Poslato: Pet Dec 07, 2012 6:12 pm----
Pozdrav svima na forumu, nadam se da ce se neko javiti
Interesuje me koliko treba semenkama voca da proklijaju i da izadju van zemlje, koliko duboko se sadi, koliko vode, koja i kakva zemlja ili pesak, da li da stoji na toplom ili hladnom itd..
Konkretno me zanima za Kaki, posadio sam semenke i proklijale su, ali nikako da izadju van zemlje( da poraste), a zasadjene su na dubini od 2-3 cm, stoje mi u sobi pored sporeta i redovno zalivam kad vidim da treba ( da je stalno vlazna zemlja, al da nije blato-gnjecava).
Ako ima neko ko zna, neka napise. Hvala!
Poslato: Pet Dec 07, 2012 7:25 pm----
Univerzalna formula kod dubine setve semena je 1,5 x h, odnosno na primeru: ako je visina semenke 1cm - dubina setve je 1,5 cm.
Od momenta klijanja, pa do momenta pojavljivanja kotiledona ili pravih listova iznad površine zemlje može da prođe različito vreme, što svakako zavisi od genetike semena, ali i spoljnih uslova i dubine setve. Primera radi kod urmine palme prvi list, od momenta klijanja pa do izbijanja, potroši nekad čak i 60 dana.
Moraš imati malo strpljenja, jer čeprkanje po saksiji nekad može da ošteti klicu i sav trud propadne.
Poslato: Pet Dec 07, 2012 8:56 pm----
Nadam se da do sad nisan nista ostetio.. Znam da mi je 9 semenki proklijalo i od tad ih nisam dirao. Proslo je oko 10-ak dana, a vec su otprilike oko 3 nedelje u zemlji, mozda malo manje. Trebalo bi onda za oko nedelju dana da izbije iz zemlje.. A sto se tice zalivanja, i dali steti sto mi je pored sporeta saksija u kojoj je seme?
Poslato: Ned Dec 09, 2012 1:15 pm----
A mi smo učili da je dubina za sve semenke 3xH !
Poslato: Ned Dec 09, 2012 1:49 pm----
Čak i 3,5 x h u poljskim uslovima. Hvala na sugestiji, 1,5 x h se odnosi na sobne uslove. Ja sam se bazirao na ovaj konkretan slučaj .
Poslato: Pon Dec 10, 2012 12:23 am----
Миодраже, или неко други.. да ли иједна сорта семенки воћа које проклија и када стаса у стабла може без калемљења да да плодове идентичне матици од које долазе? Надам се да сам био јасан.
Poslato: Pon Dec 10, 2012 10:13 am----
Samo divlje vrste, tipa oskoruse, divlje kruske itd. Mada i tu ima razlika.
Poslato: Pon Dec 10, 2012 12:34 pm----
| Vladan citat: |
| Миодраже, или неко други.. да ли иједна сорта семенки воћа које проклија и када стаса у стабла може без калемљења да да плодове идентичне матици од које долазе? Надам се да сам био јасан. |
Moguće je kod nekih krušaka i oraha gde do zametanja dolazi patrenokarpijom. I nije to slučaj samo kod njih, javlja se to kod mase drugih biljnih vrsta, ali nešto ređe. Ako me pitaš koje sorte su u pitanju, moram ti reći da sam davno bio student i zaboravio sam, ali sigurno na netu možeš pronaći. Te sorte su genetski sklone partenokarpnom zametanju, ali postoji i indukovana partenokarpija uz pomoć određenih hemijskih supstanci, a evo ti i linka
LINK
Poslato: Pon Dec 10, 2012 5:26 pm----
Добро. Благодарим на одговорима.
Poslato: Pon Dec 10, 2012 10:43 pm----
Sve sto je divlje , raste iz kostice i semenke . Dzanarike, divlje jabuke i kruske , d. tresnje i ostalo.
U pravu je Miodrag da i tu postoje neke razlike ali se ne primecuju kod nas amatera.
Dal ce divlja sljiva biti ko lesnik ili ko kliker nije mnogo bitno nama seljacima .
Pozdrav
Poslato: Pet Dec 14, 2012 1:11 pm----
Da li bi trebalo da prekrijem saksiju sa nekim najlonom, i da li postoji nesto sto bi mozda ubrzalo tj pospesilo rast iz semenke. I da li je mozda dobro da pospem malo pepela po zemlji? Ako imate jos neke savete za uzgoj iz semenki kakija napisite. Hvala.
Poslato: Sre Mar 20, 2013 7:55 pm----
I meni treba par saveta...za sadnju semenki limuna,mandarine,grejfuta, jagode...Ima još toga ali ovo mi je hitno...
Poslato: Pon Maj 20, 2013 1:34 am----
Beogradjanko, semenke tih citrusa slobodno posej u saksiju i to je to. Pozdrav
Poslato: Čet Avg 22, 2013 9:13 pm----
Kako da posejem seme breskve, sljive , tresnje , kajsije , visnje.
Ja ih samo stavim u zemlju i prodje mesec dana ne klijaju ja tad odkopam gde sam posejao pokupim koscice i kada polomim koscice semena unutra je osuseno seme. Sa svim ovim vocem koje sam nabrojao tako mi se desi.
Poslato: Čet Avg 22, 2013 10:16 pm----
Zdravo botanicaru. Ili menjaj ime na nalogu ili pazljivo slusaj.
semenje jabucastih i jagodastih vocki se seje u prolece odmah po prestanku svih mrazeva . Naravno seme mora prelezati tj. da odstoji . Stratifikacija ili izazivanje prirodnih uslova prirodnog dozrevanja tj. mirovanja klice semena .
Kostunjicavo voce: tresnja , visnja, breskva , kajsija , badem. se isto seju u prolece ali celu zimu moraju da se stratifikuju napolju i to u pesak.
To znaci da od proleca pa do novembra meseca sve kostice koje skupis ti cuvas na promaji. U novembru se sve kostice stavljaju u pesak napolju. U prolece kada se sneg otopi , kostice se vade i sade u klijaliste . U klijalistu ostaju do pojave drugog para listova a onda se vade i pikiraju u rastiliste . U rastilistu ostaju do jeseni kada se vade i sade na stalno mesto.
Prijatelju, ako se barem 10 % pridrzavas ovoga sto sam ti napisao uspeces . Ne budes li prihvatio ovo sto ti pisem nadaj se totalnom porazu.
Svi bi sadili i sejali ali trebaju neke stvari da se poznaju i da ih se pridrzavaju oni koji zele da ostvare uspeh.
Ovo ti kao i svima drugima govorim jer zelim da znas i upamtis jer nije na odmet da znas za dalje .
Ps..ako ima nekih pitanja javi se .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Pet Avg 23, 2013 12:17 pm----
Hvala na odgovoru vojvodo.
Poslato: Uto Avg 27, 2013 2:40 pm----
Ako prvi put to radis pa ti se ne desi ono sto zelis ne ocajavaj. Mislim da si mlad i da si na pocetku . Budi strpljiv i samo polako. Neke stvari ces vremenom ukapirati i sam ces izabrati nacin koji ti je najbolji. Za ostalo sto treba a ima nejasnoca slobodno se javi.
Ovo je forum gde svi zajedno treba da se pomazemo i razmenjujemo iskustva . Ko nece ne mora .
Pozdrav i srecno.
Poslato: Ned Sep 14, 2014 12:06 am----
Zdravo svima. Uporno pokusavam da dobijem biljke Americke Borovnice ( Vaccinium Corymbosum ), ali nesto radim podresno. Koristim inkubator sa daylight osvetlenjem, temp.=25 stepeni i vlaznost preko 80% .
Semenke su vrlo sitne. Samo ih posejem preko treseta i malo zatresem da se dobro razmeste. Ali nista ne izlazi cak i nakon 6 nedelja.
Citao sam negde da trebaju biti prekriveni tresetom 1/16 " debeline, a na drugom mesto kaze da seme Borovnice treba svetlost da proklija.
Na semenu je pisalo da je vec stratifikovano.
Bilo kakva pomoc ili savet su dobredosli..
Poslato: Ned Sep 14, 2014 12:42 am----
In the southern portion of its range,
highbush blueberry fruits are dispersed sporadically from late March
through June. These seeds have thick seed coats and require cold
stratification before germination can occur [21]. Germination typically
occurs in the winter following spring dispersal. In contrast, plants of
northern latitudes have thinner seed coats and germinate in the autumn
shortly after dispersal [27,29].
Zavisi odakle je sjeme,ako je južnijeg porijekla treba hladnu stratifikaciju,ako je sa sjevera treba ga sijati odma da nikne u jesen.U svakom slučaju ja bih ga posijao odma,u treset,kiseli,negdje u hlad,vjerujem da mu ne treba neka visoka temperatura za klijanje.Ako ne nikne u jesen,onda će lijepo prezimiti i vjerojatno niknuti ranije u proljeće.Treset poravnaj i zalij,da se malo slegne,nakon toga posij sjeme i sa nekom špricom zalij,sjeme će utonuti taman kako treba.
Poslato: Ned Sep 14, 2014 10:23 am----
Hvala puljka5 , buduci po tome sto na semenu pise da je stratificirano, sejem odmah
Poslato: Čet Dec 18, 2014 10:38 am----
| Vladan citat: |
| Миодраже, или неко други.. да ли иједна сорта семенки воћа које проклија и када стаса у стабла може без калемљења да да плодове идентичне матици од које долазе? Надам се да сам био јасан. |
Vinogradska breskva dobija identično potomstvo od koje je uzeta koštica.
Poslato: Čet Dec 18, 2014 3:24 pm----
Može da se desi, ali i ne mora, Kod kruške i oraha je to česta pojava. Neretko se sreću slučajevi da se iz ukrštanja dobiju bolji potomci, uostalom na tome je i zasnovana planska hibridizacija i stvaranje novih sorti.
Poslato: Pet Dec 19, 2014 9:58 am----
| zarkodj citat: |
Vinogradska breskva dobija identično potomstvo od koje je uzeta koštica. |
Poslato: Uto Jan 13, 2015 6:08 pm----
Pozdrav svima.Moze li mi neko objasnit kako da dobijem sadnice sumske jagode iz sjemenki? Sjemenke imam ali ne znam kako da ih pravilno i uspjesno posijem :-( Kad treba posijat sjeme da bi u poljece imao sadnice koje mogu prenijet u vrt?
Poslato: Uto Jan 13, 2015 8:04 pm----
Odmah da narastu iz sjemena tesko?Imas puno informacija svugdje,pa proguglaj i posij u proljece.Da tako sve brzo raste, dobro bi bilo
Poslato: Uto Jan 13, 2015 8:45 pm----
| pocetnik90 citat: |
| Pozdrav svima.Moze li mi neko objasnit kako da dobijem sadnice sumske jagode iz sjemenki? Sjemenke imam ali ne znam kako da ih pravilno i uspjesno posijem :-( Kad treba posijat sjeme da bi u poljece imao sadnice koje mogu prenijet u vrt? |
Ako jesi pozdravi prodavca i podmetni mu nogu.
Poslato: Uto Jan 13, 2015 10:24 pm----
vec imam sumske jagode plantazne,stalnoradzajuca sorta,sjeme sam odvojio od plodova i po preporuci jednog agronoma sam smrzo sjeme neko vrijeme i izvadio iz zamrzivaca,sad ga cuvam u papirnoj vrecici.Taj isti agronom koji mi je rekao da bi bilo dobro da sjeme smrzne,mi je rekao i da bi trebao posijati sjeme u februaru i kao vec u proljetnoj sadnji bi imao svoje sadnice.Molim strucne i kompetentne da mi pomognu kako da od ovog sjemena iz vrecice dobijem sadnice....
Poslato: Uto Jan 13, 2015 10:51 pm----
Ja sam sjeme tih stalno rađajućih šumskih jagoda znao sijati u 8. mjesecu i takve su mi se najbolje pokazale za daljni uzgoj,takve sadnice cvjetaju već na proljeće.Ako ih želiš sijati na proljeće ne treba nikakva stratifikacija sjemena,posij sjeme malo ranije u proljeće i čekaj da samo nikne kad im dođe potrebna temperatura.Ako imaš plastenik možeš sijati i odma.Sadnice možeš napraviti i dijeljenjem starih živića.
Poslato: Uto Jan 13, 2015 11:22 pm----
hvala puno na informacijama!! Koliko vremena treba da od sjemena dobijem sadnice za folijarnu sadnju na proljece? mislio sam ovo sjeme posijat u stiroporne kontejnercice ili kako ih vec zovu,planiram da napravim sadnice kako bi prosirio sebi zasad.Ako znate pouzdano,molim vas da mi kazete u kojem mjesecu trebam stavit sjeme u zemlju i da u proljece ocekujem sadni materijal?Kolika temperatura treba da bude kad se tek sjeme posije a kolika kad vec pocnu izbijat iz zemlje?Nemam plastenik pa sam mislio u zatvorenom prostoru drzati stiroporne kontejnere,naravno prostorija ima prozore.
Poslato: Sre Jan 14, 2015 12:04 am----
Neznam točno koliko im treba,ali dosta brzo rastu,naravno uz povoljnu temperaturu.Ako bi grijao i imao dosta svjetla mislim da bi ih mogao prirediti za sadnju u 4. mjesecu.Ali nemoj me uzeti za riječ.Kao što sam rekao uglavnom sam ih sijao u 8.mjesecu,i znale su neke i procvjetati do zime ako je bilo toplo vrijeme.U svakom slučaju sij odma,pa što bude,nemaš što čekati.
Poslato: Sre Jan 14, 2015 12:15 am----
planirao sam sijati u februaru,ako bude hladno pregradit cu dio u prostoriji stiroporom i ubaciti svjetlo od kojeg ce istovremeno biti i svjetlo i toplota.Pokusavao sam naci na google koja temp. je potrebna da bi klijanje i rast bili ok ali nigdje nisam nasao kolika je ta temp. na kojoj ne bi trebao imat problema...Negdje sam procitao da bi posude u kojima se posije sjeme,trebalo pokriti providnom folijom!!
Jel" to treba uradit zbog brzeg klijanja ili ima neki drugi razlog? i ako treba pokriti folijom kad se ta folija skida?
Poslato: Sre Jan 14, 2015 1:15 am----
Folija se stavi uglavnom da se smanji isušivanje,ali u tvom slučaju to nebi bilo potrebno.Možeš li ispred prozora naraviti mali plastenik,tako bi manje morao grijati.Stiropor stavi samo na pod,a foliju bi mogao staviti uduplo.Kontejnere bi trebao dignuti na neki stol .
Poslato: Sre Jan 14, 2015 4:34 pm----
svakako sam mislio napravit zajedno sa prozorom jer je prozor sirok 2m tako da iskoristim dnevnu svjetlost a nocu sam mislio palit svjetlo,treba li tokom cijele noci biti upaljeno svjetlo kad vec pocnu iz zemlje izbijat?
Poslato: Sub Jan 24, 2015 9:24 am----
Pocetnik, stavi seme 15ak dana u frizider. Posle toga posej po povrsini substrata i pokri folijom. Odrzavaj oko 20stepeni C, i umerenu vlaznost.
Poslato: Uto Feb 17, 2015 6:55 pm----
Tedus, sjeme je bilo u zamrzivacu,probao sam posijat al mi nije nista niklo,koliko treba bit duboko posijano sjeme?ja sam pokrio humusom mozda debljine do 1cm...
Poslato: Uto Feb 17, 2015 7:12 pm----
Nisi trebala pokriti uopste, samo foliju 1 cm iznad zemlje da ne gubi vlaznost! Koliko vremena je proslo od kada si posejala?
Procackaj malo humus ukoliko je proslo neko vreme, trebalo bi da vidis klice.
Puno srece!
Poslato: Uto Feb 17, 2015 8:29 pm----
Sjeme bilo u zamrzivacu?
Poslato: Uto Feb 17, 2015 9:04 pm----
da bilo u zamrzivacu ili kako to neki zovu skrinja. Tedus,malo mi je cudno da bas nijedna sjemenka nije oklijala,cacko sam zemlju i nema nijedna klica.proslo je skoro mjesec dana. u isto vrijeme sam ubacio u zemlju i u vodu i u vodi je pocelo da klija nakon nekih 15 dana a u zemlji nema jos uvijek nista....
Poslato: Uto Feb 17, 2015 10:38 pm----
Prijatelju, polako , sacekaj . Ima vremena . Kod mene neke semenke niknu za 15 dana a neke cekam po dva meseca . Prosle godine sam sejao ponciruse u februaru i nakon dva meseca nista nije niklo. Izvadim onu zemlju i bacim i tokom leta svuda po basti mali poncirusi. Klijanje semenki zavisi i od kvaliteta same semenke . Mozda su nedovoljno zrele ili pak dugo bile na suvom .
Koja je biljka u pitanju. Mozda mogu pomoci.
Pozdrav
Poslato: Uto Feb 17, 2015 11:35 pm----
u pitanju je sumska jagoda,a sto se tice kvaliteta sjemena pa ima svega,mislim na to da je bilo i pozelenih jagoda a i zrelih tako da ima svakakvog sjemena..ali eto kod mene nista nije niklo...
Poslato: Uto Feb 17, 2015 11:39 pm----
to sam sijao u nekom humusu koji sam kupio u poljoprivrednoj apoteci i nista ne nice,a prije toga sam ubacio nesto sjemena u vaznu sa cvijecem gdje je zemlja stara ali je u toj zemlji niklo dosta toga i jos uvijek poneka izadze iz zemlje....postojil neka zemlja ili neka smjesa koja treba da bi jagode uspjele oklijat???
Poslato: Sre Feb 18, 2015 1:45 am----
E sada mi je jasno ..
To u vazi je proklijalo zbog toplote jer su semenke plitko posejane . A te sto nisu nikle je samo iz razloga sto im nije vreme da nicu. Pojedine semenke i pored stratifikacije ne mogu da niknu dok im ne dodje dan , kako da kazem. Stanje mirovanja ili dormentnosti klice .
Sacekaj , ne zuri jer sta ces sa malim sadnicama u sobi a napolju ih ne mozes izneti.
Pozdrav
Poslato: Sre Feb 18, 2015 9:49 pm----
prije par dana sam malo ovaj humus cacko gdje mi nije nista niklo i evo primjecujem da ima nekoliko koje su pocele da klijaju...bice da je razlog neklijanja duboko posijano sjeme...
Poslato: Sre Apr 01, 2015 6:16 pm----
Cao svima.Interesuje me gde se u srbiji mogu kupiti sadnice voca kalemljene na generativnim podlogama.Ako neko zna ili to radi,nek se javi
Poslato: Sre Apr 01, 2015 6:28 pm----
Ja sam juče posejao jabuke...divlje jabuke...
nabrao ih jesenas i Majka cele zime kuvala čajeve...odvajala koštice u neke male posudice, od tamjana, i držala ih u frižideru...Posejao sam ih u one male kontejnerčiće (kako li se to zove) i položio na zemlju. Kad izniknu, ispikiraćun ih isto kao povrće...pa ćemo videti...imalo je oko dvesto semenki...
Poslato: Sre Apr 01, 2015 10:36 pm----
Bit ce Pogacara!
Jesu li naklijale te sjemenke?
Vjerovatno nisu kad si ih drzao na suhom...
Poslato: Sre Apr 01, 2015 10:45 pm----
| D.Balkanac citat: |
| Cao svima.Interesuje me gde se u srbiji mogu kupiti sadnice voca kalemljene na generativnim podlogama.Ako neko zna ili to radi,nek se javi |
rasadniksadnica-mutavdzic.com/
vocnesadnice.org/
Ovi su skupi al imaju kvalitet i izbor:
www.mavmrasadnik.com/home
rasadnikmarelicavisnja.com/
Poslato: Čet Apr 02, 2015 5:03 pm----
[quote="Knez01"]Bit ce Pogacara!
Jesu li naklijale te sjemenke?
Vjerovatno nisu kad si ih drzao na suhom...[/quote]
Ne , odmah iz frižidera ih posejao...
Poslato: Čet Apr 02, 2015 6:39 pm----
Kod mene zena kupi sladoled i pojede pola, pa odvrne na minus frizider (gde mi je bilo seme jabuke naravno...)
Aj sto se klice divlj. jabuke posmrzavale, sto je i drugu polovinu sladoleda smlatila - ni mrvicu nisam probao
Poslato: Pet Apr 03, 2015 4:38 pm----
Ih pa rano je za sladoled ...Zamisli da si ga pojeo i zaboli te grlo...mani ga... bolje što nisi...
Pa dobro šta je sa tim naklijavanjem? Šta sam trebao uraditi? Šta sam propustio ( sigurno na tom času nisam bio, verovatno sam babi išao na sahranu-najčešći izgovor kod školaraca, svake godine upali po jednom...)?
A šta će semenu faliti sad u vlažnoj zemlji- klijaće valjda...
Poslato: Pet Apr 03, 2015 6:43 pm----
Drugari
Nekim semenkama nije potrebno da se drze u frizider ili da im se odradi proces stratifikacije .
Vidim pisete o semenkama jabuka . Bilo koju sortu divljih jabuka je dovoljno cuvati na suvom do pocetka 2. meseca . Onda u vlaznu krpu pa u frizider na 2 meseca cuvanja .
Ja npr. to radim mnogo jednostavnije i taj nacin je vec vekovima unazad isproban kao najbolji.
Svo kosticavo seme se u jesen pre mrazeva stavlja u neku krpu[ najbolja zenska unihop carapa ] i zakopava u pesak na dubini od samo 10 cm.
Seme jabucastog voca na isti nacin samo malo dublje . Proces stratifikacije traje taman onoliko da cim ih pocetkom aprila izvadis mozes ih sejati.
Seme koje ima kosticu mora da izmrzne da bi se otvorilo a seme koje ima slabu tanku opnu ne mora na stratifikaciju .
Seme bagrema moras pariti da bi proklijalo. Kostice kajsije [ ne vinogradarke ] moras malo isturpijati jer ce nici tek u drugu godinu od sadnje .
U frizider se cuva samo seme retkih biljaka u malim kolicinama kao : kaki, asimina, borovnica, brusnica, i jos neke .
Semenka jabuke moze za 10-ak dana da proklija ako je odmah nakon vadjenja posejes u saksiju i drzis unutra [ mislim za divlje jabuke koje sazrevaju u jesen ].
Ja , na primer ne vadim semenke iz jabuka , dunja i krusaka do proleca ali plod cuvam na promaji u hladnoj prostoriji. Ovakvom semenju je potreban odmor a ne stratifikacija . Stratifikacija je vestacko izazivanje klijavosti a odmaranje je nesto sasvim drugo. Stanje dormentnosti . Tu ne treba strat. ako se ovako radi.
Nastavite , pratim temu .
Poslato: Sub Apr 04, 2015 4:26 pm----
Kneže, nije kolačara...nego divlja...ali stvarno...
Ja sam njih položio u zemlju , redovno zalivam ( ustvari isto kad i rasadnik povrća) pa kako im Bog da...
Poslato: Sub Apr 04, 2015 5:30 pm----
Nisam ni rekao da je kolacara nego da ce biti Pogacara kad ih budes kalemio na ove podloge divlje jabuke
Poslato: Ned Apr 05, 2015 5:14 pm----
Hej , ti igraš šah ... predviđaš poteze....
A valjda ću naći još neku staru sortu do tada...
Ma nemam ja ni puno prostora....smislićemo već nešto...moram se sa klincima konsultovati...
A ne znam ni koliko toga će da nikne...( danas sam im stavio lukove i pokrio najlonom)?
Ako ,ništa, sejaćemo opet iduće godine, ali valjda sa malo većim znanjem...
Poslato: Ned Apr 05, 2015 6:21 pm----
Vec sam ti pisao...izmedu slojeva vlaznog pijeska i u hladnjak.
Kreketalo je tako radio i nikle su mu samo kao sto si citao zena jela sladoled...
Zastita od lukova i najlona ne treba.
Nisu klijanci osjetljivi na mraz.
Poslato: Ned Apr 05, 2015 9:23 pm----
Solis mi na ranu, ala sam psovao - naravno kad me nije mogla cuti
Poslato: Pon Apr 06, 2015 5:12 pm----
Klijaće valjda.... nići će valjda....
A šta misliš da i ja kupim mojoj ženi sladoled....možda će pomoći...
Ha ha ha ha ha ......ha ha ha
Ima tu žena uticaja ....pa još neko je pomenuo , valjda čarape...ženske....
Poslato: Sub Okt 17, 2015 5:48 pm----
Pa , evo da osvežimo temu...
Pošto sam ja zadnji pisao i ostao nedorečen, što se tiče prolećnog sejanja...
Ništa nije niklo....nisam ja to znao da odradim kako treba....
Ove jeseni sam ponovo brao divlje jabuke i kruške, što se tiče jabučastog voća.
A od koštičavog sam spremio belošljivu , kajsiju i vinogradarsku breskvu.
Ako sam dobro shvatio koštičavo seme ću staviti u kantice i to red peska red koštica, dok se ne napuni onda to sve ukopati napolju u zemlji i pokriti sa malo zemlje, naravno da ta posuda mora imati ispod rupe kao na saksiji..
E sad , za jabučasto seme ima dva načina...neko kaže u frižider a neko u zemlju isto kao one koštičave....Koji je način bolji, ne znam, ali ima još vremena do tog koraka pa ću još videti...
Poslato: Sub Okt 17, 2015 7:49 pm----
Sa vinogradarskom breskvom ne gubi vreme. Zabodi košticu gde treba da raste i gotova stvar. Ako stratifikuješ ima više šanse da lomiš klice.
Svaka zabodena koštica u zemlju je nova biljka.
Poslato: Sub Okt 17, 2015 8:06 pm----
Da ona moze na jesen u zemlju bez problema.
Poslato: Ned Okt 18, 2015 8:23 am----
Ajd da se nadovežem... Da li bi mogla koštica badema da se posadi na stalno mesto. Planiram da posadim. Da iskopam rupu, usitnim zemlju i stavim humus - slojevito kao kad sadim sadnicu - i da posadim koštice na dubini od desetak centimetara - po 3-4 po rupi. Po površini bi stavio mrežu za stiropor da zaštitim da ga neka živuljka ne iskopa.
Imam pozitivno iskustvo sa naklijavanjem u saksiji koje sam napisao u temi badem ali bi ovako izbegao presađivanje.
Poslato: Pon Okt 19, 2015 5:01 pm----
Kako vam se čini moj Limun iz sjemena?
Posadio sam ga prije par mjeseci, ne sjećam se tačno kada. Nešto je odugovlačio sa klijanjem, sjeme mi je bilo u namočenom toalet papiru pa sam nakon dvije nedelje izvadio sjeme iz papira, oljuštio mu tvrdi gornji sloj i ubacio ga u zemlju, a nakon nedelju dana je izvirio napolju.
s-media-cache-ak0.pini...14f391.jpg
Ovo je jedna njegova fotka sa početka života i imam dosta ovog bijelog po zemlji, trudim se sada da ga manje zalivam, jer mi je palo na pamet da su to neke gljivice, ali sada mi se i sporije razvija. (ne znam da li ima veze sa tim)
I u saksiji mi se prije nedelju dana pojavila još neka biljčica.. Nemam pojma šta je to i kako...
Poslato: Pon Okt 19, 2015 5:02 pm----
Kako vam se čini moj Limun iz sjemena?
prntscr.com/8szygn
Posadio sam ga prije par mjeseci, ne sjećam se tačno kada. Nešto je odugovlačio sa klijanjem, sjeme mi je bilo u namočenom toalet papiru pa sam nakon dvije nedelje izvadio sjeme iz papira, oljuštio mu tvrdi gornji sloj i ubacio ga u zemlju, a nakon nedelju dana je izvirio napolju.
s-media-cache-ak0.pini...14f391.jpg
Ovo je jedna njegova fotka sa početka života i imam dosta ovog bijelog po zemlji, trudim se sada da ga manje zalivam, jer mi je palo na pamet da su to neke gljivice, ali sada mi se i sporije razvija. (ne znam da li ima veze sa tim)
I u saksiji mi se prije nedelju dana pojavila još neka biljčica.. Nemam pojma šta je to i kako...
Poslato: Pon Okt 19, 2015 6:11 pm----
Vuxsd@ znaš zašto se to tako ne preporučuje?
Ti ćeš ga pokriti odozgo mrežicom...a odozdo ?
Ima tih živuljki koje će se osladiti sa slatkim bademom...
Iz tog razloga je Kreketalo@ pisao da se stavi u posudi i pokrije sa malo zemlje...ma poješće ga miševi ili već ko...a onda ga staviš u kontrolisani deo, koji obilaziš maltene svaki dan, da izađe i formira biljku...
A za saksiju koju držiš u zatvorenom...pa mislim da biljka opet boluje kad se iznosi van...
Poslato: Pon Okt 19, 2015 8:18 pm----
Gandrade, hvala ti na savetu. Pisao sam već da sam naklijao seme u saksiji ali mi cele godine biljke stoje napolju. Od 4 posadjena semena porasle dve biljke. Ima ih oko metra. U novembru će na stalno mesto u voćnjak.
A koštice ću naklijavati kako je ovde pisano. Skupio sam dvadesetak koštica badema. I desetak koštica belošljive.
Tako ću i koštice divlje trešnje i našao sam neke orahe. I seme migavca.
A plodove mečje leske pošto sam ih puno skupio probaću i na i stalno mesto al malo kasnije, kad zaladni i živuljke se primire.
Poslato: Pon Okt 19, 2015 8:21 pm----
Zdravo svima a savet za smederevca
Napravi leju od nekih 1 x0.5 m. i usitni zemlju. Pre nego sto posejes badem drzi kostice barem nekoliko dana u vodi. ali samo zabadanje u zemlju moras izvesti pred neki od jacih mrazeva . Znaci kostice cuvaj sve do otprilike sredine novembra meseca [ kada se u jutarnjim satima primecuje da je bilo mraza]. Tada kostice stavi na nekoliko dana u vodu i posle samo pozabadaj na dubinu od nekih [ kao orah] od 5-8 cm. Kada to uradis ne zalivaj i do pocetka aprila ne diraj. Mozes odozgo staviti mrezu i to ti je pametno ali neka mreza polegne po zemlji. Ptice, macke, kucici hoce da iskopaju kostice iz znatizelje . Misevi u novembru su duboko pod zemljom i ne pada im na pamet da se muvaju u povrsinskom sloju zemlje .
U aprilu ces razgrnuti na nekoliko mesta i ako su se kostice otvorile ti si uspeo. Ot tog dana u aprilu pa do jeseni tvoj zadatak je da redovno plevis i zalivas . Zaboravio sam da ti kazem da kostice zabadas na nekih 25 cm. jednu od druge a red od red barem pola metra da mozes tokom leta da prodjes kada plevis .
Pozdrav i srecno.
Poslato: Pon Okt 19, 2015 8:24 pm----
Ovo ti pisem jer zamisli kada treba da posadimo 10 vreca kostica praske ili kajsije seftelije sada u jesen.
Zapamti te i ovo. svo semenje bilo koje biljke koja uspeva u Evropi a kostica je u pitanju i to tvrda mora se sejati na ovaj nacin. Kostice , visnje, tresnje idu u pesak na stratifikaciju a semenke kao jabuka kruska idu isto u pesak na stratifikaciju ali se seju u prolece .
Slobodno pitajte ali u temi o razmnozavanju.
Pozdrav
Poslato: Uto Okt 20, 2015 6:50 pm----
Pa šta bre fali i ovde Vojvodo? Ovo ti je tema o voću i pričamo o sejanju semenki voća. Zar ne?
A sad da i ja postavim pitanje ...ili konstatacija ...( valjda sam i ja nešto naučio). Znači imamo tri različite vrste semena i sve se rade na različite načine....A svrstane su posebno jabučaste voćke ( jabuka, kruška, dunja...), pa koštičave ( šljiva, trešnja, višnja...) i opet koštičave ( kajsija i breskva) i na kraju badem i ostale jezgraste voćke...
Da li sam ovo pravilno shvatio?
Što se mene tiče, ja sam spremio seme divlje jabuke i divlje kruške...pa onda imam koštice belošljive i kištice kajsije i vinogradarske breskve...
Kod mene je to sve još u fazi sušenja...
Poslato: Uto Okt 20, 2015 7:46 pm----
Zdravo rodjo
Knjige u 21. veku kazu jedno , strucnjaci govore nesto sasvim novo a ja rdaim onako kako je radio i moj deda . Da li je to dobro ili nije ne zanimama me . Uvek uspem i to fenomenalno. Ranije se seme jabuka i krusaka cuvalo napolju u pesak jer nije bilo frizidera . sada imamo frizidere . Ranije se kostice sljive, tresnje i visnje isto stratifikovale u pesak a i sada . Onaj ko eksperimentise sa deset ili 100 kostica tresenje moze u frizider ali onaj ko punu vrecu kostica tresnje vrapcare i dve vrece kostica belosljive ne moze u frizider. Mora napolje .
Ako ti treba pomoc oko stratifikacije javi se na pp i od srca cu ti sve objasniti i uspeces 100% u to budi ubedjen.
Pozdrav Nenad
Poslato: Sre Okt 21, 2015 6:24 pm----
Hvala druže!!!Ja mislim da sam tu lekciju savladao a i Vuxsd@ kako vidim jeste...
No ipak treba s'vremena na vreme ponoviti tako neke stvari, zbog nekih novih članova....
Ja ću verovatno i jabuke i kruške napolje, Gospođa mi ne da u aktuelnom frižideru u kuhinji, a i on se stalno otvara...kod Majke, onaj baš i ne radi najbolje...a uključivati onaj u podrumu samo zbog toga...jebaga...njega uključim ponekad oko Slave ...ali ne stalno.
Nego , reci mi , kako i koliko treba da spremim piljevinu....
Ne znam da li je ovo prava tema...Ali ostavio bih podloge i plemke vinove loze...sada u novembru , a da kalemim iz ruke tamo u februaru-martu...???
Poslato: Čet Okt 22, 2015 5:46 pm----
zdravo rode
Daj molim te reci , podseti me zasta piljevinu sam spomenuo. da li za malinu ili za stratifikaciju korenovih reznica ili pak za cuvanje plemki i podloga . Sve cu da objasnim samo ne mogu da nadjem gde sam pisao za piljevinu, u kojoj temi i zasta . Jer ja piljevinu koristim za mnogo sto sta .
Pozdrav
Poslato: Čet Okt 22, 2015 6:03 pm----
Objasnices mi zasta ti treba piljevina .
Ako hoces da sacuvas podloge i plemke vinove loze da bi ih procesom spajanja kalemio u februaru onda treba da uradis sledece .
Uzmi neko staro korito . Ako imas zuti pesak dobro je ali ako ne onda uzmi piljevinu sa strugare ne od motorke jer lanac baca ulje pa to ne valja kasnije . Ako i to ne mozes da nadjes ti uzmi piljevinu koja je odstojala [pocela da truli].
Sve zavisi koliko podloga zelis da sacuvas .
Ja cu ti opisati nacin za preko 500 podloga . U korito sipaj piljevinu koja je vlazna u sloju oko 10 cm. Pa onda podloge [ posebno] poredjaj vodoravno kao palidrvca [ nikako uspravno]. Odozgo ponovo piljevina i sve tako do vrha . Nemoj slucajno umesto rastresite piljevine da stavljas zemlju. U drugu posudu po istom principu stavljas i plemke .
Februara i marta vadis jednu po jednu i spajanjem ili na sedlo spajas , vezujes i opet ostavljas u vodoravnom polozaju.
U martu ili aprilu kada vreme dozvoljava zabadas u predhodno pripremljene vade ili brazde gde ce skoro cela podloga da se zabode .
Mozes i ovako. Sada ili dok ne padne sneg prosetaj malo po vinogradima i obrati paznju na mesta gde su napusteni vinogradi a dao bog u nasoj Srbiji ima tako lepih parcela na pretek. Uvek po obodu nekog starog vinograda koji je minimum 5 godina ne obradjivan imas polegle lastare onih starih sorata sto su sadjene odavno. Uhvatis lastar i povuces . Ima koliko hoces grana koje su se prirodno same od sebe ozilile . Spremis koliko ti treba i u toj varijanti podlogu od oko 40-50 cm. vec imas i to sa razvijenim korenom.
Takve podloge utrapljujes u dvoriste ali napolje u neku rupu.
Sredinom februara ili marta vadis i kalemis i opet sadis ili na stalno mesto ili u dvoriste da bi ih bolje negovao do proleca .
Postoji i ovaj nacin. Tako izvadjene podloge sa korenom sadi odmah na stalno mesto neka se ukorenjuju. A u martu ces ih kalemiti tako sto ces tog dana kada naseces plemke odmah izvrsiti kalemljenje . Mada je bolje da ih posadis u dvoriste jer ces ih do jeseni redovno zalivati i pleviti a u vinogradu ce te ,,mozda ,, mrzeti da ides tokom leta po vrucini da ih zalivas .
Tu sam prijatelju da pomognem pa izvolite .
Pozdrav.
Poslato: Čet Okt 22, 2015 7:03 pm----
Svaka čast Vojvodo!!! Skidam kapu!!!
Ne znam gde si ti i za šta pominjao piljevinu, a nije ni važno, povuklo me je saznanje o korišćenju piljevine za takve i slične stvari ...a da li sam od tebe negde uz put pročitao ...ne znam ....možda.
Uglavnom dobio sam odgovor koji sam tražio...i hvala ti na tome...
Upravo za vinovu lozu...potrebno mi je da je sačuvam do proleća i sad su mi mnogo jasnije stvari...
Za ono o obilaženju starih i zapuštenih vinograda....već sam to razmišljao i nekoliko već obišao...Znaš gde je tu promblem? Problem je u tome što takve podloge imaju mnogo veliki razmak između zglobova...pa gledao sam , zavisi od sorte, ponegde i po dvadesetak cm. između...a podloge se biraju da imaju što manji razmak između pupoljaka..Ma imam moj vinograd i znam koje su mi sorte bolje kao podloge, pa ću pažljivo birati...a imam i bratovljev napušteni , pa ću kombinovati...
meni treba oko stotinjak podloga ...ali ja ću ostaviti i duplo voše da bi bio sigurniji prilikom kalemljenja i druge manipulacije...
Kod ovoga imam još dva pitanja: Koliko je potrebno takvu piljevinu kvasiti? I u startu , a i kasnije, tokom zimskog mirovanja? I kad se iznese u proleće napolje , koliki je razmak u tom rastilu? ako možeš i to da mi pojasniš...Jel kalem ide iznad zemlje , pa zalivanje ...itd ...ima tu mnogo nedoumica?
Hvala ti na ovim informacijama ...
Mnogo uživam u ovoj konverzaciji...tačnije uvek sam uživao kad sam učio...samo sam to kasno ukapirao...ili što Bosanci kažu : "skontao"... kontaš..Pozdrav!!!
Poslato: Čet Okt 22, 2015 7:18 pm----
Nisi mi jasan za zglobove . Stari savet za sadnju vinograda glasi. Sto duzi lastar pod zemljom to je bolje .
da sam na tvom mestu ja bi ipak obisao te napustene vinograde. Sta ima veze ako je razmak izmedju pupoljaka veci od 20 cm.
Primer. Nadjes polegli lastara koji se ukorenio i odseces , na primer ceo metar od njega . Tu moze da ima i nekoliko pupoljaka . Tebi je bitno da iznad zemlje imas barem 20 cm. gde ces kalemiti. U zemlju mozes staviti i preko pola metra one sadnice sa korenom.
U dvoristu ih prvo neguj do jeseni pa tek tada vadi i sadi. Mozes slobodno da ih sadis na 25 cm. iako su moji stari to radili na 50 cm. Moze i manje . Vazno je da mozes rukom da pridjes da oplevis i zalijes po potrebi.
Moze i ovako.
Znas sta je gvozdena cuskija . Zapnes malo jace i napravis rupu u dubinu od preko 50 cm. U tu rupu slobodno spustaj podloge bez korena . Ovo pisem i to se odnosi na oziljavanje tokom zime . Kada vrh podloge tj. grane dodje do dubine od nekih 50 ili vise cm. taj nece da izmrzne nikako. Tokom zime se oziljava ali sledece godine je muka vaditi to i presadjivati.
Poslusaj me , moji su nekada gajili neku divlju sortu samo radi takvih lastara koji se sami oziljavaju a i ljudi su ih oziljavali poleganjem po zemlji. Ce me nateras da odem do tazbine i po ovoj kisi da trazim te polegle lastare starih sorti koji su se vremenom ozilili. Nema tu neki veliki koren ali je dovoljan da hrani onaj prutic tj. plemku dok ne krene . To ti je najbolja varijanta od bilo koje . A ona da redjas u korito plemke i podloge zaboravi. Opet kazem sada u novembru obidji malo pa povuci one lastare . Od jednog lastara mozes dobiti 5-6 da kazem sadnica ....
Pozdrav
Poslato: Čet Okt 22, 2015 7:23 pm----
Kalem tj. mesto spajanja mora uvek da bude iznad zemlje ili ce se skapati tj. istruleti. Nece se oziliti plemka na mestu spajanja . Tako sam ja na dunji kalemio musmulu ali nisko. Posle sam je presadio i zaboravio na mesto spajanja . Krivo mi je i dan danas . kako je lepo radjala . Samo sam proso pored nje i malo je savio da bi proso i puce , majko moja bas na mesto spajanja jer je bilo na nekoliko cm. u zemlji. Ne radi se to tako ali ja nisko kalemio . To i kod loze da ne zaboravis kada sledece godine izvadis i posadis na stalno mesto. Vodi racuna .
A piljevina neka bude u vlaznom stanju a ne da bude mokro . Odozgo prekrij nekim starim pokrivacem ili najlonom da ne isparava ali ne moze jer je hladno po podrumima.
Ovo sto ti pisem sam gledao i radio a ako neko zna bolje neka objasni. A dao bog ima na forumu gomila onih koji to rade godinama radi proizvodnje ali nece da kazu istinu.
Pa neka je cuvaju kada nisu uspeli zemlju svoju da sacuvaju od svakojakoga jada .
Pozdrav
Poslato: Pet Okt 23, 2015 6:25 pm----
Da , ova zadnja rečenica ti nije dobra...
Neka ih, druže...Pusti to...ima to, ko će da upozorava i da kažnjava...
Ne preuzimaj sebi tuđe poslove..
A ono za zglobove...Vidi, vinova loza, za razliku od ostalih voćnih vrsta, na svakom zglobu u zemlji pušta žilice...i na svakom zglobu-kolenu iznad zemlje pušta lastare...Zato se uzima ona loza koja ima bliže zglobove jedan drugim...da bi što više žilica pustili...i iznad zemlje da bi što više pupoljaka dalo rod, ili prirast...jer kad se slučajno očeni jedan da susedni daju zamenu...i ako su pupoljci bliži jedan drugom manje će biti gubitaka...
Naravno da među savremenim loznim sortama ima svakakvih razmaka jer tu se gledalo nešro drugo...a zato su razvijane podloge, sa manjim razmakom posebno...to sam pročitao na nakom forumu, gde su opisivali sve te podloge ,koje koriste savremeni kalemari vinove loze...kao što se proizvode i posebne podloge za ostale voćne vrste...
A ja ću ceo taj proces probati odraditi u sopstvenoj režiji sa svim znanjem kojim posedujem...Kažem ti, pošto nemaš vinograd i nisi se dublje upuštao u tu problematiku ...ne insistiraj...
No ajde , kad smo se već raspričali...To o "ćuskiji"...mi to zovemo palica i radi se o parčetu debele žice, negde fi 12-14 mm koja se koristila da zatvori kravu u jarmu...Mi smo prvi vinograd sadili (Mi- Otac, Majka, brat i ja...a već je postojao stari vinograd, koji je sadio valjda Deda ili Pradeda) 1968 godine "pod palicu"...Sećam se otac pogodio da mu njivu izore guseničar ,u jesen prethodne godine,...ja se nisam video iz brazde, koliko je to bilo duboko...Te zime ( sećam se samo kroz maglu) bila je par dana velika gužva u kući...sakupljeni kalemari da kaleme lozu...u proleće je tom palicom bušena rupa i spuštana ona sadnica vinove loze, naravno bilo je potapanja u balegu i sve što treba...međutim da ne bi zemlja "prdela" moji posade između tih loznih sadnica bostan...ala je rodilo ...kao nikad pre i nikad posle...Brat i ja smo maltene celo leto prespavali u toj kolibi... a rodio bostan toliko da je Otac zakupio vagon na železnici ( sa još jednim komšijom) i vozio bostan u Pulu na more...tamo su odseli kod moje Babe i celo leto prodavali...
Ali od vinograda ništa...izgleda da to "pod palicu", nije uspelo...tačnije primilo se vrlo malo komada tako da je ta parcela ponovo sađena 83-će godine...klasično sa ašovom i krampom ...gde i danas imam vinovu lozu...
da, u međuvremenu sam prwe par godina izvadio desetak redova, ostalo pet, i sad se trudim da dosadim dva reda , odnosno nekih stotinjak komada...
Ja znam da iz ove priče ima dosta , za nekoga , nepoznatih pojmova, ali pojasniću , ako treba...
Poslato: Pet Okt 23, 2015 6:36 pm----
A uradiću to sa koritom i piljevinom, kako si mi objasnio...samo mi njie bilo jasno to sa vlažnošću...već sam kontaktirao jednog kolegu u vezi piljevine...no, oni imaju uglavnom piljevinu od ovih sad novih materjala, kao što su razne iverice, medijapani i laminati...i ne znam da li je to zdrava piljevina za ove stvari...nema bre, ni starih majstora više...
A što se tiče sadnje u proleće u rastilu...to znam već sam radio za voće...napravim kanal ašovom i to nađubrim u onda "polažem" sadnice ...samo mi nije bio jasan razmak sadnica vinove loze u rastilu...
Poslato: Ned Okt 25, 2015 7:58 pm----
Zdravo prijatelju. Sve mi je jasno samo me nisi razumeo. Cuskijom mi nazivamo parce od metar i tries [ otprilike ] puno gvozdje . Precnika oko 5 cm. Tezina , pa bogami ima preko 10 kila . Time su ranije busili rupe za koceve . Mislim da je za to bila namena.
sada uzmu kocic drveni istog precnika ali da ima 1 metara i naprave rupu. To rade u prolece . U tu rupu spuste lastar vinove loze tako da 1 metar bude u zemlji a da viri samo pola metra ili 1 okce . Rupu ispune sitnim peskom ili pregorelim stajnjakom. Kada lasta kome su najvise 3 okca u zemlji krene to se ne zadrzava .
Ps..izvini brate . Sve sam ja ovo oko vinove loze gledao kako radi moj pokojni tast i deda po majci ali sam samo jednom u zivotu probao ono sa koritom i piljevinom.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Ned Okt 25, 2015 8:09 pm----
Ma razumemo se svakako...Ti si meni pomogo u nekim detaljima, koje ja otprilike imao negde u znanju , ali nisam bio siguran...
A vidim da si ti oko vinove loze sve radio sa nekim pokojnicima...pu pu pu pomeri se s mesta...a njima Bog neka dušu prosti...
Poslato: Ned Okt 25, 2015 10:07 pm----
Takva mi sudbina prijatelju. Pozdrav i svako dobro.
Poslato: Pon Okt 26, 2015 9:42 am----
Mislim da je upravo stvar u tome što smo nekako izgubili vezu sa znanjem koje su imali naši stari. Čitam na raznim forumima i vidim da nismo u mogućnosti da se bavimo savremenom poljoprivredom iz raznih razloga a najviše materijalnih. Stare 'cake' i savete smo zaboravili a matori su otišli da sade i žanju na nekom drugom mestu - nadam se srećnijem. Izgubili smo staro otporno seme. To seme sada čuvaju ameri i holanđani u svojim institutima. Mi kao po običaju visimo negde na sredini - ni tamo ni ovamo...
Sećam se kad sam bio dete, kao kroz maglu, kad je pokojni deda sadio vinograd - kopali su rupe. Loza je bila u kofama sa tečnom izmešanom balegom - verovatno sa pregorelom. Sipali su takvu balegu u rupu do pola pa se stavljala loza. Loza je imala dobro razvijen koren. Onda su dopunjavali do vrha rupe. Moj zadatak je bio da lozu stavim u rupu i da je posle pomeram levo-desno. Znam da sam se sutradan čudio kako oko loze više nije tečno....Ne pamtim da li se balega osećala ili nije, tako da neznam da li je bila sveža. Inače meni balega ne smrdi nego miriše iako sam gradsko dete.
Taj vinograd je iskrčen....
Ovih dana se pripremam za naklijavanje, počinjem u novembru....
Poslato: Pon Okt 26, 2015 6:34 pm----
Koristi se sveza balega zato sto ona sadrzi prirodne fitohormone rasta i dobre bakterije... stari kalemari su na mesta kalemljenja ili na vece preseke grana stavljali smesu sveze balege i ilovace ... problem je naci svezu balegu bez prostirke jer sada malo ljudi ima krave...
Poslato: Pon Okt 26, 2015 8:43 pm----
Slazem se sa dr.Jaretom.
Samo bi nadodao i da postoji ogromna razlika u balegi tj.kvaliteti.
Naime,krave iz intenzivnog uzgoja konzumiraju jako puno smjese,silaze (kiselo) i repin rezanac te puno melase,glicerola u hrani (masno i slatko) sto nikako povoljno ne utjece na razvoj dobrih bakterija i fitohormona rasta.
Daleko je to od balege krava koje su cijeli dan na ispasi i konzumiraju 90 % travu,predaleko nazalost.
Poslato: Uto Okt 27, 2015 7:58 pm----
Šta ćeš...ni govna nisu , kao što su nekad bila...ha ha ha ...
Hej Kneže, gde si ti, nema te ceo mesec ? Pozdrav!!!
Vuxsd, lepo si ono rekao:"...otišli da žanju na neko lepše mesto..."
I svaka ti čast na tom utisku miomirisa, balege, s obzirom da si "gradsko dete"...
Kaži mi šta prvo naklijavaš, koji ti je postupak i da nije malo rano...neko reče kraj decembra do januara...nekih tri meseca je dovoljno...?
Poslato: Uto Okt 27, 2015 10:14 pm----
| gandrad citat: |
| Šta ćeš...ni govna nisu , kao što su nekad bila...ha ha ha ... Hej Kneže, gde si ti, nema te ceo mesec ? Pozdrav!!! Vuxsd, lepo si ono rekao:"...otišli da žanju na neko lepše mesto..." I svaka ti čast na tom utisku miomirisa, balege, s obzirom da si "gradsko dete"... Kaži mi šta prvo naklijavaš, koji ti je postupak i da nije malo rano...neko reče kraj decembra do januara...nekih tri meseca je dovoljno...? |
E moj Gandrad...
Nemam se vremena u posljednje vrijeme prepustiti i uzivati u svoja omiljena 2 hobija vocarstvu i ribolovu na Dunavu.
Imam majstore, gradim kucu.....
No,proci ce i to pa cu napokon biti blizu svojih vocaka starih sorata, promatrati ih vise i nauciti puno vise...
Poslato: Sre Okt 28, 2015 8:51 am----
| gandrad citat: |
Kaži mi šta prvo naklijavaš, koji ti je postupak i da nije malo rano...neko reče kraj decembra do januara...nekih tri meseca je dovoljno...? |
Sad se samo pripremam, planiram, saksije, zemlju, pesak... Pratim vreme kako će biti polovinom novembra. Razmišljam, kontam, 'lomim glavu'...Pratim lunarni kaledar....uklapam. Voćnjak mi je daleko a kući nemam dvorište a i tu je zemlja veoma loša. Moraću na terasi. Kupim zemlju za cveće, pomešam sa onom iz voćnjaka, napunim saksije, poređam polodove po zemlji i onda preko dunavski pesak. I nadam se da će uspeti.
Još uvek imam dileme da li posaditi na stalno mesto u voćnjaku pa onda negovati i kalemiti ili kod kuće naklijavati pa isto. Ili kod kuće sve uraditi pa saditi u voćnjak.
To su male količine semena u koštici, po desetak komada, badem, migavac, kajsija sa gorkim jezgrom, orah, belošljiva...od toga neka po par komada uspe da poraste. Našao sam par plodova divljih jabuka pa ću i sa tim semenkama da pokušam ali s' proleća.
A s obzirom da nemam s čime da se zanimam s proleća planiram da kupim po par podloga...
Poslato: Sre Okt 28, 2015 7:59 pm----
Samo napred Kneže...kuća je najvažnija...SRETNA TI BILA GRADNJA...
Pusti sad pecanje...kakvo pecanje...a o voćkama ćeš naći vremena, eh znam ja tebe...
Imao sam ja jednog rođaka...ma imam ga i sad...i gradio kuću , mi "svi" se digli da pomognemo...beše to sredina osamdesetih...radila se prva ploča...puno radnika i majstora ...puno posla...ja bio na mešalici za beton ( nekad se tako radilo...a sad naručiš gotov beton-mikserom i očas posla)..i tamo negde oko dva pola tri , kao nešto zafalilo i ode gazda-domaćin...sede u kola i ode...mi nastavimo sa poslom i udri i udri sve do večeri...i eto ti gazde...A on voleo fudbal toliko da ostavio sve ...i išao da igra fudbal za seoski tim...Kao da mi ostali nismo voleli fudbal i seoski tim...A kuća se pravi jednom ( čast izuzecima) u životu...
Nemoj da čujem da se to tebi desilo...i gledaj da tamo majstori imaju piće za okrepiti da ti sa voljom rade...
Vuxsd, samo napred...ja ću ipak malo kasnije...a još mi se i semenje suši...
Poslato: Čet Okt 29, 2015 12:39 am----
Zdravo drugari
Ako nije tajna sta to spremate da ,,naklijavate,, na terasama u novembru mesecu. Od toga nema nista . Ako mislite da sejete semenke jabuka i krusaka da bi ih kalemili sledecu godinu to ne pokusavajte . Cuvajte semenke u frizideru do proleca , kostice mogu u pesak pa na terasu a kostice kajsije moraju se malo istrljati kao i kostice badema da bi primile vodu pa od mraza se otvorile .
Mozda sam promasio temu , ne zamerite .
Kneze, srecno ti bilo gradjenje kuce. Da se malo pozabavis gradnjom a pecanje ostavi za penziju i stare dane , I ja sam to radio dok sam bio mlada a sada to treba da radim. Iso sam pogresnim putem....
Pozdrav i svako dobro svima .
Poslato: Čet Okt 29, 2015 8:17 pm----
Pa vidi, Vojvodo...čovek ( kolega Vuxsd) nema drugih uslova...pa pokušava nešto improvizovati ( jebote ovu reč sam prvi put pisao sad na ovaj način i baš se namučih...počeo sam da "spelujem" reč po reč dok nisam ispisao)...
A što se tiče pecanja...i ja ga volim...A pecao sam u ono "bezbrižno" vreme na vojničkom odsustvu i u pauzi obaveza na fakultetu...( naravno da se znalo da obaveze kod kuće... su bile u prvom planu i tada)...
Otada...skoro nikad...ipak zadnji put pre par godina kad sam proveo nekoliko dana (radno naravno) na kanalu pored Kostolca...i to je sve...A sad u ovim godinama bih rado odjezdio tamo...ali...prvo nemam nikakvog pribora...a ne bih ni video da vežem udicu...a ionako u tome nikad i nisam bio vešt... A drugo...jebote...sve što više starim sve više moram da radim ...i sve manje imam vremena za takve stvari...Kod mene je isto kao u onom vicu o seksu..."rado ga se sećam"...mislim na pecanje...ne insinuirajte ( "još jedna teška reč")...Ja opet odužio...
Pozdrav!!!
Poslato: Čet Okt 29, 2015 8:43 pm----
Seme svih voćnih vrsta zahteva 115-130 dana stratifikacije u čistom rečnom ispranom pesku na otvorenom. Završni sloj peska od gore treba da bude malo deblji i kraj priče.
na otvorenom ima dovoljo vlage, dovjno niske temperature i nije potrebna
nikakva briga do početka aprila. Seme u frižideru može da dehidrira, pa ko nema
Iskustva bolje da izbegava te metode.
Seme kajsije, breskve, badema i sl. nije potrebno mehanički skarifikovati. Ljuska je dovoljno porozna da propusti vodu u semenku, ostalo odrade biohemijski i fiziološki procesi
Poslato: Pet Okt 30, 2015 10:42 pm----
Miodraze, znam ja za to ali nisam smeo tako nesto da napisem iz razloga sto mnogi pojma nemaju sta i kako pa ce pomisliti da lupam.
Pozdrav
Poslato: Čet Mar 31, 2016 1:17 pm----
Evo malog preseka klijavosti:
badem
U njivi sam na stalno mesto posadio 8x3 koštice. To sam planirao da budu podloge i da na njih kalemim badem. Na svih osam mesta su nikle najmanje dve osim na jednom gde je nikla jedna. Na više mesta su nikle sve tri. Na dva mesta sam iskopao sve tri i presadio u kantu jer sam tu sadio velike sadnice. Od šest u kanti raste pet.
U saksiji na terasi raste 8 komada badema.
kajsija
U njivu na 8 mesta sam sadio po 4 koštice kajsije. Na svakom mestu raste najmanje po jedna ali mnogo mnogo manji procenat klijanja nego badem verovatno što sam ivice koštica badema turpijao. Bio sam planirao da mi to takodje budu podloge ali sam u tom delu posadio sadnice. Tako da ću videti šta sa tim. Na terasi ne klijaju koštice kajsije.
migavac
posađeno tridesetak koštica u kanti i klijalo je nekih desetak.
divlja trešnja
posađeno dvadesetak koštica u kanti i klijala je samo jedna.
belošljiva
posađeno deset koštica u kanti - za sada nije klijala ni jedna. Proveravao sam pre desetak dana nije se raspukla nijedna iako sam i njih turpijao.
divlja leska - za sada nije klijala ni jedna ni u kanti ni u njivi.
Orah još uvek ne izlazi ali sam proveravao da ima klica.
Vin. breskva
Dok sam zimus riljao ispod vinogradarske breskve primetio sam semenke koje su tek klijale i staru konzervu napunim zemljom i stavim tri komada. I evo izbile iz zemlje i rastu. Posle se 'polakomim' i skupim desetak koštica koje nisu napukle i posadim u zemlju ali one još ćute.
Eto... Važno je da će biti zanimacije i kalemljenja sledećeg proleća.
Poslato: Pet Apr 01, 2016 8:53 pm----
Da, da, jeste, tako je...
Poslato: Pet Apr 01, 2016 10:52 pm----
Belosljiva, klijavost 80%!
Obzirom da sam trebao posejati jos pre tri nedelje, a zbog nedostatka vremena nisam to uradio, docekao sam uveliko nicanje i otvaranje kotiledona. Neke kostice su nikle, nekle naklijale a vrlo vrlo mali broj jos uvek nije otvoren.
Msm da sam na jesen spremio oko 1000kostica, mozda i vise, tezile su oko 700gr.
Danas posejano, pa sta bude. Jednu zardinjeru sa stratifikacije sam zadrzao cisto da mi te koje u njoj isklijaju presadim u basti jer je uzasno nezgodno prosejavati kada se zakasni.
Ono sto me najvise jede jeste sto ove sljive vise nema u mom komsiluku jer je neki covek kupio tu zemlju gde ih je bilo, te sve pocupao....
Poslato: Sub Apr 02, 2016 6:04 pm----
Moje belošljive se nisu uopšte otvorile...Ajde objasni, molim te , kako si to u žardinjerama odradio...???
Poslato: Sub Apr 02, 2016 8:34 pm----
Zardinjera, gajba ili sta god.....
Postupak stratifikacije je siroko poznat, vlaga, fungicid, hladna prostorija i min 3meseca drzanja kostica u takvim uslovima. Kao sto je Miodrag vec rekao.....
Ko ne zna, neka proba do godine.
Poslato: Sub Apr 02, 2016 8:40 pm----
Za voćne semenke minimum stratifikacije je 115 do 150 dana.
Poslato: Ned Apr 03, 2016 6:26 pm----
Verovatno misliš na koštičavo voće...?
Poslato: Pon Apr 04, 2016 6:50 pm----
Divlj. jabuka
Poslato: Pon Apr 04, 2016 6:52 pm----
Bravo druže...Kad si ovo posejao? Kad si izvadio iz stratifikacije?
Jel ćeš ovo razređivati i pikirati ili šta?
Poslato: Pon Apr 04, 2016 7:05 pm----
Nista ostavim tako pa pikiranje na jesen a dogodine kalemljenje na spavajuci kad se koren lepo razgrana, 3-ce godine raste kalem, biljka ce pre roditi jer nakon sadnje sadnice koren ce biti u 4-toj godini.
Eventualno ako neka bude jaca do leta ako Bog dozvoli kalemicu na spavajuci, tako u guzvi.
Poslato: Pon Apr 04, 2016 7:16 pm----
To je posao.Kako koju izvadis sadnicu tako drugoj napravis mjesta pa onda i ta poraste za kalemljenje.Tako imas nekoiko godina podloga za kalemljenje u izobilju.
Tako i ja volim raditi.
Ipak, u zadnje vrijeme zbog korova ih prvu godinu uzgajam u posudama i onda u mirovanju prebacim vam ali isto gusto pikiram na par cm jednu do druge
Poslato: Pon Apr 04, 2016 7:59 pm----
Evo i kod mene seme spremno za sadnju, stratifikacija i naklijavanje odradjeno jos samo da posadim u zemlju
.Poslato: Pon Apr 04, 2016 10:30 pm----
Za Vojvodu poruka-pitanje da mi kaže kako da napravim hormon rasta u domaćoj radinosti,,indol siročetu kiselinu,, puno pozzzz Шиљо od prof. Dr. G DJ.
Poslato: Uto Apr 05, 2016 7:11 pm----
Ja svaki dan zalivam one koje sam posejao i poneka vidim "izviruje"...
Ali moram ponovo iduće godine "peći" zanat ...naročito sa semenom jabuke i kruške...
Kreketalo a zar ne stignu na proleće da se kaleme, nego moraš čekati leto?
Poslato: Uto Apr 05, 2016 7:34 pm----
| gandrad citat: |
| Verovatno misliš na koštičavo voće...? |
Mislim na sve voćne vrste. Ako te baš zanima za pojedine vrste dužina stratifikacije, onda možemo na tu temu posebno diskutovati.
Generalno semenke se stratifikuju početkom novembra a seju se krajem marta i onda uspeh ne može izostati.
Inače i sejanci jabuke i kruške već u prvoj godini dostižu minimalnih 8 mm debljine za okuliranje. Ali za to je potrebno obezbediti gustinu setve,odnosno razmak između biljaka ne bi trebao da bude manji od 10 cm što se postiže proređivanjem. Ukoliko se žele dobiti podloge koje će se na jesen ili rano proleće pikirati onda nema proređivanje ili je ono minimalno.
.
Poslato: Sre Apr 06, 2016 7:05 pm----
ne druže ...taman posla da ulazim u polemiku na ove i slične teme...pa nemam pojma o tome , tek učim...Ne znam da li si čitao ranije postove...u vezi semena jabuke i kruške...Stavio sam ih ja na vreme u stratifikaciju, ali nisam ih na vreme izvadio...Dok su kod koštičavog voća poneki raspukao i klijao kod jasbuka i krušaka sve proklijalo u pesku...našao sam tanušne žute biljčice duge 5-6 cm sa isto tako dugim vlatima, u obkliku valjda korena...i kad sam hteo daih prebacim ...čim ih uhvatim u ruke katastrofa...Valjda sam trebao ranije da ih izvadim iz peska...nije valjda , nego trebao sam...Otuda izvlačim zaključak da jabuke i kruške trebaju biti kraće vreme u pripremi nego koštičave...
Poslato: Sre Apr 06, 2016 8:19 pm----
Taman posla da polemišemo. Mislio sam da konkretizuješ pitanje što si upravo i uradio.
Tačno je da za jabučasto voće treba kraće vreme iliti 115 dana a za koštičavo 150. Pitanje je samo konstantnosti temperature pa zato i dolazi do variranja krajnjih rokova. Ovi podaci se odnose na nekontrolisane uslove stratifikovanja na otvorenom u prirodnim uslovima. Za posebne trapove i frižidere u kojima se temperatura održava konstantnom ti rokovi su kraći.
Poslato: Sre Apr 06, 2016 8:49 pm----
za par dana cu pokazati sliku zardinjere koju sam zadrzao, nisam hteo da sejem kostice. to ce biti prava dzungla za koji dan. Sta da radim kad sam okasnio. Dve posejah u njivu, a ovu sam namerno zadrzao pa cu kasnije, maja najverovatnije, ispikirati nekoliko klijanaca u bastu. Cisto da sacuvam sortu....
Cak i klijanci, poluklijanci, koje sam stavio u koficu u rastvoru kaptana, su otvorili kotiledone i poceli da izbacuju listice. Priznajem da nisam ocekivao tako dobre rezultate.
Poslato: Čet Apr 07, 2016 4:19 pm----
Naskovicu , sta sam ti govorio. Samo polako i pamti ili zapisuj sta radis . To je najbolje ucenje za kasnije .
Pozdrav
Poslato: Čet Apr 07, 2016 8:00 pm----
Da Gringo , razumeli smo se...Hvala!!!
Poslato: Pon Jun 20, 2016 7:14 am----
Zanima me da li neko ima iskustva sa klijanjem semenki višanja? Znam da to seme teško ili nikako klija ali bih ipak voleo da uspem da ga naklijam. Da li ima neko savet ili poseban način stratifikacije?
pozdrav i hvala
Poslato: Pon Jun 20, 2016 5:49 pm----
Stratifikuj 1.novembra i posej 1. aprila . To je sva mudrost.
Poslato: Pon Jun 20, 2016 10:58 pm----
Semenke višanja klijaju same ispod stabla, od plodova koji otpadnu tokom leta i tu ostanu preko zime. Nema potrebe za veštačkom stratifikacijom. Posej koštice sada u zemlju i čekaj proleće da niknu. Priroda će sve odraditi sama.
Poslato: Uto Jun 21, 2016 8:42 am----
| Anubias citat: |
| Semenke višanja klijaju same ispod stabla, od plodova koji otpadnu tokom leta i tu ostanu preko zime. Nema potrebe za veštačkom stratifikacijom. Posej koštice sada u zemlju i čekaj proleće da niknu. Priroda će sve odraditi sama. |
I to je tačno. Samo nema kontrole klijavih i šturih semenki. Vredi i napomenuti da miševi obožavaju semenke višnje, zato oprez kod letnje setve.
Poslato: Sub Jul 09, 2016 5:01 pm----
Nabavio sam pet kostica ''pljosnate breskve'', da li neko ima savet kako da ih posadim i kad. Ili ako je bolje da sacekam prolece gde i kako da ih sacuvam.
Poslato: Sre Jul 13, 2016 10:22 am----
Zdravo cica. Cuvaj ih na promaji negde u nekoj prostoriji do novembra meseca pa pre nego pocnu mrazevi posadi ih u ,,rastresitu ,, zemlju na nekih 5 cm. dubine i obelezi mesto. Kosticama je potrebna hladnoca tj. mraz da bi se kostica otvorila i da sledece godine iz kostice nikne biljka .
pozdrav i svako dobro.
Poslato: Sre Jul 13, 2016 11:23 pm----
Hvala Vojvodo na odgovoru.
Al probao sam par njih pazljivo da otvorim i tako semenku odmah da posadim, ali u svakoj je srce vec bilo osuseno, mrtvo. Verovatno zato sto su breskve duze vreme bile cuvane u komorama za hladjenje.
Poslato: Čet Jul 14, 2016 9:04 pm----
To se uzme obicna vinogradarska breskva i posije, pa se nakalemi pupoljak od pljosnate, ovako Vam je velika mogucnost da nece ispasti pljosnata ako se oprasila sa drugom sortom, jer retko ko ima zasad samo te sorte.
Poslato: Sub Avg 13, 2016 10:12 am----
Evo nesto interesantno u vezi klijanja semenki www.prviprvinaskali.co...nanja.html
Poslato: Sub Avg 13, 2016 11:49 am----
Kupio sam preko interneta seme citrusa t.j. Moro pomorandze i Pomela. Seme je stiglo osuseno. Stavio sam u vodi 2 dana. Oljustio ljuski semena i posadio u mesavini peska i treseta. Sud u kome sam posijao je zatvoren da se ne gubi vlaga. Posle 3 nedelje nema nicega. Molim za pomoc. Dali sam nesto pogresio ili treba da cekam jos.
Puno pozdrava
Dusko iz Makedonije
Poslato: Sub Avg 13, 2016 1:05 pm----
Pretpostavljam da si kupio seme koje lici na citruse a nije citrus... Ako si kupovao preko ebay, aliexpress ili preprodavaca ovde onda je jako velika sansa da si dobio neki korov ili slicno... cesto salju safraniku umesto citrusa jer lici...
idi na ebay i aliexpress na primer i pretrazi seme orhideje, ima bezbroj prodavaca sa odlicnim ocenama ali nijedan jedini ne prodaje pravo seme orhideje...
ovo ti govorim jer sam i ja tako prosao sa pojedinim semenima...
Sva vremena su GMT + 1 sat