Poslato: Pon Nov 10, 2008 1:51 pm----
| tubravich citat: |
| Malo o prinosu. Ovaj lešnik je star oko 20 godina i ove godine sa njega je obrano 2,9 kg ploda (meren sirov odmah po branju). Još bar pola kilograma je obrano ranije:* da se proba kakav je*. |
Jednostavno ne mogu da poverujem da je taj lesnik star 20 god.
To je neka greska!
Poslato: Pon Nov 10, 2008 9:36 am----
Koja je to sorta? Koliko cesto se radi orezivanje i gnojenje?
Pokusavam odrediti gabarite u odnosu na ogradu i nekako mi djeluje mali ... Jeli to udaljenost zadnjeg (vanjskog) dijela krosnje od stabla manja od 2 m (promjer krosnje manji od cca 4m)? Visina mi se isto tako ne cini veca od 4m ...
Poslato: Ned Nov 09, 2008 11:22 pm----
Očišćen ili u ljusci?
Poslato: Ned Nov 09, 2008 8:00 pm----
Malo o prinosu.
Ovaj lešnik je star oko 20 godina i ove godine sa njega je obrano 2,9 kg ploda (meren sirov odmah po branju). Još bar pola kilograma je obrano ranije:* da se proba kakav je*.
Poslato: Pet Nov 07, 2008 12:43 pm----
| sale1705 citat: |
| @ tartar Ne bih se bas slozio sa tobom oko kalema ipak se kod nas bolje pokazao izdanak.Primera radi obisao sam lika iz Sida koji im 50 ha kalema izgleda impresivno ali kuka najstrasnije . Definitivno se moze zakljuciti da smo mi jos pioniri u kalemljenju i jos cemo dugo tu i ostati. A inace zasad mu je sav neujednacen bas zbog visine kalema( neki veoma blizu zemlje a neki do metar visoki) . U trecoj godini bez vode ,mislim da ce mu roditi kad bude imao 10 god. ajde malo pojasni na kom rastojanju bi sadio tako da bi posle kontrole dosadjivao sadnice izdanaka? |
He, he nista lepse nego kada oponent u polemici ( a ovo jeste mala polemika) sam sebe demantuje.(
) Mala sala!Ali stvarno, zar moze da bude argument da nesto ne valja jer ga neko nije napravio kako treba. Kao kada bi rekao da sto od punog drveta nije bolji od stola od iverice jer ti znas nekoga kome je los majstor napravio sto pa se ovaj iskrivio!?!?!
Dakle taj kod koga si bio ima lose i neujednaceno kalemljene sadnice.
A koju vrstu je kalemio?.....
Ja sam do misljenja da je kalem nesto bolji dosao tako to sam pokusao da saznam sta rade uspesni proizvodjaci u Turskoj, Italiji, Francuskoj, Spaniji. Skupljao sam i podatke o proizvodnji u USA ali ona je novijeg datuma sa dosta smelih eksperimenata koji ukljucuju hibridizaciju i proizvodnju sasvim novih vrsta. Podaci o rodnosti u takvim eksperimentima jos uvek nisu izdrzali probu vremena pa se na njih ne oslanjam ozbiljnije.
Turci su najveci proizvodjaci i to je sve. Proizvodnja nije na viskokom tehnoloskom nivou a prinosi su skromni. Njihov veliki ukupni proizvod je posledica velikih povrsina zasada a ne visokog prinosa. Zbog obilja jeftine radne snage (zene deca) koja sakuplja plodove cena njihovog proizvoda je konkurentna a za njih unosna. Iz istog razloga(jeftini beraci) Turci su postali najveci proizvodjaci i izvoznici ranih tresanja.
U Italiji,Francuskoj i Spaniji rezultati su sareniji. Tamo ima i plantaza sa niskom produktivnoscu ali uz pomoc relativno malo mehanizacije moguce je uspesno obradjivati vece povrsine sa relativno malo(ili bas malo) radne snage. To je unosno pogotovo kada se uzme u obzira da su takve plantaze na zemljistu koje bi bilo tesko upotrerbiti za nesto drugo. Takodje treba uzeti u obzir da cak i kod vecih zasada gajenje lesnika moze da bude pomocna delatnost!
S tim u vezi ima uspesnih pokusaja eko proizvodnje sa visokim kalemom gde se kontrola korova (trave) obavlja uz pomoc ovaca....i tako dalje......i tako dalje.....
Sto se tice gusce sadnje. Zadrzava se preporuceni razmak izmedju redova a duplira se gustina u redu.
Poslato: Pet Nov 07, 2008 12:26 pm----
Busilicu sam u Novom Sadu video u Woby-Hausu, bese oko 28000din ako se ne varam. Oni imaju prodavnice po celoj Srbiji pa se raspitaj.
Poz
Poslato: Pet Nov 07, 2008 10:47 am----
Busilica mi treba za sadnju. Da li moze da se iznajmi negde na dan dva? Kolika je propisana razdaljina izmedju sadnica? ja sam planirao da ih sadim na 4m, da li je to u redu?
Poslato: Pet Nov 07, 2008 9:59 am----
| brodhed citat: |
To je super! Pitanja su sa prethodne strane, znači: 1. Ako nabavim sadnice sa sertifikatom po 80-90 dinara za izdanak, da li dobijam podsticajna sredstva u punom iznosu ili samo koliko sam ih platio? 2.Ako sadim gušće od minimalno navedenog broja sadnica po hektaru, da li mogu da dobijem sredstva za sve sadnice ili samo za preporučeni minimalni broj ili ništa? Konkretno ne radi se o lesci već o orahu koji bi se sadio na nepristupačnom terenu prevashodno zbog stabla a ne ploda. 3. Treba da izvršim presađivanje u postojećem leskaru ( i novi nasad u produžetku iste njive), da li mogu da konkurišem za podsticajna sredstva i za ove namene? (s obzirom da na delu njive već postoji dve godine star zasad) Hvala ti unapred, a ono o nesposobnosti nemoj da primaš lično ali istinu ne treba sakrivati, ma kakva da je. |
Nebitno je koliko platis sadnice jer uredba glasi da se isplacuje 250 din. po sadnici. Sto se tice gustine sadnje tu su rigorozni i moras da ispostujes uredbu koja vazi za tu godinu ili nista od para. Za taj zasad koji je star dve godine ne mozes da konkurises jer su sredstva iskljucivo za nove zasade. A pre toga moras da registrujes poljoprivredno gazdinstvo sto te vraca kod onih istih ljudi iz prethodne price
Poslato: Pet Nov 07, 2008 9:52 am----
| brodhed citat: |
To je super! Pitanja su sa prethodne strane, znači: 1. Ako nabavim sadnice sa sertifikatom po 80-90 dinara za izdanak, da li dobijam podsticajna sredstva u punom iznosu ili samo koliko sam ih platio? 2.Ako sadim gušće od minimalno navedenog broja sadnica po hektaru, da li mogu da dobijem sredstva za sve sadnice ili samo za preporučeni minimalni broj ili ništa? Konkretno ne radi se o lesci već o orahu koji bi se sadio na nepristupačnom terenu prevashodno zbog stabla a ne ploda. 3. Treba da izvršim presađivanje u postojećem leskaru ( i novi nasad u produžetku iste njive), da li mogu da konkurišem za podsticajna sredstva i za ove namene? (s obzirom da na delu njive već postoji dve godine star zasad) Hvala ti unapred, a ono o nesposobnosti nemoj da primaš lično ali istinu ne treba sakrivati, ma kakva da je. |
Poslato: Pet Nov 07, 2008 8:32 am----
| sale1705 citat: |
| @ tartar Ne bih se bas slozio sa tobom oko kalema ipak se kod nas bolje pokazao izdanak.Primera radi obisao sam lika iz Sida koji im 50 ha kalema izgleda impresivno ali kuka najstrasnije . Definitivno se moze zakljuciti da smo mi jos pioniri u kalemljenju i jos cemo dugo tu i ostati. A inace zasad mu je sav neujednacen bas zbog visine kalema( neki veoma blizu zemlje a neki do metar visoki) . U trecoj godini bez vode ,mislim da ce mu roditi kad bude imao 10 god. ajde malo pojasni na kom rastojanju bi sadio tako da bi posle kontrole dosadjivao sadnice izdanaka? |
Jeli to nasad na relaciji Kukujevci -Erdevik (odnosno ovo, predzadnji post na ovoj stranici poljoprivredni-forum.c...anica1065/ )?
Poslato: Pet Nov 07, 2008 2:57 am----
@ tartar
Ne bih se bas slozio sa tobom oko kalema ipak se kod nas bolje pokazao izdanak.Primera radi obisao sam lika iz Sida koji im 50 ha kalema izgleda impresivno ali kuka najstrasnije . Definitivno se moze zakljuciti da smo mi jos pioniri u kalemljenju i jos cemo dugo tu i ostati. A inace zasad mu je sav neujednacen bas zbog visine kalema( neki veoma blizu zemlje a neki do metar visoki) . U trecoj godini bez vode ,mislim da ce mu roditi kad bude imao 10 god.
ajde malo pojasni na kom rastojanju bi sadio tako da bi posle kontrole dosadjivao sadnice izdanaka?
Poslato: Pet Nov 07, 2008 2:42 am----
Danas sam cuo jednu zanimljivu pricu koja je veoma izvodljiva u zemlji Srbiji.Naime ,posto je po meni vec vidjeno da ko se bavi poljoprivrednim kulturama zita,kukuruza ,suncokreta ..nece moci da ostvari podsticajna sredstva ukoliko im to ne bude primarna delatnost , pricaju se price da bi ista sudbina mogla da zadesi i vocare u 2009 god.Zato sam u velikoj dilemi da zasad i registraciju stavim na nekoga iz familije ko ne radi nigde i ko bi mogao u tom slucaju uzeti sredstva za mene.Kroz neobaveznu pricu sa jednim prof.poljop.fak. koji mi nabaci ovu temu i moram vam reci baci me u ozbiljno razmisljanje.
@ donvlada
Zasta ti tacno trebaju te motorne busilice ? za sadnju?za postavljanje ograde?
Poslato: Pet Nov 07, 2008 1:12 am----
Naravno da je bolje zalivati nego ne, ali isto tako podigla se velika prašina oko tih sistema za navodnjavanje kao da smo na bliskom istoku tako da ljudi prilikom svojih kalkulacija oko sadnje sada računaju sa još jednim troškom koji i nije toliko neophodan u početku. Hoću da kažem da u zavisnosti od lokacije može i da se izbegne: moji zasadi su na nadmorskim visinama između 500 i 700m sa relativno malo padavinama ali i sa 300 noći u godini sa maglom, za ove četiri godine problematična je bila samo 2007. kada mi se osušilo oko 25% sadnica sađenih u jesen 2006. dok one iz 2004. nisu ni osetile sušu. Prepostavljam da je u ravničarskim krajevima situacija nešto gora ali leska retko raste prirodno u njima.
I za kraj: ja jesam za navodnjavanje i sigurno ću kada leska uđe u period pune rodnosti da instaliram sistem, ali sa njim ne mora sada da se plaši neko ko je još u fazi preračunavanja oko sadnje.
Poslato: Čet Nov 06, 2008 7:35 pm----
Pozdrav svima! Da li neko zna gde mogu naci motorne busilice za rupe u zemlji?
Poslato: Čet Nov 06, 2008 7:32 pm----
| brodhed citat: |
Što se tiče zalivanja ako se sadi na većim nadmorskim visinama (preko 500m)sa dosta magle ono i nije imperativ jer leska nadoknađuje nedostatak vlage u zemljištu preko lista. Takođe mislim da je izdanak bolji od kalema jer pričao sam sa ljudima koji imaju obe vrste u zasadima kažu da se kalem bolje razvija ali da izdanak neuporedivo bolje rađa. |
doba godine kada ima magle i ovako nije kriticno.
Zalivanje je imperativ. Treba pogledati (na ovom forumu) podatke o prinosu na zalivanim i nezalivanim parcelama. To su relevantni podaci iz zemalja gde se lesnika tradicionalno gaji i koje su najveci proizvodjaci.
Tamo gde su postignuti najveci prinosi rec je pre svega o kalemljenom lesniki i tu i tamo o izdanku. Tamo gde su postignuti najslabiji rezultati nema zalivanja i rec je iskljucivo o izdancima. Posto su to relevantni podaci da ponovim iz zemalja sa dugom tradicijom i uspesnom proizvodnjopm moram da kazem da su pojedinacna domaca iskustva za mene od manjeg znacaja. dakle ili su koriscene lose sorte za odredjeno podrucje ili je nepravilna nega ili nesto trece. U svakom slucaju zalivane povrsine daju veci rod ciji ekonomski efekti prevazilaze ulaganja.
Sva vremena su GMT + 1 sat