Poslato: Sub Jul 28, 2007 4:54 pm----
UZIVAJTE:
www.lesnik.kolibica.co...index.html
Rem, hvala ti sto si postavio/la stranicu koju sam napravio o lesnicima na ovaj sajt. Prirucnik za gajenje lesnika mozete naci na adresi
www.cudesnasuma.com i download je, naravno, besplatan.
Sto se tice kvalitetnih sadnica lesnika, kalemljenih na mecju lesku i izdanaka, sa propratnom dokumentacijom, mozete me kontaktirati na e-mail.
Pozdrav svima, nadam se da sam malo pomogao.
Poslato: Pet Jul 27, 2007 1:24 pm----
Pozdrav svima,
nov sam na forumu a i sa lesnicima. Jesenas sam posadio oko 300 sadnica na oko 0.5 ha. Trenutno stanje je lose jer se oko 35 posto nije primilo. Zakljucak, potrebna mi je strucna pomoc oko svega. Sta mi preporucujete.
Unapred hvala
Poslato: Čet Jul 26, 2007 11:48 pm----
Jako sunce + danima temperature preko 40 + u utorak jak vruć vetar =
Poslato: Pet Jul 20, 2007 5:18 pm----
Gresnik
Jedino što sam u literaturi našao za lesku je da je za surlaša prag štetnosti 3 do 4 imaga po žbunu stresanjem.
Surlaš u mom zasadu nije primećen, ali zato strižibuba ima na pretek. Nisam siguran da li je pomoglo prskanje Dimetogalom ili je vreme sušenja letorasta prošlo, ali u poslednjih nekoliko dana sam pojavu napada strižibube primetio samo na jednom žbunu i to 4 napadnute grančice. Moguće da sam taj žbun preskočio kada sam prskao.
Veliki je problem i ova suša koja traje predugo. Zalivao sam 4 puta sistemom kap po kap sa po oko 15 l vode po žbunu i mislim da nije dovojno, a za jače zalivanje nemam uslova.
Pozdrav!!!.......
Poslato: Pet Jul 20, 2007 11:25 am----
| Gresnik citat: |
da li je to 10% napadnuti sadnica ili vise... Gosha Ako ti nesto znaci ja sam upotrebljavao hemiju ali je situacija mozda samo malo bolja.Verovatno sam zakasnio. |
nešto manje od 10% (oko 7%-8%), znači od 123 sadnica 5 su se osušile, 1 isčupana (ukradena), a na oko 8-10 sadnica se pojavljuje sušenje lišća na po jednoj od grana.
Poslato: Sre Jul 18, 2007 10:10 pm----
Mene interesuje proizvodnja sadnica, sejanjem. Baš kao što rade na fakultetu u Novom Sadu. U principu, meni je jedina prava nepoznanica to da li se seme vadi ljuštenjem ploda koji se ubira u avgustu ili se ceo plod postavlja u zemljište.
Inače, zaista bi bilo dobro organizovati jedan informativni sajt, gde bi postojale pregledne informacije i o sadnjenju i o sejanju i o kalemljenju leske.
Poslato: Uto Jul 17, 2007 9:42 pm----
SHARGA a i ostali , ja sam pobornik ljeske bez kalemljenja , posebno ako se radi o manjoj količini. Dakle izboj od unapred odabrane sorte ožiljavanjem.U tom slučaju cijela biljka (korijenski sustav i nadzemni dio) je od istog genetskog materijala. Na mojoj prvoj plantaži (350 komada) imao sam tuču koja je skoro potpuno uništila nadzemni dio biljke (gole klipice bez kore) Nije bilo pomoći , i tako sam ostavio do kraja godine pa i sledeću vegetaciju. Nakon toliko vremena iz neoštećenog korijenskog sustava javile su se "sadnice" tj izboji. Timario sam ih kao bebice i imao fenomenalan prirast takve biljke. Razlog , dobar korijenski sustav je lako hranio mladi izboj. Danas su to prekrasna stabalca u rodu.
Pitanje : da se radilo o kalemljenom , moje bebice bi bile isti materijal kao podloga , dakle "mećija leska".
Preporuka : Na sadnom materijalu nemojte štedjeti novca , tražite najbolje , samo jednom sadiš na tom sadnom mjestu.
Poslato: Uto Jul 17, 2007 6:51 pm----
UZIVAJTE:
www.lesnik.kolibica.co...index.html
PS 1
DA LI STE PRIMETILI DA U EMISIJI MENJAM ZENU MILENKO MITIC SELO RIBARNIK KOD SVRLJIGA IMA ZASAD LESKE
PS 2
SVAKA CAST MILANU IZ VRBASA KOJI SE MALO POMUCIO ALI ZA 4 GIGABAJTA INFORMACIJA O LESNIKU JE VREDELO
PS 3
KAKVE PERIPETIJE O DOBIJANJU DODATNIH PAPIRA RADI DOBIJANJA PODSTICAJNIH SREDSTAVA
Poslato: Uto Jul 17, 2007 5:05 pm----
Hvala ti Djuka na savetu, ali ja govorim o semenu leske, koje se uzima iz ploda. U svim radovima o kalemljenju leske na bazi divlje leske, govori se da se sredinom avgusta ubira plod koji se koristi kao seme... Mene interesuje da li se seme vadi iz ploda razbijanjem ljuske ploda ili se ona sama raspada u zemlji. Evo i jednog citata:
''Ispitivanja su obavljena u rasadniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde se proizvode sadnice sorti leske kalemljene na podlozi mečje leske. U proizvodnji podloga koriščeno je seme mečje leske ubrano krajem avgusta, osušeno i čuvano u jutanim vrećama do druge dekade oktobra, kada se seje u dobro pripremljeno i nađubreno zemljište. Setva je obavljana na dubini oko 5 cm i rastojanju 10-15 cm. Međuredno rastojanje je 120 cm.''
CITAT IZ TEKSTA: PROIZVODNJA SADNICA LESKE KALEMLJENJEM
NA PODLOZI MEČJE LESKE
Cerović S., Ninić-Todorovič Jelena, Gološin Branislava, Ognjanov V., Bijelić Sandra
Poslato: Uto Jul 17, 2007 4:50 pm----
E moj SHARGA , ljeska divlja pa tako i sve ostale vrste ne raste iz ploda.
Nemoj se mučiti oko sadnje , priroda je to najbolje učinila . Otkopaj nekoliko "sadnica" pored divlje ljeske i eto najkvalitetnijeg sadnog materijala. Otkopavanje vrši u kasnu jesen kad stane vegetacija, te iste presadi na željeno mjesto. Dok otkopavaš ,dobro gledaj , kako je priroda uredila sadno mjesto, dubimu korijena , sastav tla ,itd, pokušaj je kopirati i eto uspijeha. Što neuspije , iduće godine ispočetka. SRETNO
Poslato: Uto Jul 17, 2007 3:43 pm----
Gospodo, zaista sam odusevljen ovim forumom koji mi je pokazao moj sin. Ja, inace, ne rukujem racunarom, ali cu sada morati da ovladam time. Mislim da je u pravu rakovicm kada kaze da bi bilo dobro napraviti jedan sajt na kome bismo mogli da citamo stvari o kojima ste vec pisali. Ja cu Vam postaviti nekoliko pitanja vezanih za divlje lesnike ''mecje leske'', pa ako ima radih voleo bih da dobijem odgovore.
1.Kada treba da uberem divlje lesnike radi sejanja?
2.Da li se seju sa ljuskom ili treba izvaditi jezgro i posejati?
3.Ako se odstranjuje ljuska, da li se to radi neposredno pred sejanje ili moze i odmah nakon branja lesnika?
4.Da li se sejanje moze obaviti u PVC casama, pa kasnije da se prenese u rasadnik?
5.KADA SE SEJE DIVLJI LESNIK?
6.Kakvu zemlju i djubre treba upotrebiti, odnosno da li moze isto kao za cvece?
7.Da li se radi ubryanja procesa nicanja moze koristiti staklenik, plastenik, podrum, odnosno neke tople prostorije i zalivanje?
Hvala Vam unapred mnogo, i rado cu se ukljuciti u forum i preneti ona znanja koja ja imam.
Poslato: Uto Jul 17, 2007 8:18 am----
pozdrav svima.tubravich : Da sa manjim omotačem (kako si ti nazvao) su talijanske sorte tj rimski , a sa dužim su otporniji na ovakve pojave.
Neka te to nebrine, sve danas učinjene greške su teške i bolne ali za neko vrijeme se to zove ŽIVOTNO ISKUSTVO.
To što ti po koji izboj (grančica) se suši i nije neki problem ako nije učestala pojava. I biljke teško podnose ove klimatske promjene i ekstreme. Prirodna selekcija postoji i u krošnji. Temelj cijele priče u voćarstvu je pravovremena preventiva, dakle otklanjanje uzroka a ne posljedica. Samo ti njih nahrani ali što više preko korijena , a preko lista idu samo mikroelementi, tj pripomoć. Malo proučavajte kemijske procese u biljci. Napravi analizu sadnog mjesta , odnos kalija i fosfora je bitan. Količina kalcija itd. Nikako nedodavati dušika jer on potiče rast. evo primjera: Moj prijatelj ima orahe i prošle godine je dodao previše dušika. Posljedice su vidljive ove godine. Mladi izboji (plodne grančice) zbog umjetnog (prisilnog rasta) i produžene vegetacije , a i blage zime su nakon proljetnog formiranja ploda , otpale. Ispada da ta grančica nije sazrela za "porođaj" a ipak je plod počeo razvoj. i na kraju je otpala grančica sa plodom. Nije za usporedbu ali da Vam bude jasnije. Curica od 12 godina teoretski je spremna za rađanje ali, naravno nije to to.
Pozdrav ekipi zaljubljenika u voćku staru 3000 godina.
Poslato: Ned Jul 15, 2007 2:34 pm----
tubravich
Tekst na mestu ali kako da znamo ,kada je prag stetnosti itd.,da li je to 10% napadnuti sadnica ili vise...
Gosha
Ako ti nesto znaci ja sam upotrebljavao hemiju ali je situacija mozda samo malo bolja.Verovatno sam zakasnio.
Poslato: Sub Jul 14, 2007 11:42 am----
slažem se sa rakovicm za udruženje a mislim da je nešto pokušao i rem75.
i kod mene na nekim granama listovi se suše na nekih 10-15cm od vrha. novembra '06 zasadio sam na 30 ari 123 kalemljenih sadnica lešnika (enis, rimski, halski, istarski i bergeri) i ovo sušenje listova se javlja podjednako na svim sortama. nisam upotrebljavao nikakvu hemiju do sada. zemljište obrađujem (nema trave i korova),
drugar je zasadio otprilike istu količinu u isto vreme i kod njega se javlja isti problem.
šta nam preporučujete
Poslato: Sub Jul 14, 2007 7:55 am----
Za Per_che.
Sto se tice stajnjaka, sve ti zavisi od analize zemljista. Ako imas malo humusa onda je to pravi odgovor. Koliko sam ja upoznat (radio sam analizu odavno kad sam podizao zasad) idalna kolicina humusa je 3%-6%. A ako nemas toliko potrebno je cinimi se oko 20 tona stajnjaka pohektaru za 1%. Nisam potpuno siguran u brojke ali znam da sam se i ja iznenadio kad sam video koliko je potrebno stajnjaka za mali procenat humusa. Ipak ja imam zasad gde je humusa bilo dovoljno i nisam imao potrebu za stajnjakom.
Sva vremena su GMT + 1 sat