Poslato: Pet Nov 19, 2010 1:47 pm----
Verovatno je već mnogo rečeno o uzgajanju pasiflora, ali evo malo uopšteno još jednom na jednom mestu:
Opis;
Poreklo: Južna Amerika – uglavnom Amazonske šume, neke vrste potiču iz subtropskih delova Južne i Severne Amerike, desetak vrsta potiče iz Jugoistočne Azije, jedna sa Madagaskara. 1745. godine Karl Line je dao klasifikaciju dvadesetak do tada poznatih vrsta pasiflora. Ovaj rod obuhvata između 500 i 600 vrsta biljaka, a oko 60 vrsta ima jestive plodove. Tačan broj vrsta nije utvrđen pošto većina potiče iz teško prohodnih i slabo istraženih šuma Amazonije. Naziv potiče od latinskih reči passio –strast i flos –cvet. Sveštenici su ovu biljku nazivali „stradanje Hristovo, Hristov venac“ smatrajući da krug filamenata iznad latičnih listića cveta predstavlja venac od trnja, prašnici pet Hristovih rana, trodelni tučak eksere kojima je Isus bio razapet, krunični i čašični listići deset apostola, a trodelni listovi koplje. Ovo su grmolike ili zeljaste, puzeće biljke, sa viticama, kojima je neophodna potpora. Listovi su naizmenični, celi ili manje ili više usečeni, trodelni do devetodelni, sa nektarskim žlezdama na drškama. Listovi su veoma dekorativni, krupni i do 20 cm. Stablo je okruglo ili rebrasto, zavisno od vrste. Cvetovi su krupni, zvezdasti, često sa jarko obojenim laticama i kružno raspoređenim trakastim filamentima, sa nežnim mirisom ili bez mirisa. Najčešće se cvet sastoji od deset izduženih latica (5 kruničnih i 5 čašičnih listića), pet prašnika i trodelnog tučka. Plod je jagoda u kojoj se nalazi veliki broj semenki. Neke vrste passiflora (P. edulis, P. quadrangularis, P. ligularis) uzgajaju se kao voćne vrste, a sušeni list P. incarnate koristi se kao umirujuće sredstvo u narodnoj medicini. U Evropu je donešena iz Južne Amerike u 17 veku (P. caerulea) i brzo se raširila kao sobna cvetna vrsta. Koristi se za ozelenjavanje velikih i svetlih prostorija, za vertikalne pregrade.
Period cvetanja je od maja do novembra, ovisno o vrsti. Veoma brzo rastu i zahtevaju mnogo svetla, deo dana da su izložene direktnom suncu, a kod gajenja u saksijama treba im obezbediti zaštitu od letnjeg, podnevnog sunca. Leti ih treba svakodnevno zalivati, ne dozvoljavajući da se zemlja oko korena isuši, a zimi se zalivaju umereno. Povoljno reaguju na orošavanje, a prihranjuju se u periodu intenzivnog rasta svakih desetak dana. Nakon cvetanja biljke se orezuju, a ako se žele zakoreniti reznice biljka se orezuje u rano proleće. U periodu mirovanja od oktobra do kraja februara biljke se ne prihranjuju, ali im treba obezbediti mnogo svetloasti. Idealna temperatura je između 20 i 25 stepeni, a u zimskom periodu 15-18 stepeni. Mlade biljke se presađuju svakoga proleća, a starije svake druge ili treće godine uz obaveznu zamenu površinske zemlje u saksiji svakoga proleća. U prvoj godini se formira skelet biljke, odnosno glavne grane na kojima će se u budućnosti formirati grane sa cvetovima. Zanimljivo je da grane koje nemaju potporu za koju će se vitice hvatati ili je prerastu prestaju sa rastom, a u njihovoj blizini se aktiviraju pupoljci koji daju nove grane.
Način razmnožavanja
Vršnim reznicama u prolećnom i letnjem periodu, semenom ili odvajanjem izdanaka, a neke vrste i delovima korena.
Seme se sije u februaru ili martu u rastresit supstrat. Pre setve seme se potapa u mlaku vodu u trajanju od 24 časa, a nakon setve saksija se prekriva folijom uz redovno prskanje i provetravanje. Idealna temperatura za klijanje i nicanje je od 20 do 25 stepeni. Kada ponici imaju dva lista pikiraju se u zasebne saksije.Voditi računa da se koren ne ošteti i da se ponici ne sade previše duboko. Neophodno je znati da je ponicima pasiflore neophodna dužina dana od 12 sati, pa se po potrebi obezbeđuje dodatno osvetlenje. Nekim vrstama pasiflore za nicanje semena neophodna su kolebanja temperatura u toku 24 časa, dnevna temperatura oko 25 stepeni i noćna 10-15 stepeni. Nicanje mladih ponika je za dvadesetak dana, a kod nekih vrsta i za 5-6 meseci. Većina vrsta Pasiflora su samosterilne, odnosno za dobijanje plodova i semena u njima neophodno je imati po dve ili više biljaka od iste vrste dobijenih iz semena ili reznicama od različitih biljaka i vršiti oprašivanje pomoću četkice. Pasiflora edulis, foetida i neki varijeteti caerulee su samooplodne vrste.
Pri ožiljavanju reznica stabla se režu na delove sa najmanje dva lista i poželjno je izvršiti dezinfekciju reznica i supstrata za zakorenjivanje, kako ne bi došlo do trulenja. Donji list se odstranjuje pre sađenja, gornji list se po potrebi može skratiti za polovinu, ili 2/3 a reznice se nakon sađenja prekrivaju folijom, kako bi se osigurala visoka vlažnost supstrata i vazduha neophodnih za ukorenjavanje reznica. Temperatura ne bi trebalo da pada ispod 25 stepeni, orošavanje i zalivanje se vrši sa mlakom vodom. Reznice grana se mogu zakoreniti i u vodi, ali je tada pored toplote neophodno i mnogo svetlosti (dopunsko osvetlenje). Pri hladnijim uslovima zakorenjavanje reznica je veoma slabo. Radi boljeg ukorenjavanja donji deo reznica se može potopiti u rastvor hormona za ožiljavanje (heteroauksin). Neke vrste se zakorenjuju za sedam do deset dana (caerulea, trifasciata, alaardii...), ali u proseku za mesec dana pri idealnim uslovima moguće je privikavanje ožiljenih reznica na sobne uslove i njihovo presađivanje u zasebne saksije. Passiflore edulis, actinia, incarnata, ligularis, laurifolia, alata... prvo obrazuju kalus na mestu reza pa tek onda obrazuju korenje i njima treba oko mesec do mesec i po dana do obrazovanja korena. Nekim vrstama kao što je npr. P. racemosa, P. mollisima za obrazovanje korenja treba i 2 do 2,5 meseca. Veoma praktičan način zakorenjivanja reznica je u plastičnoj flaši koja se prereže, na donjem delu se načine otvori, napuni se supstrat i postave reznice. Zalije se mlakom vodom i zatvori se gornjim delom flaše. Kada se na dnu flaše pojave dobro razvijeni korenčići gornji deo flaše se postepeno skida privikavajući biljke na sobne uslove i nakon nedelju dana reznice se presađuju. Ožiljene reznice cvetaju iste ili naredne godine. Pogodan supstrat za ožiljavanje je treset, pesak i perlit u odnosu 1:1:1. Ožiljene reznice se zimi čuvaju na svetlom i toplom mestu.
Neke pasiflore se mogu razmnožiti i delovima korena. U proleće se uzima deo debljeg korena dužine ne manje od 5 cm, sade se na dubinu od oko 2 cm i saksija se prekrije najlonom ili staklom. Pri temperaturi od oko 25 stepeni brzo se javljaju ponici, međutim bitno je znati da se ove biljčice razvijaju iz rezervnih materija koje se nalaze u delu posađenog korena i da sopstveno korenje razvijaju nakon nicanja pa najlon ne treba ukloniti odmah po pojavljivanju ponika kako ne bi biljka propala.
Kod pasiflora moguće je izvršiti i ablaktiranje (kalemljenje „slepljivanjem“, „sbližavanjem“ bez rezanja kalema). Na dve pasiflore se na granama skine kora sa jedne strane, grane se priljube i čvrsto uvežu kako bi srasle. Nakon nekoliko nedelja grane srastaju i tada se ispod mesta srašćivanja odreže grana one pasiflore koju smo nakalemili na drugu vrstu, a kod ove druge se odreže grana iznad mesta srašćivanja. Ovako se mogu kalemiti npr. na P. caeruleu koja ima veoma razvijen korenov sistem i veću otpornost na niske temperature P. edulis.
Deblje grane se mogu kalemiti i u procep ali je ovde procentualno uspeh manji.
Hibridi
Hibridi često imaju veće i lepše cvetove u odnosu na roditeljske vrste, ali oni retko obrazuju plodove ili su plodovi suvi, bez mesnatog dela i bez semenki.
Način uzgajanja
Pasiflore nisu teške za uzgajanje.
Zahtevaju direktnu sunčevu svetlost, svež vazduh i dosta vlage kako u zemlji tako i u vazduhu. U polusenci biljka mnogo manje cveta nego na direktnom suncu. U proleće, pri iznošenju biljaka na otvoren prostor treba biljke postepeno navikavati na direktno sunce kako se ne bi pojavile ožegotine na listovima. Poželjno je zimi obezbediti dodatno osvetlenje za biljke i prohladan smeštaj sa temperaturom od 12-15 ili do 18 stepeni, a optimalna temperatura leti je od 18 do 25 stepeni, zavisno od vrste. Zimootporne vrste se zimi mogu čuvati na temperaturi od 5-6 stepeni. Pri veoma visokim temperaturama tokom leta listovi žute i venu, prestaje obrazovanje pupoljaka i cela biljka gubi dekorativan izgled, dok u zimskom periodu usled visoke temperature u prostoriji i suvog vazduha dolazi do odbacivanja listova i propadanja biljke. Ukoliko se biljke zimi drže na višim temperaturama neophodno je obezbediti povećanu vlažnost vazduha redovnim orošavanjem i paziti da se supstrat u saksiji ne presuši. Temperature ispod 10 stepeni u toku zime takođe mogu dovesti do odbacivanja listova, kao i naglo kolebanje temperature. U tom slučaju treba odmah orezati biljku. Od proleća do jeseni neophodno je obilno zalivanje biljaka ne dopuštajući potpuno isušivanje supstrata, ali i vodeći računa da ne dođe do zaostajanja vode u podmetaču saksije, jer je koren podložan trulenju. U periodu od jeseni do proleća zalivanje se smanjuje, a zavisi od temperature u prostoriji. Biljke povoljno reaguju na periodično prskanje odstojalom vodom sobne temperature, a za povećanje vlažnosti u podmetač saksije mogu se staviti kamenčići i sipati voda. Orošavanje biljaka vršiti u večernjim časovima kako ne bi nastale ožegotine od sunca na listovima. Pri suvom vazduhu može doći do odbacivanja pupoljaka ili listova, a u takvim uslovima dolazi i do pojave crvenog pauka. Od proleća do jeseni, u vreme intenzivnog rasta, pasiflore treba prihranjivati mineralnim ili organskim đubrivima svakih 10-20 dana, sa manjim dozama.
Pasiflore veoma brzo rastu i treba im obezbediti potporu ili ih savijati u krug oko žice. Nakon cvetanja i plodonošenja vrši se orezivanje. Biljka se skida sa žice ili potpore i odstranjuje se polovina ili 2/3 dužine grana. Grane koje se odstranjuju nikada se ne orezuju do osnovnog stabla, već se ostavljaju delovi grana dužine oko 4-5 cm. Nakon skraćivanja grana biljka se stavlja na potporu ili se mota oko žice u suprotnom smeru od onoga pre orezivanja. Veoma je bitno da se orezivanje biljke radi postepeno, jer ako se odjednom oreže velika masa grana biljka doživljava veliki stres, deo korenja odumire, može doći do trulenja korena, razvoja gljivičnih bolesti, biljka slabi i može doći do njenog propadanja. Najbolje je nakon plodonošenja pred zimsko mirovanje skratiti grane na polovinu, a pre kretanja vegetacije izvršiti korektivno orezivanje još za trećinu dužine grana. Jako orezivanje je kada se osnovno stablo skraćuje na visinu 20-25 cm, a bočne grane na 5-10 cm. Pasiflore cvetaju na novoformiranim granama, tako da orezivanje ne umanjuje potencijal cvetanja, međutim biljke koje se ne orezuju daju manje cvetova naredne godine. Mlade biljke se presađuju jednom godišnje, u proleće pre početka intenzivnog rasta, dok se odrasle biljke presađuju svake treće ili četvrte godine, a svakoga proleća se zameni gornji sloj supstrata u saksiji debljine 3-5 cm. Passiflore traže rastresitu, humusnu zemlju sa dodatkom peska, slabo kisele reakcije. Odgovara im kupovni sustrat za limun, ljubičice ili begonije. Presađene biljke se zalivaju sa manjom količinom vode, a po pojavljivanju novih grana zalivanje se povećava. Veličina biljke zavisi od veličine saksije, ukoliko je saksija većih razmera biljke će biti robusnije, dok male saksije ograničavaju rast korena i time doprinose manjoj bujnosti nadzemnog dela biljke. Pasiflore dobro uspevaju i u glinenim i u plastičnim saksijama, s tim da se biljke u glinenim saksijama moraju češće zalivati. Biljke se mogu uzgajati i u hranjivom rastvoru bez zemlje.
BOLESTI I ŠTETOČINE
Crveni pauk, trips, štitaste vaši, bele leptiraste vaši, antraknoza i druge gljivične bolesti korena.
Saveti
Suv vazduh prouzrokuje opadanje pupoljaka i dovodi do napada crvenog pauka.
Ako biljka ima usporen rast i slabo cveta mogući uzroci su nedostatak hraniva, niska temperatura ili nedostatak svetlosti. Niske temperature dovode do odbacivanja listova. Suviše vlage u kombinmaciji sa niskim temperaturama dovode do trulenja korena i osnove stabla.
Nedostatak bora u zemljištu dovodi do odbacivanja plodova, mada i preko 50 % nedozrelih plodova može otpasti zbog drugih fizioloških razloga.
Plodovi su zreli nakon 2-4 meseca od cvetanja i uglavnom pri zrenju menjaju boju, kod nekih vrsta plod se smežura, a kod većine vrsta zreli plodovi sami opadaju sa grana.
Ako se pasiflore gaje na senovitom mestu sa malo svetlosti cvetanje će izostati.
Biljkama je potreban svež vazduh, ali im ne odgovara promajno mesto.
Nakon 4-5 godina biljku gajenu u kućnim uslovima treba podmladiti ožiljavanjem reznica jer starije biljke slabije rastu i slabije cvetaju, mada biljke pasiflore mogu živeti i preko sto godina.
Poslato: Pet Nov 19, 2010 4:21 pm----
Passiflora caerulea
Opis
Poreklom je iz Gornjih rejona Anda na jugu Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja. Uzgaja se od 16. veka i najrasprostranjenija je među uzgajivačima. U Evropi je najzastupljenija od svih pasiflora, naročito u južnoj Evropi i jugozapadnom delo Engleske. Zimzelena je puzavica koja se odlikuje mnogobrojnim cvetovima koji se pojavljuju na biljci od proleća do jeseni. Cvetovi su beli, belo roza ili belo plavkasti, sa blagim mirisom, promera 6-10 cm, a postoje noviji hibridi sa većim cvetovima u krem, roza i ljubičastoj varijanti. Kruna je sa dugim filamentima koji su purpurno ljubičasti u osnovi, sa belim delom u sredini.i svetlo plavi ili tamnoplavi na kraju. Biljka se odlikuje brzim rastom i dostiže dužinu od 10 m. Za 24 časa može porasti 12 cm. Stranooplodna je vrsta i neophodno joj je oprašivanje za obrazovanje plodova i semena, mada ima i samooplodnih varijeteta.
Stablo brzo raste i za godinu dana može dostići dužinu do 7 metara.
Listovi su tamno zeleni, naizmenični, kod ponika celi, a kod odraslih biljaka prstasto usečeni na 3-7 delova, promera do 20 cm, glatki. Listovi su otrovni zbog cijanogenetskih glikozida, dok se cvet u nekim delovima sveta upotrebljava za čaj protiv nesanice i nervoze.
Cvetovi su pojedinačni, zvezdasti, promera do 8 cm, kod novih hibrida i do 10 cm.
Plod je sličan kokošijem jajetu, žute do narandžaste boje, do 6 cm dug, kiselo – slatkog ukusa.
Hibrid: P.c. „Constance Eliott“ ima cvetove krem boje i odlikuje se obilnim cvetanjem, „Kaiserin Eugenie“ ima vino crvene cvetove i veoma je otporan na hladnoću pa se u predelima sa blagom klimom može uzgajati kao baštenska biljka.
Način gajenja
Ova vrsta je dosta otporna na hladnoću i dobro podnosi i lošije uslove gajenja.
Vitice sa kojima se hvata za potporu pojavljuju se iz pazuha listova. Kako bi cvetanje bilo što obilnije, u proleće treba orezati biljku, da se podstakne grananje, jer se cvetovi javljaju na novim granama. Tokom leta odstranjivati izboje koji se javljaju u osnovi stabla, kako bi se što bolje obrazovale cvetne grane.
Supstrat za sadnju treba da je blago kisele do kisele reakcije.
Period mirovanja je od oktobra do februara.
Saveti
U proleće biljku obavezno treba orezati, jer cvetovi se formiraju na novim granama. Ukoliko zimi počnu opadati listovi sa biljke usled preniske temperature ili naglog kolebanja temperature, grane treba orezati a u proleće se obrazuju nove grane.
Ovo je jedna od najzimootpornijih pasiflora i koren joj preživi temperature i od -15 stepeni, a nadzemni deo bez oštećenja do -6, odnosno do -10 sa izmrzavanjem nedozrelih grana.. Ako se uzgaja u bašti zimi stablo treba zaštititi, a tokom leta obezbediti visoku vlažnost kako bi cvetala.
U krajevima sa blagim zimama može se gajiti kao baštenska biljka, a ova vrsta je najraširenija kao sobna biljka.
Razmnožavanje
Seme se seje od januara do aprila i na temperaturi od 18-20 stepeni za 20-30 dana niču mlade biljke.
Reznice ove vrste se lako zakorenjuju i već za 7-10 dana forniraju korenov sistem.
Poslato: Pet Nov 19, 2010 4:25 pm----
Passiflora edulis – jestiva pasiflora, marakuja
Poreklom je iz južnih predela Brazila, ali je široko rasprostranjena u troposkim oblastima kako u divljini tako i kao voćna vrsta. Zauzima drugo mesto po rasprostranjenosti pasiflora, iza P. caerulee. Ovo je brzorastuća puzavica sa golim, moćnim stablom, krupnim trodelno usečenim listovima čiji je kraj nazubljen, a gornja strana liske sjajna. Za jednu vegetacionu sezonu dostiže dužinu od 8 metara. Postoje dva osnovna varijeteta po boji ploda, sa žutim i crveno ljubičastim plodovima. Cvetovi su promera 5-8 cm, bele, kremkaste ili svetlo ljubičaste boje, osnova krune je purpurna, a niti bele. Cveta u jesenjem periodu, a cvetovi nemaju miris i oni su samooplodni. Plod je jajasto izdužen, promera 5-7 cm, dužine do 9 cm, žuto zelene ili purpurno ljubičaste do smeđe purpurne boje. Plodonošenje je druge godine nakon nicanja biljke. Ukoliko se pri gajenju u sobnim uslovima žele dobiti plodovi neophodno je obezbediti veliku saksiju (najmanje 10 litara), povećanu vlažnost vazduha, dovoljno svetlosti, a zimi period mirovanja na prohladnom i svetlom mestu. Minimalna temperatura za ovu vrstu je +5 stepeni, mada ako zimi temperatura padne ispod 12 stepeni biljka može odbaciti listove.
Koristi se za pripremu napitaka, sladoleda, želea. Cveta i plodonosi prve ili druge godine nakon nicanja. Iz semena ove vrste dobija se i ulje.
Psassiflora edulis flavicarpa ima bele cvetove sa tamnoiljubičastom krunom u sredini. Plodovi su žute boje.
Varijeteti i sorte: Passiflora edulis Black Beauty, P.e. Golden Giant, P.e. Panama red, P.e. Panama gold, P.e. Purple Giant, P.e. Red Giant, P.e. flavicarpa, P. e. „Frederick“.
Poslato: Pet Nov 19, 2010 4:27 pm----
Passiflora ligularis
Brzorastuća drvenasta lijana sa cilindričnim, golim stablom, promera do 0,5 cm. Za jednu sezonu biljke izrastu do 4 metra. Poreklom je iz planinskih šuma Perua, sreće se u prirodi ili se gaji na području od centralnog Meksika do Bolivije, a uzgaja se i na Havajima, Novoj Gvineji, Jamajci i Haitiju. Listovi su široko ovalni, srcasti u osnovi, do 15 cm dugi. Cvetovi su 5-10 (12) cm u promeru, sa belim ili belo-roza laticama. Plodovi su jestivi, prijatnog ukusa i slatki, jajoliki, dužine do 7 cm. Plod je žute, ili narandžasto crvene boje, sa debelom i tvrdom pokožicom. Unutar ploda nalaze se malene crne semenke. Plodovi se konzumiraju u svežem stanju za spravljanje osvežavajućih napitaka i smatraju se najukusnijim od svih vrsta pasiflora..
Veoma je zahtevna vrsta u pogledu gajenja, zbog čega je malo raširena među uzgajivačima.. Optimalna temperatura za ovu vrstu je 16-18 stepeni. Zahteva povećanu vlažnost vazduha i zemljišta tokom cele godine i zaštitu od vetra, promaje i direktnih sunčevih zraka tokom leta. Na temperaturama iznad 30 stepeni na listovima se javljaju oštećenja od sunca, vrhovi grana se deformišu i suše. Osetljiva je na suv vazduh i visoku temperaturu tokom zime. Minimalna temperatura za ovu vrstu je 10 stepeni celzijusa.
Razmnožava se semenom i reznicama.
Poslato: Pet Nov 19, 2010 4:31 pm----
Opis passiflore quadrangularis i incarnate je stavljen u enciklopediju
Poslato: Pon Nov 22, 2010 9:49 am----
quadrangularis, tek ožiljena grančica ima pupoljke
Poslato: Pon Nov 22, 2010 11:41 am----
e pa Vlado 
bas si se potrudio da ljubitelji pasica dobiju informacije na jednom mjestu,hvala drugar 
a jel' te,a sto cemo mi pisati?
Poslato: Pon Nov 22, 2010 11:59 am----
| ladybee citat: |
| :downtown e pa Vlado bas si se potrudio da ljubitelji pasica dobiju informacije na jednom mjestu,hvala drugar a jel' te,a sto cemo mi pisati? |
koji Vlado?
Hvala Sojo!
Poslato: Pon Nov 22, 2010 1:00 pm----
Nisam Vlado, ali nema veze... O Pasiflorama se uvek ima šta pisati.
Poslato: Pon Nov 22, 2010 2:42 pm----
Hvala kuchlar na uredjenju i tebi sojo za info. Dobro da ste poceli novu temu od sojinog opisa.
Poslato: Pon Nov 22, 2010 6:32 pm----
| ladybee citat: |
| :downtown e pa Vlado bas si se potrudio da ljubitelji pasica dobiju informacije na jednom mjestu,hvala drugar a jel' te,a sto cemo mi pisati? |
mi cemo pisati o nasim iskustvima sa nasim biljkama kao do sada..
...i da, hvalicemo se sa slikama nasih passiflora :))
Poslato: Pet Nov 26, 2010 6:13 pm----
poruchio sam semenke capsularis-a, samo ne znam kako i kad da ih posejem.. moze li mi neko dati sawet?
Poslato: Pet Nov 26, 2010 7:33 pm----
Nemam autorska prava al koga shisha, kazu da su cvecari dobri ljudi
Lidija citat:
SUPSTRAT:
Najbolje je koristiti supstrat bez ili sa što manje hranljivih materija, jer one nisu potrebne za klijanje, a pospešuju razvoj bakterija, gljivica i ko zna još čega. Na prvom mestu, to bi bio kupljeni kompost baš za sejanje, ili kokosova vlakna. U slučaju da ne možemo da ih nabavimo, najbolje je neki kvalitetan, rastresit supstrat prepeći u rerni ili sterilisati u mikrotalasnoj pećnici i po mogućnosti do dati sitnog perlita.
POSUDE ZA SEJANJE:
Mogu da budu kolektive ili pojedinačne, ali je važno da dubina bude odgovarajuća i da ima na dnu ima dovoljno odvoda i drenažu (glinopor, parčići stiropora, šljunak...)
POKRIVANJE:
Posle sejanja posudu je potrebno poklopiti - tako je supstrat ravnomernije vlažan u svako doba i ne isušuje se između kvašenja. Ako je posuda poklopljena hermetički (ili skoro hermetički), potrebno je svakodnevno kratko provetravanje. Ja više volim da posude pokrijem providnom najlonskom kesom i izbušim je čačkalicom na dosta mesta - vlaga se zadržava, a potrebno je manje provetravanja.
VODA:
Moguće je da postoji, ali ja nikada nisam čula za biljku koja voli da niče u prenatopljenom supstratu. Dovoljno je da supstrat bude vlažan, s tim da deo gde su semenke nikada ne sme skroz da se osuši. Prskati odozgo rasprašivačem po potrebi.
FUNGICID:
Vrlo je preporučljivo da se semenke pre sadnje potope na neko vreme u fungicid, ili/i posle sejanja povremeno isprskaju odgovarajućim fungicidom. Semenke mogu istruliti pre nicanja, ali postoji opasnost i od poleganja sasvim malih biljaka.
VREME SEJANJA:
Različite biljke traže različite uslove za nicanje. Teoretski, većinu bismo mogli da sejemo cele godine, ako možemo da obezbedimo odgovarajuće dnevno/noćne temperature, dužinu dana i količinu svetlosti.
Većina "otpornih jednogodišnjih biljaka (HA)", ako se seju direktno u baštu, to se radi čim se zemlja dovoljno zagreje posle zime i noćne temperature ne idu niže od 15ak stepeni. Neke od ovih biljaka mogu da se poseju kao i dvogodišnje (B)- sredinom leta, onda će naredne godine cvetati.
"Polu-otporne jednogodišnje biljke (HHA)" seju se već od januara, pa do marta-aprila i to u zatvorenom (toplom) prostoru, a napolje se iznose postepeno, kad dovoljno otopli i to nikako direktno na sunce, već postepeno.
"Trajnice - perene (HP)" se seju od aprila do jula.
NAČIN SEJANJA:
Opšte pravilo je da se sve što je krupnije od prašine seje na dubinu dvostruke debljine semenke - recimo, ako je semenka debljine oko 2 mm, napravi se rupa od 4 mm, spusti se semenka i pokrije se sa 2 mm supstrata. Semenke koje su jako sitne obično se ne pokrivaju, već se samo utabaju u supstrat i kod njih se naročito vodi računa o vlazi, jer se gornji sloj supstrata prvi osuši.
Što se gustine sadnje tiče, ona takođe zavisi od veličine semenki, ali i od brzine rasta. Biljke koje brzo rastu seju se na veći razmak.
TEMPERATURA KLIJANJA:
Temperatura koja je potrebna za uspešno klijanje zavisi od vrste koju sejemo. U suštini, većini koje sejemo u kući odgovara temperatura od 20-25 stepeni. Takođe je važno da na mestu na kojem nam je klijalište, ne budu velike razlike u dnevno/noćnim temperaturama.
SPECIJALNI TRETMAN SEMENKI:
Seme sa debljom opnom često je potrebno oštetiti (skarifikacija), da bi moglo da potera (pre nego što istruli) i/ili potopiti u toplu vodu na određeno vreme.
Seme trajnica često traži boravak od 30-60 dana na hladnom i vlažnom, da bi se simulirao period zime, koji u nekim slučajevima nije neophodan - zato se takve semenke prvo drže na toplom određeno vreme, pa ako ne niknu, onda se stavljaju na hladno.
To bi bilo sve za početak, ko je raspoložen, neka nastavi! Very Happy
Nisam uspela da nađem temu sa sličnom tematikom, ako postiji, molim urednike da ovaj post prebace! Curtsey
Poslato: Pet Nov 26, 2010 8:38 pm----
hwala ti puno krin
Poslato: Pet Nov 26, 2010 9:13 pm----
ova biljka mi se sve vise svidja
Poslato: Pet Nov 26, 2010 9:23 pm----
uh pada, krasota bozija,
drago mi je da i ja (pocetnik) mogu nekom pomoci
Poslato: Pet Nov 26, 2010 10:11 pm----
Eh,divne su te passiflore,samo treba znati sa njima.Imala sa passifloru quandrangularis(ja sam je uzela kao allatu),posadila je na prolece u dvoriste,bila je diiiivna.Cvetovi kao saka,ma sta reci vise.Ali,na jesen je izvadim da je unesem
Najverovatnije sam joj ostetila koren i ode ona . 
Eto jednog loseg iskustva.
Poslato: Pet Nov 26, 2010 11:04 pm----
mogla si koju reznicu da ozilish..
meni je owo prwa zima sa njima..widecemo kako cu proci
Poslato: Pet Nov 26, 2010 11:46 pm----
A,to mi je bilo prvi put da je sadim u zemlju direktno,pa nisam imala pojma kako treba.E,da sam onda znala sto sad znam.Ali,covek se na svojim greskama uci.Reznice passiflore tek sac ucim da oziljavam,tako da u ono vreme ni od toga ne bi bilo neke koristi.No,dokopacu se ja te passiflore opet,ali ovog puta mi nece tako lako" pobeci"
Poslato: Sub Nov 27, 2010 4:05 pm----
quadangularis mi je bio na sobnoj temperaturi i pocheli su listowi da zute i opadaju, prebacio sam ga u zimownik i oporawio se..ali je tamo temperatura neshto wisha od 10 stepeni..a kako ce biti kad bude napolju hladnije..nemam pojma :/
e sad..na forumu sam prochitao da je min.temp.12 stepeni, a na netu nailazim na podatak da je otporan do -1°C, -2°C..
da ga wracam u toplo ili da ga ostawim tamo?
Poslato: Sub Nov 27, 2010 4:15 pm----
U principu taj termin 'otporan na -xy' znaci da moze da prezivi tu temperatutu u nekom kracem vr. razdoblju. Mislim da ce mu to mesto gde je sada odgovarati, jer vecina egzota najbolje prezimljava na 5-12C. Moje pasiflore su u takvim uslovima, izgube vecinu listova preko zime, ali se ne uzbudjujem preterano
Poslato: Sub Nov 27, 2010 4:33 pm----
hwala ghost
Poslato: Sub Nov 27, 2010 4:34 pm----
Poslato: Sub Nov 27, 2010 8:59 pm----
prema mom iskustvu, sirokolisne pasiflore (alata, quandragularis, ligularis itd.) mnogo bolje podnose sobne temperature, na nekom osuncanom prozoru nego 5 i 10 C. prosle godine su na hladnom izgubile skoro svo lisce. jedva se oporavile i jadno cvetale. tj. ligularis nikako
sad sam promenila taktiku. one su na toplom i svetlom (alata je cvetala,posle unosenja, mada je cvet sakrila ispod radnog stola, pa sam ga primetila tek kada je otpao). unela sam ih kada su dnevne t bile oko 20 C, da ne bi trpele temperaturni shok i lakse se prilagodile prostoru koji smo ubrzo poceli da grejemo. ostaje da sacekam sledecu sezonu i vidim kako ce to uticati na cvetanje.
viktorija, kerulea, edulis (koji je bio ukopan u dvoristu, izvadjen i drasticno orezan , koren i grane), incarnata i ostale su na hladnijem (varijaju temperature u "zimovniku" od 5 do 15 C tokom zime).
jos jedno zapazanje: primera radi, alati sam smanjila skoro 50 % korena i odsekla samo vrhove koji su bili suvi, i ona je nastavila da raste. prosle godine sam joj sekla "grane" i svaka secena je pocela da se susi. pelcere treba uzimati na prolece i to novi izdank, tako da se odvoji ceo od glavne "grane".
verovatno da sam htela jos nesto da kazem ali sam zaboravila
Poslato: Pon Nov 29, 2010 5:36 pm----
ja imam problem shto u kuci nemam odgovarajuce mesto za tako neke biljke kojima je potrebno puno svetlosti
pa mislim da ce bolji proci u neshto hladnijim uslovima... u sobi su na quadrangularisu listovi poceli da otpadaju, a kad sam ga prebacio u zimovnik - situacija se popravila.
Poslato: Ned Dec 05, 2010 12:55 pm----
I ako se nadzemni deo skroz osusio iz zemlje je izbila nova biljcica...
Poslato: Ned Dec 05, 2010 2:33 pm----
od 'neznamnijakoliko' reznica koje sam dobio od forumasha, ozilila se jedna jedina, Victoria..
ali je list poseo da zuti i otpao..isto i jedan jedini mladi list.. ostale samo granchice.. mislite li da ce preziveti tako?
Poslato: Ned Dec 05, 2010 3:16 pm----
Ako se ozilila i posadjena je u zemlji,pa su listovi nakon toga otpali onda je to slucaj kao kod mene.Meni su se ove obe passiflore koje su u saksiji osusile skroz,bez i jednog lista ali posto znam da su zilave biljke nista nisam dirao i evo mladica iz korena.
Poslato: Ned Dec 05, 2010 3:45 pm----
jeste, ozilila se..chak su i mlade grane krenule, pa se to desilo.. necu je dirati..valjda ce se oporaviti..
pozdrav!
Poslato: Uto Dec 07, 2010 5:07 pm----
evo kako jadnica izgleda.. sad sam je stavio pod sijalicu, prehranicu je sa 15-30-15..valjda ce se oporaviti..
Poslato: Uto Dec 07, 2010 5:17 pm----
Psyho ako ti ne uspe,kod mene ima da se kupe semenke careule tamo krajem februara, pa ako je to ta jer nisam u toku koja je tvoja u pitanju mogu kupiti i poslati ti.
Poslato: Uto Dec 07, 2010 7:28 pm----
Danas sam kupila u Garden centru (Zemun) akcija-Pasiflora Viktoria 400din.Izuzetno je velika i "bogata"(sto se i vidi...uostalom)
[IMG=http://img69.imageshack.us/img69/314/img0600j.jpg][/IMG]
Poslato: Uto Dec 07, 2010 7:29 pm----
Danas sam kupila u Garden centru (Zemun) akcija-Pasiflora Viktoria 400din.Izuzetno je velika i "bogata"(sto se i vidi...uostalom)
Uploaded with ImageShack.us
Poslato: Uto Dec 07, 2010 7:42 pm----
Niva, ti si prava srećnica, kod nas na akciji možeš kupiti samo neko ocvalo cvijeće, koje i nije u nekom naročitom stanju.
Tvoja passiflora je za čistu desetku (čuvaj je).
Poslato: Uto Dec 07, 2010 7:42 pm----
Evo i slicice Ametista...(kupljen jesenas na izlozbi ispred Doma sindikata)
Uploaded with ImageShack.us
Poslato: Uto Dec 07, 2010 7:51 pm----
| krinka citat: |
| Niva, ti si prava srećnica, kod nas na akciji možeš kupiti samo neko ocvalo cvijeće, koje i nije u nekom naročitom stanju. Tvoja passiflora je za čistu desetku (čuvaj je). |
I ja sam iznenadjena,isla sam po malc i slucajno vidim nisu ni oni bas sjajni(Garden) sto se tice akcija.Ovo je bas bilo
,jer sam ovaj mali Ametist platila 300din a ima samo 2 "kruga"
Poslato: Uto Dec 07, 2010 11:46 pm----
@ enadajana - nije kerulea, viktorija je..dobio reznice od tdiki pa mi je bash zao.. kerulee imam dve..ali hvala u svakom sluchaju
josh dve reznice aurantie se drze, videcemo koliko.. a ja kakav sam baksuz.. sve reznice koje sam seckao sa mojih biljaka su se ozilile, a one koje sam dobio - propale
@ Niva - lepa biljka bash.. ima li josh nekih osim victorie?
Poslato: Sre Dec 08, 2010 6:49 am----
Psycho prati dobro reznicu pod sijalicu jer sam ja prosle godine stavljala i tako male i vece passiflore pod moju hps sijalicu i vrlo lose su podnele. Par njima je samo prijalo . Nadam se da ce kod tebe biti bolje situacija
Niva lepa ti je Victoria
. Sto se tice Amethyst iako si je kupila manju mislim da ce sledece godine biti bar duplo veca od Victorie. Bar izmedju moje Victorie i Amethyst, pod istim uslovima , razlika je ogromna
Poslato: Sre Dec 08, 2010 9:15 am----
Kolku ste srekni vie dragi moi, sto ke posakate i ke si kupite sekako imate golem izbor. Nie so mnogu mala ponuda od cvekarite. Obicno poveke za osmi mart i na prolet so tradicionalnite letni cvekinja.
Barem se nagledav na slikite od vasite egzoticni cvekinja i se voshituvam.
Samo se nadevam na podobro utre.
Kakov cvet kakva ubavina bila pasiflorata, voopsto i steblo i cvet prekrasno, i listot mnogu e ubav.
Pozdrav
Poslato: Sre Dec 08, 2010 10:11 am----
Aleks - hvala shto ste mi skrenuli paznju na to..praticu situaciju. Nisam uzeo hps, vec neku obichnu za rast biljaka, pa cu videti da li im ta prija
Poslato: Sre Dec 08, 2010 3:02 pm----
aleks,
psycho,nema drugih samo Victoria.U Merkuru sam videla Careuelu i ...(?)prelepa ljubicasta nisam zapamtila naziv mozda,ali mozda Purple Haze (ako se tako zove) jadno izgledaju,visina oko 20cm na 2 stapica,napolju su,skoro i da nema listova "polu smrznute" mislim da bi kupovina bila...macka u dzaku,(cena je oko 680din).
Poslato: Sre Dec 08, 2010 5:40 pm----
znam za te u merkuru, imaju amethyst (lavander lady), caeruleu i purple haze, upravu si za stanje - ochajno.. zato je nisam ni uzeo - purple haze
Poslato: Sub Dec 11, 2010 5:05 pm----
Uploaded with ImageShack.us
Evo mojih prinova...Caeruela i Purple Haze
Zanima me,da li da ih ostavim u ovim saksijama do proleca,s`obzirom da deluje da su ok,nisu im premale(da viri korenje kako to biva...)
Poslato: Ned Dec 12, 2010 9:37 am----
upravo sam saznao da passiflora za koju sam mislio da je edulis - to nije..
Passiflora 'Byron Beauty'
Poslato: Uto Jan 11, 2011 7:17 pm----
Dragi moji, ja sam danas u inostranstvu naručio belu pasifloru. Ako uspe sve, onda ću u letu deliti reznice:)
Poslato: Uto Jan 11, 2011 9:30 pm----
Jel sve passiflore imaju jestivi plod ?
Poslato: Sre Jan 12, 2011 12:39 am----
Niva, gde si kupila i koliko si platila ove passiflore? Ako nije tajna, naravno?!
Poslato: Sre Jan 12, 2011 1:18 am----
| Arex citat: |
| Jel sve passiflore imaju jestivi plod ? |
Ne! Nemaju sve jestiv plod.
Poslato: Čet Jan 13, 2011 12:33 pm----
| gordana.k. citat: |
| Niva, gde si kupila i koliko si platila ove passiflore? Ako nije tajna, naravno?! |
O,sto bi bila tajna
...kupila sam ih u Merkuru ("tu" na Karaburmi)mislim oko +- 640din,taj dan su bili neki popusti,ne secam se tacno(p.s. vrede,jer bas su se razludele,ne miruju)
Poslato: Čet Jan 13, 2011 12:55 pm----
U Merkuru u Novom Sadu ima pasiflora ali su sve zaražene crvenim paukom.
Poslato: Čet Jan 13, 2011 1:13 pm----
sojo,sta raditi,postoji li nesto za "prvu pomoc",ukoliko se pojavi crveni pauk?
(moje deluju ok,no,nije na odmet znati
)
Poslato: Pet Jan 14, 2011 7:26 am----
jedino u prskalicu neki akaricid i isprskati. Crveni pauk se javlja ako je suv vazduh, ako se redovno orošava neće se pojaviti.
Poslato: Pet Jan 14, 2011 7:54 am----
Ima li neko od mojih drugara raspoložen da mi ožili passiflora amethyst? Da ne pitam na pp - Soja, Nada...
Znam da ste mi već nudili, tada nisam imala mesta, sad vidim da ću ga imati sledeće sezone, s obzirom da mi biljke zimuju kod mame
Poslato: Pet Jan 14, 2011 2:17 pm----
Lidija evo danas sam stavio nekoliko vrhova na ožiljavanje.
Poslato: Pet Jan 14, 2011 7:31 pm----
Kod mene je svo lišće opalo i sada počinju da kreću na tim mestima. Vidim da su "žive" ali tužno izgledaju. Sve sam učinila da im bude dobro :/
Bojim se samo da mi INCESE neće preživeti.A možda i potera iz korena . Čim bud krenule, staviću sve na ožiljavanje
Poslato: Pet Jan 14, 2011 8:42 pm----
Hvala Sojo!
Poslato: Sub Jan 15, 2011 12:11 pm----
Ne secam se da li sam prijavila gubitak alardija koja je bila ogromna. mesec dana otsustvovanja i drago moje zensko dete ju je prezalila. Bila bih zahvalna ukoliko neko ima alardii i moze da mi ozili. Ili je voljan da mi da pelcer. Moze i menjaza
Poslato: Sub Jan 15, 2011 12:52 pm----
ima allardi kod mene
Poslato: Sub Jan 15, 2011 1:52 pm----
i kod mene
Poslato: Sub Jan 15, 2011 2:01 pm----
Auuuui, Hvala vam, Meni treba samo jedna
Poslato: Ned Jan 16, 2011 2:50 pm----
Imeni treba jedan pelcar ako neko ima dobru volju.
Poslato: Ned Jan 16, 2011 7:02 pm----
Meni treba pelcer edulisa posadila semenka ali nista smrc smrc.
Poslato: Ned Jan 16, 2011 7:19 pm----
| jovs citat: |
| Imeni treba jedan pelcar ako neko ima dobru volju. |
nadam se da ce se uspesno oziliti.
Poslato: Uto Jan 18, 2011 8:01 am----
Askice, pasiflorama nekada trebaju meseci da niknu. Potraži seme u supstratu i vidi u kakvom je stanju. Ako nije trulo, recni malo omot semena, isprskaj fungicidom i vrati. Tako su meni nicale semenke koje su stajala po 2 meseca, ne mrdajući.
Poslato: Sre Jan 19, 2011 12:08 pm----
Otpao mi je jedan plod sa Passiflore incense. Na cvetove sam nanosio polen quadrangularisa. Plod je pun semenki koje još nije zrelo, ali na biljci ima dosta plodova pa se nadam da će biti semenki.
Poslato: Sre Jan 19, 2011 12:13 pm----
Već mogu da zamislim PLAVI quadrangularis
Poslato: Sre Jan 19, 2011 1:00 pm----
Kakve god da biljke budu biće zanimljivo. Incense i quadrangularis imaju prelepe cvetove tako da je svaka kombinacija pun pogodak. Dobio sam i pasifloru sa belim cvetovima "Constance Eliot". kolekcija se širiiiii!
Poslato: Sre Jan 19, 2011 2:10 pm----
I Subpeltata se probudila i ktenula da raste. Bojala sam se da neće preživeti koliko je bila malena. Čak pušta i vitice
Pa čak i ona nepoznata stidljivo kreće. Eto,imaćemo više vrsta belih u kolekciji .
Poslato: Pet Jan 21, 2011 5:02 pm----
Hvala Lidija pogledacu.
Poslato: Pon Jan 24, 2011 1:47 pm----
nadam se da ce i kapsularis da nikne..ako se to desi - imacemo jos jednu belu xD
Poslato: Sre Jan 26, 2011 11:57 am----
izvadio semenke, nadam se da će biti nešto od njih. P. incense x P. quadrangularis.
Poslato: Sre Jan 26, 2011 5:34 pm----
Poslato: Sre Jan 26, 2011 6:43 pm----
Da li svaka semenka daje razlicit cvet? Ili daju identican cvet kao i biljka od koje poticu?
Poslato: Sre Jan 26, 2011 9:41 pm----
Semenke nastale mešanjem biljaka koje se lako hibridizuju ne daju isto potomstvo, makar bile iz istog ploda. Bar tako ja mislim. Da jeste tako, biljke koje treba da budu identične, ne bi se (kao hibiskusi) razmnožavali reznicama, nego sejanjem.
Poslato: Pet Jan 28, 2011 9:21 am----
Passiflora edulis je fenomenalna, listovi su tako sjajni i krupni da je lepa i u periodu dok ne cveta.
Poslato: Pet Jan 28, 2011 9:59 am----
Milo mi e sto ja gledam kako izgleda ovaa lepotica. Mnogu e ubava i sega. Jas dobiv semcinja, blagodaram na daritelot . Poseav i izrti semceto, celo ne e izlezeno, a jas pobrzav da se pofalam. Slikata me pottikna , se nadevam uspesno ke ja odgledam.
Pozdrav
Poslato: Pet Jan 28, 2011 11:55 am----
Baš je posebna.
Poslato: Pet Jan 28, 2011 9:06 pm----
\prelepa biljka.
Poslato: Sre Feb 02, 2011 8:35 pm----
| Lidija citat: |
| Ima li neko od mojih drugara raspoložen da mi ožili passiflora amethyst? Da ne pitam na pp - Soja, Nada... Znam da ste mi već nudili, tada nisam imala mesta, sad vidim da ću ga imati sledeće sezone, s obzirom da mi biljke zimuju kod mame |
tek sam sad video post.. imam ja vec oziljenu reznicu tako da rachunajte da cete je dobiti ovih dana..treba neshto da dodjem do BG-a, pa cu vam pustiti poruku
Poslato: Čet Feb 10, 2011 6:51 pm----
Trazim pelcer edulisa i quadrangularisa naravno platila bih.
Poslato: Pet Feb 11, 2011 11:07 pm----
imash quadrangularis ako se neka reznica uzili, javim
samo bez placanja
Poslato: Sub Feb 12, 2011 12:54 am----
Hvala
Poslato: Pon Feb 14, 2011 11:31 am----
počinjem ovih dana sa setvom semena pasiflora. Sinoć sam semenke potopio u sok od narandže a sutra ih sejem.
Poslato: Pon Feb 14, 2011 11:49 am----
U sok od narandže??? Moram opet prvu stranu pročitati, izgleda da mi je ovo promaklo.
Poslato: Pon Feb 14, 2011 2:50 pm----
Tija, prije ćeš naći na temi o streliciji. Kiselina nagriza opnu pa prije proklija.
Poslato: Pon Feb 14, 2011 2:53 pm----
| soja citat: |
| počinjem ovih dana sa setvom semena pasiflora. Sinoć sam semenke potopio u sok od narandže a sutra ih sejem. |
Eh,kud ode ova tehnika
Poslato: Pon Feb 14, 2011 3:04 pm----
Da ja onda šaljem semenke na tretman novim tehnologijama?
Poslato: Pon Feb 14, 2011 3:33 pm----
Tvoje čarobne ruke ne može da pobedi nikakva tehnika i tehnologija.
Poslato: Pon Feb 14, 2011 3:40 pm----
| Tijam citat: |
| U sok od narandže??? Moram opet prvu stranu pročitati, izgleda da mi je ovo promaklo. |
Poslato: Pet Feb 18, 2011 12:32 pm----
Akaricid je uradio svoje
Međutim na listovima ima još jajašaca
a nađe se i neka živuljka koja se izlegla nakon tretiranja akaricidom
Sve u svemu biće danas još jedno prskanje pasiflora.
Poslato: Pet Feb 18, 2011 1:10 pm----
| apetro citat: | ||
|
onda bi rađe u sok jer pivo mi i ovako ne miriše, a kamo li da još stoji negdje
Poslato: Sub Feb 19, 2011 4:51 pm----
Spremno za ovogodišnju setvu pasiflora.Još da postavim senzore za temperaturu i povežem ih sa GARDUINOM ,čipom koji sve to kontroliše.
Folija grejač će preko temperaturnih senzora da održava konstantnu temperaturu u posudi za kloniranje.
Poslato: Sub Feb 19, 2011 4:56 pm----
Fantasticno,a gde se moze kupiti ova folija grejac?
Poslato: Ned Feb 20, 2011 10:01 am----
Esperimentalna faza kompletiranja GARDUINA.za sada će da održava temperaturu u klijalištu.
Druga faza je dodavanje senzora za vlagu i dovođenje vode.Treća faza je dodatno svetlo preko LED lampi. Dok seme passiflora krene da klija (1-12 m
) i GARDUINO će biti kompletan
Poslato: Ned Feb 20, 2011 11:53 am----
Apetro, predlazem da ovu pricu ispricas i ilustrujes i ovde . Ima ih koji su zainteresovani za ovu 'materiju', a za pasiflore- ne
Poslato: Ned Feb 20, 2011 12:27 pm----
Hoću, mada je ovo koncept za hobi baštovane kakavsam i ja.
Ima još dosta elemenata da se sklopi cela priča,
Ovo pravi moj sin koji je zaluđen robotikom ,a ja pasiflorama i eto,spojili smo naše ljubavi i možda napravimo nešto korisno.Ako to bude funkcionisalo, postaviću ceo koncept,step by step , za sve one koje ovo zanima
Poslato: Sre Feb 23, 2011 9:16 am----
isklijala jedna mollissima
Poslato: Sre Feb 23, 2011 9:41 am----
cestitam!!!!!koliko vremena je proslo?pozdrav
Poslato: Sre Feb 23, 2011 9:57 am----
mislim da je manje od mesec dana..uvek zaboravim da zapisem datum setve :/
bas sam se iznenadio juche kad sam video, incarnata mi je isklijala posle vise od 2 meseca...
bash sam srecan sad
Poslato: Sre Feb 23, 2011 11:17 am----
I ja sam svoje juče posejala.Posuda je na folija grejaču,ima ciklus od 16 sati na 28 c i 8 sati na 15c, odnosno ne greje.Kažu da se tako vrme klijanja sktati 2-3 puta. Videćemo da li koncept gerduina funkcioniše
Poslato: Sre Feb 23, 2011 12:30 pm----
super vam je ta skalamerija
kod mene stoje iza plinske peci, pa je u toku novi hladnije, a preko dana toplije.. ali sigurno nisu bash idealne temperature kao kod vas..
drzim vam palcheve
Poslato: Sre Feb 23, 2011 2:30 pm----
He,he,stigle mlade snage sa novim idejama i znanjem
Poslato: Pon Feb 28, 2011 11:08 am----
15. 02. sam posijao semenke nekih pasiflora i danas vidim da jedan klijanac proviruje (Incense x quadrangularis).
Ove nedelje sejem još neke semenke.
Poslato: Pon Feb 28, 2011 11:26 am----
Jee, meni pronikla pass.Palmeri posejana 22.02
Poslato: Pon Feb 28, 2011 11:27 am----
| apetro citat: |
| He,he,stigle mlade snage sa novim idejama i znanjem |
Nadam se da su ti štapići plastični, a ne drvene čačkalice i da to iznad nije od papira, nego takođe od plastike. Ukoliko su drvo i papir u pitanju, ubrzo će biti gljivica za izvoz. Mada predpostavljam da to već znate?
Poslato: Pon Feb 28, 2011 12:03 pm----
Hm..da, znala sam, ali nisam razmišljala
Nemam plastične trakice za obeležavanje Smisliću već nešto .Malo fungicida za početak
Poslato: Pon Feb 28, 2011 12:05 pm----
Što ne tražiš plastične obeleživače, poslaću ti ovih dana.
Poslato: Pon Feb 28, 2011 12:12 pm----
| soja citat: |
| Što ne tražiš plastične obeleživače, poslaću ti ovih dana. |
Bilo bi lepo da ne utepam svoje semenke tako banalnom greškom,a primenila sam najnapredniju tehnologiju
Poslato: Pon Feb 28, 2011 1:30 pm----
Ovo ti odlicno izgleda apetro,mislim da ce i biljcicama odgovarati cim su ti vec neke nikle.Bravo!
Poslato: Pon Mar 07, 2011 8:19 pm----
poruceno 18 vrsta passiflora.. sad jos samo da stignu
Poslato: Pon Mar 07, 2011 8:23 pm----
18
Poslato: Pon Mar 07, 2011 8:48 pm----
nadam se da ce bar pola toga da iskija..
Poslato: Uto Mar 08, 2011 9:23 am----
Preporučujem ti da napraviš jedan GARDUINO,zaista funkcioniše.Dobro,ne mora baš garduino, ali folija grejač i posuda za startovanje,to nije velika investicija:750 din 1m grejača i 650 din posuda u Hidroponici+jedan potenciometar da podesiš grejanje.U posudu stane ,najmanje, 60 kokos diskova.
Poslato: Uto Mar 08, 2011 10:24 am----
poslushacu vash savet
jel sve to moze da se kupi u hidroponici?
Poslato: Uto Mar 08, 2011 10:39 am----
www.podnogrejanje.co.r...enici.html
Ne možeš kupiti manje od metra,ali zato kupi dve dodatne klemice po 70 din,i možeš napraviti dva grejača.Temperaturu od 30 stepeni u klijalištu,održava bez problema.Ja( moj sin ) sam programirala drugi režim preko garduina
Umesto potenciometra možeš koristiti tajmer i jednostavno podesiti koliko sati da greje,a koliko ne.
To je na Novom Beogradu,kod kineske ambasade.
Kokos diskove možeš da kupiš u hidroponici,takođe povoljno.
Poslato: Uto Mar 08, 2011 10:54 am----
hvala na informacijama, sredicu to dok stignu semenke
Poslato: Uto Mar 08, 2011 11:08 am----
Eh,i ja sam mislila da ću imati vremena da iskompletiram garduino,al ono odmah počelo da klija
Poslato: Sre Mar 09, 2011 10:54 am----
bitno je da klija
Poslato: Čet Mar 10, 2011 5:06 pm----
naoruzao sam se i chekam semenke xD
Poslato: Pon Mar 14, 2011 5:55 pm----
Bravo !!
Kad bi me moji đaci tako slušali,možda bi nešto i bilo od škole
Nama su stigli led stripovi. Nisam baš ukapirala koji odnos koje boje je potreban za klijance da se ne izdužuju , mada sam savesno pročitala sve što je pisano o tome
Podesili smo na : plave 100%, crvene 20 % i zelene 10 %,za ovaj prvi period.Ako neko zna kako treba,molim za savet.Inače i dalje klijaju
Poslato: Pon Mar 14, 2011 6:31 pm----
Proba
Poslato: Pon Mar 14, 2011 6:33 pm----
radi
Poslato: Pon Mar 14, 2011 7:43 pm----
bravo i za vas
Poslato: Uto Mar 15, 2011 11:12 am----
Baš im prija. Od jutros nikle još tri
Poslato: Uto Mar 15, 2011 8:27 pm----
Bravo Apetroooo
Super si to namestio, nadam se da će porasti velike i cvetati
Poslato: Uto Mar 15, 2011 8:41 pm----
Projekat je još u izgradni