Poslato: Sub Avg 20, 2011 4:49 pm----
Repuh
REPUH (Petasites officinalis) Fam. Compositae (Glavočike)
Ostale vrste repuha su Beli repuh P. albus L. i Livadski repuh P. frigidus L. i Crveni repuh P. hybridus L.
Medicinski naziv- Folia et radix Petasitidis . Farmakološko dejstvo: Diuretik (pospešuje mokrenje), sudorifik(podstiče znojenje), adstrigens (izaziva stezanje), antiseptik
(protiv klica).analgetik(ublažava bolove), homeopatik,laksativ, relaksant, stimulator, tonik.
Narodna imena: veliki podbel,lopuh, običan lopuh, repušina.
Iz istorije- nemački naziv ove biljke „pestwurz” znači koren protiv kuge i on najbolje govori o korišćenju ove biljke u prošlosti.
Opis: Zeljasta, višegodišnja mirišljava biljka sa dugim, snažnim, razgranatim
i mesnatim korenom, koji je spolja taman a unutra bele boje. Stablo joj je pravo, jednostavno, prekriveno sitnim, mekim vlaknima i na sebi nosi male listiće (nalik
na krljušti) crvenkaste boje. Bazalni listovi su raspoređeni u rozeti, širine do 1 m u prečniku: imaju srcasto-bubrežast oblik, nejednako su nazubljeni kratkim trouglastim zubcima, na poleđini
su vlaknasti, a kasnije glatki. Cvetovi su cilindričnog oblika, prljavo-bele do ružičasto-ljubičaste boje, raspoređeni u vidu ansambla sitnih cvetića na gornjem delu drške i to tako da podsećaju
na klip kukuruza, i razlikuju se muški i ženski cvetovi.. Smešteni su ispred listova. Plod je beličasta semenka dužine do 3mm.
Crvenkasti, purpurni, roze (boja mesa) cvetovi nam pomažu da razlikujemo
ovu biljku od drugih vrsta, koje imaju slične listove, a pre cvetanja
ih prepoznajemo po cevastoj, obloj peteljci, za razliku od
podbela kao i od belog repuha (Petasites albus), koji imaju rizome
bez čvorova i tanke, cilindrične peteljke.
Petasites kabikianus, koji se takođe ubraja u lekovite biljke,
prepoznaje se po svojim vlaknastim listovima sa donje strane i
cevastim peteljkama.
Vreme cvetanja: mart-april.
Upotrebljivi delovi: Listovi i koren.
Branje i prerada: Koristi se svježa biljka, list, korijen i sok biljke. Listove beremo u proleće nakon formiranja, od maja do jula, a koren u rano proleće(mart-april) ili jesen(septembar-oktobar). Pošto se očisti od zemlje, tanko korenje se
iseče na male komade, ako je neophodno, raseče se i po dužini,
i suši se na suncu ili toplom vazduhu.
Miris i ukus: list miriše poput trave, a koren ima aromatičan, poseban miris te neugodan ukus.
Stanište: raste pored potoka,reka, jezera,močvara, izvora, uz vlažne livade i šumske puteve, na periferiji šuma.
Lekoviti sadržaj: Eterično ulje, dekstrin, inulin, saponin, petazitin - patasin, alkaloid, pyrrolizidine, tanin, sluz, mangan, kalijumove soli, isparljivo ulje, vitamin C, karotin, baktericidne supstance(supstance koje uništavaju bakterije).
Terapeutske indikacije: Grip, akne, furunkuloza (čiravost),
ekcem (pojava crvenila, otoka i malih mehurića na koži), respiratorna
insuficijencija (slabost organa za disanje), kostobolja,
epilepsija, dismenoreja (bolna menstruacija), disurija (otežano
mokrenje), kao i lečenje
- plućnih bolesti
- bolova i drugih tegoba želuca i creva
- tegoba jetre i žuči itd
- grčeva
- sveži list repuha koristimo kod lečenja raznih površinskih rana, čireva, bolova u zglobovima, kod upale zglobova, reumatskih tegoba, poliartritisa, tako što izgnječimo list, stavimo ga direktno na ranu i previjemo
- možemo iscediti sveži sok iz lista koji takođe koristimo za lečenje raznih rana kao i svježi sok isceđen iz korena repuha koji koristimo kod jakog i naglog opadanja kose ili gubitka kose
- listovi repuha, ukratko možemo reći, deluju kod svih gastrointestinalnih tegoba, te tegoba
- urogenitalnog sistema
- respiratornog sistema
- kao i kod migrena
- osušeni korien repuha je dobar lek za izazivanje obilnog znojenja i mokrenja
- za odstranjivanje sluzi i katara iz svih organa
- za pražnjenje creva
- kod zaraznih bolesti kao što je kuga
- kao sredstvo protiv parazita u crevima
- za lečenje reume, gihta, reumatoidnog atritisa, poliartritisa, reumatskih bolova.
Veliki i mesnati listovi se koriste u svežem stanju kao oblog
kod luksacija (uganuća), edema (otoka), opekotina, malignih
ulceracija (zloćudnog defekta kože i sluzokože), povreda, čireva.
Način upotrebe: 1 ravna kašičica korenja se ostavi da odstoji
u vodi 12 sati; ujutru se malo zagreje i procedi.
Oblog: Sveže i oprane listove izgnječiti drvenim avanom i koristiti
u vidu obloga nekoliko puta tokom dana.
Ne preporučuje se dugotrajna upotreba čaja od listova i korena repuha.
Kulinarstvo
Repuh crveni (Petasites hybridus L.) - mlade listove s peteljkama kuvamo za pripremu raznih jela.
Od belog repuha(Petasites albus L.) koriste se prokuvane peteljke listova koje su sočne i mesnate. Najpre ih ogulimo i kuvamo kao šparogu ili ih možemo kiseliti. Guli se lako i to je jedan od znakova za raspoznavanje od drugih vrsta repuha, koji se teško gule. Koren bijelog repuha nije jestiv.
Čaj
(za navedena oboljenja)
1 supena kašika usitnjenog lista repuha, 2 dl vode
Priprema: Vrućom vodom preliti bilje, poklopiti da odstoji pola sata i procediti.
Upotreba: Piti 2-3 šoljice čaja u gutljajima tokom dana.
Napomena: Kod pripreme čaja od suvog korena jedna čajna žličica korijena najprije se potopi 1-2 sata i potom kratko prokuva. Pije se isto kao i čaj od lista.
Preživljavanje u prirodi
U proleće su sočne stabljike belog repuha te mladi listovi crvenog repuha, kojih ima u izobilju, izvrsna hrana.
Leti listove repuha koristimo kao zaštitu od iznenadne kiše i sunca.
Poslato: Sub Avg 20, 2011 5:11 pm----
Bice i slika uskoro...
Poslato: Sub Apr 05, 2014 9:12 pm----
kako slikam prirodu evo i repuhaREPUH (Petasites officinalis)
Sva vremena su GMT + 1 sat