Poslato: Pet Maj 18, 2007 9:36 pm----
Kako se koristi ovaj helat gvozdja?Pitanje se odnosi za kestenje
Da li postoji mogucnost da se u domacoj radinosti napravi neki helat gvozdja jer je ovaj prilicno skup?
Poslato: Pet Okt 03, 2008 3:18 pm----
Evo kupih ovo gvozdje i sada mi nije jasno kako, na koliko da ga stavljam.
Ustvari uopste mi nije jasno kakav rastvor da napravim,ovo uputsvo mi je komplikovano
Koristila bih ga za sobne biljke a narocito sam ga uzela zbog cycasa i palmi
Upomoc!
Poslato: Pet Okt 03, 2008 3:21 pm----
Četiri one minijaturne plastične kašičice za nes kafu (iz restorana) staviš na 2 litre i dooooobro promućkaš - malo teže se rastvara. Možeš da zalivaš ili da prskaš - bar tako ja radim
Poslato: Pet Okt 03, 2008 3:47 pm----
Hvalaa Lidija!Imam jos jedno pitanje
U kom vremenskom intervalu?Ovde pise jednom godisnje, ali ne znam da li to vazi kada ga stavljas ovako ne rastvorenog u zemlju ili kada ga razblazujes.?
Poslato: Uto Maj 15, 2012 4:05 pm----
Nisam ni pimetila koliko su mi neke biljke "ubledile" dok ne davno ne donesoh neke nove
Kupih helatno gvozdje ( jedinu vrstu koja je u mom GC bila u prahu , made in Belgium-kod nas mislim samo prepakovana ).Moze se dodavati i folijarno i putem zalivanja
Cena za kgr je oko 1600 dinara a techni je Wuksal neshto niza ( samo malo niza)
e sad me posavetujte
ovde na forumu prochitah da ste vi koristili onaj od firme "S....neshto " i koncentracije 6% (? ) ... i ako se ne varam to su neki dodavali relativno chesto
Ovaj "moj " je 11% i na samom pakovanju je postavljeno da se koristi "samo po potrebi " , da treba da prodre u zemlju min. 10 cm u zemlju
Koliko ste ga chesto primenjivali ( samo kad lishce pochne gubiti boju ili i preventivno)
da li ste posipali po vrhu saksije pa tako zalivali ili mogu i zalevati sa njime i u podlozak ( znam da je Jovan meshao sa zemljom prilikom sadnje nekih biljaka i da mu se to pokazalo kao odlichno )
shta mislite o ovih 11% ?
Uglavnom -ja sam juche smuckala i zalila njime cikase , calamondin i ostale bledolike
Poslato: Uto Maj 15, 2012 4:09 pm----
Auuu čoveče ja kad videh cenu pao mi šećer, s gvožđem dobro stojim
Koliko je to bre kila kad ovoliko košta??? Što se primene tiče, biljke mogu već posle prvog prskanja/zalivanja da dobiju jaču boju, pa nema potrebe da ponavljaš odmah, osim ako ne vidiš rezultate. Ono što smo spominjali je Sequestrene.
Poslato: Uto Maj 15, 2012 4:32 pm----
iskreno i ja sam se spremila na mnooooooooogo nizu cenu ili na manje pakovanje ( ovo je 1 kg)
ali nema ( niti pakovanje niti druge vrste )a shta kazesh na 11% .... to je skoro duplo nego ono shto ste vi koristili
Poslato: Uto Maj 15, 2012 4:37 pm----
Ja se sećam da sam ono staro stavljala 2 krcate mini kašičice za expresso na litar vode. Ima li neko uputstvo na toj kesi?
Poslato: Uto Maj 15, 2012 4:44 pm----
to je to onda ...i meni su te kashikice bile doza ...
hvala
Poslato: Uto Maj 15, 2012 5:02 pm----
Monk jel ima tamno crveno-ljubicastu boju, ja sam uzimao ono u kutiji isto pakovanje 1kg bela kutija sa zelenim neznam kako se zove al ga vise nema kod nas a bilo je nepune dve hiljade dinara.Islo je jedna supena kasika na 10l isto je pisalo 1god. tretirati na istoj povrsini ali jasam jednom nedeljno zalivao tako smo isto i u parkovima zalivali.
Poslato: Uto Maj 15, 2012 5:19 pm----
nije , vishe je boje mokrog peska
.Bila sam samo na jednom mestu kod nas i tamo je bilo ovo ili techno ( wuksal) Sve u svemu vishe me brinulo to shto je 11% ( skoro duplo koncentrovanije od onih koji su spominjani na SB ) i koliko chesto ga treba tretirati
Poslato: Sub Maj 26, 2012 12:04 am----
Ja sam koristio Sequestrene Synngentin i nalazio sam ga samo u pakovanju od 100 grama a cena je bila boga mi dobraaaaa oko 250 dinara što kada pogledaš na kilogram dođe 2500 dinara. Kilogramsko pakovanje nisu nikad imali iako postoji i predpostavljam da je jeftinije nešto od ovih malih. Koristio sam ga uvek rastvorenog prema uputstvu. 100 g se rastvara u 50 L vode. Za vinovu lozu se doziralo 20 g po čokotu a za voće 50 g po stablu. Na kesici je pisalo da može da se koristi i više puta ako postoji potreba mada meni za kivi je bilo dovoljno da se doda samo na pocčetku perioda vegetacije. Dodavao sam ga rastvorenog u vodi direktno zalivanjem mada može da se primenjuje i folijarno ali mi je ovako bilo konfornije zalivanjem. Rezultati su bili vidljivi brzo nakon 10-15 dana već. Mislim da ti je bitnija preporuka proizvođača o doziranju nego da se opterećuješ pričama o procentu. Koncentracije kod preparata vrlo često znaju da budu različito predstavljene brojkama a da se radi o praktično istoj količini što zavisi od čistoće same supstance i još drugih fakltora pa to više zbuni nego što informiše nekog ko nije preterano upućen. Inače sa preparatom sam vrlo zadovoljan i rezultati su odlični a sama cena je druga priča. Jeftinija varijanta gvožđa je Fero-suflat koji pored gvožđa zakišeljava i zemljište što je često i osnovni problem a ne nedostatak gvožđa. Problem sa fero sulfatom je što se teško nalazi a cena je oko 1500 dinara za 25 kg. Naravno i količina za primenu je znatno veća i po stablu se kreće i do 1 kg. Ove godine sam probao i sa tim jer je u pitanju voćnjak sa 100 stabala pa je samim tim i finansijski momenat značajan. Efekte i računicu ću videti za sada sam zadovoljan ali videćemo.
Poslato: Sub Maj 26, 2012 12:24 am----
Hvala Grujix...
koristih ga za cycase i neke citruse koji su mi ubledeli
...iskreno na cikasima i na mojim ostalim "salatama" promena je bila brza i drastichna ( na bolje naravno ) ..... jedino mi se jedna mandarina malo otima i josh uvek nije povratila pravu boju
Poslato: Uto Mar 03, 2015 1:01 pm----
Kupio sam danas Helatno Gvozdje pise za Folijarnu primenu,moze li neko da me posavetuje kolko se stavlja za 10 litara vode,posto na upustvu pise mesati 2 litra po hektaru..a u apoteci nisu znali da mi kazu....meni treba za biljke poput rododendrona,magnolija...kao preventiva protiv hloroze.Sad sam u nedoumici...znam da pise folijarno ali dal smem da npr zalijem biljke sa ovim?
Poslato: Uto Mar 03, 2015 8:13 pm----
Ja sam to koristio. Prodavačica u poljoapoteci mi je savetovala da pravim rastvor od 5ml na litru vode ali mislim da se sa tim ne mogu tako lako spržiti biljke kao sa klasičnom prihranom tako da se ne moraš previše opterećivati koncentracijom.
Problem je što ja sa wuxalom nisam bio zadovoljan. Prave rezultate sam primetio tek kad sam drastično promenio pH zemlje u kojoj je zasađena biljka. Džaba prskanje lišća ako rododendron nastavlja da se truje preko korena.
Poslato: Uto Mar 03, 2015 9:12 pm----
| drveni citat: |
| Ja sam to koristio. Prodavačica u poljoapoteci mi je savetovala da pravim rastvor od 5ml na litru vode ali mislim da se sa tim ne mogu tako lako spržiti biljke kao sa klasičnom prihranom tako da se ne moraš previše opterećivati koncentracijom. Problem je što ja sa wuxalom nisam bio zadovoljan. Prave rezultate sam primetio tek kad sam drastično promenio pH zemlje u kojoj je zasađena biljka. Džaba prskanje lišća ako rododendron nastavlja da se truje preko korena. |
Poslato: Sre Maj 06, 2015 2:00 pm----
Trazim danas u polj. apoteci gvozde u prahu kaze prodavacica nema ima samo tecno 1l 1500din, ja prokomentarisem kako je skupo a ona kaze pa u prahu je 1kg 4000din. Da li je to moguce i da li neko zna u beogradu gde ima po nekoj normalnijoj ceni.
Poslato: Sre Maj 06, 2015 2:28 pm----
Stari recept za pravljenje helatnog gvožđa je: Uzme se kopriva, ili žara kako je negde zovu, tj ona biljka koja žari kada se dotakne, svi smo naletali na nju kada smo bili deca :). Ona se sitno isecka sa sve stablom na komade od 5-6cm. Ti komadi se stave na gomilu pa se malo utucaju sa komadom drveta da onako potamni (da se ugnječi). Obaci se 2-3kg u kofu i prelije se vodom do vrha kofe. Sve se ostavi u hladovinu 5-6 dana da počne da smrdi. Voda će promeniti boju u braon, od velike količine gvožđa u koprivi. Kada se to desi, procedi se ta voda i koristi se kao helatno gvožđe iz apoteke. Na taj način se dobije desetak litara za skoro pa džabe. Koprive ima svuda pa i u Beogradu...
Najjeftiniji način. Nadam se da sam pomogao.
Poslato: Sre Maj 06, 2015 3:51 pm----
Hvala na preporuci moram da se bacim na branje koprive.
Poslato: Ned Jul 26, 2015 11:24 am----
| drveni citat: | ||
Slažem se sa celim Nabukovim postom uz malu ispravku ovoga:
Ne znam od kada je izvor odakle je ovaj citat ali biljka ne može apsorbovati nedisosovani Fe-helat. Biljka usvaja gvožđe a helatni deo ostaje u medijumu (zemlji, vodi, itd.). |
Uvodni deo je tamo ostao: www.svetbiljaka.com/Fo...=2295.html
I jedan post koji sam obrisao (a nadam se da ga je Drveni pročitao) o izvorima iz kojih sam to saznao,..
,..ali mislio sam da je iluzorno diskotovati (i prepirati se) o stvarima koje nauka nije definitivno objasnila ( u doktorskim disertacijama piše: Verujemo,... verovatno,.. itd,.. a za neke elemente i njihovo jonsko usvajanje korenom piše nije utvrđeno,.. )
Takođe sam mislio da ima elemenata za "grešku" na kojoj sam ja ( i mnogi drugi koji su tu grešku prepisali u svojim knjigama i disertacijama,,.. postovima... ), jer se gvožđe i u biljkama nalazi (i transportuje) u obliku helata,.. pa su to neki krivo povezali,..
- a smatrao sam da g. France Vardjan (inž. hortikulture) predavao 1923,g sa preskakanjem (manje važnih) detalja oko nastanka jona gvožđa iz helata gvožđa,..
- a knjige u kojima je to pisao su namenjene nama laicima i 'mrziteljima hemije' ( Taj sam vazda
,... bio,.. ) , pre svega baštovanima 
,... ali se čini da su sa usvajanjem gvožđa u helatnom ( i dvo- i tro-valentnim) obliku, stvari poprilično jasne:
Poslato: Ned Jul 26, 2015 12:44 pm----
Biljka najlakše usvaja (korenom) dvovalentni jon gvožđa, a sa utroškom dodatne energije i trovalentni jon gvoža (koji je dosta stabilniji,.. duže održiv u podlozi).
No, svejedno će gvožđe (pre ili kasnije), oksidacijom, završiti u drugom (nepristupačnom za koren) jedinjenju. Biljke tada mogu da reaguju (ako je jedinjenje blizu korenovih dlačica), svojom hemijom (huminska, limunska,... kiselina) i to 'nepristupačno' jedinjenje 'bombarduju' protonom stvarajući dvovalentni jon gvožđa ( koji, ako oksidiše biva redukovan u trovalentni,.. ). Da bi se dvovalentno gvožđe sačuvalo (od oksidacije) koriste se Helatori ( i ima ih 6, ranije sam znao za 4 ) koji tu svoju ulogu ispunjavaju zavisno od pH,... do određene granice,..
Tada govorimo o Helatnom gvožđu koje ima neki vek trajanja u podlozi ( dok se opet ne oksidiše,..).
Znači sve i da nije u tom 2-o ili 3-o valentnom obliku, mogu ga usvojiti (određene) biljke, (ali troše energiju,... trebaju biti u kondiciji).
Čak i same biljke ( ne sve, već one koje su evoluirale,..) mogu da helatiziraju jon gvožđa, (pa i druge jone), tako što stvaraju organske komplekse - (kompleksone) helatore koji će da 'prigrle' - uklešte pristupačne jone ( reč helat potiče od grčke reči koja znači klešta).
Neke biljke u nedostatku Fe++, mogu da usvoje i trovalentno gvožđe,( neke ga najpre prevedu u dvovalentno)..
A (neke) biljke stvaraju fitosiderofore - prirodne helatore, koji su stabilni. Te helate usvajaju ćelije korena, i u njima uz pomoć fermenta reduktaze, gvožđe biva prevedeno u dvovalentni oblik,.. )
Dalje se to gvožđe vezuje za belančevine,...itd,..
Stvaranje kiseline u neposrednoj okolini korenovih dlačica ( ne može se govoriti o promeni pH,..) od strane korena, može rezultirati prevođenjem (+protoni ) nerastvornih oblika (na primer Fe2O3,... iz minerala gline ili ZARĐALIH EKSERA) u rastvorne.
(Za očekivati je da u limunu, koren ima limunske kiseline, te može da nedostupno gvožđe iz (zarđalih Fe2O3 ) eksera pretvori u dostupno korenu,..
)
Poslato: Ned Jul 26, 2015 3:06 pm----
Nađoh malo više vremena pa da se uključim u temu.
Nedostatak gvožđa indukuje u biljci stres koji dovodi do promena u epidermu korena. Biljka počinje da usvaja gvožđe koristeći jednu od dve različite srategije u zavisnosti od same biljke. Usvajanje dvovalentnog gvožđa je lako i ono se vrši preko IRT1 jedinice (Iron-Regulated Transporter 1) koja je zapravo protein. Međutim trovalentno gvožje je problematično.
Prvi način je da se trovalentno gvožđe redukuje u dvovalentno. Za početak, membranska pumpa pod nazivom AHA H+-ATPases oslobađa protone iz epiderma u rizoferu. Ovo snižava pH u mikrosloju oko korena i čini gvožđe rastvorljivijim. Enzim AtFRO2 (u pitanju je NADPH-zavisna fero-helatna reduktaza) redukuje Fe3+ do Fe2+ oslobađajući proton. Ko je bar koliko toliko upoznat sa mikrobiologijom ima predstavu o kakvoj se reakciji radi. NADPH je jedan od najraširenijih biomolekula u prirodi. Prisutan je u metaboličkim procesima od bakterije do čoveka kao kofaktor u redukujućim reakcijama. Redukovano gvožđe se dalje usvaja kao i u gornjem slučaju (preko IRT1). Ovaj proces je karakterističan za manje-više sve kopnene biljke.
Drugi način je usvajanje Fe3+ govžđa preko pomenutih fitosidenofora koje su oligopeptidi. Biljka sama izlučuje fitosidenofore u okolinu korena i nazad u epidermu transportuje Fe(III)-PS kompleks (PS je skraćeno phytosiderophore). Odnosno biljke u okoliku izlučuju svoje ligande preko kojih usvajaju gvožđe a EDTA, EDDHA, DTPA, humat... ostaju u tlu. Ovaj proces je karakterističan za trave.
Alge usvajaju gvožđe na treći način ali ne potpadaju pod tematiku foruma pa ih ne moramo ni pominjati.
Poslato: Ned Jul 26, 2015 10:05 pm----
(,... a o ekserima?,... ništa
)ee, sad pre nego pređem u opoziciju ( naglašavam da mi hemija nije bliska, pa se ja trudim svojim rečima da pišem), ali znate već, lakše je biti opozicija nego pozicija,..
Sada sam našao već puno potvrda da se gvožđe usvaja i u komplet helatnom obliku,... ali obzirom da to u stvari i nije jako bitno ( ponavljam "boli me uvo" što bi rekao V. V. Gog
),.. Primena helatnog gvožđa je (sigurno) korisna ako se dodaje folijarno, a za primenu u koren je skupa ( i nesigurna). Ako je uspešna, potraje oko godine dana,..
Naleteo sam na izvanredan tekst o kombinaciji Gvožđe sulfata i rastvorljivog sumpora, koju si ti pomenuo.
forestry.usu.edu/htm/c...and-shrubs
Aaa, da ne polemišemo o mojoj citiranoj "grešci"
( na tvojoj drugoj slici Fe(III)-PS, meni ta crta ne znači minus (ili ostatak), već mi više liči na vezu,.. kovalentnu vezu.
Ukucaj najpre (molim te kad budeš pri vremenu) u Gugl pretragu
1. Biljke mogu da usvajaju gvožđe kao fero jon (Fe2+), feri jon (Fe3+) i u vidu Fe-helata
ili
2. absorption of iron chelate to the root
ili pročitaj na Wikipediji o Siderophore- na klik (pri kraju teksta) pasus Biljke,..
,..ima brdo potvrda.
Poslato: Pon Jul 27, 2015 8:08 am----
Izgleda da je negde nastao zastoj u komunikaciji.
Fe(III)-PS je kompleks koji nastaje između jona gvožđa i liganda koji stvara sama biljka. Ja i dalje tvrdim da za sada nije utvrđeno da biljke usvajaju Fe-helate dodate spolja. Ne moramo se oko ovog raspravljati. Na netu ima naučnih radova na tu temu, ko ima pristup Kobsonu može skinuti dosta toga.
Pogodnost Fe-EDTA helata je u tome što je u stanju da u tlu održi trovalentno gvožđe u relativno rastvornom obliku dovoljno dugo da ga biljka usvoji ali EDTA ostatak ne ulazi u biljku. Kao što je navedeno, Fe(III) je problematično zbog svog afiniteta prema kisoniku u baznoj sredini.
Evo zanimljivog rada, nažalost nisam uspeo da ga skinem celog: link.springer.com/arti...209#page-1
U uvodu stoji sledeće:
In the soil enviroment, both chelated iron as well as free iron are readily transfered to the root surface. Thus, iron flux into the root will be proportional to the concentration of Fe-Ligand at the root surface, absorption is occur after iron is released from the chelate.
To što stoji u wikipedii se slaže sa onim šta sam izneo u predhodnom postu kao i sa (onom drugom) šemom koju sam postavio.
Poslato: Uto Jul 28, 2015 5:48 pm----
Ja na zalost ne mogu da vam se prikljucim u raspravi jer kao sto rekoh slab sam sa hemijom ali mogu da iznesem neka svoja iskustva...
Helatno gvozdje je dobro kao prva pomoc ili svojevrsna "infuzija" da se biljka oporavi ali ako se ne sprece uzroci hloroze pogotovo u tezim slucajevima onda nema nista... znaci ako zemljiste slabo propusta vodu onda se odradi drenaza... ako je zemljiste suvise alkalno onda ga treba zakiseliti itd.
Takodje helotno gvozdje kao prihrana daje biljci samo gvozdje dok na primer djubrivo od koprive daje i Fe i azot i hlorofil i jos mnogo toga... djubrivo od koprive prilicno neprijatno mirise, sto bi rekli narodnim jezikom smrdi (sto mu je jedina mana) ali to su verovatno korisne bakterije koje cine cuda... prirodna djubriva sa bakterijama i helatno gvozdje su relativno skupi a ovo je djabe i ima isti efekat i moze se primenjivati kao prihrana jednom nedeljno tokom cele vegetacije...
Poslato: Uto Jul 28, 2015 9:33 pm----
Nedavno sam bio kod coveka ciji je pH zemlje izmedju 5-6, pa sam kontao da ima problem sa podizanjem nivoa podzemnih voda jer mu zuti lisce na kruskama, e sad jedna zanimljivost posto ima 3 sorte: Santa Marija, Vilja i Kaludjerka.
Viljamovka cak i na sijancu zuti lisce, dok Kaludjerka na dunji uopste nema taj problem.
E sad zanima me da li bi npr. opiljci gvozdja i rdja pod uticajem vocnih kiselina i bakterija dalo neki proizvod gvozdja usvojiv biljci?
Poslato: Sre Jul 29, 2015 7:46 am----
| kreketalo citat: |
| Nedavno sam bio kod coveka ciji je pH zemlje izmedju 5-6, pa sam kontao da ima problem sa podizanjem nivoa podzemnih voda jer mu zuti lisce na kruskama, e sad jedna zanimljivost posto ima 3 sorte: Santa Marija, Vilja i Kaludjerka. Viljamovka cak i na sijancu zuti lisce, dok Kaludjerka na dunji uopste nema taj problem. E sad zanima me da li bi npr. opiljci gvozdja i rdja pod uticajem vocnih kiselina i bakterija dalo neki proizvod gvozdja usvojiv biljci? |
To sad treba probati pa videti. Da li je pH 6 zemljišta dovoljno nisko da učini gvožđe iz opiljaka dostupnim. U svakom slučaju, ako mu i uspe, rezultati sigurno neće biti trenutni. Čak i u vrlo kiseloj zemlji za tretman sa opiljcima i zarđalim ekserima treba vreme. Ako hoće odmah da pomogne biljkama najbolji je Sequestren.
Ja imam tri kruške u alkalnom bačkom černozemu, u kom su M. grandiflore pocrkale, i jedna (viljamovka) se jako muči sa hlorozom. Druge dve (lubeničarka i junska lepotica) su u odličnom stanju. Sve tri su kalemljene ali ne znam na šta. Očigledno da po pitanju hloroze kod kruške veliku ulogu igra podloga.
Poslato: Sre Jul 29, 2015 9:07 am----
Ne smatram se stručnjakom za voće (mada sam imao voćnjak 6 godina,.. viljamovke i kajsije, i kruška-opračivač), ali je moja bašta na bregu, a vrt u prednjem delu je na svega 100-ak m2 i ima 4 poveće rupe na toj površini ( dve septičke, koje se odavno ne koriste, jedan kopani bunar i jedan šaht i od 2,2m za bušeni bunar,..).
Tako da sa zdravljem i aeracijom korena nemam problema. U okolini Zrenjanina ima dosta voćnjaka koji su često poplavljeni na mesec-gva, ali tu nema gubitaka zbog bolesti korena, pa ni zbog hloroze.
Čitajući sve ove tekstove na Internetu o helatnom gvožđu, čini mi se da gvođže helat nema dug 'život' u podlozi,.. oksidiše (skoro) u svim varijantama. Koliko je pošeljno da bude humusa u podlozi (zbog huminske kiseline), toliko i nije dobro da ga ima u višku. ( i preterana aeracija u korenu doprinosi oksidaciji,.. ).
Izbor mi se ponovo vraća na Litvanski treset ( i zbog huminske kiseline i zbog umerene količine humusa, koje daje tokom nekoliko godina).
Malo vredi to što ja zakiselim vodu za zalivanje, ako je Gvožđe iz helata, već oksidisalo.
Po pitanju ubacivanja 'sirovih' metala u blizini korena čitam da primat imaju obične elektrode ( zbog male količine aluminijuma i njegove hemije u zemlji).
Poslato: Pet Mar 25, 2016 9:15 am----
Skinula sam etiketu sa svoje bočice Wuxala Ferro pa ne zna šta piše koliko je rok trajanja ovom preparatu? Imam samo otisnut serijski broj i (pretpostavljam) datum proizvodnje: maj 2011. Vredi li to još ičem?
Poslato: Čet Maj 19, 2016 10:34 am----
Moracu da ispravim sebe u predhodnom postu... kopriva je slaba, sporo deluje i kratak efekat u poredjenju sa helatnim gvozdjem... koristio sam preparat koji sadrzi Fe=6,5% u helatnom obliku i N=6% ... rezultati odlicni i traju duze od koprive...
Ali hteo bih nesto za duze staze to bi bila "zelena galica" - gvožđe(II) sulfat heptahidrtat sa formulom FeSO4 x 7 H2O... Slovenci to proizvode... prodaje se u Hrvatskoj itd... u Srbiji je to egzotika... pa sam mislio da napravim bezvodni gvožđe(II) sulfat sa formulom FeSO4 koji bih pomesao sa vodom i dobio vodeni kompleks [Fe(H2O)6]2+ isto to se dobija i potapanjem zelene galice u vodu... inace svi sulfati gvozdja se rastvaraju u vodi i daju isti vodeni kompleks [Fe(H2O)6]2+...
Da li je neko to vec probao na primer ubacivanjem opiljaka ili eksera u 30% sumpornu kiselinu (akumulatorska je upravo te kocentracije)?
Poslato: Čet Maj 19, 2016 10:58 am----
| dr.jare citat: |
| u Srbiji je to egzotika... |
Ima i kod nas:
www.metal-export.rs/in...ulfat.html
Poslato: Čet Maj 19, 2016 12:25 pm----
drveni kada sam video da je njihov sajt zadnji put azuriran 14.01.2014 kolebao sam se da ih kontaktiram ali sam to ipak uradio... cena je super dzak od 25kg kosta 900 din... salju pouzecem na teret kupca ali na zalost samo pravnim licima preko racuna...
Poslato: Čet Maj 19, 2016 3:50 pm----
Ja sam nalazio u poljoapotekama preparat fertilon. Bilo je i čisto gvožđe i gvožđe sa dodatkom mangana i cinka (čini mi se). Prodavalo se u manjim pakovanjima.
Poslato: Čet Maj 19, 2016 8:50 pm----
da podjelim svoje iskustvo.......kupio sam Sequestrene Life, mislim da je 250 grama, cijenu sam zaboravio, ionako mi treba, pa se nisam mnogo mislio
dojmovi: primjenio sam zalijevanjem vinove loze, ljiljana, paprika.....već nakon 4-5 dana dolazi do znacajne promjene u boji listova, javlja se modro zelena boja.
prodavaci savjetuju ovako: ako zelite brzu promjenu primjenite preko lista, ali to nije dovoljno za dugi rok
najbolje je primjeniti zalijevanjem biljke, jer se zadrzava u tlu i biljka moze uzimati kroz duzi period
doziranje: dvije kafene kasike na 10 l vode (potrebno je prethodno otopiti u manjoj posudi uz mijesanje jer se stvori gusta masa koja je ljepljiva i zaljepi se za kantu )
Poslato: Pet Maj 20, 2016 8:10 am----
Kod mene u u lokalnim poljo apotekama kada pitam za zelenu galicu ili neki preparat sa ferosulfatom ili neki preparat na bazi helatnog gvozdja gledaju me bledo i predlazu da sam pogledam police... ja u jednoj uspem da nadjem jedan od Grckog proizvodjaca Iron Plus tecni preparat sadrzi helat Fe=6,5% i N=6% malo je sporiji od Sequestrene folijarno deluje posle 10-ak dana (ne samo da dobija zelenu boju vec i lastari intenzivno rastu verovatno zbog azota) ali je i dosta jeftiniji 180 din. za 100ml koristi se u kocentraciji od 0,15-0,3% ... Sequestrene je najbolji preparat koji moze da se nadje na nasim prostorima a najbolji je zato sto deluje i preko korena (zalivanjem ) u zemljistima koja su dosta alkalna a vecina drugih preparata ne... posipanjem granula Sequestrene produzava se njegopvo delovanje... ali Sequestrene je skup pogotovo za za vece povrsine...
Poslato: Pet Maj 20, 2016 9:45 pm----
i ja ga koristim samo kad zagusti, za krizne situacije
kod nas ima kupiti i organsko gnojivo sa dodatkom zeljeza
sjemenarna.com/downloa...e_vise.pdf zove se VULCANO
Poslato: Sub Maj 21, 2016 8:25 am----
Taj Vulcano Italijanskog proizvodjaca je dobar... citam da pored NPK sadrzi magnezijum ciji nedostatak takodje izaziva hlorozu, sadrzi sumpor koji snizava pH tla i naravno gvozdje... cena mu je pristupacna oko 20 evra dzak od 25kg...
Poslato: Sub Maj 21, 2016 3:29 pm----
cijena sequestrena od 5 kg je oko 55 eura kod nas....pa sam se zahvalio prodavacu, al ga prepakiravaju po 250 grama
bas je skup!
Vulcano smo prijenjivali, valjda bi trebao pokazati dobre rezultate za hercegovacki tip tla
Poslato: Sub Maj 21, 2016 6:11 pm----
Ako ima problema sa hlorozom treba probati ovo đubrivo. Čist amonijačni azot i 25% sumpora. Đubri i zakišeljava zemlju a ne sadrži kalcijum.
www.elixirzorka.rs/pub...is%201.pdf
Poslato: Ned Maj 22, 2016 4:40 pm----
Da AmoSulfan nije los ali koliko sam ja video velikoprodajna cena mu je 250 din po 1kg... dzak od 25kg bi kostao 6250 din... takodje sam video na netu da tretiranje amonijum sulfatom i svim sulfatima u opste (osim fero sulfata) treba nekoliko godina da se djubri da bi malo snizio pH... najbrzi nacin sa duzim dejstvom bi bio fero sulfat a sledeci dobar i jeftin ali sporiji (od 4-6 mesci sa vlagom i toplotom) je razbacivanjem elementarnog sumpora... ja sam jesenas razbacao malo sumpora u prahu i ima vidnog efekta... razbacao sam opet malo proletos valjda nisam preterao videcemo... citao sam da je sumporom najbolja opcija bas zato sto je sporiji jer ne valja naglo menjati strukturu tla time se ubijaju korisne bakterije... kada sam unosio sumpor u tlo grabuljom pocele gliste da izlaze a mogu misliti sta bi bilo sa nekim pH korektorima tla...
Malo smo skrenuli sa teme ovde bi trebali da pisemo o helatnom gvozdju ali ja sam prvi "skrenuo" jer se ovde javilo par hemicara pa sam ocekivao savet oko homemade fero sulfat... ali mislim da nece niko da se ljuti jer se helatno gvozdje upotrebljava tamo gde je pH visok a visok zbog viska kalcijuma i tako u krug...
Poslato: Ned Maj 22, 2016 9:10 pm----
| dr.jare citat: |
| takodje sam video na netu da tretiranje amonijum sulfatom i svim sulfatima u opste (osim fero sulfata) treba nekoliko godina da se djubri da bi malo snizio pH... najbrzi nacin sa duzim dejstvom bi bio fero sulfat... |
Ne znam odakle ti ova informacija ali svakako nije tačna.
Zapravo, baš je obrnuto.
Fero sulfat je najlošiji u snižavanje pH zemljišta. Amonijum sulfat je duplo efikasniji u zakišeljavanju zemlje a elementarni sumpor je još bolji. Ipak, po meni ako ti je pH zemlje problem onda je najbolje rešenje dodavanje neke kiseline, sumporne na primer a može i sirćetna (sa drugim kiselinama nisam eksperimentisao). Drugo rešenje je elementarni sumpor koji se oksidoredukcionim procesima u tlu pretvara u sumpornu kiselinu i snižava pH.
Poslato: Pon Maj 23, 2016 2:06 pm----
Te informacije sam usput pokupio goolanjem na Engleskom neki sajtovi... ja nemam problema sa tlom vec sa vodom kojom zalivam ona mi podize pH i to samo u susnim godinama kao sto je prosla pa sam intenzivno zalivao... kada je kisovita ne treba jer su kise kod nas kisele... licno sam probao borove iglice i rezultat nula dobre kao malc ali za pH nista ne menja... probao sam sircetnu kiselinu to deluje ali kratklo traje i mnogo zezanja... ja zalivam elektricnom pumpom iz arterskog bunara (samo cev u zemlji) i ono klasika ukljucim motor i prosetam crevo ne bih sada bacve pa u njih stalno da sipam sirce... ovo sa elementarnim sumporom odlicno ce da odradi posao samo da nisam preterao jer je ova godina kisovita... a za prvu pomoc ostaje helatno gvozdje ako jos nekad zatreba (rok trajanja preparata neogranicen)...
Poslato: Pon Maj 23, 2016 6:12 pm----
Kako može kiselina da deluje kratko ako je voda problem? Ako ti je voda problem po meni nikako rešenje nije fero sulfat. Ti ubaciš ferosulfat u zemlju i onda to gvožđe hemijski zablokiraš alkalnom vodom.
Kod lečenja hloroze, pa i kod preventive uvek je prioritet stvoriti kiselu sredinu. Tek tada možeš dodavati gvožđe, sve jedno u kom obliku. Vrlo često se nakon zakišeljavanja zemljišta ispostavi da gvožđe nije ni neophodno. To sam lično iskusio na saksijskim biljkama. U zemlji u kojoj su acidofili crkavali od nedostatka gvožnja, sasvim su lepo napredovali i rododendroni i kamelije i kafa kad se zakiseli. Znači gvožđa ima dovoljno ali je zbog baznosti tla zakucano kao oksid i biljke ga ne mogu koristiti.
Probaj sa fero sulfatom ali mislim da je to na duže staze bacanje para a efekat nikakav. Dodaš Fe2+ (fero sulfat) i onda ga zaliješ alkalnom bunarskom vodom i to dragoceno 2+ gvožđe prevedeš u 3+ koje biljkama ne znači ništa.
I onda Jovo nanovo - još jedan džak ferosulfata.
Evo jedan dobar tekst za rešavanje problema visokog pH. Obrati pažnju na tabelu 2.
www.extension.purdue.e...-241-w.pdf
Poslato: Pon Maj 23, 2016 9:22 pm----
Takodje sam citao da zalivanjem kiselinama nije dobro jer se naglo menja pH tla i da se koristi samo u nuzdi, ipak sam jedom nedeljno zalivao rastvorom sirceta, kopriva, rastvor zardjalih opiljaka... bitno mi je bilo da spasim dve hlorozne sadnice a za vecu povrsinu bilo bi mucno... da sam odmah oprskao helatnim gvozdjem ne bih se toliko zezao i brze bi odradio posao...
Na linku koji si postavio pise da od svih azotnih djubriva najbolji amonijum sulfat koji do tri puta vise zakiseljava ali odma ispod pise elementarni sumpor, fero sulfat i aluminijum sulfat su proizvodi koji se cesto koriste za dramaticno zakiseljavanje tla (za 1 ili vise pH jedinica)... gvozdje sulfat i aluminijum sulfat brze snizavaju od elementarnog sumpora jer rade hemijsku a ne biolosku reakciju koju zahteva el. sumpor... dalje pise da brzina nosi rizik od viska gvozdja i aluminijuma...
Ne pise ali ja kazem da je aluminijum otrovan za biljke...
Nabuko je na predhodnoj str. postavio dobar link forestry.usu.edu/htm/c...and-shrubs
Poslato: Pon Maj 23, 2016 9:45 pm----
Zaboravi sam da dodam na linku koji si stavio pise da azotna djubriva istovremeno djubre i kiseli tlo. Takodje treba izbegavati zbog previse azota i koristi se samo za postepene promene pH. Postoji manji rizik od suvisnog snizavanja pH kada se koristi amonijum djubriva nego kada se koristi elementarni sumpor...
Dakle ispada da je najbolji elementarni sumpor a ujedno i najeftiniji...
Poslato: Sre Maj 25, 2016 8:53 am----
| dr.jare citat: |
| Na linku koji si postavio pise da od svih azotnih djubriva najbolji amonijum sulfat koji do tri puta vise zakiseljava ali odma ispod pise elementarni sumpor, fero sulfat i aluminijum sulfat su proizvodi koji se cesto koriste za dramaticno zakiseljavanje tla (za 1 ili vise pH jedinica)... gvozdje sulfat i aluminijum sulfat brze snizavaju od elementarnog sumpora jer rade hemijsku a ne biolosku reakciju koju zahteva el. sumpor... dalje pise da brzina nosi rizik od viska gvozdja i aluminijuma... Ne pise ali ja kazem da je aluminijum otrovan za biljke... Nabuko je na predhodnoj str. postavio dobar link forestry.usu.edu/htm/c...and-shrubs |
Na linku koji sam ja postavio upravo i stoji da je najefikasnije sredstvo za zakišeljavanje elementarni sumpor, ne amonijum sulfat. Dodatak pola kile sumpora ostvaruje isti efekat kao 1,3 kg amonijum sulfata.
Ovaj tekst što je okačio Nabuko je dobar i tu stoji da je mana fero sulfata to što je dejstvo kratkotrajno i tretman skup.
A to je ono što sam ti rekao. U zemlju dodaješ skupi fero sulfat i onda ga uništavaš zalivanjem neadekvatnom vodom.
Poslato: Sre Maj 25, 2016 5:33 pm----
| drveni citat: |
| dodaješ skupi fero sulfat |
Ako bih ga sam pravio ne bi bio skup bio bi vise djabe...
Zemljište je puferski sistem, odnosno ono se opire promeni pH vrednosti... zato sam mislio da mi fero sulfat anulira delovanje blago alkalne vode... ali sam se predomislio jer bih neprestanim dodavanjem fero sulfata povecao nivo gvozdja u tlu sto svakako nije dobro... isto kao i neprestanim dodavanjem amonijum sulfata povecao bi se azot u zemljistu sto isto nije dobro...
Koliko sam video na netu najbolji je sumpor sa kojim naravno isto ne sme da se pretera jer bi previse zakiselio...
Poslato: Ned Jun 12, 2016 6:33 am----
Imam jednu asiminu kojoj je pozutilo jako lisce i sad sam kupio YaraVita REXOLIN Q40 kesica 100g (EDDHA helatno gvodzje) da bi probao spasiti vocku od susenja.
Zanima me jel moze da se sa tim spali biljka ako se pretera sa koncentracijom ili se zaleva cesce nego sto pise?.
Pise apliciranjem u zemljiste 40-80g na 100l
folijarno 0.1% na 7-15 dana
E sad ja sve gledam da pocnem da prskam folijarno sa tim a nemam malu gramsku vagicu da izmerim u gramima, jel moze neko da mi napise za ovo 0.1% jacinu otopine koliko bi trebalo da dodam u 10l vode ovog gvozdja (ako moze mera u kasikici za caj koja bi trebalo da je zapremine 3g).
Kad budem pravio odma cu oprskati i nekoliko listova kivija koji su malo bledo zuti da vidim jel ima kakva razlika u boji lista, pre i posle prskanja.
Poslato: Ned Jun 12, 2016 7:23 am----
Na jako hlorotičnim listovima preterana koncentracija izaziva rubnu nekrozu. Na ostalim listovima će isto izazvati ali samo ako se tečnost bude slivala na rubove lista. Znači aplikacija mora biti ravnomerna.
Tretman prskanjem obavezno kombinovati sa zalivanjem.
Ja sam u Osijeku kupio 25 kg zelene galica po ceni 96 kn ili 16 eura.
Poslato: Ned Jun 12, 2016 11:33 am----
Miso koliko si platio 100g REXOLIN Q40?
Da moze da se izgori ako se pretera sa koncetracijom i sa precestim zalivanjem...
Hloroticno lisce je osetljivo na sve... ono nema elasticnos pa ih i vetar lako osteti (lisce se susi po rubovima)... prvo prskanje najbolje da odradis sa manjom koncetracijom oko 0.05% , drugo vec mozes sa onom koju su napisali 0.1% ... kod mene je pisalo u kocentraciji od 0.2-03% i ja prvo prskanje odradim sa 0.25% sto se pokazalo kao mnogo jer se na pojedinim mestima opeklo lisce i to po sredini kao da je sacmom pogodjeno tu se verovatno vise sakupljale i zadrzavale kapi preparata...
Ako je hloroza u pitanju sa tim preparatom ces videti razliku posle par dana...
Na pakovanju ti verovatno pise "specificna masa" (gustina) sa jediniciom mere "g/cm3" to znaci da imas toliko grama u centimetru kubnom... ako hoces to kafenom kasicicom ti tu meru uporedi sa nekom koju su vec izmerili na internetu kao sto je mleko, secer kao ovo na primer zena.blic.rs/recepti/r...a-kao-mera
Poslato: Ned Jun 12, 2016 1:34 pm----
Gledao sam na vise mesta za gvozdje i nasao nekoliko u tecnom stanju i ovaj prasak, cena je bila 475 din.
Pitao sam i za sumpor u prahu cena je bila 270 din za kg sto mi bilo previse skupo jer sam na netu video 150 din kosta.
Probacu oprskati drvo al cekam da ove kise prodju da ne bude ja oprskam a kisa odma spere sa lista.
Zalevao sam nekoliko puta koprivom preko korena ali nisam primetio razliku u boji listova pa cu probati preko lista prskati sa gvozdjem i zalevati koprivom preko korena.
Pa valjda ce biti nesto od drveta ako i ne bude sta da mu radim pokusao sam ga spasiti.
Poslato: Ned Jun 12, 2016 8:23 pm----
Drveni
ne trazim ja Amonijum sulfat da bi zakiselio zemljiste nego zbog neceg drugog.
Treba mi zbog pitomih borovnica . Jedinjenje koje trazim ima u sebi neke elemente koji pomazu biljkama koje gajim. Kiselost je odlicna nego mi otpadaju plodovi. na pojedinim borovnicama starosti preko 8 godina otpadaju mi vrsni plodovi usled nedostatka hrane . Pola da otpadne ja cu imati nekoliko kilograma po zbunu ali ocu da sadnice odrze sav rod .
Cao.
Poslato: Ned Jun 12, 2016 8:57 pm----
| misoo83 citat: |
| Gledao sam na vise mesta za gvozdje i nasao nekoliko u tecnom stanju i ovaj prasak, cena je bila 475 din. Pitao sam i za sumpor u prahu cena je bila 270 din za kg sto mi bilo previse skupo jer sam na netu video 150 din kosta. Probacu oprskati drvo al cekam da ove kise prodju da ne bude ja oprskam a kisa odma spere sa lista. Zalevao sam nekoliko puta koprivom preko korena ali nisam primetio razliku u boji listova pa cu probati preko lista prskati sa gvozdjem i zalevati koprivom preko korena. Pa valjda ce biti nesto od drveta ako i ne bude sta da mu radim pokusao sam ga spasiti. |
Sumpor u prahu je najjednostavnije nabaviti kao sredstvo protiv pepelnice pod nazivom Kvašljivi sumpor ili Kosan ako ga pod tim imenom još neko uopšte proizvodi.
Oim toga test na stablima višnje tarosti 12 g. Sa 5-7 kg zelene galice po stablu je uspeo 100%. Do kada će efekat da traje videće se narednih godina.
Poslato: Pon Jun 13, 2016 2:29 pm----
Elementarni sumpor (S) - prah svetlo zute boje u poljo apotekama nosi naziv "Sumpor u prahu" koji preporucuju u zakiseljavanju zemljista on nije vodotopiv a Kvasljivi sumpor (ima razne nazive) su vodotopive granule i ne znam da li moze da zameni ovaj elementarni u zakiseljavanju zemljista... inace oba se koriste kao prevencija pepelnice s tim sto ovaj elementarni ima siru primenu i jeftiniji je...
5-7kg po stablu - mnogo brate jer ti mozda vec imas dovoljno gvozdja ali zbog alkalnosti nije bilo dostupno i sad dodatno trpas... ne znam ako ti je Ok onda cepaj... sa sumporom bi dodavao grame umesto kilograma i ne bi bilo viska gvozdja... a viska gvozdja u tlu moze biti toksicno za biljke...
Poslato: Pon Jun 13, 2016 3:07 pm----
Kako je rekao Miodrag22 ako se pretera sa koncentracijom javlja se rubna nekroza.Ja imam pitomog kestena i lisce mu je bilo jako pozutelo.Zalivao sam sa zelenom galicom ali i posle dve nedelje nisam primetio nikakve promene na listovima.Zatim sa istim rastvorom sam prskao lisce dva-tri puta na dan i produzio sa zalivanjem.Zelena boja na listovima se vratila ali na ivicama su pocrneli i osusili se.Stavljam slike za da se ne ponovi moja greska.
Pozdrav.
Poslato: Pon Jun 13, 2016 4:03 pm----
Prskaj biljke uvece ili u rano jutro. Nikako po suncu .
Pozdrav
Poslato: Pon Jun 13, 2016 8:39 pm----
Doktore ili već šta si, razlika između kvašljivog sumpora i sumpora u prahu je u formulaciji. Prvi je WG ili DF , a drugi WP. Prvi je granulisan da nebi prašio prilikom sipanja u vodu i oba su apsolutno vodotopiva, istog hemijskog sastava i iste čistoće. To je jedina razlika zbog koje je evidentna i razlika u ceni koja je inače beznačajna.
Kad je reč o zelenoj galici, treba da znaš da je Fe jon slabo pokretljiv u zemljištu, da se najpre deponuje u mlađe organe, da je još slabije njegovo premeštanje u biljkama. Primena u količini od 5-7 kg nije ni optimalna količina kod hroničnog nedostatka, zatim većim količinama se problem rešava na duži period, deo gvožđa će preći u neki drugi nerastvorljivi oblik. Na kraju radi se i analiza zemljišta na mikroelemente, zar ti ličim na nekog ko nemilice baca pare?.
Zašto se isplati primena ove količine? Zato što se hloroza pojavljuje na pojedinim mestima u zasadima i samo se lokalno interveniše. Ukoliko se hloroza javlja na celoj površini, tu se voćnjak i ne sadi ili se postojeći krči , tu elementarni sumpor u količinam koje pominješ ne pomaže ni slučajno. Te količine se u jabukama, breskvama i grožđu daju kroz zaštitu od pepelnice pa opet nema spasa od hloroze.
Poslato: Pon Jun 13, 2016 9:38 pm----
Dr. je samo nick daleko sam ja od doktora... kvasljivi sumpor je obicno cistoce 80% a sumpor u prahu je 99% i kao sto rekoh ne znam da li moze on... na Engleskom jeziku ima dosta toga o zakiseljavanju i tamo uvek spominju elementarni sumpor... Evo na linku koji je postavio drveni www.extension.purdue.e...-241-w.pdf pise : "gvozdje sulfat i aluminijum sulfat snizavaju pH zemljista brze od elementarnog sumpora jer odradjuju hemijsku a ne biolosku. Ta brzina nosi rizik od previse gvozdja ili aluminijuma ako se doda previse ovih proizvoda (5 pounds per 100 square feet - ako se unese vise od 2.26 kg na 9.29m²)" pre toga u vezi sumpora pise "Zemljisne bakterije kombinuju elementarni sumpor sa kiseonikom i vodom iz zemljista za formiranje sumporne kiseline. Bakterije zahtevaju toplotu, vlaznost i rastresito tlo. Zaskiseljavanje se dogadja brze kada se aplikacija uradi dublje nego kada se odradi na povrsni to moze trajati i do godinu dana do punog efekta"
Drugi link je postavio Nabuko forestry.usu.edu/htm/c...and-shrubs tu se preporucuje kombinacija elementarni sumpor zajedno sa zelenom galicom ali ne rasipanje po povrsini vec kopanjem rupa na odredjenom mestu oko stabla i aplikacijom u tim rupama... oba linka imaju tabele za kolcinu primene...
Ja nisam nasao zelenu galicu ali sam imao sumpor u prahu koji mi je ostao dok sam imao kunice... tretirao sam jesenas i ima vidnog poboljsanja pa sam jos malo dodao proletos valjda nisam preterao...
Poslato: Pon Jun 13, 2016 9:51 pm----
Meni su listovi na grozdju pozuteli kupio sam Velagro combo mikroelementi ima fe oko 6.8% i vratila se zelena boja
Poslato: Pon Jun 13, 2016 9:54 pm----
Valagro brexil combi
Poslato: Pet Nov 25, 2016 10:06 am----
Sredjivao sam supu i naidjoh na stari akumulator iz kog sam izvukao sumpornu kiselinu u koju sam stavio nekoliko novih eksera... posle par dana pozelenelo... to bi bila zelena galica u kucnoj varijanti...
Poslato: Pet Nov 25, 2016 8:17 pm----
A ne druže "zelena galica" je od bakra , a ne od gvožđa...
Poslato: Pet Nov 25, 2016 8:30 pm----
| gandrad citat: |
| A ne druže "zelena galica" je od bakra , a ne od gvožđa... |
Jok! Zelena galica jeste od gvožđa. Bakarna je plava galica.
Poslato: Sub Nov 26, 2016 7:37 pm----
Moguće...
Poslato: Ned Nov 27, 2016 6:22 pm----
Ne moguce vec sigurno... nisam ubacivao bakarne eksere vec gvozdene... za bakarne eksere ne znam... znam za bakarne nitne... nego ono na slici je vrhunac hemijske reakcije i posle 24h je svetlo zelena a posle 48h prelazi u sivo i nema mehurica nema reakcije... vise nije zelena galica...
Poslato: Ned Nov 27, 2016 6:53 pm----
Mora li biti sumporna ili moze i sircetna za zelenu galicu?
Znam da nece biti isto jedinjenje nego li bi dobio isto helatni oblik- biljkama usvojiv?
Poslato: Pon Nov 28, 2016 3:26 pm----
Sircetna kiselina je slaba da bi se njom "istopilo" gvozdje...
Poslato: Pon Nov 28, 2016 7:40 pm----
Dobra je sirćetna i to 9% za zelenu salatu i tome slično. A za zelenu galicu koja je sulfat gvožđa treba sumporna kiselina i gvožđe a ne čelični ekseri.
Poslato: Pon Nov 28, 2016 8:36 pm----
| Scotch citat: |
| A za zelenu galicu koja je sulfat gvožđa treba sumporna kiselina i gvožđe a ne čelični ekseri. |
Poslato: Pon Nov 28, 2016 9:52 pm----
Ma dobro , u pravu ste..."zelena"..."modra"...ja sam mislio da je ono "galica"... odrednica prema bakru...a za ovio sa gvožđem ili čelikom nisan imao pojma..
Poslato: Uto Nov 29, 2016 4:44 pm----
| Scotch citat: |
| treba sumporna kiselina i gvožđe a ne čelični ekseri. |
Gore sam napisao "gvozdeni ekseri" ne bakarni, ne aluminijumski, ne celicni... mada ne bi bilo problema ni sa celicnim ekserima sumporna kiselina bi to "pojela"... od legura gvozdja problem bi bio sa prohromom ali nisam cuo za prohromske eksere...
Poslato: Sre Nov 30, 2016 10:34 am----
cek cek..imam ja pitanje...sumporna+ekseri=plava galica
i sta onda? kolko dugo stoji i kako zalivam?
Poslato: Ned Apr 23, 2017 9:41 am----
da li je neko koristio Wuxal ferro i u kojoj koncentraciji? konkretno mi treba za citruse.. uputstvo je krajnje nepotpuno.. pa sam sad u dilemi..
Poslato: Ned Apr 23, 2017 12:48 pm----
jedan cep na 10 litara vode....ne mozes da pogresis.
Poslato: Ned Apr 23, 2017 1:34 pm----
hvala puno
Poslato: Uto Apr 25, 2017 7:39 pm----
Zdravo svima
Znam odlicno hemiju ali ovo sa kiselinom iz akumulatora i gvozdjem prvi put cujem. Tacno , dolazi do hemijske reakcije , oslobadjanje i primanje elektrona ali ,,bre ljudi moji ,, kiselina iz akumulatora . Kod nas postoji pravilo ako zelis da se resis nekog drveta koje je bas veliko ti lepo pospes kiselinu i za mesec dana drvo pocne da se susi. Orasi i bagrem bas stradaju .
Sulfati nastaju usled reakcije odredjenih kiselina sa metalima ali da niste mozda mislili na ,,senciju,, . Ova iz akumulatora je opasna . Pazljivo sa tom kiselinom iako je od nje postalo jedinjenje . Strasne opekotine moze da nanese.
Pozdrav.
Poslato: Sre Apr 26, 2017 2:18 pm----
Nenade nemoj da se brukas da odlicno znas hemiju jer esencija je dobra ali za tursiju... a za fero sulfat ili na Srpskom gvozdje sulfat mora sumporna kiselina za akumulatore... cak i sam naziv to kaze "gvozdje - sulfat"...
Kad bi bilo moguce da se pravi od esencije verovatno bi se zvalo "gvozdje ocat"...
Poslato: Sre Apr 26, 2017 6:34 pm----
Uzeo sam zboh blage hloroze kruska fitofertov preparat
1510 dinara 1 kg sa postarinom ide 0,1-0,3 %- ne vredi se zezati
Poslato: Čet Apr 27, 2017 1:58 pm----
Relativno jeftin taj fitofertov ferromax 11 i zavrsice ti posao folijarno preko lista ali nije za alkalne zalivne vode i alkalna zemljista jer deluje do pH 7,5... fitofert ima bolji preparat ferro chell 6 koji fertigaciono preko tla deluje u rasponu pH od 3-10... ali je verovatno i dosta skuplji...
Poslato: Sub Apr 29, 2017 9:50 pm----
Nisam znao da je kiselina iz akumulatota deo nekog jedinjenja koji se moze koristiti u vocarstvu i povrtarstvu.
Desava se . Ne mora sve ja da znam.
Pozdrav drugari.
Poslato: Ned Apr 30, 2017 4:33 pm----
Ja koristim ovo.
Poslato: Pet Maj 05, 2017 8:40 am----
da li je normalno da biljka ovako usvaja gvozdje?
folijarno dodato, doza mrvicu manja od preporucene...izgleda kao da je dobila boginje..a mladji listovi su dobili kvrge...bas sam 
Poslato: Pet Maj 05, 2017 9:05 pm----
A shto si folijarno?
Ja nisam nikad pa zato pitam - da ja znam ako greshim ( hranu jesam ali gvozdje sam uvek putem zalivanja )
Poslato: Pet Maj 05, 2017 10:16 pm----
floressita prvi tretman helatnim gvozdjem folijarno sa preporucenom dozom izaziva samo male opekotine i nista vise, posle biljka zivne zato treba prvi tretman pola doze ali ovo kod tebe kao da si preterala sa dozom ili je dodato gvozdje a vec ga ima dosta...
Poslato: Sub Maj 06, 2017 10:34 am----
Hahaha dobih ja sa ovim gvožđem varijetet tricolor... Smejem se od muke... Folijarno sam jer na tom wuksalu ni ne piše da može fertigaciono.. Nema ni precizne koncetracije,pa sam stavila manje od onog što su mi preporučili. (nisam baš upola manje :().. Baš iz straha da ih ne spržim(citrusi su u pitanju)..Nemaju ožegotine,samo ove zelene tačke,kao da si markerom crtao... Nisam ranije dodavala Fe posebno,ide prihrana spec. za citruse sa dodatkom gvožđa...Nego nešto su mi ubledeli.. I par njih je hlorotično,iako im je pH u gornjoj granici... Nadam se samo da će ravnomerno pozeleneti...
Poslato: Sub Maj 06, 2017 12:43 pm----
| floressita citat: |
| Nema ni precizne koncetracije... |
Zar na pakovanju ne piše da ide rastvor 0,5%...?
Poslato: Sub Maj 06, 2017 1:25 pm----
Kod akutnih simptoma anemije treba biti oprezan. Može da se spali list. Zato se javlja tačkavost na lišću, kod blažih nedostataka list ravnomerno ozeleni. Zato je najbolje kombinovati folijarnu i zemljišnu ishranu helatima.
Poslato: Sub Maj 06, 2017 1:54 pm----
Sad ponovo čitam, 0,2% za jabučasto voće,onda gomila l/ha i na kraju za ukrasno bilje 0,3-0,5%. Preveliki je raspon u koncentraciji koja se preporučuje.. A opet u koju grupu svrstati citruse?
Poslato: Sub Maj 06, 2017 5:42 pm----
Svrstaj ih u onu najblazu od 0,2% pa to prepolovi na prvom tretiranju... znaci rastvor 0,1% ili 10 mililitara na 10 litara vode...
Svaka folijarna prihrana moze i fertigaciono ali od ovog wuxala fertigaciono nece biti koristi...
floressita kazes da ti je ph dobar onda si najverovatnije preterala sa tom prihranom za citruse i doslo je do viska nekog elementa koji izaziva hlorozu... vidim da si za probu oprskala samo jedan... daj onda za probu drugi prebaci u vecu saksiju i dodaj obicnu ne djubrenu zemlju (bez ikakvih dodataka) videces kako ce hloroza nestati... normalno u toj saksiji odradi drenazu na dnu, ne samo rupe vec i kamencici...
Poslato: Sub Maj 06, 2017 6:50 pm----
Sad kad premerim koliko sam tog wuksala stavila,ispada da je moj rastvor bio 0,2%... Baš lepo što na uputstvu "napišu" da se preporučuje prvo tretiranje sa manjom dozom od preporučene.. Pa čovek lepo sprži svoje biljke..Nije bio samo jedan,već svi redom (ovaj sa slike je najgori)..Još neke mandarine imaju slične simptome,al malo blaže... Sad,šta je tu je.. Povratka nema,mogu samo da se molim da se te tačke ne pretvore u potpunu nekrozu
Poslato: Sub Maj 06, 2017 11:06 pm----
Ja helatno gvozdje za prihranu koristim iskljucivo fertigaciono. Sto se citrusa tice - jesu vocke ali nisu sljive, jabuke ili kruske - helatnim u kombinaciji sa magnesium koristim dva puta u toku sezone I to samo ako je potrebno - krajem februara neposredno pre kretanje vegetacije i krajem juna pre novog impulse rasta. Visak gvozdja kod citrusa moze da izazove suprotan efekat - opadanje lisca i plodova, pa cak i susenje biljke. Takodje rezultat se vidi na novim vrhovima sa liscem. Staro lisce nece da pozeleni.
To su saveti jednog veoma cenjenog odgajivaca iz inostranstva koje ja primenjujem i mogu da potvrdim.
Poslato: Ned Maj 07, 2017 7:46 am----
Mary Jo nisi rekla koje si to helatno gvozdje koristila fertigaciono (Monk takodje)... ne deluju sva helatna gvozdja fertigaciono bez obzira sto su "helatna"...
Evo primer sa floresitinim wuxalom gde je proizvodjac posten pa je to naglasio neki to ne rade www.agrosava.com/proiz...zvodu.html (ovaj na linku ima i 3% sumpora)
Pa kaze: "Ukoliko se pojave simptomi nedostatka gvožđa, najbolji način brzog otklanjanja je primena folijarnog hraniva Wuxal® Ferro"
Dalje kaze: "Ako je nedostatak gvožđa hroničan i simptomi su se ispoljavali i prethodne godine mora se koristiti gvožđe, specijalno pripremljene formulacije za tretiranje preko zemljišta."
Poslato: Pon Maj 08, 2017 7:40 pm----
Slikala a nikako da postavim ....
Elem..... ja koristim ovog sa slike ( tj.koristiLA jer sam upravo danas smuckala zadnju dozu ) Proshle godine mi je odradio posao
Poslato: Uto Maj 30, 2017 10:39 am----
| Monk citat: |
| Slikala a nikako da postavim .... Elem..... ja koristim ovog sa slike ( tj.koristiLA jer sam upravo danas smuckala zadnju dozu ) Proshle godine mi je odradio posao |
Monk kako ovo rastvaras tj. koju dozu pravis?
Poslato: Uto Maj 30, 2017 12:15 pm----
Pise da ide od 0. 1 do 0.3 ali je meni ( uvek) sigurica 0. 2 ali mi je ovo uvek visha matematika iz gr na litre
pa ja odokativno stavim jednu do 1.5 kafenu kasikicu na 10 lit ( efekta ima a ne sprzim koren )
Poslato: Uto Maj 30, 2017 8:15 pm----
Jedna ravna (ne puna) supena-velika kasika je oko 12-15gr ili 0.12-0.15% na 10 litara vode... to je isto sto i Monk... samo to kod kafene-male kasikice ide puna a to puna moze da bude mnogo puna ili malo puna pa bude vise odstupanja ali u svakom slucaju ne prelazi 0.3%...
Sva vremena su GMT + 1 sat