Poslato: Sre Dec 24, 2008 12:04 pm----
Smiljane ,nemoj da custis
| Quote:: |
| 2007. Turska berba lesnika iznosila je 530 000 tona 2008. 750 000 a cena za najbolji lesnik je 4 nove turske Lire sto je ako sam dobro convertovao 1.88€ |
A ova godina je kao za inat bila katastrofa , prvo turci oborili cenu pa hajde, 400 dinara i nije lose tada je to bilo oko 5,2 eura ,kada malo posle svetska kriza ,pad dinara i tako ti dodje na oko 4,6 eura.Negde vrsis korekcije, gde mozes ,neko ti placa u evrima pa bude 5e.Ma luda kuca ,kako se snadjes.Nadam se da ce sledece godine cena ici gore.Videcemo.
Pozdrav.
Poslato: Sre Dec 24, 2008 9:49 am----
400 din = 4.6€
2007. Turska berba lesnika iznosila je 530 000 tona
2008. 750 000 a cena za najbolji lesnik je 4 nove turske Lire sto je ako sam dobro convertovao 1.88€
www.todayszaman.com/tz...ink=151783
Poslato: Sre Dec 24, 2008 9:43 am----
400 dinara je oko 5 Eura?
inace, tu sam, svakodnevno pratim forum, ali nisam imao sto reci pa racunam
bolje da sutim ...
Poslato: Sre Dec 24, 2008 1:49 am----
Najzad konkretna tema za razgovor.
Ako preskocim onaj deo gde stablasica daje vise roda od zbuna , za sta smatram da ona to ni bioloski nemoze itd
.....| Quote:: |
| Zatim se kaze da je uklanjanje korenovih izdanaka potrebno raditi vise puta u toku godine i da za ovo, kada se stablasce formira, treba koristiti herbicide.(!) |
Sto se tice organske proizvodnje , ona zvuci zanimljivo medjutim mislim da od nje na ovim prostorima gde imate problem prodati i iz klasicne proizvodnje ,to nece skoro zaziveti.Sam proces proizvodnje ona drasticno poskupljuje a treba imati na umu da je ove godine i obicna prizvodnja bila papreno skupa.Mi smo siromasna drzava a organska proizvodnja zahteva i bolji standard i jos gomilu stvari vezanu za trziste.
| Quote:: |
| Ove godine u nekim Bg radnjama moze da se kupi peceni lesnik za 550 din kg. To je ocigledno lesnik iz uvoza. Ne mogu da predpostavim koja je njegova eksportna cena? Ako od ovih 550 odbijemo PDV, marze, troskove pecenja i pakovanja, marzu uvoznika, carinu, transport....? Ako se na internetu pogleda u kom pravcu se krece proizvodnja i trgovina lesnicima vidi se da se poslednjih godina povrsine pod lesnicima povecavaju. U igru kao sve veci proizvodjaci ulaze neke sasvim nove zemlje. Na primer Australija. Amerika povecava proizvodnju. Pri tome treba uzeti u obzir da nas domaci uzgajivac nikada nece moci da konkurise cenom jednom Australijancu ili Amerikancu ili nekom turskom proizvodjacu.Prvima zbog velicine poseda koji obradjuju, zbog kompletno mehanizovane proizvodnje i jeftinije mehanizacije, a Turcima zbog neuporedivo jeftinije radne snage. |
Naravno sve ovo dolazi u obzir dokle god si za nijansu jeftiniji ili ne prelazis cenu turskog lesnika.Prema njoj se orijentisu i Italijani pa cemo tako morati i mi.Nekog drasticnog pada cena u buducnosti od ovoga sto je sad tesko da moze biti.Mada nikad se ne zna.
A ono sto bih jos naglasio je da treba uloziti u mehanizaciju i vlastitim radom kompezovati rashode koje na taj nacin mozete da smanjite i budete konkurentni.
Poslato: Sre Dec 24, 2008 12:06 am----
Evo jedne zanimljive analize gajenja lesnika
www.wanatca.org.au/aco...n-Text.htm
Tu su dati i podaci o prinosima ne po zemljama vec po oblastima. Npr. Piemont-Italija....
Skrenuo bih paznju na jedan vazam detalj. Gajenje u formi zbuna se smatra “tradicionalnim” dok se u studiji preporucuje gajenje u formi stablasice sa visinom stabla 50-80cm. Da ovo ima osnova vidi se ako analiziramo tabelu sa prinosima.
Zatim se kaze da je uklanjanje korenovih izdanaka potrebno raditi vise puta u toku godine i da za ovo, kada se stablasce formira, treba koristiti herbicide.(!)
Medjutim, neko ko se sprema da krene u ovaj posao mora da predvidi zahteve trzista u predstojecim godinama, kada njegov leskar bude u punom rodu i kada treba da donese zaradu.. Meni se cini da u tom predvidjanju nece biti mesta za tako intenzivno koriscenje pesticida. Jednostavno trziste se sve vise okrece u pravcu organske proizvodnje. Zbog toga je Italijanska vlada pokrenula “Nacionalni projekat organske proizvodnje lesnika u Italiji”( a national project on organic hazelnut production in Italy) www.actahort.org/membe...rnr=686_45
Ove godine u nekim Bg radnjama moze da se kupi peceni lesnik za 550 din kg( 6.3€ )
To je ocigledno lesnik iz uvoza. Ne mogu da predpostavim koja je njegova eksportna cena? Ako od ovih 550 odbijemo PDV, marze, troskove pecenja i pakovanja, marzu uvoznika, carinu, transport....?
Ako se na internetu pogleda u kom pravcu se krece proizvodnja i trgovina lesnicima vidi se da se poslednjih godina povrsine pod lesnicima povecavaju. U igru kao sve veci proizvodjaci ulaze neke sasvim nove zemlje. Na primer Australija. Amerika povecava proizvodnju. Pri tome treba uzeti u obzir da nas domaci uzgajivac nikada nece moci da konkurise cenom jednom Australijancu ili Amerikancu ili nekom turskom proizvodjacu.Prvima zbog velicine poseda koji obradjuju, zbog kompletno mehanizovane proizvodnje i jeftinije mehanizacije, a Turcima zbog neuporedivo jeftinije radne snage.
Poslednji izmenio Tartar dana Sre Dec 24, 2008 10:19 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Uto Dec 23, 2008 11:41 pm----
Za strica
A što se bolesti tiče čitao sam o njoj ali samo na američkim sajtovima i mislim mada nisam siguran da je to neka njihova lokalna boljka, mada sam imao 2-3 komada potpuno osušenih ove godine ali ništa nisam primetio čudno na njima (osim naravno što su se osušili
)
Poslato: Uto Dec 23, 2008 11:35 pm----
| Badnjevac citat: |
| Samo par reci u vezi kalamljenja i gajenja izdanaka(iz semena). Oba nacina razmnozavanja imaju prednosti i mane. |
A najvernije osobine svoje sorte prenose upravo izdanci koji izbijaju iz maticnog korena.Tu jednostavno nema greske.Pitanje je samo da li neko zeli ovaj nacin rada ili neki drugi.
Poslato: Uto Dec 23, 2008 11:23 pm----
Meni pomagali sin -tada 9 godina i stric -pre toga umlatio kod komšije pola kila brlje.
Poslato: Uto Dec 23, 2008 11:15 pm----
Kod mene su 4X4, a što se tiče pomoćnika tvoji sus super, ja sam imao za pomoć kod sadnje dva mlada penzionera, obojca počeli da gledaju malo u šreh pa tako sad i moj zasad, mada nije strašno - ko prvi put dođe ne primećuje skoro ništa.
Poslato: Uto Dec 23, 2008 11:12 pm----
Pogledajte malo ovo:
plant-disease.ippc.ors...cordID=578
Ako se ne varam kod nas niko ne pominje ovo oboljenje, ali viđao sam žbunova gde se nađe po neka suva grana sa ovakvim oštećenjima kore.
Poslednji izmenio tubravich dana Uto Dec 23, 2008 11:27 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Uto Dec 23, 2008 10:39 pm----
| brodhed citat: |
| Svaka čast. Postrojeni kao da si oficir u vojsci Samo da nisu malo preblizu, reko bih 2X3? |
Pa mora se znati neki red. Šalim se, naravno, moglo je i malo bolje da sam imao ozbiljnije pomoćnike.
Sadio sam u trougao 3X3m sa namerom da kada dovoljno rašire krošnju vadim svaki drugi red tako da će razmak u redu ostati 3m, a između redova 5,2 metra. Ako budu sporo napredovali nije isključeno i da ostavim ovakav raspored samo onda ide redovna oštrija rezidba.
Poslato: Uto Dec 23, 2008 10:09 pm----
Svaka čast. Postrojeni kao da si oficir u vojsci
Samo da nisu malo preblizu, reko bih 2X3?
Poslato: Uto Dec 23, 2008 9:58 pm----
Evo i slika sa moje plantaže. Napominjem da u početku nisam znao ništa, a kasnije sam dobio više budalastih saveta i odgovora i to od profesionalaca nego ispravnih i to isključivo od amatera.
Sađeno u jesen 2002 i proleće 2003. i to na terenu koji ne odgovara lesci. Bez rigolpvanja i meliorativnog đubrenja. Samo sam duboko uzorao i razbacio stajnjak.
Prošle godine žestok napad strižibube i krajem jula vreo vetar su mi napravili haos tako da je proletos moralo oštrije da se reže pa sam izgubio dve vegetacije. Trudim se da održavam najbolje što znam, a kada budem siguran da sam nešto i naučio proširivaću plantažu i to isključivo sadnicama koje sam proizvedem od žbunova koji su se najbolje pokazali.
Sve danas postavljene slike su danas i napravljene.
Poslato: Uto Dec 23, 2008 9:24 pm----
Nadam se da se vlasnik plantaže neće ljutiti jer objavljujem slike bez konsultovanja sa njim.
Sadnice su kalem na mečiju lesku.
Posađeno u proleće 2003. a prilikom sadnje njva je bila okupirana od strane ljudi sa kravatama koji su imali mnogo toga da kažu i prstom pokažu majstorima koji su sadili . Prvih godfinu i po su se često mogle videti limuzine i ljudi sa kravatama kako obilaze plantažu i -onda ništa. Bačene pare: za pripremu zemlje, za sadnice, za zaštitu, za navodnjavanje, za đubtenje i prihranu, za savet , za mišljenje, za izlazak na teren, za preporuke,za "$#%&%)=//%$/?**)//%$##"!!!...
Prošle godine sam u Jabučju kod našeg kolege sa foruma video kalemljeni lešnik koji sasvim pristojno napreduje.
Poslato: Uto Dec 23, 2008 9:11 pm----
Samo par reci u vezi kalamljenja i gajenja izdanaka(iz semena).
Oba nacina razmnozavanja imaju prednosti i mane.
Ako imate proverenu sortu koju zelite da "umnozite", onda je jedini nacin da se dobije biljka sa istim osobinama (a ovde je bitan plod, tj. ukus, tekstura, velicina, itd.) kalemljenje.
Ali kalemljenje ima i svojih mana. Kalemljena biljka ima ranu i spoj nije nikad idealan. Kao rezultat, kalemljena biljka ce u 99% slucajeva posle par godina da bude manja i krzljavija od biljke dobijene iz semena.
To vam je cinjenica. Kao kad neki covek izgubi prst ili ruku, pa mu "nakaleme". Sve funkcionise kako treba ako se "primi", ali pitajte coveka na kojem je izvrseno "kalemljenje" i reci ce vam da je sve OK, ali "nije to to".
Mislim da profesionalci ipak koriste kalemljene sorte, jer je na kraju najbitniji plod i njegova uniformnost kvaliteta. Kalemljene sadnice su uvek skuplje jer treba vise vremena i truda da bi se dobila nova sadnica.
Znaci, ko zeli da se ozbiljno bavi gajenjem (u smislu da profesionalno gaji lesnik i zivi od toga), preporucuje se koriscenje kalemljenih sadnica.
Ko hoce da eksperimentise, moze da radi sta god pozeli.
Sva vremena su GMT + 1 sat