Poslato: Uto Dec 15, 2015 6:52 pm----
whip and tongue = englesko spajanje, englesko kalemljenje, kalemljenje na jezicak
Poslato: Uto Dec 15, 2015 6:54 pm----
Kalemljenje na jezicak zvuci dobro.
Hvala!
Badnjevac
Poslato: Uto Dec 15, 2015 7:01 pm----
| dr.jare citat: | ||
|
Još kako ima razloga da ne uspe kalemljenje. Ne postoji univerzalan način za sve biljne vrste, niti se jedna vrsta može kalemiti na bilo koji način sa jednakim uspehom.
Poslato: Uto Dec 15, 2015 7:07 pm----
Miodraze, da li bi mogao malo detaljnije da nam objasnis svoju tvrdnju?
Na primer, ja sam mislio da metoda kalemljenja nije presudna, sve dok obezbedjuje dobar spoj kambijuma podloge (osnove) i samog kalema.
Napominjem da sam amater sto se tice poljoprivrede, i ako imam dosta iskustva (samouk) sto se tice kalemljenja.
Badnjevac
Poslato: Uto Dec 15, 2015 7:19 pm----
| Miodrag22 citat: |
Još kako ima razloga da ne uspe kalemljenje. Ne postoji univerzalan način za sve biljne vrste, niti se jedna vrsta može kalemiti na bilo koji način sa jednakim uspehom. |
Poslato: Uto Dec 15, 2015 7:52 pm----
Ograničiću se na naj prostiji primer:
Breskva može da se kalemi samo okuliranjem(T rez) u julu na terajući pupoljak i u avgustu i septembru na spavajući pupoljak. Eventualno s proleća na zarez (čipovanje) pupoljcima iz prethodne vegetacije i ni na jedan drugi način. Dakle nema govora o prostom spajanju ili engleskom, pa čak ni u procep. Prijem kod ovih načina je 0%. Mislim da nije potrebno ulaziti u fiziološke procese, ako neko baš insistira i to ćemo razjasniti.
Leska se na mečju lesku kalemi isklnučivo prostim spajanjem ili engleskim. Okulacija ne uspeva zbog plutastog sloja podloge.
Orah se kalemi samo spajanjem. Varijanta okulacije "na prozorče" radi se samo u toplijim krajevima gde je jesen dovoljno duga da se pupoljak primi (crnomorska obala u Bugarskoj)
Tek četinari su priča za sebe.
O asimini znam koliko i vi, kod nje je problem verovatno fiziološke prirode, odnosno stvaranje kalusa na spojnom mestu.
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:05 pm----
Englesko i prosto spajanje na breskvi je prijem preko 90% licno sam isprobao... odakle ti to da ne moze? Mnogo bitnije za breskvu je na kojoj podlozi ce da se kalemi da bi takva sadnica bila dugovecna za mene je najgora bila kajsija a najbolja djanarika...
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:08 pm----
Najobicnije englesko spajanje i nista drugo.
Slike asimina koje su danas izvadjene. Ima mnogo lepih i zanimljivih sadnica . Da vidite sta je majcica priroda i sta radi sa sadnicama . kako nicu i kako izgledaju.
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:09 pm----
Mnogi zude sto vecu sadnicu a koren ne gledaju ali po meni ovo je prava sadnica . Pogledajte .
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:10 pm----
Kako se priroda poigrala sa ovom sadnicom. Iz semenke izlazi i stablo i koren. Ovoj sadnici nema zivota .
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:10 pm----
Neke su tek skoro pocele da nicu . Ima ih svakojakih.
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:11 pm----
Krajnje je vreme , morao sam sve da ih vadim jer bi ovako male stradale napolju. Do proleca cu ih cuvati u podrum.
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:11 pm----
Ko još kalemi breskvu na kajsiju i džanariku za proizvodne zasade. Na kajsiji se neće naživeti, na džanarici izdanci koji guše breskvu. Opravdano samo na vlažnijim terenima.
Govorim o kalemljenju breskve na vinogradarskoj breskvi koja je u gotovo celom svetu standardna podloga.
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:12 pm----
Nagradno pitanje ...... za one koji ne veruju u cuda nego veruju u boga .
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:13 pm----
Evo jos dve slike
Sva vremena su GMT + 1 sat