Poslato: Pon Maj 21, 2012 1:06 pm----
Trebala bih rasaditi paprat koja je davno prevelika za teglu. Uzela sam i susjedine paprati da ih izliječim. Ona ih je dijelila i metala u običnu zemlju, a sada već propadaju zbog prenatrpanosti.
Guglam i vidim da paprat traži treset. Pišu i o balama treseta, ali ja sam u Zagrebu obišla sjemenarne i cvjećarnice i nitko nema treset. Imaju već napravljene mješavine - "Mix za orhideje", pa za kaktuse, za rododendrone, ali baš vreću ili balu treseta - to nemaju.
Znam da za paprat trebam pomiješati treset s malo humusa (ali što mi to vrijedi kad...)
Imam i nešto kaktusa, i 2 palme koje čekaju da se snađem po dućanima. Vrijeme ide, biljke su strpljive, ali vidi se da im je predugo čekanje.
Gdje se to može naći?
Poslato: Pon Maj 21, 2012 1:21 pm----
Za par dana idem u Ljubljanu i Kopar; vjrojatno je u Sloveniji veći izbor svega nego ovdje. Ako tko zna koju slovensku adresu ili trgovinu neka mi javi.
Sve biljno što je zapakirano i sa deklaracijom se smije prenositi preko granice.
Poslato: Pon Maj 21, 2012 3:17 pm----
Tazika paprat voli kiselu zemlju.
Potrazi kiselu zemlju po prodavnicama i slobodno posadi u nju.
Zasto je cuvate u saksijama?
Da li je sobna ili bastenska paprat?
Ako je sobna ok ali ako je bastenska posadi je na senovito mesto i dodaj oko korena kisele zemlje.
Sobna paprat je meni savrseno zivela i napredovala u obicnoj kupovnoj zemlji.
Poslato: Pon Maj 21, 2012 3:34 pm----
Baumax, Zrinjevac, Kalia .... ili jednostavo odeš na Sljeme i nakopaš si pravu šumsku zemlju ... najeftinije riješenje a na zraku si
Poslato: Sre Dec 25, 2013 9:38 pm----
Da otvorimo novu temu u opciji Razmnozavanje jer je nema . U ovoj temi cemo postavljati slike i pisati o raznim supstratima , malcevima i raznoraznim tresetima koji sluze biljkama u fazi oziljavanja, klijanja i samog daljeg rasta . Za pocetak postavljam slike a kasnije cu i objasniti njihovu namenu.
Poslato: Sre Dec 25, 2013 9:45 pm----
Livadski planinski treset pogodan za gajenje cveca i ostalih biljaka . Odlican je za borovnicu, brusnicu, kao i za sve ostale biljke koje traze rastresito i kiselo zemljiste oko korena .
Poslato: Sre Dec 25, 2013 9:55 pm----
To je ono o cemu ja govorim i pisem. Svuda ga ima u okruzenju . Kupujemo raznorazne Balticke i Litvanske kao i Ukrainske tresete a imamo svoje i to u prirodi. Od ovoga nema nista bolje . Jos kao decaka me majka terala da joj donosim za cvece i za malciranje oko ruza i ostalih dvorisnih cvetnica .
Sve to sto mi uvozimo [ kazu da je potpuno prirodno] a niko ne rece sta je bilo sa havarijom u Cernobilu. Gde je oblak prasine proso. Sta se radi u Baltickom moru . Mislim na nuklearne probe a kazu potpuno zdravo. Ako hocemo nesto sto je potpuno prirodno i dobro onda treba traziti u svom okruzenju po sumama i livadama nase zemlje a ne u prvu polj.apoteku u koju svratimo.
Vise mi je muka od raznoraznih preparata kojima se dodaju raznorazne hemikalije da bi bile sto bolje za gajenje biljaka. Razmislite malo o modifikovanim organizmima , kako nastaju i cime se hrane . Veliki broj biljaka se gaji na najsavremeniji nacin a umesto prirodnih hraniva koriste se raznorazni aditivi i djubriva .
Pod pojmom najsavremenija tehnologija gajenja je nesto sto ne treba uzimati u ruke a kamo li koristiti u ishrani. Biljke se prskaju svim i svacim samo da bi izgledale sto primamljivije za kupca . Retko ko da vodi racuna gde sadi i cime prihranjuje skoro sve zitarice a da ne govorim o vocu, povrcu i svecu.
Razmislite drugari moji.
Poslato: Sre Dec 25, 2013 10:44 pm----
da se nadovezem za mahovinu posto je tema sira....
naime, ko ima orhideje, moze mahovinu koristiti kao supstrat u koji ce biti zasadjene orhideje. ja kad sam video da treset za orhideje kosta 3l 400rsd hteo sam da se izvrnem. nije me mrzelo, skinuo sam sa ograde mahovinu koja tu godinama raste i tako zivu bez sterilisanja je iskoristio za moja dva fala. dva i po meseca nakon toga oni su prepuni pupoljaka. na ovaj nacin je i zalivanje olaksano jer nema zadrzavanja vode vec se na mahovini zadrzi taman onoliko koliko im treba.
Nenade car si, svaka cast na upute! Zaboravili smo sta imamo svuda oko nas, zaludeo nas internet prepun svakojakih informacija.
Poslato: Sre Dec 25, 2013 11:11 pm----
Tako je prijatelju. Samo kupujemo ono sto je preko granice a ne razmisljamo da mozda imamo nesto bolje od drugih.
Pozdrav.
Poslato: Sre Dec 25, 2013 11:25 pm----
| Vojvoda citat: |
| Livadski planinski treset pogodan za gajenje cveca i ostalih biljaka . Odlican je za borovnicu, brusnicu, kao i za sve ostale biljke koje traze rastresito i kiselo zemljiste oko korena . |
da li treba pustiti da svi ovi dijelovi biljaka u humusu i kiselom tresetu strunu do kraja ili se oze saditi u to direktno?
Poslato: Sre Dec 25, 2013 11:37 pm----
Zdravo
ovo nije potpuno raspadnuto zato se tako i ostavlja da vremenom truli. Primer. Pitoma borovnica nece da zivi u potpuno raspadnutom tresetu nego trazi sastav zemlje koja je trenutno u raspadanju. Zato se kod gajenja borovnice preporucuje da se svake dve ili tri godine stavlja malc kako bi svojim truljenjem dodavao biljci ono sto joj je potrebno.
Pozdrav
Poslato: Uto Feb 04, 2014 6:21 pm----
Samo da se najavim da cu veceras bas podrobno opisati sta je treset , supstrat i malc . Kakve tresete imamo i kako oni nastaju a i cemu sluze u hortikulturi i uopste u rasadnicarstvu.
Pozdrav.
Poslato: Uto Feb 04, 2014 10:28 pm----
hr.wikipedia.org/wiki/Treset
Poslato: Uto Feb 04, 2014 10:46 pm----
Evo ovako drugari
Izvinite na malo /veliko slovo i na jezickim greskama.
Vecina me pitaju sta je treset a sta supstrat a sta humus .
da pocnemo.
Treset ili kompost koji nije dovoljno razgradjen tj. godinama se bez prisustva kiseonika polako razgradjuje.
moramo prvo opisati koja tresetista postoje .
Postoje niska i visoka tresetista . Njih ima svuda gd eima bara i izvora . Mozda ce neko reci da nemam veze i da lupam . ali slobodno neka mi se javi ako misli bolje , da mu objasnim.
Najveca niska tresetista u Srbiji se nalaze pored velikih reka, mocvara i bara .
To je sloj pored bara koji polako ali sigurno ulazi sve dublje u baru. Na dubini od metar ili vise nema kiseonika pa se ugljenik ne pretvara u Co2 [ugljen dioksid i nema sagorevanja . Tako isto i Vodonik i Azot jednostavno ispare . trava , trska, sas i ostale biljke koje rastu po barama se polako taloze na dnu i stvaraju supstrat koji je jako kiseo i neplodan. U takvoj sredini ne zivi nista . Samo staniste trski i sevara moze jer za opstanak ne trazi bolje uslove .
Niska tresetista su daleko bolja po sastavu mineralnih materija od onih visokih koje susrecemo u planinama ili na obalama reka .
Znaci svuda gde ima bara i mocvara tu susrecemo veoma stara tresetna nalazista .
visoka tresetista su nastala istim putem ali glavnu ulogu igra mahovina i mnoge druge proste biljne vrste koje ne zavise od podloge tj. ne uzimaju vodu iz zemlje nego je za njihov opstanak dovoljna vlaga iz vazduha ili od padavina . Svi znamo gde rastu lisajevi i mahovive . Mahovine rastu i izduzuju se ka visini dok donji delovi polako odumiru i ujedno postaju treset . Visoka tresetista mogu da se stvaraju na kamenju na ranijim iskoriscenim tresetistima i svuda gde postoje uslovi. Proces formiranja tresetista je vise vekova pa i hiljade godina .
Svi znamo sta je Crni a sta beli treset. Da vam objasnim.
Crni treset je mnogo stariji od belog i potpuno je sterilan. Beli je mladje generacije i nalazi se pri vrhu.
I jedan i drugi kao i treset iz ravnice su veoma pogodni za gajenje cveca u hortikulturi a mesanjem sa nekim elementima kao NPK i glinom mogu posluziti i u gajenju povrca.
Mesavinom vise komponenti u razlicitim odnosima za posebne namene dobijaju se supstrati. Tu postoje supstrati za oziljavnje , za klijanje semenki pa i za pikiranje tek izniklih biljaka .
Nemoj neko da pomisli da je treset univerzalno djubrivo i da ga svako moze koristiti za gajenje biljaka . Ne treset nema hranjljivu vrednost jer [ ako ste primetili] tamo gde u prirodi ima prirodnih stanista treseta tamo ne uspeva nista do sitnih biljcica , mahovina i lisajeva kojima ne treba nikakva druga nega . Takva stanista u sebi ne sadrze gotovo nikakve hranljive materije osim nekih min.soli.
Na primer mahovinama je to dovoljno za opstanak.
U pojedinim sumama u Srbiji pa i u drugim zemljama visoka tresetista mogu da zahvate citave sume i da sprece prirast i produzavanje vrste drveca koji je tu .
Tepih od mahovine koja se godinama talozi i siri ne dozvoljava nijednoj semenki bilo koje vrste da proklija . Kako da kazem ne ,,da joj brani,, nego u takvoj sredini nijedna druga biljka koja nikne iz semena ne moze da raste jer nema dovoljno hrane za rast i razvoj.
Najveca tresetista u Evropi su u Litvaniji, etoniji i na baltiku.
Neko ce reci , blago njima .. Pa da ali oni nemaju oranice i vocnjake . U Litvaniji cak 11 % teritorije su bare i mocvare .
U tim zemljama se treset iskoriscava jer ga ima nogo.
Kod nas postoji Vlasinsko blato koje predstavlja najveci tresetni deo na Balkanu.
Vlasinska tresetista su potopljena i napravljena je akumulacija za potrebe hidroelektrane . Sama reka Vlasina je isticala tj. izvirala iz tog blata .
Blata vise nema , ostalo je na dnu jezera ali su zato sve bare i tresetista planine Cemernik jos na udaru nesavesnih skupljaca koji vade pa prodaju. Zaboravio sam da smanjim slike da pogledate i napravite razliku. da vidite sta je niska tresava a sta visoka .
Humus , sumski ili livadski a i glistenjak su sasvim nesto drugo. Oni su nastali pod uticajem kiseonika iveoma su po principu vodnog rezima dobri. Njihova hranljiva vrednost je daleko veca od skoro svih treseta .
Znaci treset sluzi kao komponenta u rasadnicarstvu i hortikulturi za spravljanje raznih zemljanih mesavina za pojedine kulture . Njih vazdusni i vodeni bilans je odlican.
O stajnjaku da ne govorimo jer svi dobro znamo da je najbolji samo ako je pregoreo.
Treset mozete i sami napraviti i to nije nikakava tehnika . Ja sam u dvoristu napravio bazen od betona u koga od proleca do proleca bacam samo biljne ostatke , zalivam vodom i zatvaram. Nema kiseonika . To se sporo razlaze ali meni se ne zuri.
Prevrcem ga nekoliko p[uta godinje kao sto rade ovi sa glistenjakom i sejem.
Malo muka ali ako volis nije nista .
Idem da smanjim slike pa ih postavljam .
Pozdrav drugari.
Poslato: Uto Feb 04, 2014 10:54 pm----
Smanjuju se polako , pa cu ih postavim. Svima ce biti mnogo jasnije sta je sta i kako i od cega nastaje . Oni koji vole prirodu iskoristice barem koji trenutak da zagrabe u saku malo treseta iz svoje zemlje a ne iz tudjine .
Nije sala ako me razumete .
Poslato: Uto Feb 04, 2014 11:10 pm----
Evo prve slike
Poslato: Sre Feb 05, 2014 3:56 pm----
Ufff...... “Mozda ce neko reci da nemam veze i da lupam “
Lupaš dobri Vojvodo, ko Maxim po diviziji. Nemoj se ljutiti što sam citirao baš ovu tvoju rečenicu, ali nisam uspeo da se suzdržim. Ne sumnjam u tvoje dobre namere, čitao sam mnogo tvojih korisnih postova, ali ovaj put si ozbiljno pobrkao neke pojmove, pa moram da reagujem, samo zbog toga da posetioci ovog foruma čuju i drugačije mišljenje. Potpuno si konfuzan, nedorečen i kontradiktoran! Svašta o prirodi i biljkama znaš, ali brzaš, ne razmišljajući o posledicama onoga što napišeš.
Kažu da je diplomata čovek koji dvaput razmisli, pre nego što ne kaže ništa. Molim te, budi malo diplomata!
Ovo tvoje haotično nabacano pisanije ne otkriva da li propagiraš uništenje tresetišta u Srbiji, njihovu zaštitu ili nešto treće.
“Oni koji vole prirodu iskoristice barem koji trenutak da zagrabe u saku malo treseta iz svoje zemlje a ne iz tudjine”
“Blata vise nema , ostalo je na dnu jezera ali su zato sve bare i tresetista planine Cemernik jos na udaru nesavesnih skupljaca koji vade pa prodaju”
S jedne strane preporučuješ korišćenje treseta, i to domaćeg, valjda da ne remetimo prirodnu ravnotežu u Litvaniji, a s druge strane si i sam svestan da su tresetišta na udaru nesavesnih sakupljača. Šta predlažeš? Da hiljade članova ovog foruma krene sa vrećama u močvarne predele i da vadi treset? Ne razumem
“Treset mozete i sami napraviti i to nije nikakava tehnika. Ja sam u dvoristu napravio bazen od betona u koga od proleca do proleca bacam samo biljne ostatke , zalivam vodom i zatvaram.”
Pretpostavljam da govoriš o kompostu, ali više ni ja nisam siguran, a kamoli neko ko se baš uopšte ne razume u ove pojmove, zato bih te molio da pročitaš sopstveni post pre nego pritisneš dugme za slanje.
Kao neko ko se toliko razume u biljke i ko se bavi gajenjem i prodajom biljaka, kao neko ko se na nekim drugim forumima zalaže za što prirodnije gajenje biljaka (organsko, čak i biodinamičko), trebalo bi da imaš malo odgovorniji stav i da napišeš, na primer, da većina biljaka može da se odgaji u supstratu koji sami napravimo, bez korišćenja treseta. Ne mislim, pritom, da će male količine od prirode otkinutog treseta, dovesti svet do uništenja, ali ne mislim ni da forum služi samo za to da pametujemo, bez ikakve moralne odgovornosti. Pozdrav!
Za kraj, samo da dodam da su tresetišta u srbiji, već, uglavnom dobila zakonsku zaštitu, i da je, to što predlažeš, na sreću, protivno zakonu. Evo jednog primera:
Uredba o zaštiti parka prirode “Stara planina”
Na osnovu člana 43. stav 4. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 53/95 i 135/04) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
UREDBU
o zaštiti Parka prirode „Stara planina”
o zaštiti Parka prirode „Stara planina”
Između ostalog, ovom uredbom se zabranjuje
“eksploatacija treseta i drugi oblici oštećivanja i uništavanja stanišnih uslova i živog sveta tresetišta”
“S obzirom da su tresetišta staništa izuzetno reliktne flore i faune, efekat korišćenja treseta ima veće negativne posledice po životnu sredinu, nego što je korist od njegove eksploatacije. Ekonomski efekti korišćenja tresetišta ne mogu da se uporede sa istorijskom vrednošću flore i faune u ovim ekosistemima.”
Poslato: Sre Feb 05, 2014 6:17 pm----
Bravo, Zorangm, ni ja ga ne bih bolje sročio. Bravi još jednom.
Poslato: Sre Feb 05, 2014 6:29 pm----
Zdravo Zorane
Svaka ti cast sto si me ispravio. Priznajem da sam sve zbrda zdola izmesao i tek kada sam poslao poruku uvideo sam da nesto nije u redu.
Sve sto sam hteo da iskazem pisanim recima sam stavio u jedan kos ne razmisljajuci o ljudima koji poznaju materiju.
Ja sam samo hteo da pocetnicima , djacima [ a ima ih ovde na forumu ] skrenem paznju sta je treset i gde se on nalazi.
Znam ja dobro da su sva tresetista pa i sami delovi planina , ravnica sa odredjenim taksonima pod zastitom. Sve je to meni jasno i nikoga ne umucujem da ide i ,,kopa,, po prirodi.
Ono za ,,saku ,, sam hteo da pokazem ovim najmladjim da vide kako to izgleda u prirodnom stanistu.
Ja inace vodim rat , bas rat sa svim savesnim i nesavesnim ljudima koji ne samo da je u pitanju treset nego sama flora i fauna Srbije .
Dobro su mi poznati svi zakoni i pojedine uredbe koje na zalost vecina ljudi ne postuje .
Da ne gnjavim i ne pokusavam da objasnim kako sam u pravu ja cu reci samo ovo.
Hvala ti sto si me ispravio jer ovde smo bas iz tog razloga . Mnogi ce uvideti gde sam pogresio zahvaljujuci tvom postu pa ce samo iz mog posta uzeti ono sto im treba .
Milo mi je da na ovom forumu sretnem ljude koji su posteni kao i ja i koji misle trezveno i kao ljudi su , ljudi bez mana i puni samopouzdanja i plemenitosti.
S postovanjem Nenad.
Poslato: Sre Feb 05, 2014 6:39 pm----
Bolje da se ja drzim onih tema gde treba da se nesto nauci u vezi razmnozavanja i gajenja pojedinih kultura nego da se ,,bakcem,, kako da sprecimo unistavanje tresetista Litvanije .
Pozdrav.
Poslato: Sre Feb 05, 2014 10:16 pm----
Tema je vrlo interesantna i široka i nije "baktanje" sa pravim pristupom.
Svi Mi koji pokušavamo da gajimo ili gajimo neku ili neka biljka Smo valjda poštovaoci "neke" prirode u ovom slučaju žive. E pa Svi Mi Smo na svom putu tragali ili još uvek tragamo za nekim supstratom koji će zadovoljiti sve naše a i zahteve gajenih biljaka.
Drug V.I.Lenjin rekao je da ne postoji loše zemljište (zemlja-humus.lat.) već samo loši (neogovorni)zemljoradnici.
Ako bismo pogledali pedološku kartu ex YU videli bismo koliko nepovoljnih tala ili tipova zemljišta tu ima i stoga smo prinuđeni da sami ili spravljjamo ili nabavljamo supstrate.
Šta jedan supstrat čini "dobrim"? Od čega se sve može napraviti supstrat?
Dokazano je na sve načine da biljke mogu da se gaje bez "zemlje" na raznim podlogama ali u zaštićenom i strogo konzrolisanom prostoru.
Klasični način gajenja podrazumeva TLO kao stabilan fizički sistem za koji je svojim korenom biljka pričvršćena. Osim stabilnosti ono (tlo) treba da obezbedi još čitav niz fizičkih, hemijskih, biohemijskih, mikrobioloških i bioloških pa i eleftrohemijskih uslova. Tlo ili zemljište je vrlo živ kompleks koji mi pokušavamo da oponašamo u svojim posudama, kontejnerima i sl.a da pritom ispoštujemo "zakon minimuma"
Poslato: Sre Feb 05, 2014 11:01 pm----
Treset je delimično ili potpuno karbonizovan sediment ostataka mahovina i nekih drugih nižih biljaka u bezvazdušnim (anaerobnim) uslovima. Potpuno karbonizovan treset se u nekim zemljama (UK) iskopava i suši a nakon toga koristi za loženje kao fosilno gorivo. Na nekim nalazištima nalaz se u sloju od nekoliko metara i više. Nauka pokazuje da se stvarao hiljadama godina i to oko 1mm godišnje. Neka su nalazišta još uvek biološki aktivna (tresave) sa svom svojom florom i faunom i one (tresave)su pod zaštitom drzave i njihova eksploatacija je zabranjena.
Delovi podunavskih peskova leže na slojevima treseta, gde više ne postoje žive tresetnice a sloj peska i zemlje iznad treseta je oko 2M. Treset (crni) se uveliko iskopava oko Velikog Gradišta. Taj treset je dostupan lokalnoj zajednici i mnogi proizvođači rasada i cveća ga koriste.
U trgovinama se uglavnom može naći treset koji vodi poreklo iz Baltičkih, Pribaltićkih, Severno nemačkih i još nekih severnoevropskih nalazišta.
Treset može biti Svetli (beli) delimično karbonizovan ili sirov i u njemu se mogu jasno razaznati biljne strukture.
Isto tako meže biti tamni (crni) koji je potpuno karbonizovan i ne mogu se uvek razaznati biljni delovi.
Severnonemački treseti su grublje strukture za razliku od Baltičkih koji imaju koro četvrtinu frakcija manjih od 0,5mm.
Za spravljane supstrata koriste se i beli i crni treset.
Beli treset je znatno mlađi od crnog, odlikuje ga veća kiselost, grublja struktura, manja vododrživos ali i veća poroznost.
Kvalitet treseta osim porekla zavisi i od načina iskopavanja i prerade.
Dobar treset odlikuje vrlo stabilna struktura, visok vazdušni kapacitet i visoka vododrživost. Ni jedan treset se ne koristi "čist" tj samostalno već je jedna od komponenti za izradu kvalitetnog supstrata. Količina i vrsta treseta u recepturi kao i njihova finoća prvenstveno zavise od namene supstrata.
Poslato: Sre Feb 05, 2014 11:03 pm----
U potpunosti si u pravu i hvala ti sto me opet vrati u ovu temu.
Mnogo gresim u stilu pisanja i pravim greske iako sam obrazovan ali ne zameri.
Ovde na forumu ima dosta njih koji odlicno poznaju sve probleme oko spravljenja smesa i komposta pa i supstrata ali nece da pisu. Ja nisam poljoprivrdnik i nisam zavrsio polj.fak a ni sumarski ali ipak pokusavam da ono sto sam za zadnih nekoliko decenija sam pronasao da podelim sa svima vama .
Ne moze isti supstrat da bude i za papriku i za jagodu i za dunju . Sve ima svoje . i sam gresim i gresicu jer jos uvek ne pravim razliku izmedju glistenjaka i stajnjaka kao i izmedju sumskog humusa i lisnog humusa.
to hemijski bi mogli drugi da objasne .
Ja samo znam da sto se tice oziljavanja vecine drvenastih reznica potreban je supstrat u kome se ne nalaze nikavi hranljivi supstrati. Pesak , lisni humus, obicna zemlja i kompost od bilo cega .
Tu nema hranljivih dodataka jer reznicama je potreban sasvim drugaciji rezim a hranljivost je izostavljena. Kasnije kada se reznice pikiraju e tu treba napraviti supstrat koji je hranljiviji .
Za povrtarske kulture tj. za rasad paprike, paradjza i ostalog najbitniji je stajnjak .
Tako mi na jugu a ako ima jos nesto napisacu.
Mnoge biljke za svoj opstanak koriste gljivu mikorizu . Biljke koje ne mogu bez mikorize same proizvode i usvajaju mikorize jer nemaju mogucnost ishrane .
To nije slucaj samo sa americkim borovnicama . Desava se i kod cetinara . Kada se greskom zasadi npr. smrca na kamenitom terenu onda koren tj. zila srcanica ne moze da prodire duboko u zemlju pa se sam koren pocne siriti po povrsini. Ishrana same smrce je otezana jer nema dovoljno hrane . Tada biljka smrca iz zemlje usvaja gljive mikorize koje se vezuju za najtanje zilice i pocnu da zive u simbiozi. Inace gljive mikorize susrecemo svuda u prirodi i one nastaju od raznih gljiva koje se nalaze na tim stanistima .
Mozda je malo cudno ali to dobro znam. Desava se da i crni bor zivi u simbiozi sa mikorizama .
Inace sve drvenaste biljke koje nemaju mogucnost prodiranja korena u dubinu same formiraju tj. iz zemlje uzimaju gljive mikorize i sa njima zive u simbiozi. Ne umem bas da pojasnim kako to uzimaju ali znam da svuda u plitkom sloju skoro svih drveca ima mikoriza na vrhovima najtanjih zilica .
Mnogo sam se udaljio od teme ali nije na odmet.
Pozdrav drug.
Poslato: Sre Feb 05, 2014 11:09 pm----
Samo da kazem da sam po struci meteorolog i radim vec 26 godina . Zato ne zamerite sto zabadam nos u poljoprivredne nauke i samu poljoprivredu. Nesto znam a nesto ne . Pokusavam jos uvek da nesto naucim ili da barem pomognem drugima u savladjivanju osnovnog .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Sre Feb 05, 2014 11:45 pm----
| Vojvoda citat: |
| ... Mnogo gresim u stilu pisanja i pravim greske iako sam obrazovan ali ne zameri. Ovde na forumu ima dosta njih koji odlicno poznaju sve probleme oko spravljenja smesa i komposta pa i supstrata ali nece da pisu. ... . |
Ih ,bre,ja tebe bash ne razumem -shto si stalno antiprotivan i u 'nece niko fazi' ... Kako nece ,zashto to mislish kad tema postoji od 2005 godine www.svetbiljaka.com/Fo...=1065.html i to na 15 strana (!) ...
hoce ,zashto ne bi?
Poslato: Sre Feb 05, 2014 11:50 pm----
S obzirom da treseti nemaju skoro nikakvu nutritivnu vrednost za gajene biljke, za spravljanje supstrata koriste se druge organske komponente.
Stajsko đubrivo- stajnjak
Kompost
Šumski humus belogorični
Šumski humus crnogorični
Razne "zemlje" ali one više spadaju u neorganski deo supstrata
Za upotrebu u hortikulturi stajnjak mora biti dobro "zgoreo" što znači da tragovi stelje (prostirke) ne budu prepoznatljivi.
Stajnjak podrazumeva smesu prostirke, čvrstih i tečnih životinjskih ekskremenata. Tj. goveđi, konjski, ovči, svinjski, živinski, od koza, kunića itd
Prostirka može biti slama strnih žita, kukuruzovina ili piljevina i šuška.
Već prema poreklu i u zavisnosti od vrste prostirke stajska đubriva imaju različit sadržaj hranljivih elemenata.
Prostirka može biti slama strnih žita, kukuruzovina ili piljevina i šuška.
Poslato: Čet Feb 06, 2014 12:27 am----
Hranidbena vrednost stajnjaka zavisi od porekla i vrste prostirke. Može se nabaviti u rasutom stanju i peletiran (fabrikovan) Osim kao đubrivo dobar je poboljšivač fizičko - hemijskih osobina supstrata i relativno je jeftin.Pored toga stajnjak je bogat mikro florom koja nije patogen gajenih biljaka a sadrži i fermente, auksine i sl.
Kompost je organsko đubrivo dobiveno od organskog otpada oponašanjem prirodnog procesa humifikacije. Proces se odvija u komposteru na već poznat način. Poželjno je imati bar dva kompostera u kojima se otpad od voća i povrća kompostira za "cveće" a u drugom od otpada cveća i dendro materjala pravi kompost za povrće i voće. Ovim se smanjuje mogućnos prenošenja bolesti. Kompostište i komposter nisu skladište komunalnog otpada, mada se sve bio razgradive materije mogu kompostirati. Osim toga mogu se praviti super obogaćeni komposti od biljaka za koje znamo da imaju posebne prohteve kod količina makro i mikro elemenata.
Vrednosti šumskih humusa su približno jednake kompostu, stim što je crnogorični manje hranljiv i više kiseo i koristi se prvenstveno za acidofilne kulture ili za popravku alkalizovanog supstrata.
U spravljnu supstrata mogu se koristiti i koriste se i druge organske komponente u raznim stanjima i stepenu mineralizacije i tu spadaju kokosova vlakna, kora kokosa ili delimično kompostirana masa (cocopeat), drobljeni lignit, karborafin, ćumur itd.
Poslato: Čet Feb 06, 2014 12:54 am----
Zaboravih da pomenem da se uveliko koriste i komposti koji su dobiveni uz pomoć lumbri kulture (glistenjaci).
Pored organskog sadržaja supstrati sadrže i neorganske komponente ovde ne mislim na dodatak mineralnih hraniva-đubriva.
oOd neorganskih komponenti koriste se razne gline kao izvor alumosilikata a mogu biti prirodne i prefabrikovane. Tu su i drobljeni razni prirodni i veštački materijali a svi sa ciljem poboljšanja mehaničkih i fizičkohemijskih osobina supstrata. Tu dolaze drobljena cigla obična ili šamotna, mermer, dolomit, kalcit,granit vulkanski kamen, perlit, vermikulit, itd.
Pared njih koriste se i prava zemljišta sa raznih lokacija i raznog sadržaja.
Ne postoji idealan supstrat osim hidroponika.
Čvrsti supstrati moraju da pokažu određene osobine i sadržaje.
Obezbeđenje vodnovazdušnog režima a samim tim i toplotne osobine, relativno malu zapreminsku težinu, da se ne sabija ,da bude stabilan i postojan,da ima povoljnu pH vrednost i da je ne menja naglo, da ima odgovarajuću elektroprovodljivost (EC), da ima određen kapacitet adsorpcije katjona (CEC), da obezbedi optimalni nivo makro i mikro elemenata i na kraju da nije skup.
Sve organske komponente poželjno je dezinfikovati termičkim postupkom na pari ili suvim, male se količine mogu dezinfikovati i u mikrotalasnoj peći.
Neorganske i mineralne komponente dezinfikovati odgovarajućim rastvorima na bazi vodonikperoksida, kalijumpermanganata, sirćetne kiseline isl.
Poslato: Čet Feb 06, 2014 1:04 am----
Malč predstavlja nanos biološkog ili mineralnog materijala koji ima za cilj da smanji vaporizaciju iz tla, smanji zagrevanje tla, spreči prekomernu pojavu korovskih biljaka, smanji erodivno dejstvo padavina (kiše), smanji zaprljanost plodova i lišča niskih kultura, omogući čist i bezbedan rad neposredno posle padavina.
Malč može biti trajan i razgradiv. Razgradiv u narednim sezonama služi i kao đubrivo. Za malčiranje se koriste razni materjali kao kora drveća, sveža ili sasušena trava, piljevina karton, papir, lišće itd.
Mineralni i veštački materjali koriste se za trajno malčiranje pogotovu kod višegodišnjih zasada a mogu da služe i za popravku mikro klime u zasadima.
Poslato: Čet Feb 06, 2014 5:17 pm----
Scoth . svaka cast . Pozdravljam te .
Poslato: Pon Dec 14, 2015 12:16 am----
Tema je neaktivna skoro dve godine ali ja je nadjoh i procitao sam je i naravno naucio nesto, steta sto je zamrla.
Ja sam humus dosad kopao u jednoj hrastovoj sumu i odlicnog je kvaliteta ali je problem izneti zemlju do auta. Ovde sam saznao da humusa ima i ispod livada, znam jednu na koju kad hodam da naberem sipurke ta livada je kao sundjer, dali stemi odlicnu ideju da na prolece vidim sta se krije ispod trave.
Poslato: Pon Dec 14, 2015 12:21 am----
Zemljace , planinski humus ili planinska crnica . postoji cak deo po planinama gde se nalaze mala tresetista . Meko ko sundjer. Valja malo skinuti busenje ali je golema muka do kuce doneti.
Pozdrav
Poslato: Pon Dec 14, 2015 7:00 pm----
A kakve ta slika ima veze sa humusom?
Poslato: Pon Dec 14, 2015 11:55 pm----
nema nikog na rodijima pa da pitam ovde ....
Shta mislite ( ili da li neko ima iskustva) sa ovim kiselim tresetom glistenjakmaki.com/ sa reklame na sajtu?
Trebam dosuti u veliku saksiju kao gornji sloj za rhododendron ... ph ovog je 3.8 do 4 ... ili da uzmem flora bellu ?
Poslato: Uto Dec 15, 2015 5:30 pm----
sliku sam greskom stavio umesto planinskog treseta . Nisam stigo da je obrisem dok je postojala mogucnost . Posle je bilo nezgodno jer mi nestade struja .
Izvinite .
Poslato: Uto Dec 15, 2015 5:55 pm----
Pa daj je sad postavi, ja ću sutra postaviti slike humosa koji ja sakupljam.
Poslato: Pon Jan 25, 2016 12:49 pm----
Odavno sam zaboravio na ovu temu. Dejco. Pogledaj sliku. Ne umem da je postavim u vecoj rezoluciji. Slika je sa planine Cemernik mada ovakvih tresetista ima svuda u nasem kraju ako se krene ka Kukavici, Ostrozubu ili Cemerniku.
Ovo je deo Vlasinskog blata ili mocvare . To su ravne tresave ali veoma duboke. Nekada su bile zagradjene da nebi upadala stoka i ljudi. Tu se trava i svo sitno rastinje koje nice polako bez prisustva kiseonika razlaze i samo povecava bio masu. Ugljenik ne sagoreva nego se izdvaja i zajedno sa azotom i vodonikom nestaje . Prosto truljenje bez prisustva kiseonika .
Vlasinska tresava je najveca tresava ne u Srbiji nego na citavom Balkanu. Uzimanje iz njenog prirodnog stanista je kaznjivo ali svuda po nasem kraju ima ovakvih malih tresava ali uvek su na takva mesta da se ne moze prici nekim vozilom.
Nosenje u kofu ili dzak je ,,golema muka i nevolja,, Za cvece kao i za oziljavanje nekih biljaka je zakon. Kada se pomesa sa pregorelim stajnjakom i trulom mahovinom busenjacim dobija se izvanredan kompost skoro za sve biljke osim za voce .
Ja mesam sve i svasta pa cak i borov humus mesam sa ovim tresetom. Kiselost je preko 8 ali za brusnice i borovnice je zakon.
Ovakvo nesto si video po nasim planinama . Ps..pazi moze da se propadne a od plivanja ni govora . Kao zivo blato.
Pozdrav
Poslato: Pon Jan 25, 2016 11:48 pm----
Ma znam ovo ti je ispod brane i tu protice vlasina tj. tu je njen pocetak. Nesmem ja tu da diram, kakvih kamera sad ima cas ima da me snime i kazna. Leti kad idem gore na izlet nakopam malo humusa sa onih livada ali i za to me strah da me uhvate. A ranije su izvlacili ona ploveca ostrva koje sam kao dete prelazio kada se zavuku u zaliv, sad ih vise nema. Par njih su vezali sa druge strane obale i tamo ih cuvaju a na tv pricaju kao ona se sama tamo nasukala. Iz neznanja njudi su ih i palili, narocito ribolovci na amure uglavnom surdolicani.
No vratimo se temi, evo humusa kog ja kopam u jednoj hrastovoj sumi.
A ovo je pripremljen supstrat za cvece. Humus, stajnjak i tenja sve po trecina.
Jedino mi perlit hvali ali sada sejem zemlju kroz krupnije sito da koliko toliko poravim propustljivost kiseonika kroz nju.
Poslato: Pon Jan 25, 2016 11:52 pm----
Treset cu ove godine da trazim u jednoj bari u tazbini, kolima se moze prici blizu i samo jos da ga ima. To je kladenac gde voda otice i pitka je, ima sevara i vodenih biljaka, trebalo bi i treset da ga ima.
Poslato: Uto Jan 26, 2016 11:50 am----
Zdravo Dejco
Tu gde imas taj kladanac tu ces naci tog treseta ali ne u vecim kolicinama. I ja tenju stavljam i mesam sa stajnjakom i zemljom.
Slika nije ispod brane nego je na oko 1300 mnv. izmedju sela Mlacista i Ml.mehane. Ovde izvire Dzepska reka .
Na Vlasini su onu rapsodiju vezali sajlama da ne udari u branu a sva manja ploveca ostrva su za vreme ds.stranke raskomadali i rasprodali. Mnogi i dan danas cute i prave se da neznaju a poso im je bas da brinu o tome .
Ps..koje selo ti je tazbina .
Pozdrav
Poslato: Sre Feb 17, 2016 8:48 pm----
Mali eksperiment
u ovoj kutiji sam sam stavio na oziljavanje od svega po malo. Kompost je nista drugo nego trula mahovina busenjaca [ Spagnum treset ] samo sto je moja proizvodnja i odozgo sitan pesak iz reke ali ne iz prljave Morave .
Cak sam i klice krompira stavljao.
U donjem delu reznice kivija sam stavljao i semenje nekih biljaka .
Citao i gledao po nekim ruskim sajtovima pa isprobavam.
Ili gubim vreme ili sam po malo blesav. Supruga mi kaze da je ipak ovo drugo u pitanju.
Da ste mi zivi i zdravi moramo na trenutak zaboraviti na sve sto je vestacko i sto iziskuje ulaganja .
Pozdrav
Poslato: Pet Feb 19, 2016 9:57 am----
Hvala Vojvodo što deliš svoja znanja ali sad se mislim kakvog li je kvaliteta Morava koja se uliva u Dunav kod Smedereva kad je tu kod tebe prljava...
Poslato: Pet Feb 19, 2016 10:41 pm----
Pa vidi druže....nemoj da te to mnogo čudi...to je katastrofa...
Ja sam pored jedne rečice (doduše kad se razgoropadi napravi haos, ali ja joj ipak tepam)koja je, ne znam baš tačno , ali ne duža od desetak km. ,prolazi kroz nekoliko sela dok ne dođe do mene...
Sećam se kad smo bili klinci , leti se svakodnevno kupali...pa kasnije kad smo bili u srednjoj , bilo je toliko prljavo da nisi smeo ni da pregaziš...
Onda nam je , nažalost, "pomogla" ova deindustralizacija...očistila se reka samo tako , vratile se ribice , rakovi a i divlje patke i neke čaplje li su , rode li su, prezimljavaju ovde...
Ipak kad sam pre nekoliko godina sadio papriku na većoj površini, za tržište, nisam smeo zalivati iz te rečice...ipak sve je više prskanja njiva i voćnjaka raznom hemijom, koja itekako zagađuje, možda i više od industrije.....
Kad sve ovo sagledaš ,pa se pitaš koliko samo V. Morava ima takvih i sličnih pritoka...ai ona sama prolazi pored značajnih industrijskih zagađivača...ili , boljhe reći industrijski zagađivači su građeni na njenim obalama...
Pa pola Srbije nam je zagađeno...
Šta mogu tebi reći i tvom Smederevu...pre neki dan je onaj beogradski funkcioner, kako se to kaže , ne znam ...Vesić...da, on je potvrdio da devedeset posto bepgradske fekalne kanalizacije ide direktno u Savu i Dunav...Da se tek prave planovi da u narednih desetak godina počnu radovi na pravljenje kolektora za prečišćavanje ti otpadnih voda...Tek sad....A kad će te vode postati čiste????
A šta reći o manjim sredinama i manjim gradovima, ali ne manjim zagađivačima...
Ima tu mnogo priče...
Poslato: Sub Feb 20, 2016 8:49 am----
A sto klice krompira, kao zamenu za hormon oziljavanja ili ???
Poslato: Pon Feb 22, 2016 7:25 pm----
koliko dugo kupovnikiseli supstrat zadrzava kiselost? ako sam lani posadio, da li moram novi supstrat stavljati?
Poslato: Uto Feb 23, 2016 11:54 pm----
E ta Juzna morava kako nekada [ pre otprilike 40 godina ] bese cista . Prvo je trovala fabrika FOPA. Celuloza kada se pusti to ribe sve okrenute i poluzive . Crna voda i pena . to je bilo pre 30-40 godina . Posle propao Delises pa ga kupio Nektar. Otkupljuje svo moguce voce cak i zelene sljive [ reklodu] . Procedi a niz moravu pusti one komine . Pa to je strasno . Jeste organsko ali bre nije recno korito kanal za te namene .
Odavno niko ne gazi a kamo li da se kupa . Kada sproleca nadodje J. morava i poplavi pa se povuce ima svasta da se vidi. Toliko najlon kesa i plasticnih flasa da jadni ljudi nedeljama ciste njive pored reke . Od Binacke morave pa do Beograda korito Morave sluzi kao kanal za odvod ,,svega ,,
Dejco . Klice krompira sam stavljao iz zajebancije .
Pozdrav.
Poslato: Sre Feb 24, 2016 9:49 am----
| jazavaclujo citat: |
| koliko dugo kupovnikiseli supstrat zadrzava kiselost? ako sam lani posadio, da li moram novi supstrat stavljati? |
U posudi neograničeno ako se zaliva kišnicom. U zemlji oko 2-3 godine. Zavisi kolika je jama iskopana za sadnicu i koliko je supstrata ubačeno. Sadio sam razne osetljive biljke koje traže kiselo tlo i uglavnom sam po sadnici trošio 20 litara (celu kesu) Florabela treseta za rododendrone. Nakon toga sam sadnice zalivao isključivo kišnicom i se već nakon 3 sezone javljaju prvi znaci hloroze. Treset sam koristio čist, nisam ga mešao sa okolnom zemljom ali izgleda da gliste fantastišno rade svoj posao i za tri godine sve to detaljno izmešaju.
Poslato: Sre Feb 24, 2016 10:17 am----
Drveni hvala na trudu, sadio sam orijentalne ljiljane i super su napredovali lani pa da se osiguram i za ovu godinu
Poslato: Sre Mar 16, 2016 2:16 pm----
Zdravo
Svi znamo od cega nastaje Sphagnum treset. Od mahovine koja truli bez prisustva kiseonika uz dugi niz godina nastaje taj spagnum treset. Ali ako mahovinu ostavimo da truli nekoliko godina dobijamo izvanredan humus za cvece i biljke koje vole rastresit i hranljiv sastav humusa oko korena .
Pogledajte .
Poslato: Sre Mar 16, 2016 2:17 pm----
Nakon nekoliko godina u stanju raspadanja . Ovakav da kazem kompost je dobar i za borovnice i brusnice a i za skoro sve biljke koje se sade u saksijama .
Poslato: Sre Mar 16, 2016 11:34 pm----
Ma lepo je to zemo samo gde naci toliko mahovine, videcu ja to u sumi dali ima.
Poslato: Uto Mar 29, 2016 9:42 pm----
Danas sam malo isao u nabavku humusa i tenje, humus je bagremov i vec su stavljene reznice muskatli na oziljavanje, videcu kako ce se pokazati.
Poslato: Uto Mar 29, 2016 9:53 pm----
Kod kupovnih treseta dali neko ima iskustvo koji je bolji od ova dva proizvoda.
VS 
Steckmedium je vreca od 70 lit. kosta oko 1300 din. a ovaj drugi QTS2 je oko 1700 din. vreca je 250 lit.
Poslato: Uto Mar 29, 2016 10:03 pm----
Klasmann je vrhunski supstrat u svakom pogledu. Možda i najbolji na tržištu. Ovaj drugi nisam koristio.
Poslato: Uto Mar 29, 2016 10:45 pm----
Više puta sam koristio klasman i nisam bio baš zadovoljan sa njim,za upotrebu ožiljavanje sadnica ,sjetvu i za pikiranje klijanaca egzota.Puno bolje za tu svrhu pokazao mi se neki od čistih tresetabijeli ili crni,i to malo kiseliji,oko ph 4.
Taj klasman kad ga otvoriš daje po tufini,buđi.Mislim da mu je baza njemački treset koji je slabije kvalitete od litvanskog.Toplija je klima pa je taj treset više humozan,što bi značilo i da je manje sterilan.Za presađivanje otpornijih stablašica ili pomidora i sl. može proći.
Ja bih dao prednost tom compaqpeatu,izgleda mi jako dobra stvar.
Imam savjet za sterilizaciju tog humusa iz šume.ja skupim humus ispod borova,stavim ga u velike pvc vreće,zavežem i stavim na mjesto na kojem će ga cijeli dan pržiti sunce.tako ga držim dva dana,s tim da oko podne vreće okrenem,da se jednako "ispeku".
Što je to "tenja"
Poslato: Sre Mar 30, 2016 6:59 am----
Tenja ili tinja kako je ko vec zove je sitan pesak pomesan sa muljem, nalzi se pored reke ali posto su nam reke svi znamo kakve ja ga sakupljam u starom koritu reke Veternice gde je reka tekla nekad davno i sigurno je zemljiste cistije od onog pored reke.
Compaqpead je treset iz litvanije, zasad jos imam trestet koji sam nekad davno sakupljao i cuvao i sad njega koristim i odlicno se pokazao ali mi nestaje.
Compaqpead nemogu da nadjem u Leskovcu moram da idem u Nis po njega, zvacu ih danas da vidim sta ce mi oni reci dali ga imaju na zalihi. Kurirske sluzbe nevrse prevoz takog tereta pa moram ici po njega.
Humus sumski prosejem i ostavim i ja njega na suncu ali ne u vreci nego prosut na betonu da se dobro osusi.
A koja je prednost kad se stavi u vreci, nego mozda si i upravu tako je i veca temperatura unutra i sve sto ima se skuva.
Poslato: Sre Mar 30, 2016 7:42 am----
Jedna riječ više u riječniku,fala.
Temeratura bude vrlo visoka,nisam mjerio ali bude jako vruće,smatram da je dovoljno za kakvu-takvu sterilizaciju.Isto tako radim i sa tresetom koji koristim za sijanje paprati i nemam problema sa bolestima.
Poslato: Uto Apr 05, 2016 10:35 pm----
Kupih danas treset steckmedium, QTS2 u Leskovcu nisam našao. Obećao mi vlasnik jedne apoteke da će ga nabaviti ali ga nema na lageru i u nišu u semenarnicop, i tako sam morao da kupim ovaj nemački i odmah je danas malo i upotrebljen.
Poslato: Ned Apr 10, 2016 10:04 pm----
Zemo, pogledaj sta je jos dobro za u saksije jer zadrzava vodu i svojim tuljenjem povecava hranljivost supstrata . Od ove biljke se pravi tj. dobija cuveni Sphagnum treset. Mahovina busenjaca i lisaj sa stabla ili kamenja .
Borovina za malciranje ili kao kompost . Svasta stavljam samo da ne prljam ruke sa kojekakvim zajebancijama sto prodaju papreno a sami mozemo da proizvedemo.
Pozdrav
Poslato: Ned Apr 10, 2016 10:06 pm----
Ovako u kutijama stoje i kada dodje vreme oziljavanja samo prekrijem borovinom i pozabadam reznice .
Lisaj sa kamena i drveta .
Ps..lakse se skida sa kamena nego sa drveta . Ima najvise po kamenjaru koji je u gustim sumama .
Pozdrav
Poslato: Ned Apr 10, 2016 10:52 pm----
Ma trazicu ja to letos cim dobijem vreme i krenem u prirodu, sad sam prezauzet jer je pocela sezona naglo ovim toplim vremenom a imao sam nesto reznica muskatli da stavim na oziljavanje pa mi je hitno trebao treset. Mada sam jednu kolicinu stavio i u bagremov humus i lepo idu.
Poslato: Pon Apr 11, 2016 7:28 pm----
Odlicno zemo samo izbegavaj humus hrasta i cera . Kazu da je ljut . Tako mi juznjaci kazemo , znas na sta mislim.
Pozdrav.
Poslato: Čet Apr 14, 2016 7:10 am----
Ma kopao sam ja humus i u sumi hrasta i biljkama nista nehvali, cak mislim da je i bolji jer je suma hrasta bogatija lišćem, ima žira i tako nevidim mu neku manu. Dobro ja nestavljam samo njega u sastav zemlje koju spremam za cveće. Ali on čini trećinu ili četvrtinu sastava. Za samo ožiljavanje možda nije dobar, ovaj bagremov koji sam pronašao je odličan za ožiljavanje ali ga na štetu ima malo.
Poslato: Pon Apr 18, 2016 9:49 pm----
Moze i bagremov da se nadje ali se meni ne da . Prosle godine sam vadio humus iz nekog oboreno trulog bagrema pa ,,napimam,, gnezdo od ose. Bacim i ranac i kofu pa magla niz sibak. Unistile su me dok nisam pobego jedno 200 metra . Tek sutra rano sam iso po alat i kofe jer sam imao ubode svuda po telu . Nisam alergican ali bratac nije prijatno .
Pozdrav.
Poslato: Pon Apr 18, 2016 9:54 pm----
Bagremov je dobar, stotinak muskatli sam pre mesec dana stavio na ožiljavanje i zasad je samo jedna crkla. Problem kod bagrmovog humusa pravi nekad trnje koje je oštro ko žilet.
Poslato: Uto Maj 03, 2016 10:44 pm----
Gospodinu Vojvodi,sto lupate o tresetu na forumu a potom ga sami pravite nema nikakve logike ko vas pažljivo čita ukoliko zna i razume šta je pročitao. Treset jeste biljnog ali i ima izumrlih životinjica ,infuzorija ,gljivica,bakterija,.. Koje se pod dejstvom drugih saprofita razgrađuju na elementarne sastojke C, N , P, Ca ,mg,... Koji su u stvari hrana našim biljkama koje njegujemo. Treset u raspadanju mora imati kiseonik O2 za rad podmetnutih mikroba jer u protivnom oni(aerobi)nemogu razgraditi umrle biljke. Druga grupa su anaerobi bez kiseonika (pr klostridije plektridije)uglavnom su patogeni.Te prema tome vas tresetu nije sterilan,već ne sadrži patogene koji bi izazvali pojavu nekih biljnih bolesti.,dapače-naprotiv saprofitne bakterije u tresetistima bilo sa nizina ili planina potpomažu stvaranje auksina ti.hormona rasta biljaka ,koga takodje ima i u stajskom djubretu kao i u vašem bazenu za kompostiranje.Ubrzanje procesa sinteze auksina ,za forumaše koje interesuje možete dobiti lično . Hvala na vremenu koje ste odvojili za moj tekst.
Poslato: Sre Maj 04, 2016 2:50 am----
Postovanje g. Prof.68.
Vidim odlicno poznajete materiju o kojoj pisem pa ako ste voljni vi pomozite jer ovo je forum o uzajamnoj pomoci . Jeste da ja lupam. Jeste da ne razlikujem treset od komposta i ne razumem se kao vi u neke stvari u vezi treseta , komposta i supstrata .
Meni nije bitno kakvog je sastava supstrat ili kompost jer meni sluzi iskljucivo za oziljavanje . Oziljavanje se moze izvoditi u cistom recnom pesku i sastav supstrata nije bitan ako reznice odmah nakon kalusiranja prebacujem u saksije sa drugim sastavom supstrata .
Koliko vidim Lokacija...... mnogo mi je blizu. Nema ni 10 km.
Ako zelite ostanite na forumu i pomozite jer ako nista drugo barem smo ,,zemljaci,, Mozda smo se nekada i sreli jer ,,razmak izmedju dve sadnice je ,, ne vise od 10 km.
Kada ste vec na forumu zamolicu vas ,,ako hocete,, i pomozite . Kako zakiseliti supstrat na preko 5.0 ph.
Znamo da balticki , litvanski treset nastaju visegodisnjim talozenjem i truljenjem biljnih ostataka a narocito Sphagnuma tj. mahovina i lisajeva bez prisustva kiseonika . Slican je princip i u barama i tresetistima na Vlasini..
S postovanjem vas zemljak Nenad Sinadinovic .
Poslato: Sre Maj 04, 2016 2:57 am----
Da ne vredjam . Lupam o tresetu i pisem kako nastaje u prirodi. A to da li ga ja pravim ili ne nije tacno. Skupljam u prirodi raznorazne komposte koji su u fazi truljenja pa mesam sa peskom i obicnom zemljom po potrebi i stavljam u saksije .
Znamo da Sphagnum treset nastaje prilikom truljenja mahovine busenjace pa sto onda nebi probao da sam proizvedem taj Sphagnum. Pa i same Jify-7 saksije se prave od susene i presovane mahovine . Proverio licno .
Da li su pojedini komposti i treseti patogeni ili ne ja ne znam jer se ne razumem u tu oblast. Kazem da je meni potreban kompost tj. supstrat koji prelazi 5.0 ph. i samo me on zanima jer mi je potreban za uspesno gajenje borovnice . Za drugo nesto me ne zanima . Veoma jednostavno razmnozavam skoro sve biljne vrste koje gajim tako da me ne zanimaju patogene ili neke druge ovozemaljske tvorevine ..
S postovanjem Nenad.
Poslato: Sre Maj 04, 2016 8:07 am----
Dobro Vojvodo možeš li nam onda dati recept kako sam praviš treset?
Poslato: Sre Maj 04, 2016 3:35 pm----
Pa i ovaj moj zemljak me to pitao i lepo sam napisao.
Skupljam u prirodi raznorazne komposte koji su u fazi truljenja pa mesam sa peskom i obicnom zemljom pa stavljam u saksije .
Treseta tj. tresetista ima na Vlasinskom jezeru a ima ga po obroncima planine Cemernik po svim barama i tresetistima koje se nalaze na preko 1000metara visine . Problem je sto do tih bara nema prilaza a da se nosi je malo tesko .
Gospodine zemljace prof68.
Ako ste ikada isli na mesto gde izvire Kozaracka reka podno Cemernika naisli bi ste na oko 2 hektara mocvarnog zemljista na kome preovladjuje iskljucivo trava koja raste po barama i velike povrsine pod mahovinom busenjacom. . Samom izvoru je veoma tesko prici jer se propada do pojasa u ono blato koje je iskljucivo nastalo raspadanjem i talozenjem svih onih biljaka koje rastu na tom tresetistu.
Takvih izvorista i tresetista na Cemerniku ima mnogo. Kraj poznat po vodnosti i planinskim tresetistima oko Vlasine je najveci u bivsoj Jugi.
Ukucaj Vlasinsko jezero i njena tresetista .
Najvece plutajuce ostrvo u Evropi je Rapsodija na jezeru. Sastavljena je od istih delova od kojih je i okolina . Nema kamena samo crni treset od nekadasnjeg Vlasinskog blata koje je tu od davnina ...
Pozdrav obojici.
Poslato: Sre Maj 04, 2016 3:45 pm----
Inace samo ostrvo je nastalo tako sto se deo obale otkinuo i poceo da pluta . Nema brige . Vezano je za obalu sajlama ..
Mozes ukucati i ovo..
Vlasinsko blato i taraija .
Nekada kada nije postojalo jezero postojala je ogromna ,,potresulja,, zvana Taraija .
U drugom balkanskom ratu je pukovnik Vlasinske vojske Plazina Milovan satro 17. konjicki puk koji je hteo da osvoji Bele vode tj. vrh Cemernika . Ceo puk je nasao vecni spokoj i mir u dubinama taraije iz kojeg izvire reka Vlasina ....
Kao prof. mislim da bi trebalo ovo da znate . Trebalo bi da znate i zasto je izgradjena brana i zasto je Taraija nestala ...
Mnogo bolje poznajem tu situaciju jer se ,, moralo nesto sakriti ,, Na snazi je bio crveni meteo alarm. Jugoslavija i bratstvo i jedinstvo...
Poslato: Čet Maj 05, 2016 6:56 am----
Ma šteta, ta tresetna ostrvca na valini su pre 30 godina ribari palili noću dok su čekali amura. To ostrvce koje se nasukalo na obali i oni zapalili je dimilo danima dok ne sagori. Danas ih ima vrlo retko i urasla su u travu tako da se i nevide. Taj treset je odličan za ožiljavanje, sad je zabranjen da se uzima.
Sa druge strane jezera su ta velika što su ih oni odvukli tamo i vezali lancima da ih nebi ljudi uništili, a oni pričaju na tv-u kao da su se ona tamo nasukala. Ranije je bio vrlo lep prizor kad vidiš to veliko ostrvo kako pluta sredinom jezera a vetar ga šeta sjednog na drugi kraj.
Poslato: Pet Maj 06, 2016 10:02 am----
Bas tako. Sve je tacno .
Pozdravljam te i svako dobro.
Poslato: Sub Jun 11, 2016 5:44 pm----
Neko me je pitao kako sam pravim treset. malo je komplikovano jer ja skracujem proces za nekoliko hiljada godina . zapravo ja ne pravim treset ali sakupljam razne mahovine i stavljam u bure. Tu odstoji neko vreme i kasnije to mesam za sumskom zemljom, peskom , borovinom i jos svim i svacim u korist biljaka koje gajim.
Primer.
Borovnica trazi kiseli treset koji se raspada a ne koji je raspadnut. Zato je mahovina busenjaca zakon. Od nje se i prave one yifu-7 saksije . Od mahovine busenjace se dobija i sphagnum treset ali treba da se ceka i to vekovima .
Nama ne treba treset ali razni komposti biljnog sphagnum porekla koji se raspadaju su nesto najbolje .
Pogledajte sliku i uvidecete da i vi mozete u prirodi naci ovako nesto .
Inace ovako polutrula mahovina je odlicna za oziljavanje jer zadrzava vodu . Pomesana sa peskom ili zemljom prilikom truljenja hrani biljke koje se gaje .
ja je prvenstveno koristim za americke brusnice, borovnice, i za ozljavanje skoro svih biljaka koje imam .
'
Pozdrav
Poslato: Sub Jun 11, 2016 5:45 pm----
Evo jos nekoliko slika polutrule mahovine
Poslato: Sre Mar 20, 2019 6:45 pm----
Da li je neko cuo kakav je Pesterski treset za uputrebi da li valja?
Hvalaa
Poslato: Čet Mar 21, 2019 5:33 pm----
Ja ga koristim već par godina i mešam ga sa drugom zemljom - meni je odličan. Nisam mu još proverio kiselost a spremam se odavno - trebalo bi da ima blago povišen Ph. A i meni je najjeftiniji - kupujem ga na džak.
Poslato: Čet Mar 21, 2019 5:39 pm----
Mislim da je Ph 5, tako nesto rekose
Hvala puno na utiscima
Poslato: Čet Dec 03, 2020 10:00 am----
| skoteinos citat: |
| Ja ga koristim već par godina i mešam ga sa drugom zemljom - meni je odličan. Nisam mu još proverio kiselost a spremam se odavno - trebalo bi da ima blago povišen Ph. A i meni je najjeftiniji - kupujem ga na džak. |
, ja sam ga kupovao na šlepere ,..i zeznuo sam se...
pH mu je blizu 7 ( najmanje 6,7 sam izmerio, a nekada i 7,2).
Puno je to za cveće, ( treba 5.5 do 6.5).. i za vojvođansku zemlju koja je (blago) alkalna. Ako ćemo da uštedimo i da sami mešamo supstrat, treba nam nešto kiselije)
(ispravio sam post)
Poslato: Čet Dec 03, 2020 10:47 am----
Mislim da ova tema zaslužuje puno veću pažnju,..- a nemam baš toliko vremena da pregledavam šta je sve ovde, na ovom forumu, pisano o tresetu ( pa ako nešto i ponovim,.. sel-a-vi, mon-ami izvinjavam se
) Davno su svi uspešni uzgajivači biljaka, prešli na (oplemenjeni) treset. Najviše svetli (Litvanski, Baltički, Irski, nemački), ili tamni - Galicinu,.. pešterski, Gaj - kod Pančeva, itd..
Ipak najviše Baltički (svetli) ,.. i najpre o njemu:
Nastao je od jedne vrste mahovine ( biljka -sfagnum) - za svaku godinu dometne po 1mm ( slovima - jedan milimetar).
Jake severne zime, smrznu i mahovinu, koja odumre i nataloži se na podlogu,..
,..pa na proleće ( koje tamo počinje juna meseca) Jovo-nanovo).
I tako hiljadama godina...
Truljenje donjih slojeva je usporeno zbog niskih temperatura, koje provladavaju većim delom godine,..
pa je dosta toga ostalo za vađenje i pakovanje za prodaju:
Kašika bagera, koji vade treset, ima oblik bale koja se pakuje,
(ali ne pre negoli prezimi jednu,dugu, zimu radi dodatne sterilizacije )
i biljke koje rastu na treset-ištima se puno razlikuju od naših, pa i njihove bolesti - ne uspevaju u našoj klimi, ..
ali ipak još jedna sterilizacija, niskom temperaturom - nije na odmet. Bale sterilnog treseta,.. a sterilan je, i jer je toliko kiseo da 'naši' patogeni ne mogu živeti u njemu - se dodatno steriliše na hladnoći.
- ostavi se jednu zimu da smrzne (tamoo, na severu su jake zime i sve vreme je smrznut ). (To rade bolje firme, koje tamo imaju svoje "pogone", one jeftinije - pakuju odmah)
Te, "gromade" - bale treseta u bloku , su skuplje od onog sitnog treseta, (koji mi kupujemo - "Klasman", "Florabela" itd,..)
koji se kasnije pokupi velikim mašinama - usisivačima ( pritom se može odmah i ubaciti (uduvati) kreč u prahu,..
da bi se napravio, odmah, gotov supstrat za - recimo setvu,..
ili, uz dodatak NPK đubriva - za sadnju biljaka u saksije,.. o-tom-potom)
Ovo se tamo radi juna i jula meseca, jer je samo tada treset odmrznut i suv ( radi jeftinijeg prevoza, suvi treset je puno lakši od važnog i do 5 puta).
Baltički treset u rinfuzu, , može se pakovati i putovati u Big-balama - cca oko 5,5 m3 ili u manje bale ( od 150 do 300 litara).
Može se i najpre (pri pakovanju) izmešati i oplemeniti (ublažiti kiselost) sa krečom (jer je treset vrlo kiseo - pH 3,5 do 4 ), Ili u "sirovom stanju"
ekspedovati.
Poslato: Čet Dec 03, 2020 12:16 pm----
Odličan post.
Dodao bih da mi je nezamjenjiv u sijanju i uzgoju raznih billjaka,uglavnom ga miješam sa perlitom ili sa drugim manje kiselim supstratima.Njegova kiselost se vremenom izgubi,dolazi do humifikacije zbog veće temperature i djelovanja bakterija i gljivica,pa ako je biljci koju uzgajate potrebana veće kiselost ,potrebno je povremeno osvježiti supstrat sa novim kiselim tresetom.
Poslato: Pon Dec 21, 2020 2:06 am----
Hvala (i na dopuni, dopunjavaćemo se još o tome,.. dosta,..
)Pročitao sam temu,.. i ja nisam više zadovoljan sa Klasmanovim supstratima u većim pakovanjima ( otprilike, još od kada su promenili ponudu velikih pakovanja i sa oznake KTS, ponudili TS-1,..2,..3,.. sa glinom itd..).
Trenutno najčešće koristim Hawitu u većim pakovanjima
i Klasman u manjim - vrećama od 70 l i ponekad Supstralove supstrate.
Ponekad naletim u Bašti na "muskatlifeld"-dobar supstrat za muškatle ( mešavina iz Mađarske)...
Od Klasmana sam počeo, pa ću i ovde početi
:Od Klasmana koristim (i zadovoljan sam sa:) Štekmedijum,.. ako ga nemaju onda uzmem 1 (jedinica u pakovanju 70L) i Sidling ( 70L).
Kada uzimam neki nepoznati supstrat, gledam deklaraciju,..
ponajpre:
- EC - (elektro provodnost , a to govori o hranljivosti supstrata-
za setvu i ožiljavanje treba da je minimalna,..od 0,5 do 0,75 mS/m)
- pH - uglavnom je svuda oko 6 (radije uzimam, kad nađem, one sa 5,5,.. jer će se brzo popeti na 6, zbog vode od preko 7).
-MI - mikroelementi ( kompleks Radigen su mi najsigurniji)...
i
- GRANULACIJA - ( struktura) i sastav ( samo svetli - da li je iz BLOKA ? ili kombinacija svetli i tamni treset) - Tamni treset brže truli pa ima veću organsku hranljivost, a svetli ima veću vododrživost,...
Ima se još o tome pisati
Poslato: Pon Dec 21, 2020 3:52 pm----
Cudna je tehnika, ta sterilizacija hladnocom. Jbg, sve sto se izvadi iz komore se posle dan-cva pokvari, mozda nije dovoljno hladno, a da pozovem frigomehanicara.
Donji slojevi treseta nisu u permafrostu, jer da jesu tesko bi se vadili, pa makar i bagerom sa sve kasicicom po meri'
Pominjes gospodine dipinzel, U kako francuski zvUci. tresetista po zemlji srbiji, a znas li nesreco da su zasticene i da je eksploatacija zabranjena. Dobro Silja se ogrebe za po neki dzak, pa ne nacini neku vecu ekolosku stetu, nedaj Boze.
Po tebi, fransoa EC pokazuje hranljivost supstrata, Supstrat je podloga, staniste biljnog korena, rastvor je hranljiv ili nije. EC moze da bude ovoliki ili onoliki a da ne bude hranljiv npr. Pb,Co, Ni, Ka, Cz, U, itd ce povecati EC a hranljivosti nigde. E sad pitanje znanstvenice sta bi sa radioaktivnim padavinama ili padalinama posle akcidenta u pripjatu, jel ostalo malo radijacije u preporucenim supstratima/
Poslato: Uto Dec 22, 2020 2:05 am----
o EC-u supstrata ( E-elektro, C - conduktive=provodnost).
se može pogledati i iz drugih izvora,... (link na klik)
ukratko: Elektro-provodnost je veća, što ima više jona (joni su prenosioci naelektrisanja).
Od ukupnog broja stvorenih jona, koren biljke ne uzima sve, ali (i kad uzima) uzima srazmerno ukupnom broju (približno), pa je EC . najsigurnija mera za hranljivost supstrata.
Kod klasmana, Substrat-1 ima 1 gram đubriva po litri supstrata i EC=1 - zelene je boje
Supstrat 2 ( ili TS-2,.. ranije KTS-2) ima 2 grama ubačenog đubriva i EC=2 - crvene je boje .
Kod TS-3 je nešto drugačije - plave je boje pakovanje.
Kad ne mogu da nabavim Štekmedijum za ožiljavanje (ili Sidling za sejanje) dopunim Supstrat-1 neorganskom materijom ( krupnijim (a-frakcijom) ili normalnim peskom, ili perlitom) i time napravim novu mešavinu sa manjim EC.
Mešavinu, kojoj sam smanjio hranljivost, a pH je ostao isti...
Supstrati sa malim EC ( 1 do 1,5) su namenjeni malim (mladim) biljkama. Oni budu i sitnije strukture (kod njih se brže gubi struktura, ali se u njima biljka ne zadržava dugo - do novog presađivanja u novi supstrat krupnije strukture - po mogućstvu da je iz bloka).
Od " lokalnih supstrata iz prirode", meni se najbolje pokazala trula piljevina iz trulih vrba (trulih stabala i panjeva, ima dosta pokraj reke Tise i Tamiš) odatle sam ih ranije vadio. Po svojstvima odgovara tamnom tresetu (pH od 6 do 6,5 ). Recimo kao Galicina.
Supstrati sa litvanskim tresetom su ipak bolji.
Poslato: Čet Dec 24, 2020 5:59 pm----
I kako se, dipinzele dezinfikuje trula piljevina iz trulih panjeva, dubokim zamrzavanjem u tecnom azotu ili pecenjem u simens-martinovij pecnici.
Jel bolja trulez tiska ili tamiska. Nesto me ne slusa tipkovnica, Ih.
Poslato: Uto Mar 23, 2021 7:53 pm----
Jel ko isprobao ove kokosove diskove?
Uzeo sam oba materijala bas da vidim sta ce bolje napredovati.
Obe varijante kao zamena, stim vuna je PH neutralna pa valja zaliti nekim kiselim rastvorom
Slavol ubacen u rastvor secerne vode dace za par dana neku sircetnu kiselinu punu pozitivnih mikroorganizama i resen problem - neka moja logika.
Ako ne, azotna kiselina je beckup.
Poslato: Uto Mar 23, 2021 10:26 pm----
Ja sam isprobao prosle godine kokosove diskove. Rade posao, nikle su biljke, samo se brzo suse, mora da se zaliva svakodnevno. Sve zavisi od toga koja je temperatura, ali treba zalivati skoro svaki dan.
Poslato: Uto Mar 23, 2021 11:33 pm----
Aha, verovatno zato sto su u mrezi - hvala na savetu.
Poslato: Sre Mar 24, 2021 9:20 am----
Ako su ono na prvoj slici jiffy diskovi to sam i ja probao. Dobri su, isklijavao sam u njima pinjole. Problem je što su relativno plitki i koren u ultrakratkom roku izbije na dnu, brzo se mora zasaditi u nešto dublje. Takođe kad se potope i nabubre pa onda osuše kao da izgube apsorpcioni kapacitet. Drugi put se jako teško kvase.
Poslato: Sre Mar 24, 2021 7:00 pm----
Jesu oni su u pitanju, nego ti si mi glavni savetnik oko ph
Sta kazes za ovo vrenje secera sa slavolom ima li smisla - imam i ph merac?
Poslato: Čet Mar 25, 2021 9:11 am----
Stvarno ne bih znao kako Slavol i šećer utiču na pH. Ja sam uvek imao problem sa većim pH i korekcije sam radio preko vode za zalivanje dodavanjem prvo sumporne kiseline a posle sirćetne. Na sirćetnu sam prešao zbog bezbednije manipulacije a isto odlično radi posao.
Poslato: Pet Mar 26, 2021 2:24 am----
Onda je to -to
Hvala :-)
Sva vremena su GMT + 1 sat