Poslato: Ned Sep 09, 2007 10:32 am----
Tubravich u pravu si.Lesnici o kojima govorimo su od mog prijatelja,ima 10-ak stabala,Oblik im je kao na slici koju si okacio.To je ta sorta.Ako je to pucanje njoj karakteristika oda ne vredi da sadi izbojke koje je pripremio.Mislio je da posadi parcelu sa njima.A i oko vlage je tacno.Kaze da ih je letos dosta navodnjavao.Bolje da promeni sortu.
Ja imam 56 lesnika,sada im je 5-a godina i puni su.Uhvatila ih neka boljka i suse mi se plodovi.Verovatno sam trebao necim da prskam.Za sledecu godinu moram dobro da se informisem oko toga.Treba li im neko prskanje sad u jesen?Kao plavo kod sljiva.Hvala za odgovor i pozdrav.
Poslato: Sre Sep 05, 2007 10:50 pm----
Načini stratifikovanja
Poslato: Sre Sep 05, 2007 10:42 pm----
Vidim da ima ljudi koje bi ovo moglo interesovati!
РАЗМНОЖАВАЊЕ ВОЋАКА
Воћке, као и остале биљке, се у природи размножавају самостално -остављају потомство. Човек се због својих економских интереса умешао у раз-множавање воћака, па је користећи њихове биолошке особине стално усаврша-вао технологију размножавања воћака.
Сва досадашња сазнања и искуства у размножавању воћака своде се на два основна начина и то: размножавање семеном (генеративно размножавање) и размножавсе деловима воћке (вегетативно размножавање).
Комбинацијом ова два начина и применом одговарајуће технологије до-бија се садни матервјал, којим се подижу воћни засади.
РАЗМНОЖАВАЊЕ ВОЋАКА СЕМЕНОМ (ГЕНЕРАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ)
На први поглед овај начин размножавања воћака изгледа једноставан. У пракси је нашао примену само у производњи сејанаца — генеративних подлога за калемљење.
Цветови воћака углавном се опрашују поленом други сорти воћака (укрштање). Сетвом семена добијамо сејанце врло различитих особина који углавном личе на дивље воћке, без обзира да ли семе потиче од дивљих или питомих воћака, па их због тога називамо дивљачицама.
Воћке добијене из семена почињу да рађају неколико година касније не-го окалемљене воћке, дају углавном ситније плодове лошијег квалитета, буј-није су и не преносе сортне особине на нову воћку. Редак је случај да се из се-мена добију квалитетне сорте.
ПРОИЗВОДЊА ГЕНЕРАТИВНИХ ПОДЛОГА
(СЕЈАНАЦА)
Производе се сејанци следећих воћака: јабуке, крушке, дуње, мушмуле, шљиве, брескве и нектарине, кајсије, трешње, вишње, рашељке (магриве), ораха, питомог кестена, бадема, леске, цитруса и актинидије. Производња се-јанаца се врши у делу расадника који се назива семениште.
Производња ових подлога обухвата производњу семена, сакупљање плодова и вађење семена, класирање, чување и стартификовање семена, сетву семена и негу сејанаца, пикирање сејанаца и вађење и класирање сејанаца.
ПРОИЗВОДЊА СЕМЕНА
Семе може да се производи у матичним засадима који су подигнути од селекционисаних дивљих воћака или се узима из њихових природних попула-ција, Воћке од којих се узима семе треба да су: прилагођене условима средине, средње бујне, отпорне према суши, мразу, проузроковачима болести и ште-точинама, да редовно рађају и да дају уједначене и средње крупне плодове и семе. Код јабучастих врста треба узимати плодове диплоидних воћака, који средње рано сазревају, а код коштичавих врста узимати семе које касније саз-рева.
САКУПЉАЊЕ ПЛОДОВА И ВАЂЕЊЕ СЕМЕНА
Физиолошки зрели плодови се сакупљају. Из њих треба што пре извади-ти семе. Не треба дозволити да плодови пре вађења семена стоје у гомилама да не дође до врења (ферментације), Семе јабуке и крушке издваја се из зре-лих плодова муљањем и испирањем водом преко одговарајућих сита. Семе из плодова трешње, вишње, магриве и џанарике вади се испирањем преко одго-варајућих сита кррз која испада месо плода са водом, а на ситу остаје семе. Се-ме брескве, кајсије, шљиве, ораха, питомог кестена и бадема најлакше је руч-но одвојити од меса.
КЛАСИРАЊЕ И ЧУВАЊЕ СЕМЕНА
По издвајању из плодова семе треба просушити, растурањем у танке слојеве на промајном месту, г де нема директних сунчевих зрака. Просушено семе се класира помоћу одговарајућих сита на ситно, средње крупно и крупно. За сетву треба користити средње крупно семе. Семе које се одмах не сеје или стратификује чува се у платненим кесама — врећама на сувом, промајном и прохладном месту.заштићено од штеточина. Дужина чувања семена зависи од врсте, године бербе и услова чувања. Показало се да семе дивље јабуке може да сачува клијавост 3 године, дивље крушке 4, цанарике 4, белошљиве 2, вино-градске брескве 4, кајсије 2, дивље трешње 3, магриве 3, домаћег ораха!, баде-ма 6 до 7 година.
Препоручје се да се за сетву користи једногддишње семе са испитаном клијавошћу.
СТРАТИФИКОВАЊЕ СЕМЕНА
Стратификовањем се постиже јаровизација семена. Такво семе нормал-но клија, ниче и даје квалитетне сејанце.
Семе се пре стратификовања добро испере у неком фунгициду. У ту свр-ху се најчешће користе препарати на бази каптана, као што су: Каптан 50, Ор-тоцид 50 или Вентурин.
Семе се најчешће стратификује по слојевима у сандуцима или у трапу, а може се измешати са супстратом — песком, Ако се стратификује у слојевима, дебљина слоја семена треба да буде код крупног семена (орах, бресква, кајси-ја, шљива, кестен, бадем) 4-5 цм, код средње крупног (трешња, вишња, џана-рика, магрива) 3-4 цм, а код сихног семена (јабука, крушка) 1-2 цм. Дебљина влажног слоја песка треба да буде 3-5 цм.
Стратификовање семена воћака: у сандуку (лево) и у трапу (десно)
Семе се може успешно стратификовати у контролисаним условима тем-пературе и влажности у фрижидерима и фриго-коморама. Припремљено семе за стратификовање пакује се у полиетиленске кесе и чува на температури од 0-5°С.
Трајање стратификовања зависи од врсте воћке и времена сетве. За кон-тиненталне услове препоручује сестратификовањесемена јабуке и крушке по-четком јануара, шљиве и џанарике почетком децембра, брескве средином де-иембра, кајсије и бадема средином јануара, ораха почетком јануара. Семе трешње, вишње и рашељке (магриве) треба стратификовати одмах после бербе или одмах посејати у семениште.
Да би семе прошло кроз процес јаровизације треба да прође'одређени временски период у коме је семе изложено умереној влажности, присуству ки-сеоника и температури око 5°С. (минимална 0°С, а максимална 10 С.) Дужина времена јаровизације за јабуку и крушкује 90 дана, џанарику, дивљу трешњу и магриву 100 дана, белошљиву 100-120 дана, виноградску брескву 70-90 дана, кајсију 50-80 дана, орах 60-70 дана и бадем 70 дана
СЕТВА СЕМЕНА И НЕГА СЕЈАНАЦА
Семениште треба да се налази у близини воде која служи за заливање и заштиту. Земљиште треба да је плодно, ратресито, пропусно, незакоровљено и умерено влажно. Сетва семена се врши у јесен или у пролеће што је и нај-чешћи случај у континенталном делу земље. У семениште се сеје семе свих воћних врста, а директно у растило може се сејати семе брескве, кајсије, ораха и бадема (а ређе других врста) у коме се подлоге калеме очењем, исте године.
Дубина сетве зависи од крупноће семена. Обично се семе јабуке и крушке сеје на дубини од 2-3 цм, семе трешње, вишње, магриве, џанарике, домаће шљиве и леске на 4-5 цм, семе брескве, кајсије и бадема на 5-6 цм, ора-ха и питомог кестена на 6—8 цм. На тежим земљиштима семе се сеје за 0,5 до 1 цм плиће, а на лакшим за толико дубље. Најбоља је сетва у леје ручно или машином, с тим да свака леја има 6 редова, са међуредним размаком 20—25 цм и растојањем између леја од 40-50 цм. Ако се семе сеје директно у растило где ће се вршити и калемљење, размак у реду и између редова се подешава према начину обраде.
Нега сејанаца се састоји у проређивању, тако да биљчице у реду једна од друге буду удаљене 2-4 цм, захим у плевљењу корова, прашењу (окопавању), прихрањивању по потреби, заливању и заштити од проузроковача болести и штеточина.
Пикирање је у ствари пресађиВање сејанаца из семеништа на зелено, приликом проређивања семеништа или на зрело, садњом танких подлога да ојачају у пикиришту за наредну годину. Сејанци се пикирају на зелено док су још млади (са 3—4) листића. Повађеним сејанцима се мало скрате жиле и део лишћа. Тако припремљени сејанци се по облачном времену или касно увече пикирају у влажној земљи помоћу садиљке на растојању 30—40 цм између редова и у реду на 5 цм.
Пикирање сејанаца на зрело врши се у јесен или рано у пролеће Пре садње сејанцима се скрати сржна жила и надземни део на 20—25 цм. Пикирају се танки и слабо ожиљени сејанци и то на зрелр у јесен.
Нега пикираних подлога је иста као и нега сејанаца у семеништу. Треба обратити пажњу на заливање, нарочито када се сејанци пикирају на зелено
ВАЂЕЊЕ И КЛАСИРАЊЕ СЕЈАНАЦА
Вађење сејанаца треба почети одмах после отпадања лишћа у јесен. Ако не буде слане и лишће не отпадне природним путем исто се може поски-дати механичким путем.
Повађени сејанци се класирају. У прву класу се стављају сејанци са до-брим кореновим системом и који су потпуно здрави. За садњу у растило за ка-лемљење очењем сејанци треба да буду дебели у висини кореновог врата од 4 до 8 мм, а највише до 12 мм. Класиране сејанце припремити за садњу скрађи-вањем сржних жила на 15-20 цм и бочних жилица на 2-3 цм. Сејанци се вежу у снопиће по 50 или 100 комада. Трапе се у песку или ситној земљи и чувају до садње уз повремено заливање.
Poslato: Sre Sep 05, 2007 8:15 pm----
Evo i nešto anomalija. Ovo sa pucanjem ljuske što pominje sarac je verovatno posledica nedostatka vlage u vreme formiranja ljuske, a onda je u vreme formiranja jezgra imao idealne uslove tako da je pod pritiskom jezgra ljuska pukla.(lično iskustvo)
Napukline na slici su karakteristične za ovu sortu, a kod nekih sorti sa javlja i dvojnost ploda(jezgra) što je u svakom slučaju nepoželjno.
Poslato: Sre Sep 05, 2007 7:49 pm----
Evo, kao što sam ranije obećao, poređenja plodova. Raspored je isti kao i kod poređenja listova na 12-oj strani.
Poslato: Sre Sep 05, 2007 7:38 pm----
Lešnik je zreo i može se brati kada ovojnica u korenu dobije ovakvu braon boju .
Poslato: Uto Sep 04, 2007 11:34 am----
Slika 4
Poslato: Uto Sep 04, 2007 11:33 am----
Slika 3
Poslato: Uto Sep 04, 2007 11:32 am----
Slika 2
Poslato: Uto Sep 04, 2007 11:31 am----
Pozdrav svima.
Napokon sam islikao leskar.
Situacija je takva da su od 520 sadnica, desetak napali zecevi (uglavnom svi su nastavili sa vegetacijom) i nekoliko sadnica nije prezivelo susu. Na jesen ce verovatno morati da se zameni 20-30 sadnica.
Poslato: Pet Avg 24, 2007 8:44 am----
Evo jedne interesantne tabele sa prinosima koji se postizu u raznim zemljama u zavisnosti od kolicine padavina, vrste zemljista, nacina obrade, tipa gajenja drvo-zbun, navodnjavanja, i primenjene sorte:
Giresum-Ordu
(Turkey) 1 300mm Mountain
High fertility
Acid Ph Dry farming
Bush
Not mechanizable
Tomboul 850-1 000 kg/ha
Piamonte
(Italy) 800mm Mountain
High fertility
Neutral or acid
pH Dry farming
Bush T.G.d Langhe 1 000-1 500 kg/ha
Campania
(Italy) 800mm Slightly hilly
Volcanic soils
Fertile
Neutral pH Dry farming / irrigation
Bush and tree S. Giovanni
T. Giffoni,Mortarella 2 000-2 800 kg/ha
Lazio
(Italy) 600-700mm Slightly hilly
Fertile soils
Calcareous in
several areas Dry farming / irrigation Tree
T. Romana Nocchione 1 500-3 000 kg/ha
Sicily
(Italy) 500mm Mountain
Varying soils Dry farming
Bush S.M. Gesu 600-800 kg/ha
Camp de Tarragona
(Spain) 500 Plane
Little fertile
Basic pH
Calcareous Irrigation Bush and tree Negret
Pauetet Gironell 1 500- 3 000 kg/ha
Priorat
(Spain) 400mm Mountain
Little fertile
Basic pH Dry farming
Bush Negret Culplà Morell 600-800 kg/ha
Oregon
(USA) 1 000mm Plane
Fertile, deep,
sandy
Neutral or acid pH Dry farming
Tree Barcelona
Ennis Butler 1 700- 2 000 kg/ha
Agen
(France) 700-800mm Plane
Fertile, deep,
sandy
Basic pH Dry farming / irrigation
Tree F. Coutard Ennis Butler 2 000-2 500 kg/ha
Source: Tous et al (1994)
Nazalost nisam uspeo da prenesem tabelu koja je preglednija. Osim toga ona je malo zastarela. Ali vidi se da je za vrhunski rod vazno zalivanje(irigacija) tip zemljista i vrsta lesnika. Forma drvo ili zbun nema mnogo znacaja na prinos. Ali sa drvetom ima manje posla i za ozbiljne uzgajivace drvo omogucava masinsko prikupljanje lesnika.
Sa druge strane novi americki hibridi daju do 20 plodova u grozdu koji ostaju na drvetu jos 15-ak dana posle sazrevanja. Znaci lako se rucno beru sa niskih zbunova. Nazalost oni se prodaju samo u USA i to kao semenske sadnice. Sam proizvodjac upozorava da sve sadnice nece imati zeljeni kvalitet i prinos.Znaci treba kupiti odredjeni broj skupih sadnica uzgajati ih tok ne pocnu da radjaju pa vegetativno razmnoziti one koji daju dobar i izdasan rod.
Poslato: Pet Avg 17, 2007 6:04 pm----
Ove godine sam formirao rasadnik leske. Spremio sam podlogu 'mečju lesku' i na proleće treba da se obavi kalemljenje. Ovde inače u kruševačkom kraju postoji višedecenijska kalemarska tradicija i najvrsniji kalemari.
Tubravitch je pisao o potrebi za 250 kom sadnica sorte koja se kod njega pokazala dobrom, a ovo važi i za ostale: Možete doneti vaše 'kalem granke' da ih nakalemimo. Naravno TUBRAVITCH dobićeš 'stablašice' a ne 'žbunjarke'. Iako nemam previše iskustva sa leskama, mogu da kažem da su 'stablašice' neuporedivo bolja varijanta. Ne bih mogao da prihvatim obavezu da danima obilazim svako stablo uklanjam letorasti koje kod žbunjarki neprekidno izbijaju.
Ja sam se jednom obrukao misleći za zasad stablaša da je šljivak. Onako neolistalo, besprekorno voćnjački orezano, sađeno na rastojanju 4x5m sa udaljenosti od 50 m delovalo mi je kao šljivak i svidelo mi se kako izgleda.
Ja ne shvatam pojedine negativne komentare na stablaški tip leski, pogotovu kad je definitivno jasno da nam se klima potpuno promenila. Sada je poželjno dublje ukorenjivanje a njega obezbeđuje samo 'mečja leska'.
Problem rasta u visinu NE POSTOJI, jer se kruna može formirati nisko, na visini od n.p.r. 40 do 60 cm. Pre par dana u Aleksandrovačkoj Župi sam video tako formiran voćnjak, gde ljudi upravo beru, naravno sa zemlje. Tek za po koju izdužene granu se ispomognu motkicom ne dužom od 2 metra. Video sam da lešnik stablaš beru deca.
Dakle, svi koji žele mogu im kalemiti na podlozi mečje leske engleskim kalemljenjem koje odlično poznajem. Poreklo mog semena 'mečje leske' je Jastrebac-genotip(Ribarska banja) i Kopaonik(Kriva Reka).
Poslato: Uto Avg 14, 2007 10:35 am----
Imam podloge 'mečje leske' čija su stabalca 15-20 mm to jest, predebela su za englesko kalmeljenje pa me interesuje sledeće:
1. Da li postoji neki drugi tako efikasan način kalemljenja, da li se možda može kalemiti 'na procep' kao voće? Lešnik mi je najsličniji trešnji a ona se vrlo dobro prima 'na procep'.
2. Ima onih koje su račvaste pa me zanima da li može da se naklemi da jedna strana bude 'glavna', a druga oprašivač?
Bilo bi interesantno kod upotrebe lešnika u pejzažnoj arhitekturi da polovina stabla bude sa crvenim, a polovina sa zelenim lišćem. Kod Kivija je, na primer, uobičajeno da se muške i ženske grane kaleme na istoj biljci. Ja sam kod jabuke i kruške kalemio 2 različite sorte, ali mi se čini da se javlja problem pri rađanju, pogotovu kada ne plodonose u priblčižno istom vremenu.
Da se vratim na lešnike:)...Konkretno bih hteo da na podlogu 'mečje leske' nakalemim 'halškog džina' ili 'lambert crveni' kao oprašivač. Kakva su vaša iskustva.
Koliko sam ja uspeo da saznam za kalem granke-izdanke najinteresantnije sorte su: ENNIS, LANSING, ROYAL, BARCELONA, LAMBERT crvenolisni, CONTORTA ukrasna. Da li neko zna gde mogu da se nabave(rezervišu) i ima li možda neko loše iskustvo sa ovim sortama?[u]
Poslato: Sub Avg 11, 2007 5:14 pm----
Uzgoj lesnika u Australiji. Istrazivanje naucnika pod pokroviteljstvom Australijske vlade. Hvala Milovic Milanu za prevod.
www.cudesnasuma.cudesn...&Itemid=27
Poslato: Ned Jul 29, 2007 10:32 am----
tubravich i ja sam imao slican problem. Po hitnom postupku je izvrseno zalivanje lesnika i sad cekam da vidim da li ce se iscupati. Samo sto je mom lesniku ovo prva godina i nadam se da ce uspesno prebroditi problem sa ovom susom jer se jako lepo primio. Postavicu slike pri sledecem javljanju da vam pokazem moj leskar.
Sva vremena su GMT + 1 sat