Poslato: Ned Dec 14, 2014 2:53 pm----
Opet ja
Neka mi neko objasni ,,ako hoce,, kada posadimo krompir ili paradajz ako ga ne okopamo ili pak ne zagrnemo kako ce on da naparvi plod i kakav ce da bude. Krompiru je potreban prostor da bi mogao da stvara krtole . U nabijenu zemlju koja predhodno nije prekopana [ nije orana ] nece moci nista da uradi. Pa i pasulj ako posadis na livadu nece da raste a kamo li tikve . Pa ni bagrem nece da nikne iako je izvrsena stratifikacija . Ljudi moji , sastav Srpske zemlje nije isti kao u Kaliforniji ili kao u Kolumbiji. U Sibiru nema nigde korova kao u juznim krajevima jer zbog niskih temperatura i rast biljaka je uslovljen. moze neko da mi pise i govori da nije tako ali ukucajte www.samsebesadovod.ru.. pa gledajte kako Rusi primenjuju americku belosvetsku tehnologiju. Znas , Ameri su mnogo sposobniji i mnogo vise znaju no Rusi a u Rusiji od kraja do kraja njive ,,ugarene,, [ izorane]. Mislim da cemo i mi raditi ko sto rade ameri ali tek kada totalno unistimo nase njive kojekakvim otrovima radi dobijanja vecih prinosa... Pss..pile od kokoske za 45 dana naraste na neverovatnih 3 kila . E to je nauka i to treba da koristimo svuda po Srbiji . Pala mi je strasna ideja na pamet. Svi znamo da italijani jede zabe . Sta uraditi.. nadjemo pored morave neku barustinu gde ima na hiljade punoglavaca . Nista lakse za odlican biznis . Bacis ,,saku,, pirinca u baru i odes sto pre po kamion jer ce u narednih nekoliko sata baru napuniti hiljade zaba . za veoma kratko vreme . I eto biznisa tj. izvoza za Italiju.
To je nesto najbolje i od te prodaje moze da zivi Srbija . Imamo mnogo reka i bara . Farme punoglavaca koji se hrane i za nekoliko sata postaju zabe .
Blago nama Srbima sto cemo biti prvi u svetu po izvozu zaba .
Videcete za koju godinu sta znaci pravi poso .
Pozdrav.
Poslato: Ned Dec 14, 2014 3:10 pm----
Do sada sam se zezao ali sada cu vam nesto ozbiljno napisati. Svi koji malo vremena provodu u citanju naucnih radova i raznorazna pisanija poljoprivrednih strucnjaka bice im jasno. Nije tajna ali neko cuti i ne govori. neko ce reci da lupam gluposti ali stojim iza toga licno.
Problem agrara u Vojvodini ....
Da problem prezasicenosti zemlje tj.oranica raznoraznim djubrivima i pesticidima . To nije tajna ali se o njoj retko prica . kakvo je tek stanje u Americi i po evropi. da ne komentarisem. E njima odgovara ovaj nacin sadnje jer koren biljke nece prodirati u tu bolesnu zemlju nego ce hranu uzimati u tom poluraspadnutom kompostu od biljnih ostataka .Ovo je odlican i jedini nacin da ti biljka rodi a da ne ores. Ti koji su unistili svoje njive raznoraznim otpadom oni sponosom mogu da uzgajaju sve sto hoce ali mi koji nismo ,,ce da radimo po naski,, Pa sto su Evroplani i Ameri uopste pravili traktore kao Dzon dir , zasta su im traktori sa vise od 5 plugova koristili. ja mislim da su im traktori sluzili kada idu u lov ili npr. na izlet ili pak da vuku pesak kao mi na moravu ili pak za gajbe visnjarke .
Ili su pak plugovima popravljali puteve .......... E moj narode ,dokle ces razmisljati i oponasati divlje guske koje samo prelete Srbiju na putu za Afriku.
U ovoj temi sam reko sta sam imao i vise ne ulazim. Slobodno se bavite veronaukom i izucavanjem kamenog doba za vreme perioda renesanse....
Poslato: Ned Dec 14, 2014 3:36 pm----
Kako nastaju njive? Cela srbija nekada je bila toliko gusta suma da svetlo nije moglo doci do zemlje...u toj sumi zemlja je bila bogati humus,koji se tu talozio milionima godina.I onda dodje covek i posece sumu i pocne tu saditi "kulturne" biljke.I sve super napreduje,biljke rastu kao lude,crpeci hranjive materije iz bogate sumske zemlje.Tu se godinama ne mora nista prihranjivati.Ali vremenom covek uzima vise nego sto daje,i zatim dodavanje zivotinjskog izmeta,a u danasnje vreme vestackih djubriva postaje neophodno.Ali da li se zapitate,sta to cini tu "sumsku zemlju" toliko plodnu? Upravo mikoroorganizmi,insekti,gliste itd. koje mi uporno ubijamo oranjem,hemikalijama i vestackim djubrivom.U sumskom sistemu zivi gomila raznih zivotinja.One,isto kao i mi,jedu hranu koju im suma proizvodi.Ali zivotinje su u skladu sa sumom,i daju joj nazad tacno onoliko koliko je ona njima dala.Svojim izmetom vracaju minerale koje su uzeli,zatim oprasuju biljke,odrzavaju stetocine pod kontrolom...tu se sve reciklira i non-stop sve ide u krug,nista se ne gubi.Upravo taj sumski sistem ja mislim da nekako imitiramo na nasim njivama.
Problem: mi smo vec uveliko unistili zemlju.I kao sto neko ko ima grip ne moze da ozdravi za 5min,isto tako i zemlja na njivi ne moze da se oporavi odmah.Dakle problem je vreme,vreme koje ljudi nemaju.Ja to znam,ali ne znam sta je resenje,to ce morati neko drugi da smisli.Svi problemi koje navodi Vojvoda,glodari,zadrzavanje vode,pa toga nije bilo kada je tu nekada bila suma,tj. dok je tu bio bogati sumski humus.A sto se tice aeracije zemlje,to u prirodi rade kisne gliste.One su osnovni element plodne zemlje-zdrave zemlje,a ja kad odem na neku od modernih njiva,ne mogu da nadjem ni jednu jedinu.Meni je sve ovo tuzno,tuzno kako je sve postalo "robotski" i vestacko,uskoro ce otrkriti i kako da reprodukuju proces fotosinteze u laboratoriji,i onda nam biljke vise nece ni trebati.Jescemo povrce i meso iz laboratorija.Ljudima koje boli uvo za prirodu i njen biodiverzitet ce biti sasvim u redu sa ovim,ali ja necu.Malo sam skrenuo sa teme,ali to je buducnost kakvom danasnja proizvodnja biljne hrane tezi.
Poslato: Ned Dec 14, 2014 7:52 pm----
ne ne mogu a da se opet ne umesam. Usao sam na neke ruske sajtove i sada kazem javno ,,,izvinite na mojoj brzopletosti ,,i reagovanju na nacin koji mi ne prilici. Dobro znam [ video sam ] ta kompostu od trule trave i otpadaka biljnog porekla odlicno uspeva bez ikakvog oranja i kopanja samo tikva i pecenjka .
Moze i krompir a moze i batat. Moze i sargarepa , luk, celer, rotkva. Pasulj paradajz i paprika nikako.
Jeste da se oranjem unistavaju gliste ali jeste i to da u biologiji za 6. razred lepo pise da se mekusci i i clankovite gliste razmnozavaju deobom tj. kada glistu plug presece onda nastaju dve gliste . Tu je populacija u porastu. E sad sto vestacka djubriva truju zemlju i unistavaju ekosistem livada i njiva tu lezi problem.
Svi dobro znamo iz hemije sta je rastvor ,sta rastvorljiva supstanca a sta rastvarac.
Kada u rastvarac dodamo preveliku kolicinu rastvorljive supstance tada dolazi do prezasicenosti rastvora . To ima i kod njiva . Ali ako su njive ,,zagadjene ,, vestakom ne treba ih ostavljati da sva ta hemija ostane u zemlji nego naprotiv treba je sto dublje orati da bi se sve te emulzije i raznorazni preparati u dodiru sa kiseonikom razlozili i na prost nacin presle u neku drugu materiju.
Da napomenem i dam savet. tamo gde je potrebno oranje vi orite ali gde moze da prodje bez oranja vi radite po principu one tehnologije .
Pozdrav
Poslato: Ned Dec 14, 2014 8:37 pm----
Podrivac je traktorski prikljucak koji rastresa zemlju ali je ne prevrce, uz to razbija pluzni djon (granica dubine oranja gde je zemlja najsabijenija) zato sto mu radna dubina ide i preko pola metra
Oranje se radi i valja u slucaju nanosenja nekakve organske materije na povrsinu zemlje koja gubi svoj kvalitet ostajanjem na povrsini (stajnjak npr.)
Lisce trava i takve stvari se moze videti najbolje u jesen na zemlji bez trave kako gliste vredno unose u zemlju - cesto se vidi list urolan i do pola uvucen u zemlju.
Misljenja sam da zaoravanje stajnjaka vise pomaze nego sto odmaze zemljistu
Poslato: Ned Dec 14, 2014 9:55 pm----
| PZ93 citat: |
| ...Ali vremenom covek uzima vise nego sto daje,i zatim dodavanje zivotinjskog izmeta,a u danasnje vreme vestackih djubriva postaje neophodno..... |
E ovo je ključno, da se njivi oranjem uzima više nego što se daje. Veštaci jesu štetni ali na duže staze je isto tako štetan i stajnjak. Stajnjak ne može zameniti njivi ono što joj je najpotrebnije, a to je humus. Do humusa se može doći samo ostavljanjem biljnih ostataka na njivi da se raspadaju prirodnim putem.
Poslato: Ned Dec 14, 2014 10:27 pm----
E upravo to,humus je taj kljucni sloj koji je neophodan.U prirodi se ni u jednom jedinom ekosistemu zemlja uznemirava do te mere kao sa oranjem.Ne postoji nista ni blizu oranja u prirodi.Zamislite da gigantski komad metala prodje kroz beograd,i to svake godine,da li bismo to preziveli.Isto je i majusnim bicima koja zive u zemlji.Sama zemlja je samo medijum u kome zive ti organizmi,oni su kljucni za kvalitet zemlje,a ne sama zemlja bez njih.
U svakom slucaju,ja na prolece radim to.Posadicu paradajz,papriku(ljutu i slatku),krastavac,tikvice,luk crni i beli.To je osnovno sto meni i mojoj porodici treba,ali verovatno cu i jos neko povrce.Svakako cu vas obavestavati kako napreduje,ne samo sledece godine,vec i narednih godina,jer sam uveren da ce uspeti i biti bolje sa vremeneom.Kod mene zemlja nije potpuno unistena,ali je dosta tvrda i neporozna,toliko su je izmuzli nasi preci da je cak visina zemlje tu niza nego u ostatku dvorista...
I jos nesto,u ovakvom uzgajanju veliku korist bi imala neka masina koja melje biljni materijal u sitne komadice,jer bi se tako drasticno ubrzao kompostni proces,nesto vec postoji sigurno,samo ja ne znam,ako neko zna masinu neka kaze kako se zove.
Poslato: Ned Dec 14, 2014 10:35 pm----
Poslato: Pon Dec 15, 2014 10:25 am----
| Quote:: |
| drveni:...Do humusa se može doći samo ostavljanjem biljnih ostataka na njivi da se raspadaju prirodnim putem. |
Значи то је било кључно-хумус, да моја башта тако лепо рађа без ђубрења! Није рађена 13 година и онда су расле високе травуљине, које су трулеле и наталожило се много хумуса. Сад кад престанем још и да је орем, а сељци виде то, виде да не стављам стајњак а рађа као лудо, има да свисну! Не, нема да им кажем која је цака! Једино могу да им покажем овај видео са овом " лудом" машином што сецка ове гране. Само незнам шта ће бити са њом кад уђе грана са МЕРТЕКОМ?
Машина је баш за оне доконе људе и пензионере, који немају паметнја посла, или немају баш никакву заниманцију, нису у радном односу, па ето мељу гране, да им више роди парадајз! Показаћу је једном мом пријатељу који има велику пензију, али сваки дан води на пашу две козе по граду, поред пута, поред пруге. Жали се да му је досадно понекада, ето му па нека сецка гране! Дакле по теми: ја башту нема више никада да орем, јер из ваших постова видим да имате право, послушаћу вас. Али ако не роди, држите се добро, поготову ти Vojvoda, ти си близо до мене!
Вола са којим сам до сада орао има да продам, купићу ову краву
, да не купијем више ово UHT млеко, увоз из Пољске!
Poslato: Pon Dec 15, 2014 1:37 pm----
"Kod mene zemlja nije potpuno unistena,ali je dosta tvrda i neporozna..."
Ako je zemlja tvrda i neporozna, možda je bolje da je istanjiraš ili bar pređeš frezom. Kao što rekoh, jedna od najvažnijih stvari je da poznaješ svoju zemlju.
"U svakom slucaju, ja na prolece radim to..."
U bašti koja se ne ore, ima više posla nego u klasičnoj bašti. Naoružaj se strpljenjem i srećno!
Poslato: Pon Dec 15, 2014 3:03 pm----
| zorangm citat: |
| "Kod mene zemlja nije potpuno unistena,ali je dosta tvrda i neporozna..." Ako je zemlja tvrda i neporozna, možda je bolje da je istanjiraš ili bar pređeš frezom. Kao što rekoh, jedna od najvažnijih stvari je da poznaješ svoju zemlju. "U svakom slucaju, ja na prolece radim to..." U bašti koja se ne ore, ima više posla nego u klasičnoj bašti. Naoružaj se strpljenjem i srećno! |
Pokusavam da objasnim...tanjiranje,oranje svo to prevrtanje zemlje je ono sto je i dovelo do toga da zemlja bude takva.Sloj humusa ne postoji.Postoje oblasti u svetu gde je zemlja tvrda i kompaktna to su uglavnom razne pustinje,ali srbija nije pustinja,zar ne? Ja ne ocekujem cudo prve godine.Proces se moze ubrzati ako neko vec ima jako puno kvalitetnog komposta,pa odmah nabaca dobar sloj preko zemlje.Ubrzo ce se tu pojaviti puno kisnih glista koje ce na priodan nacin aerisati zemlju i uciniti je rastresitom.Svi toskini koji su nagomilani prskanjem i vestackim djubrivima ce biti isfiltrirani iz zemlje kada u njoj postoji mnostvo organizama.I logicno je,sve sto je zivo,samo sebi stvara uslove koji su najbolji za zivot.U vezi korova.Primeticete da na kompaktnom zemljistu rastu biljke koje imaju debeo,centralni koren.Takve biljke bukvalno pokusavaju da rastresu zemlju svojim sirokim korenovima.Znaci zemlja se tokom vremena moze i sama oporaviti,tu ce prvo rasti pomenuti korovi,zatim neki drugi,pa trava i na kraju se uvek razvija suma,ako se nista ne dira.Kod mene je dominantni korov Amaranthus palmeri sigurno postoji i srpski naziv ali ga ja ne znam,i naravno on ima debeo centralni koren koji uporno pokusava da rastrese nasu sabijenu zemlju...u drugoj polovini dvorista,gde se ne ore i gde je travnjak,njega,ama uopste, nema.
Sustina je: korovi rastu samo na zemlji sa kojom nesto nije u redu.
E bas jedva cekam prolece,pa da pocnem.Mislim da ce trebati neko vreme da otkrijem sta je najbolja praksa,ali otom potom.Ne znam da li je iko pogledao video koji sam prilozio jer je tu do detalja sve objasnjeno,tako da apelujem na to da izdvojite malo vremena i pazljivo saslusate coveka.
@drveni to je ta masina,nisu ni mnogo skupe.A video sam i one koje mogu da se zakace za traktor,pa im on daje snagu.Jako korisno jer se onda i grane mogu iskoristiti za kompost.
Poslato: Pon Dec 15, 2014 6:41 pm----
Da ljudi u pravu ste. Svako neka obradjuje ( ili ne obradjuje ) svoju baštu kako hoće. Kod mene te ...luposti ne prolaze.
Zašto?
Zato što jesu...luposti.
Nemojte da se neko našao uvredjenim, nemam nameru da se izvinjavam i ispravljam. Niko nikome nije kriv što verije u neke stvari, samo Vi nastavite napred ,a ja ću ostati nazadan, prevazidjen i td.
Mogu da pokušam da mnoge stvari izkomentarišem, a i ma dosta nelogičnosti u Vašim postovima za ova dva dana, da možeš roman pisati. Ma vidim da ljudi i neznaju kako se stvara humus, pa misle da samo u šumskim uslovima nastaje taj toliko potreban elemenat za biljke.
Pa šta mislite od čega se sastoji stajnjak i zašto se unosi u zemlju? Pa upravo da bi se simulirao brži nastanak humusa. Baš kao u šumskim uslovima.
A ima tu još mnogo stvari, ali džaba objašnjavati nekome , ko unapred neće ili ne može neke stvari da razume. Ali , što reče neko , treba imati odredjen broj godina , pa ukapirati nešto. Što kaže naš narod: " doći iz dupeta u vugla", ali vi ste već počeli da i narodne izreke opovrgavate. Zaboravljate da te izreke nije smislila jedna generacija ,nego vekovima se došlo do toga. Ato nije samo stvar Srbije. Kad prevedete izreke drugih naroda ( od Kine i Japana ,pa diljem celog sveta) videćete da i drugi narodi ,isto ili slično misle.
Najviše mi sde svidja Diktamnus, on sve kroz šalu.
Poslato: Pon Dec 15, 2014 8:45 pm----
Bratko, sto mene kada sam ja protiv ovih zajebancija . I kod mene ima mnogo penzionera sto neznaju sta ce sa sobom . Mogli bi da im nadjemo poso . A za Mertek , gde se seti. Nemoj da probujes ce se zeznes.a sto se tice seckalice ja imam bolje resenje. sto bi kupovali ovu seckalicu kada je mnogo pametnije kupiti buldozer i svo ono granje polomiti i u zemlju nabiti pa neka odmah truli. Brze i sigurnije a proces raspadanja sto postotan i to na najednostavniji nacin.
Ovo treba da stojis i guras grane a tu ima i trnja . Kod buldozera samo gas i pici preko brda i dolina .
Pozdrav diktamnuse i svako ti dobro.
Poslato: Pon Dec 15, 2014 9:20 pm----
@PZ93
Upravo to. Ja sa svog placa bukvalno ništa ne sklanjam od organskog otpada. Sve se usitni i vrati nazad zemlji. Istina, imam uglavnom ukrasne biljke ali treba videti kako izgleda tlo pod tim biljkama. Zemlja je neverovatno rastresita, bukvalno diše. Takvo tlo nisam do sada video ni u jednom voćnjaku ili vinogradu, a što je najinteresantnije korova skoro i da nema.
Ovo posebno važi za tlo pod četinarima. To sve što pada sa njih je pravo blago za zemlju. Muka me uhvati kad vidim kako komšije grabuljaju one iglice, grančice i šišarke pa onda sve to u oganj.
Užas koliko smo primitivni.
Poslato: Pon Dec 15, 2014 9:47 pm----
nerazumem nesto - a sta je stajnjak nego slama (biljni ostatak) i goveđa balega isto tako biljni ostatak oplemenjen bakterijama
Jedina razlika je u tome sto - istina zaoravanjem se unistava prirodna rastresitost, ali bez obzira iako ne zelis da ores a ako je pre bila orana zemlja treba odraditi podrivanje da se pluzni djon rastrese, jer zemlja ce mnogo brze uspostaviti posle ravnotezu posle podrivanje nego sto ce rastresti pluzni djon
Da jos da kazem u vezi korova korov raste ako ima semena i ako mu odgovara zemlja i ne znam ni jedan korov koji ne voli rastresitu zemlju tako da prica nema korova na dobroj zemlji mi ne drzi vodu, jedino sto sam primetio npr. da maslacak ce dominirati sabijenom zemljom ali to zato sto on najbolje se siri njome jer mu odgovara i gusi druge korove a ne zato sto drugi korovi ne bi tu rasli
Ali i on raste i na rastresitoj zemlji bez problema, i isto sam misljenja da su korovi tu da lece zemlju i da bi ih bilo mnogo manje da se zemlja ne zaorava jer tad seme ostaje na povrsini a ne u zemlji jer kad je u zemlji lakse mu je da nikne nego da je na povrsini izlozen klimatskim promenama
Sva vremena su GMT + 1 sat