za krastavce ali može da posluži i paradajzu ako nije od veoma bujnih sorti čija je šuma preteška pa od težine dolazi do usecanja ili pucanja mreže.
Paradajz - boranija (pasulj) dobar par, malo se otimaju oko svetla.
visoki - niska najbolja varijanta
niski - visoka isto dobro
visoki - visoka prolazi ako nekako sprečiš da se motaju jedno oko drugog
niski - niska ne štedi prostor a prilično se guše
Sve ovo ako je u pitanju obična boranija lat. phaseolus vulgaris (en. common bean)
Ako je boranija vrste phaseolus coccineus (en. runner bean) neuspeh je zagarantovan. Pravi hemijski i fizički rat u kome stradaju obe strane i veoma slabo rode. Najlakše se prepoznaje po tome što joj kotiledoni ostaju u zemlji i niče samo pravi list. Kod nas su od te vrste uglavnom prisutni pasulji (Grčki, Turski, Mnogocveti, Emergo su samo neka od imena veoma sličnih sorti krupnog šarenog ili belog zrna) mada veoma retko možeš nabasati i na zelene boranije dugačke i široke mahune. Znam da kod nas ima Goliat-a, White Lady, Lady Di i Skerletnog nečeg. Kod ove vrste nije tako jasna razlika između pasulja i boranije.
Ako te je ovo zadesilo još jednom razmisli o razdvajanju ako nije kasno. Probao sam sa grčkim pasuljem pijačno seme i sam je odličan a uz paradajz katastrofa oba.
Poslato: Ned Jun 03, 2012 2:03 am----
PARADAJZ + TIKVE
Veoma zanimljiva kombinacija koja je retka u tabelama verovatno zato što dolaze u obzir samo neke sorte tikvi uz okačeni paradajz.
Muskatna tikva obična, nikako muskatna tambura tikva ili mešanci sa dulekom, koji su preteški ili prebujni. Sejem po jedno seme na razmak 3x4 m u paralelne redove paradajza. Vodim vrežu do skele na koju vezujem kanape za vešanje paradajza i tu je pustim da formira prozračnu vinjagu. Njen list je urezan, zasenjuje baš koliko treba paradajzu i kad su vrćune stvara dobar cug. Ako se baš razdivlja uvek može da se šišne malo. Kako su slične stasom, listom i težinom ploda ovo bi se moglo izvesti i sa Hokaido tikvom kao i nekim ukrasnim tikvicama (ona sa turbanom sigurno a možda i još neka) ali to još nisam probao.
Poslato: Pon Jun 04, 2012 8:04 am----
Nisam bio jasan, na jednom delu je paradajz a na drugom boranija Jerusalimska. Ove godine sam izgleda naišao na dobro seme koje je lepo niklo i već se penje, dok je prošlogodišnje bilo propast. Znam za to neslaganje pa ih do sada nisam sadio zajedno, osim ove godine :-), neka norveška niska boranija na kojoj je pisalo da se dobro slaže uz paradajz. Slabo je nikla i sada kad sam bio na selu je nisam ni video, verovatno joj ne odgovara naša klima.
Ovo sa tikvom dobro zvuči, ja već neko vreme tražim šta bi moglo da se sadi u paradajzu da zaustavi korov a da ne smeta. Da li si probao sa domaćim tikvicama ili cukinima?
I ovo izgleda kao dobra kombinacija, tikvica (ne znam koja) i artičoka. Artičoka voli vlažne noge i ovo joj očigledno prija. Nikad do sada nisam imao pupoljaka za branje ovako rano.
Poslato: Uto Jun 05, 2012 3:51 pm----
Cukinima jako prija da rastu obešene uz kanap a ne po zemlji. I komšiluk paradajza im prija. Kako ih sadim 5 - 10 kom ne dižem posebnu konstrukciju za njih nego ih uglavim uz grčki pasulj rane i uz paradajz kasne.
Beogradsku, bezvrežu i druge slične tikvice i tikve koje ne pružaju velike vreže, ali formiraju veliki žbun, možeš da sadiš po paradajzu ali tek pošto ih se dobro najedeš sa nekog drugog mesta. Znači krajem juna.
Što se muskatne tikve tiče ni ja nisam bio dovoljno jasan. Paradajz sadim na 50-70 cm u redu, 150cm između redova. Uvek 5-6 paralelnih redova. Na razne načine (od godine do godine) sam iznad redova, na visini 2,1-2,3 m, postavljao horizontalne motke sa kojih spuštam kanap do zemlje i motam strukove oko njega. Iako potpore stavljam dovoljno blizu da izbegnem izvijanje, moram i da ih povežem motkama koje idu popreko u odnosu na leje. To da sve bude stabilnije. Tako formiram tu osnovnu rešetkastu skelu koju uz malo istezanja mogu da dohvatim sa zemlje.
Po toj skeli sam puštao da raste muskatna tikva daleko iznad paradajza.
Formira lepu prozračnu polusenku u najtoplijim mesecima i rodi po neku tikvu u drugom spratu bašte. Rod naravno da nije preterano obilan ali je čist dobitak i ne treba ti mreža za zasenjivanje. Seje se sada.
Po zemlji se trudim da imam što šarenije društvo. Obavezno neku kupusnjaču: rukola, keleraba, postrna repa, čak i po neki prokelj, brokolu ili karfiol. Obavezno nešto od zeleni: paškanat (najbolji i to uz sam struk paradajza ali mi baš ne uspeva svake godine još moram da smislim dobar sistem), celer, mrkvu, čak i problematični i samoživi peršun (samo na spoljnim ivicama bloka leja). I obavezno neku repu: rotkvice, rotkve, blitve, cvekle, kad dođe do setvene konfuzije zaglavi tu i neka stočna repa i kako sam video nit smeta kome nit joj šta smeta.
Ostalo kako kad i kako šta. Poneka dinja sa južne strane (odlično pokriva zemlju i dobro radi i uz plavi patludžan). Borač i dragoljub su baš fini, ali možda malo osetljivi na ovu moju gužvu. Poneka kadivica i neven protiv uroka. Mirođiju gajim tako što je ne počupam. Mota se tu i poneki ren ko zna od kad (da orem i frezam davno bi dobro zakorivio sve). Od avgusta onako omaške-promaške razne salate i radiči pa šta ispadne kolko da se ne kisele kesicce za iduću godinu. Ili rasadim višak pekinškog kupusa (on u rasadu ili uspe 200% il ga nema ni za lek). Ako se početkom septembra nekim čudom ukaže šta slobodnog prostora tu ću ove godine sejati rukolu za proleće.
Najbitnije je da se sve vreme zna da je paradajz gazda a svi ostali podstanari koji se češu za đubre i vodu. Sve se seje i sadi mestimično i ređe nego kad su sami. Ko se razdivlja bez pardona leti napolje, tj pravo na obradu kod koza.
Tako formiram celu jednu hladivitu SUB-baštu koja se leti sa uživanjem obrađuje dok se pomalo štrpka zreo paradajz.
Poslato: Pon Apr 29, 2013 1:51 pm----
Pozdrav,
Svima vama koji ste izabrali da gajita povrce na organski nacin zelim puno uspeha i mislim da ste izabrali pravi put...Citala sam jednu knjigu koju je napisala Snezana Ognjenovic, koja je na mene ostavila lep utisak a zove se Organska Basta. Ako ste je citali mislim da vam je pomogla, a ako niste bilo bi dobro da je procitate,puna je korisnih saveta a pisana je na lak i pristupacan nacin.
Citiram vam jedan deo uvoda iz te knjige,
...Nekada su nam kuce bile male a,rekla bih,duse velike. Imalo se vremena i snage za prostrana dvorista,hektare i hektare vinograda i oranica,a danas u prostranim kucama,zarobili smo svoje duse. Odvojili smo se sto je oduvek bio nas dom, mirisni cvet, senovito stablo jabuke,plavetnilo neba i zito sto je stasavalo pod vrelim letnjim podnevima.Da li su se to pogubile nase duse pod ovom jedinstvenom kapom nebeskom. Malo je srecnika koji mogu da kazu da,osim svoje kuce poseduju i jedno malo nanometarsko parce ove planete.To posedovanje nad prostorom koji postoji stotinama hiljada godina, pruza sigurnost, ali vecina ljudi zaboravlja da im donosi obaveze i odgovornost. Da li nam ta tapija o posedovanju duse planete daje pravo na nezainteresovanost i pravo da generacijama iza nas uskratimo buducnost, ili nam daje snagu da ocuvamo jedinstvo sa prirodnim okruzenjem. I dok pogledom prelazim preko podignutih zgrada i ograda,nadvoznjaka i kanala, namece mi se pitanje ,Gde nestade priroda,.Ljudi su se razmileli svuda, a zaboravili smo da je za zdravlje i dug zivot potrebno i zelenilo trava, zaboravili smo da nas biljke hrane,oblace, i da nas svojim mirisima lece,odmaraju i okrepljuju,zaboravili smo da kroz njihovu energiju mi unosimo energiju Sunca u svoj zivot. Zaboravilli smo...
Poslato: Čet Maj 09, 2013 9:14 am----
Polako se prisećamo.....
mada je zbog tog generacijskog vakuma (progresa) puno toga zaboravljeno ali ipak je negde zapisano. Lep tekst, hvala. :-)
Poslato: Uto Feb 04, 2014 10:22 pm----
Zdravo, ja vec neko vreme pokusavam da se bavim organskim bastovanstvom,
moram priznati da nije bas lako,ima dosta posla i nedoumica sta i kako, ali
krajnji rezultat je neponovljiv dozivljaj za sva cula,ukus na prvom mestu,
prosle sezone sam se skoncetrisala na odabir sorti i uglavnom je bilo dobro,
vacina starih sorti i nije previse zahtevna,a saje dobar rod cak i kod nas pocetnika,nadam se da ce ova godina biti jos bolja,sto i vama zelim.
Poslato: Uto Feb 04, 2014 11:24 pm----
mala basta
Poslato: Pon Feb 10, 2014 8:49 pm----
Poslato: Uto Feb 18, 2014 4:43 pm----
Paradajz mi je opsesija, pa me ova fotografija ostavila bez daha. Bravo
Poslato: Čet Apr 17, 2014 9:08 pm----
Elvira mozes me naci na fejsu pod imenom "Organske sorte paradajza"
Poslato: Sub Apr 18, 2015 7:57 am----
Чим ви прихрањујете парадајз?
Poslato: Pet Maj 08, 2015 9:43 am----
Pozdrav
Meni je ovo prva godina da gajim svoj paradajz. Rasad sam uspesno odnegovala i prvi vec posadila. Prihranjivala sam djubrivom koje sam sama napravila od koprive,gaveza,maslacka,nane,kore od crnog luka i dodatkom fertora - organsko kokosje djubrivo (ali njega tek od skora dodajem). Mislim da ga tretiram koprivom i mlekom sa malo sode bikarbone: 1dc mleka,1,2l vode i 2kas.sode bikarbone). Inace to mleko se odlicno pokazalo kod kovrdzavosti breskve.
Sva vremena su GMT + 1 sat